POGLEDI: Ribe zaustavile Srbiju na putu ka EU!

Prema izveštaju EU, trenutno najveća kočnica Srbije na putu ka EU je neispunjvanje obaveza za poglavlje 13, a to je ribarstvo!

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je objavio Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Ova redovna godišnja publikacija predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije. Izvešta je nastao kroz doprinos više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji. 

Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega,  činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. Trenutno navjeća kočnica Srbije na putu ka EU je neispunjavanje obaveza za poglavlje 13, a to je ribarstvo! Dokaz je da u izuveštaju EU doslovce piše, da se, između ostalog konstatuje: ,,Da Srbija u oblasti ribarstva nijr ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda. Zbog toga se Srbija poziva da se u narednom periodu fokusira na usvajanje Akcionog plana za usklađivanje sa pravnim tekovinama u oblasti ribarstva!

Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija. Stoga se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“ umesto „put ka punopravnom članstvu“, što se i dalje pravda sumnjom u to da evropski akteri nemaju konsenzus oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan. Međutim, tokom 2024. godine, setom mera i mehanizama, Evropska unija je, ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i učinila ogromne napore da vrati poverenje u kredibilitet procesa. Plan rasta za Zapadni Balkan sa stubom koji ubrzava reformske procese je jedan od najvažnijih. Ipak, koliko god takav okvir delovao motivišuće, da bi se krajnji cilj (što brža priprema za punopravno članstvo), ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu i Vlada Republike Srbija i Evropska unija, ali i civilno društvo.

Tako od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam! Znači, da je 67 preporuka ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka neispunjena. Broj novih preporuka je 48.  Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene.

Ribarstvo kočnica za EU!

U Izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Srbije za 2023. godinu se konstatuje da Srbija u oblasti ribarstva (Poglavlje 13) nije ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda (ocena 1)! Zbog toga se Republika Srbija  poziva da se u narednom periodu fokusira na usvajanje Akcionog plana za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti RIBARSTVA!

Izvod I knjige EK: Osnovni podaci o Poglavlju 13 – Ribarstvo Tabela 1. Poglavlje Datum održavanja eksplanatornog/ bilateralnog skrininga Kad je EU dostavila Srbiji poziv da podnese pregovaračku poziciju ili dostavila listu merila za otvaranje poglavlja. Treba navesti koliko je merila Srbija dobila OBAR usvojen Vlada Srbije usvaja pregovaračku poziciju 13 – Ribarstvo 30. septembar 2014./ 14. novembar 2014. Jer, izveštaj o skriningu je izrađen još tokom 2015. godine.

Ali, u Izveštaju o skriningu nisu navedena početna merila, već je preporučeno otvaranje pregovora u ovom poglavlju. Vlada je uradila i dostavila poziciju Evropskoj komisiji u novembru 2017. godine. Datum otvaranja poglavlja Broj merila za zatvaranje IBAR usvojen CBAR usvojen. Pregovori o Poglavlju 13 zvanično su počeli u junu 2018. godine, alo je ocena o tom obavljenom poslu 1!

U izveštaju, KONVENTA EU, između ostalog piše: ,,Za Poglavlje 13 – Izveštaj o skriningu je izrađen tokom 2015. godine i u njemu nisu navedena početna merila, već je preporučeno otvaranje pregovora u ovom poglavlju. Srbija je dobila poziv za podnošenje Pregovaračke pozicije za Poglavlje 13, što je Vlada i uradila i dostavila je poziciju 45 Evropskoj komisiji u novembru 2017. godine. Pregovori sa Srbijom o Poglavlju 13 su zvanično počeli u junu 2018. godine. Kao merilo za zatvaranje Poglavlja 13, Republika Srbija treba da predstavi Evropskoj komisiji Akcioni plan koji će omogućiti potpunu usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije do datuma pristupanja, naročito u pogledu organizacije tržišta, akvakulture, prikupljanja podataka i merama kontrole protiv nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribarstva. To se navodi o u Preporukama Radne grupe NKEU za Poglavlje 13 u Tabeli 2. Sve doslovcde piše šta treba da se uradi. Preporuka Nacionalnog konventa o EU Od koje godine se preporuka NKEU ponavlja (nakon ispunjavanja merila, navesti da je merilo ispunjeno, koje godine je postavljeno i koje godine je ispunjeno). Sa kojim merilom EU je vezana preporuka Konventa – navesti broj merila EU i koji tip merila je u pitanju (otvaranje, prelazno, zatvaranje), reporuke su Vladi Srbije.

Čeka se akcioni plan!

Potrebno je donošenje Akcionog plana koji će osigurati punu usaglašenost sa zahtevima pravnih tekovina EU do datuma pristupanja, posebno u pogledu organizacije tržišta, akvakulture, sakupljanja podataka i kontrole protiv ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. To je utvrđena preporuka Srbiji 2023. godine. Neispunjena Merilo br. 1 za zatvaranje poglavlja 2. je: Treba obezbediti administrativno jačanje Sektora za poljoprivrednu politiku i Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstva zaštite životne sredine, kako bi se odgovorilo na potrebe adekvatnog sistemskog uređenja sektora ribarstva. Nužno je, između ostalog obezbediti javne konsultacije sa zainteresovanim stranama u sektoru ribarstva i zaštite životne sredine u cilju donošenja adekvatnog strateškog i zakonskog okvira u sektoru ribarstva.  Treba obezbediti, od strane nadležnih organa, sistematsko prikupljanje podataka potrebnih za kreiranje mera politike namenjenih podršci razvoju sektora ribarstva. Treba unaprediti rad inspekcijskih službi kao preduslov za razvoj ribarstva s jedne strane, a s druge strane stvoriti mehanizam za efikasnu i efektivnu kontrolu i sprečavanje ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova.  Hitno treba obezbediti potrebnu podršku sektoru ribarstva u cilju unapređenja ovog sektora i održivog korišćenja i gazdovanja prirodnim resursima za koje je ribarstvo vezano, kao i pripremu sektora za tržišnu konkurenciju sa firmama iz EU.

Potrebna je podrška procesima sistematskog prikupljanja podataka od strane nadležnih organa, potrebnih za kreiranje mera politike namenjenih podršci razvoju sektora, kao i participativnog dijaloga donosioca odluka i proizvođača/prerađivača. Ove I niz drugih preporuka za ribarstvo EU je preporučial Srboiji I proteklih godihnja,k ali ion ona u većoni sčlučajeva nije odradila valjano.

Tako je, recimo, podrška unapređenju sektora ribarstva u cilju poboljšanja performansi ovog sektora, a pre svega, konkurentnosti i prilagođavanja zahtevima otvorenog tržišta, utvrđena 2018.godie, ali je neeispunjeno Merilo br. 1 za zatvaranje poglavlja 13!  Preporuka Konventqa EU je da treba podržati razvoj projekata koji imaju za cilj održivi razvoj sektora i očuvanje prirodnih resursa. I to je utvrđeno 2020. godine, ali je ostalo neispunjeno merilo.

Cena sveže ribe niža i do 15 odsto

Evo dok nam Evropska uniaj u rdovnoim godišnjimk izuvdeštajima ukazhuej šta ikako trega uraditi, između ostalog iu ribarstvu, o stanju u ovoj grani Srbije, sad pred predstojeće pranike, evo izveštaja sa ribnjaka, ali i sa tržišta.

I dok je riarstov jedna od kočnhia na put Srbije nka EU, šta javnsot o+iznosi o stanju u ribarstvu Srbije. Trebga istaći da Srbiji godošnej treba oko 50.000 tohna ribe za isrhahnu stanovnštva. Od toga se oko 35.000 tona uvozi, dok se tek oko 15.000 tona proizvodi u zemlji. Nekada je Srbiaj imala oko 15.000 hektara ribnjaka, a danas je to tek nešto oko 5.000, ali se i dalje smanjuju. Godišnja potrošnja po stanovniku je samo 3,1 kilograma ribe!

Ove, 2024. godine proizvedeno je 5.000 tona šarana i između 2.500 i 3.000 tona pastrmke!

Iako je zvanična statistika objavila da su cene polјoprivrednih i ribarskih proizvoda u odnosu na isti period pošle godine više za 7,5 odsto, to se ne vidi na tržištu sveže ribe. Jer, tržište je dobro snabdeveno svim vrstama ribe, a cene su uoči slava i posebno posta koji se približava još niže nego prošle godine, saznajemo u domaćim ribarnicama. Najprodavaniji šaran iz domaće proizvodnje je od 720 do 750 dinara po kilogramu, a pastrmka od 750 do 800 dinara, kažu proizvođači, a piše list ,,Politika’’ u tekstu Jelice Antelj.

U velikim trgovinskim lancima su cene još niže, jer njima riba u vreme posta obično služi kao „mamac” za kupce, pa se često ovaj proizvod može nabaviti i do 20 odsto jeftinije nego u ribarnicama.

Po rečima Kruma Anastasova, predsednika Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije i direktora ribnjaka „Kapetanski rit”, proizvodna godina je na nivou proseka, što je dobro s obzirom na sušu koju smo imali.

,,Proizvodja je možda i malo ispod proseka, oko 5.000 tona šarana ove godine i između 2.500 i 3.000 tona pastrmke. Što se tiče tendencija cena, one su u padu i to se vidi i u slučaju velikih trgovinskih lanaca koji u filetima već nude jeftiniju ribu. Više je razloga za to. Ove godine imamo manje praznika koji su posni (manje slava pada u sredu i petak), zbog čega će i potrošnja biti manja. S druge strane, od Korone 19 se i slave drugačije praznuju i generalno se kupuje manje ribe. Zato imamo i manju distribuciju i potrošnju i to se odmah oseti na cenama. U ribarstvu situacija nije ništa bolјa u odnosu na prethodne godine, s tim što se sada suočavaju još i sa većim cenama inputa, a imaju i troškove za vodoprivredne naknade koje nema nijedna zemlјa u regionu’’, kaže Krum Anastasov.

,,Ribarstvo ni prošle godine niej dobilo subvencije, a ni ove godine nije raspisan javni poziv i nemamo odgovor zašto je to tako. U našem resornom ministarstvu se malo lјudi bavi ribarstvom, što takođe govori o tome koliko im je važan ovaj sektor. Suočeni smo sa udarima konkurencije iz regiona koja ima suficit u proizvodnji upravo zahvalјujući subvencijama i nije im problem da spuste cenu. Zato neki naši lanci uvoze poluproizvode ili zamrznutu ribu poput pastrmke iz Bosne i Hercegovine, Turske, Albanije ili Crne Gore. Jednostavno je sve to demotivišuće’’, dodaje  Anastasov u izjavi za javnost.

Kao što smo više puta pominjali, to je razlog da su ribnjačke površine sa poslednjih godina sa 11.000 hektara smanjene na 5.000 hektara i dalјe su u padu. Iako je u svetu tendencija da se ribarska proizvodnja pospešuje na svaki način, to kod nas nije tako, zbog čega je sve manje ribe koja se čuva u otvorenim vodama.,,U odnosu na letnji period, cena šarana je pala za 15 odsto. I u odnosu na prošlu godinu su cene niže. Postoje razlike u cenama između ribarnica koje žive samo od ovog posla i velikih lanaca koji se takmiče ko će ponuditi nižu cenu šarana, a u stvari računaju da na taj način privuku kupce i prodaju drugu robu. Ribarnice se zato snalaze otvarajući i ketering, odnosno uslužno pečenje ribe, što iziskuje velika ulaganja i angažovanje dodatne radne snage’’, – kaže predsednik  Grupacije za ribarstvo u PKS. Imamo sve vrste sveže ribe i osim šarana, prodaje se dobro i orada, dimlјena pastrmka i brancin. Naravno i sve vrste zamrznute ribe,  kažu u ribarnici i dodaju da je situacija slična i kada je reč o pripremlјenoj ribi, jer uslužno pečenje posebno u vreme praznika kupci uglavnom plaćaju. Pečenje se naplaćuje od 250 do 300 dinara po kilogramu, ukoliko kupe ribu u našoj ribarnici, a imamo i sve vrste pečene ribe, koja je, naravno, skuplјa. Tako je kilogram pripremlјenih papalina 1.700 dinara, skuše 1.800, koliko košta i orada. Dimlјeni šaran je 2.500, kotleti soma 1.900, a lignje 1.500 dinara po kilogramu. Ono što je važno kupcima jeste da je na tržištu trenutno uglavnom domaća riba, posebno šaran, kao najprodavaniji, i da je kvalitet nesporan, što tvrde, u ribarnicama kupci prepoznaju. Kako  kažu za javnost  u jednoj ribarnici na Vidikovcu u Beogradu,, cene se nisu menjale od leta i verovatno neće ni pred post. Kupci već sada nabavlјaju zalihe, posebno zamrznute ribe poput oslića i skuše, kako bi se osigurali od eventualnog poskuplјenja.

Zbog toga Knjiga preporuka EU za 2024. godinu ima dodatnu težinu, jer je sveobuhvatnija od okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštavanja Evropske komisije i podseća sva tri aktera na sve ono što je i dalje nedovršen posao i što svako od njih može da učini u okviru svoje uloge u procesu pregovora. Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Takođe, za svaki deo pregovaračkog okvira, prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, ali su formulisane i nove preporuke, uz uvažavanje stanja i konteksta tokom 2024. godine. Za civilno društvo je predviđeno ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Među njima, jedna je ispunjena u celosti, 11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno. Opšti zaključak preporuka za 2024. godinu, reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: geopolitičku dimenziju koju u prvi plan stavlja Evropska unija, traženje izgovora od strane Vlade za to što ključni reformski procesi izostaju, ali i gubitak motivacije pa i poverenja kod civilnog društva da može da utiče na dalji proces evropskih integracija. Da bi se desio dalji napredak u pregovorima, praćen otvaranjima novih klastera i definisanjem merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze koje je u tom okviru preuzela Vlada. Važnost geopolitičkog trenutka i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja, moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima, preuzme veću odgovornost i obezbede međusobnu sinergiju. (B. GULAN)