POGLEDI: Ratarima teško, a oru tvrde pašnjake!

Pašnjaci su poodavno glavna tema među ratarima i stočarima. Prvi žele da na ovim površinama seju, a drugi da napasaju svoju stoku. Umešala se poodavno država, a nedavno i mesne zajednice u izdavanje u zakup ovih površina. U nekim mestima je i pravi rat – ko će prvi doći da uzore ili da prevari državu i kažu kako im pašnjaci koriste za stoku, a nemaju ni papka. Primer je da je zakupac i Obrenovcu u Dobrici zatvrio seoski pasnjak!?

Da li će se na osnovu dobrog primera čuvanja pašnjaka i prijave uzurpatora stanje uskoro promenuti? Privredno društvo „Eko oaza – Naturpark“ iz Ade jedina je privatna privredna organizacija koja se bavi upravljanjem prirodnim vrednostima. U njenoj nadležnosti je i čuvanje pašnjaka gde su staništa ptica, druge divljači i retkih trava. Oni jednako paze na trstike, močvare, održive pašnjake i izvore sa vodom. Od ukupno, preko 6.000 hektara, u različitim statusima je i preko 3.000  hektara pašnjaka. Ove površine kao i sva zaštićena područja čuva zakon po kome nije dozvoljeno preoravanje niti setva pa čak i košenje, su meta ratara, dodaje analitičar i publicista. Branislav Gulan. Inače, u Srbiji sad postoji samo 0,30 odsto goveda po hektaru. Nekada je to bilo po dva i tri grla.

Udruženje ,,Agroprofit’’ iz Novog Sada  je od 2009. godine značajno uticalo i na razvoj tovnog govedarstva u Srbiji. Uz saradnju sa Ministarstovm poljoprivrede doprineo je da se tovna goveda u Srbiji u oko 500 naselja, a broj grla  (svih kategorija) je oko 25.000! Od novih mera, a posebno buduće Strategije razvoja poljoprivrede od 2025. pa do 2032. godine, zavisiće uvećanje broja i kvaliteta tovnih goveda. ,,Agroprofit“, smatra važnim činjenicom donošenje buduće Strategije poljoprivrede za narednu deceniju, a taj posao nije dobro krenuo niti smo na putu dobijanja kvalitetnog dokumenta. Na to upućuje sam čin  izraded koji nije naišao na ni na odobravanje u Srbiji. Posebno brinu podaci da buduću Strategiju radi 10 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine, a isto toliko iz Slovenije.  U radu navodno učestvuju i četiri konsultanta iz Srbije. Za sada je taj okvirni Nacrt strategije, koji nije prihvaćen  na sendici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, urađen je na 100 strana. U njegovoj izradi nisu učestovovali ni stručnjaci, ni eksperti ni proizvođači  hrane iz Srbije. Aoni treba da ga sprovode u praksi! Pitanje na koje nisu dobili odgovor u Skupštini Srbije, bilo je da li svi bolje znaju od nas šta nama treba, ističu proizvođači hrane iz Srbije.

Stranci rade strategiju!

To se odnosi na okvirni Nacrt buduće Strategije agrara Srbije koju su na oko 100 strana uradila 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovinje i Slovenije. Po 10 iz svake od ove dve bivše dve članice Jugoslavije i četiri konsultanta iz Srbije. Sve to izazvalo je negovodavanje članova Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije. I ne samo to, već i stav Ministarstva poljoprivredu,  da odbije da dostavi članovima Odbora već sačinjeni nacrt okvirne strategije, a odbijeno i je i dostavljanje potpisanuh ugovora za ovaj posao sa njegovim izvršiocima.

U ,,Agroprofitu“ kažu, nije sve unovcu, ako hoćemo da sačuvamo jako stoačrstvo, moramo daočivasmo i pašnjake. Uduženje odgajivača tovnih goved aiz Vovjdoien traže od Ministarstva poljorpvirede da se uvede red u korišćenje pašnjaka i spreči preorqavanje. Pašnajci su, kažu, osnov za povećanje proizvodnje, jer bi se njihovim maksimalnim korišćenjem u Srbiji umesto sadašnjuih 25.000 moglo toviti 150.000 kvalitetnih tovnuih junadi.

Da bi sačuvali ekosistem nizije i pašnjake, Vojvodina je u severnom Banatu proglasila zaštićenu zonu od oko 5.700 hektara na području parka prirode ,,Slatine u dolini Zlatice“. ,,Nij biloo kontrole i dosta pašnjaka je uzorano. Da ispravimo te greške, jer ti pašnjaci su vrlo bitni za stočare. Imamo dosta turista, eko turizam je već počeo da funkcioniše, tako da ima dosta posećenosti“, kaže  Šandor Tot, iz Parka prirode ,,Slatine u dolini Zlatice“, kod Zrenjanina.

Sa jakim traktorima pojedinci već godinama koriste pašnjake i uz priču kako je teška
banatska zemlja seju i ubiraju prihod bez zakupa ili sa minimalnim izdacima! U tome se i nalazi kvačka onih koji zloupotrebljavaju pašnjake i onih koji ne mogu da ih koriste!

U izdavanju pašnjaka ratarima i po uzurpaciji najviše takvih slučajeva je u opštinama Čoka, Kikinda, Novi Bečej, gradu Zrenjaninu ali i u južnom Banatu… Ima i podzakupa – tvrde stočari iz Novog Miloševa. Među selima koja imaju uzurpirane ili nedozvoljeno obrađene pašnjake su Ostojićevo, Vrbica, Crna Bara, Sajan, Novo Miloševo, Iđoš, Padej, Melenci, Mužlja, Dobrica… I u drugim krajevima Vojvodine preoravaju se pašnjaci i tu prednjače opštine Kovin, Bela Crkva, Alibunar…

,,Ministarstvo poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede pozvalo je udruženja i gazdinstva da slobodno prijave uzurpaciju pašnjaka uz mogućnost da ne navode i svoju adresu. Danas smo u našoj redakciji primili poruku da je u selu Dobrici zakupac iz Obrenovca preorao više od 200 hektara seoskog pašnjaka, a koristiće ukupno oko 500 hektara i ovim zakupom zatvorio je za seoske krave put do ispaše. Stočari u ovom selu su očajni i pitaju se „Šta će biti sa nama kada država ne može da spreči i sačuva svoju imovinu i da nas pomogne. Za male pare gasi „stočarstvo“. Ove domaćine smo uputili da sve prijave Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za zemljište’’, kaže Čedomori Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit’’ u koji je povezano oko 200 tovljača kjunadi koji poseduju oko 25.000 grela ove stoke u Srbiji, spremnoj za izvoz.

Udruženje ,,Agroprofit’’ godinama se bavi promocijom pašnjačkok govedarstva i ovde smo čuli da su uputili predlog Ministarsvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da odmah suspenduju izdavanje pašnjaka gazdinstvima koji nemaju stoku i da ukinu naplatu. U ovom udruženju koje okuplja proizvodnu grupu odgajivača tovnih rasa tvrde da država ostvaruje mali prihod od zakupa i da stočari imaju veću štetu što ne koriste tu pašu, od tog iznosa.

Poslednji primer je iz sela Dobrica gde je zakupac isključio iz paše seosko stado krava. Slično se dogodilo i u Dupljaji, opština Bela Crkva, gde je lokalna vlast raskinula ugovor sa udruženjem stočara iz sela, da bi pašnjak izdala zakupcu iz okoline Subotice za ovce koje nikada tamo nisu stigle. Stočari su se obradovali i cene što im je Predsednik države Aleksandar Vučić pružio podršku i sada se čeka realizacija novih mera sa kojima baš u Ministarstvu poljoprivrede i ne žure. Stočari veruju da će najava Predsednika da će rasčistiti sa onima koji ne rade dobro i to od opštine do ministarstava, biti i ostvarena. Ako se to dogodi i pojedine službe krenu u analizu odnosa prema poljoprivrednicima u sektoru izdavanja državnih površina „biće perja“. Za pravljenje reda izdavanje državne zemlje u zakup je jak povod. Događa se da dok Predsednik Aleksandar Vučić daje podršku stočarima i gazdinstvima, opštine i gradovi gde je na vlasti SNS ograničavaju pravo prečeg zakupa farmerima po važećim propisima. Ova gazdinstva zbog gubljenja tih oranica, neretko prodaju stoku.

Organizacija za zaštitu prirode koja se pojavila u Adi, mogla bi da postane dobar model za područja gde postoje potrebe za kontrolom poštovanja održivosti bioidiverziteta i prirode.
Direktor Privrednog društva „Eko oaza – Naturpark“ Šandor Tot za  kaže: ,,Poštovaćemo zakon i povereni posao. Oni koji ne poštuju propise su evidentirani i pokušavamo da ih edukujemo i da  sarađujemo. Zatečeni smo preoravanjem pašnjaka i to od velikih domaćina i kada se svi žale na sušu i slab prihod, očigledno ovde nešto nije tačno. Ljudi od tvrde banatske oranice moćnim mašinama prave pepeo i seju. Danas kažu da neće, a sutra seju. Zbog takvih smo u celu situaciju uključili sektor za ekološki kriminal iz Kikinde’’, kaže Šandor Tot.

Prve intervencije inspekcije u Severnom Banatu su pokazale da su sve prijave tačne, ali da nema dovoljno inspektora da bi otvorili proceduru za prekršioce. Međutim, kako smo čuli, ratari bez razlike u čijem vlasništvu je preorani i zasejani pašnjak neće biti pošteđeni od kazni, Inspektori poručuju da vegetacijazasejanih pašnjaka dugo traje i da će pored svih teškoća završiti svoj posao, navodi Čedomir Keco.

Cilj, očuvati park prirode

DRUŠTVENI SAVET Privredno društvo „Eko oaza – Naturpark“ za zaštitu prirode i biodiverziteta i upravljanje prirodnim vrednostima osnovalo je Društveni savet od predstavnika korisnika njegovih usluga i vlasnika površina koje koriste gazdinstva, preduzeća i udruženja. Članovi ovog Saveta su predstavnici mesnih zajednica, udruženja lovaca, poljoprivrednih udruženja i ljubitelji prirode. Osnovni zadatak ovog Saveta je da se privredno društvo što više integriše u interes i zajedništvo svih kojima je stalo do očuvanja parka prirode „slatine u dolini Zlatice“ Društveni savet je verifikovao i program rada preduzeća, u kome se poseban značaj daje zaštiti prostora, posebno pašnjaka i uključivanju mladih u programe koji obuhvataju i brojne edukacije kao i formiranje volonterskih grupa sa nazivom „Volim Tisu“. Biće organizovane i izložbe sa temom „Slatina u dolini Zlatice u objektivu foto reportera i TV snimatelja“. Poseban značaj dat je privlačenju dece na prostore zaštićenih površina pa je objavljeno i takmičenje za
najbolji atlas trava oko Tise sa prepoznavanjem biljaka.

Bez pašnjaka nema proizvodjie

Pojedini pašnjaci u Severnom Banatu snabdeveni su vodom uz pomoć vetra. Poznate su granice zaštićene zone, kaže Šandor Tot, direktor „Eko oaze – Naturpark“ iz Ade. ,,Bez pašnjaka jeftina  i sigurna proizvodnja u tovnom govedarstvu u sistemu krava –  tele, nije moguća. Jer, mi kroz pašnjačko držanje goveda obebzeđujemo u potrošnji hrane oko 60 odsto’’!, kaže predsednik Udruženja ,,Agroprofit’’ Čedomir Keco.

,,Najbolji primer gde se sad nalazimo kada su u pitanju tovna junad je činjenica da se iz Jugoslavije sad već daleke 1991. godine u svet izvozilo godišnje čak 54.000 tona najkvalitetnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa’’, dok je od toga iz Srbije bilo 34.000 tona. Posle toga stočni fond u Srbiji je godišnje nestajao za dva do tri odsto.Tako sei  izvoz ,,bebi bifa“ iz Srbije smanjio za 100 puta!  Sad se u svetu prodaje tek oko 300 do 400  tona  godišnje.  Najbolji dokaz  zapostavljanja stočarstva  Srbiji od dva do tri odsto godišnje, proteklih decenija je činjenica je da je ono u 2022.godinji u BDP agrara učestovovalo samo sa 28,1 odsto, a sad je to još manje. Sve ispod 60 osto je karakteristika visoko nerazvijeniuh zemalja. Sa nestajanjem stočarstva, mesta Srbije, pre svega, u nesvrstanom svetu, zuzazeli su drugi.  Stočarstvo je decenija uništavano pa nemože za godinu ili dve ni da se oporavi. Treba isto vremena koliko je i uništavno. Primer njegovog uništavanja je i  činjenica da od 4.720 sela u Srbiji, čak u njih 600 nema nijedne krave! To je sad državni problem. Ali,  će se taj broj još više povećavati, jer će prema podacima RZS, do 2050.godine u Srbiji nestasti ukupno čak 3.000 sela!“, kaže član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan.

,,Da se, ipak nešto  radi na obnovi sela, ali ne brzinoim kojom se ona uništavaju, podatak je činjenica je u u selima s je mladima, do 45 godina živoa, do sada dodeljeno ukuno oko 3.309 praznih kuća u kojima do sada niko nije živeo. To je uradilo, uz pomoć države,  Ministarstvo za brigu o selu, koje vodi Milan Krkobabić.  Na osnovu tih praznih kuća, sela su dobila više od 13.000 novih stanovnika. Koliko je to, najbolja potvrda je činjenjica da, recimo, danas opština Crna Trava ima ukupno 1.500 žitelja. Dakle, Srbija je samo za nepune četiri godine ove akcije, kupovine praznih kuća, uz pomoć države, u selima na osnovu broja stanovnika, i tih koji su otišli da žvie u selima, dobila desetak novih sela. Tu imamo i jedan novi proces odlaska iz grada u selo. Do sada je bilo samo iz sela u grad. Posebno raduje, što trećina onh koji su došli iz grada da žive u selo, imaju tek tri decenije i došli su iz grada! Ovo su pozitivni primeri ka opstanku sela. Sad je potrebno da se u selima, gde je osnovano čak 1.100 novih zemljoradničkih zadruga, stvori ili vrati prehrambena, odnosno perađivačka industirja. Takoe ćse vratiti život u sela, a bez sela znamo da nema ni – Srbije’’, kaže Branislav Gulan, čaln Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.  (B.GULAN)