POGLEDI: Problemi Srbije oko izvoza žitarica

U 2023. godini, očekuje se da će biti zasejano oko 920.000 hekltara pod kukuruzom, što će biti – pet odsto manje nego prošle 2022. Godine. Sa zasejanih površina u 2023. godini,  očekuje se rod od 5,7 miliona tona, dok se domaća potrošnja procenjuje na 4,2, 4,3 miliona tona, kaže Sunčica Savović, direktor beogradske ,,ŽITA SRBIJE’’. Ovo je saopšteno na Danu žitara, u okviru 90. Međunarodnog sajma poljoprivrede, a na ovoj jubilarnoj priredbi u Novom Sadu mogli su se čuti zanimljivi podaci. Posebno šta očekuje proizvođače hrane u Sriiji. Pre svega, one koji proizvodee viškove namenjene izvozu!

U 2023. godini očekuje se da će biti zasejano oko 920.000 hktaraa pod kukuruzom – pet odsto manje nego prošle sezone, sa kojih se očekuje rod od 5,7 miliona tona, dok se domaća potrošnja procenjuje na 4,2, do 4,3 miliona tona. Proizvodnja ove žitarice na svetskom nivou biće povećana, a poslednjih meseci 2023. godine i početkom ove uvezene su veće količine semenskog kukuruza. „Ove godine ne možemo da očekujemo rekorde u proizvodnji“, izjavila je direktorka udruženja Sunčica Savović. Neće biti rekorda ove godine, naglasila je Savović. „Od početka tržišne godine za kukuruz, u periodu oktobar 2022. godine do aprila 2023. godine, izvezeno je samo 250.000 tona, isključivo zbog problema sa kvalitetom – odnosno toksinima.

Pšenice je prošle 2022. godine zasejano 17 odsto više pšenice – na 725.000 hektara. Očekuje se rod između 3,6 i četira tona.  „Ove godine sa svim zalihama, očekujemo rekordan izvoz pšenice, ako do njega dođe“, rekao je Slavko Jovanović,  ispred udruženja,,Žita Srbija’’ podsećajući na prošlogodišnju zabranu izvoza koju oni nisu podržali.

Otežane okolnosti

Po rečima Jovanovića rusija je najveći svetski izvoznik pšenice sa 17 odsto ukpne svetske trgovine. Očekuje se izvoz roda iz 2022. godini u koiličini od 45 miliona tona. Ukrajina je u 2021. godini bila na petom mestu u vsetu po izvoui pšenice i učestvovala je sa 10 odsto svetskog izvoza. To je bila količina od 19 miliona tona. Od roda ostvarenog u 2022. godini Ukrajina je do sada izvezla ukupno 36,9 miliona tona pšenice.  To je bilo za 18 osto manje nego godinu dana ranije. To znači da je iz ove zemlje u protekloj ekonjomskoj godinji bilo izvezeno 12,6 milioan toan pšenice, 21,7 miliona tona kukruza i 2,27 miliona tona ječma. Nakon intervencije Rusije u Ukrajini prvi problem i prekretnici za izvoz žitarica iz Srbije bio je – divljanje cena na svetskim berzama. Za privredu i proizvođače Srbije to je još  otežala zabrana države Srbije za izvoz žitarica.

Do prošle godine Srbija je izvozila oko 80 odsto svojih žitarica Dunavom preko luke Konstanca. Daqnas to više nije slučaj jer ukrajuinsja riba koajs e tovari u ukrajinskim lukama Reni I Ismailija je veoam ozbiljna konkurencija, navodi Jovanović. Brodari koji su radili Dunav, većoinjim su prešli da rade na relaciji Ukrajina – Konstanca,a istovremeno pretovarni kapaciteti u luci Konstanca koji su u vlasništvu veslikih miltinacionalnih kompanija (čak 90 odsto kapaciteta je u tom vlasništvu) stavljeni su u funkciju izvoza ukrajinskih žitarica, zatim rumunskih, bugarskih pa tek na kraju pristiglih iz Srbije!

Problemi tek dolaze!

Zbog toga, Srbija, odnosno njene žitarice i uljarice, veoma teško nalaz,pogućnost prevoza. Jer, vozarine su dva puta veće nego pre intervencije Rusije u Ukrajini, kao i pretovarfa u luci Konstanca. Napomenimo smao da je pre tih teškoća luka u Konstanci važila za glavnu srspku luku. Ona to više nije pa žitarice iz Srbije moraju tražiti alternatoivne mogućnosti izvoza. Međutim, ,o zua sada nevidimo koje bi mogle i treablo da budu alternative za taj prevoz. Jer, i deo jadranskih luka je takođe zauzet sa ukrajinskom robom. Istovremeno ukoliko bi koristili druge luke, za njih imamo veoma problematičnu transportnu infrastrukturfu, napominje Jovanović.

 Usled konflikta u Ukraijini Evropska unjija je otvorila svoej tržite za robu iz Ukrajine, koja osim morslim putem sada masovno i  kopnom preplavljuje evropske zemlje.  Od početkla konflikta ukinute su kvote ua Ukrajinsku robu I ona dans konkuriše istočno evropskim zemljama koji su bili glavni snabdevači, čak konkuriše I na njihvoim tržištima, pa je ukrajinski kukuruz jeftiniji u Mađaskoj nego recimo Mađarski! Ova soituacij9i hnjeide u prilog0 Srbiji jer ni tu čak, I ako nam cene budu odgovarale, uslge logistike, koja je pomerena ka Ukrajini, pa nećemo moći da izvozimo uobičajene količine.

Jovanović nije optimističan ni kad je u pitanju izvoz budućih roba, a to znali novog roda iz Srbije. „Cene žitarice u martu 2023. u odnosu na isti period prošle godine su pale za više od 21 odsto, a kod uljarica za više od 48 odsto“, kaže Jovanović te da naša izvozna pozicija više nije luka Konstanca zbog prezasićenja ukrajinskim žitom, pa Srbija mora da traži druga tržišta, ali on „ne vidi gde“, dodaje Jovanović. Po njegovim rečima, najviše Rumuni kupuju naš kukuruz, Italijani pšenicu, komšije iz Bosne i Hercegovine suncokret.

Što se tiče uljarica, u odnosu na 2021. godinu – prošle godine, zbog dve loše sezone, izvoz soje bio je smanjen čak za 90 odsto! S druge strane, dupliran je bio uvoz soje, a primetan veći uvoz ječma, najviše iz Hrvatske. Naša je ove godine zasejana na 202.000 hektaraa, što je 16 odsto manje nego.

Više suncokreta i repe

Na Danu žitara, održanom na 90 Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, obeleženo je 45 godina postojanja udruženja „Žita Srbije“ koje okuplja 58 članica među kojima je 12 u Upravnom odboru. Kao i svaki put, i ovaj su najveći izvoznici primili povelje za svoja postignuća. Tako se za najvećeg izvoznika sojinog ulja izdvojila Sojaprotein iz Bečeja, suncokretovog ulja Dijamant Zrenjanin, uljane repice RWA Beograd, soje firma Vimeksim Novi Sad, suncokreta Trading team iz istog grada, ječma CHS, pšenice Agroglobe, a kukuruza – firma Balkan Commodities International koja je proglašena i za izvoznika godine. (B. GULAN)