POGLEDI: Pesticidi, izazov za polјoprivrednike

U Srbiji je zabranjena upotreba 113 pesticida, jer sadrže neku od supstanci koje je Evropska unija zabranila. Primena sredstava za zaštitu bilјa, jedan je od većih izazova za polјoprivrednike, jer moraju da proizvedu dovolјno hrane, ali i da je sačuvaju od sve ozbilјnijih posledica klimatskih promena. Uticaj pesticida na zdravlјe lјudi i prirodu proverava se na nekoliko godina. Poslednja procena rizika, iz upotrebe je isklјučila 17 aktivnih susptanci, a time i preparate koji ih sadrže.“Dvadeset godina sam koristio jedan preparat, sad se to menja i više ne može da se koristi, tako da moramo da se prilagođavamo zahtevima.Vodimo računa da to bude ispoštovano sve po propisu što bi trebalo i zbog nas a i zbog kupaca da ne bude problema“,  rekao je za RTS Milorad Surudžić, polјoprivrednik iz Goračića kod Čačka. O listi 113 domaćih i stranih preparata koji su zabranjeni, polјoprivrednici mogu da se informišu na sajtu Ministarstva polјoprivrede. Evropska unija, sa kojom smo usaglasili pravila o zaštiti bilјa, poslednje četiri godine zabranila je više od 50 supstanci.

Najteža tržišna kazna

Katarina Krinulović iz Udruženja za zaštitu bilјa i održivu polјoprivredu kaže da je trend da se puno radi na razvoju alternativnih proizvoda koji spadaju u biopesticide.

„Dakle, oni su prirodnog porekla ali je tu pitanje efikasnosti“, rekla je Krinulovićeva. „U tako jednom suženom opusu pesticida i svih drugih agrohemikalija agronom ima i te kako važnu ulogu da uspostavi adekvatnu ishranu i zaštitu na svakom domaćinstvu“, dodao je Miloš Vujisić, agronom iz Čačka.

„Da malo obratimo pažnju na ono što je fokus generalno u svetu, a to je izbor sorti hibrida onih koji su malo otporniji na određene patogene, način obrade zemlјišta“, kaže Nebojša Milosavlјević, direktor Uprave za zaštitu bilјa.

Veliki proizvođači voća i povrća uglavnom angažuju inženjere zaštite, mali proizvođači do informacija dolaze na više načina. Do kraja naredne godine država bi trebalo da obezbedi obuku za primenu pesticida. Pročita se nešto na internetu, a kupujemo preparate i imamo isto pomoć od lјudi koji prodaju u polјoprivrednim apotekama. 

Polјoprivrednici koji uprkos zabrani, nastave da koriste nedozvolјena sredstva mogli bi da odgovaraju, čak i krivično. Izvesna i najteža kazna ipak je tržišna.

„Najveću štetu trpe proizvođači, izvoznici onda kad im se vrati pošilјka onda kada moraju da unište svoj proizvod, kada ne mogu da ga plasiraju na tržište. Sama država ne može da trpi neku štetu osim ako bi učestalost presretanja bila neka neverovatna, mi za sad takvu situaciju nemamo i nemamo razlog da se bojimo“, kaže Nebojša Milosavlјević.

Pitanje o kojem će se tek govoriti je uništavanje i skladištenje neupotreblјenih pesticida i ambalaže. Pravila postoje, ali ne i kontrola, kažu stručnjaci. Trenutno, to je jedan od važnijih uslova prilikom odobravanja sredstava za pomoć polјoprivredi iz evropskih fondova. O toem je ponavji9šegovori i pisao nedavno preminuli pok prof dr Stevan Maširević, sa novosadskog Poljoprivrfednog fakulteta. Biljna proizvodnja u svetu bez mera zaštite bilja i primene pesticida ostvarivala bi samo oko 30% od potencijalnih prinosa. Po jednoj od definicija pesticidi su “supstance ili smeše supstanci namenjene za prevenciju, uništavanje, suzbijanje ili smanjenje količine štetočina”.Pored dominantne (90 odsto) primene u poljoprivredi, pesticidi se primenjuju i u šumarstvu i drvnoj industriji, industriji prehrambenih tehnologija, veterini i komunalnoj higijeni. Prvi pomen određenih hemijskih jedinjenja u službi zaštite bilja vezuje se za XVII vek i primenu bakar-sufata u zaštiti kolja za vinograde od truleži. Danas se pod pojmom pesticidi podrazumeva da su to proizvodi hemijskog ili biološkog porekla namenjeni za sprečavanje, suzbijanje i uništavanje organizama štetnih za bilje, biljne proizvode i plodove, drvo i proizvode od drveta na otvorenom i u zatvorenom prostoru, kao i suzbijanje ili uništavanje nepoželjnih vrsta biljaka i drugih organizama, upozoravao je Maširević.

Imaju li poljoprivrednici adekvatnu zamenu za zabranjene pesticide?

U Srbiji je nedavno stupila na snagu zabrana upotreba 113 sredstava za zaštitu bilja jer sadrže 17 aktivnih supstanci+koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji. Upravo je nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja sve češći razlog za vraćanje pošiljki voća I povrća unutar zemalja EU, čijem sistemu za kontrolu bezbednosti hrane i mi pripadamo. Lista ovih preparata nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, aktivne supstance su zvanično zabranjene pre 18 meseci, a sada je istekao rok u kojem su mogli da se koriste, odnosno da se potroše zalihe. Prema Zakonu o upravljanju otpadom, preostale količine je sada potrebno odložiti i predati nadležnim službama, koje zatim prosleđuju na bezbedno uništavanje.

Proizvođači su na vreme obavešteni i imali su vremena da nađu alternative, a da li su one uvek odgovarajuće, to je posebno pitanje. “U zemljama EU postoji takozvani “emergency approval” kada se odobrava stavljanje u promet preparata na bazi zabranjenih aktivnih supstanci, ako u tom momentu ne postoji odgovarajuća alternativa. To se  dešavalo, na primer, posle povlačenja neonikotinoida, kada su odobravane određene količine sredstava za zaštitu bilja na bazi ovih aktivnih supstanci, da bi se omogućilo proizvođačima da zaštite useve”, napominje u izjavi za javnost profesorka Poljoprivrednog fakulteta Dragica Brkić.

Evropska komisija je prošle godine usvojila predlog, kao deo Zelenog plana, u kome se planira smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030. godine. Biće zabranjena upotreba pesticida uparkovima i igralištima za decu. Uporedo sa ovim, razrađuje se i plan podrške poljoprivrednicima u pokrivanju štete koja će nastati u periodu od pet godina. “deja je da se zaštite zemljište, vazduh, voda, hrana, zdravlje ljudi, da se zaustavi pad populacije oprašivača i poveća biodiverzitet u poljoprivrednim i šumskim ekosistemima.  Za poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su prekršajne kazne, ali i mogućnost pokretanja krivičnog postupka. “Smanjenje primene pesticida može da se uradi administrativno, a kakve će posledice biti po proizvodnju i proizvođače to ćemo tek videti. Već sada proizvođači imaju mnogo problema vezano za zaštitu useva zbog povlačenja aktivnih supstanci, imajući u vidu je broj novosintetisanih daleko manji od broja onih koje se povlače iz primene”, zaključila je Dragica Brkić, javlja EurActiv.

Pesticid i zdravlje

,,Podstavlja se pitanje kako pesticidi utiču na zdravlje čoveka i životnu sredinu? Evropska komisija želi da smanji njihovo korišćenje, ali udruženja za zaštitu okoline poručuju – nije dovoljno.Pesticidi se širom sveta koriste da bi podstakli rast biljaka, ali iako su efikasni u tome, sadrže toksične hemijalije koje mogu da utiču na ljudska čula i nervni sistem. Evropa želi da ograniči njihovu upotrebu, ali to neće ići tako lako. Pesticidi su prvi put uvedeni u upotrebu u Americi tridesetih godina prošlog veka, i mnoge poljoprivredne zajednice uskoro su postale zavisne od njih zbog jakog dejstva na useve. Danas, oko jedna trećina svetske poljoprivredne proizvodnje zavisi od pesticide’’, isticao je Maširević. Po  njegovim rečima, u razgovoru sa autorom ovih redova, Svetska zdravstvena organizacija navodi da se širom planete koristi više od 1.000 vrsta pesticida, među kojima su najčešći herbicidi (49 odsto), fungicidi i baktericidi (27 odsto) i insekticidi (19 odsto). Dok je početkom devedesetih godina globalna potrošnja pesticida bila na nivou od 1,69 milijardi kilograma, ta brojka se uvećala sa više od 57 odsto u naredne dve decenije. Prema podacima iz 2020, svet je trošio 2,66 milijardi kilograma pesticide.

Kako broj stanovnika utiče na upotrebu pesticida?

Izveštaj Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija predviđa da će potrošnja pesticida samo nastaviti da raste. Očekuje se da će do 2050. godine broj ljudi na planeti dostići 9,3 milijarde što će zahtevati povećanje proizvodnje hrane za 50 odsto. Da bi ta potreba bila ispunjena, istraživači veruju da će poljoprivrednici biti prinuđeni da troše još više pesticide, isticao je Stevan Mašiević.

Studija sprovedena na evropskim farmama pokazala je da, bez upotrebe pesticida, proizvodnja voća opada za 78 odsto, povrća za 54 i gubitak useva žitarica je na 32 odsto. Ali ova zavisnost od pesticida ima značajan uticaj na ljudsko zdravlje i okolinu. Pesticidi su, prema istraživanjima, dovedeni u vezu sa gubitkom čula mirisa kod mednih pčela i lososa, i zagadili su vodena tela čime su ugrozili podvodne ekosisteme.

,,Pesticidi ulaze u lanac ishrane kroz proces nazvan bioakumulacijom. Supstanca se taloži u organizmu zbog njegove nemogućnosti da je razloži, a pošto mnogi sintetički pesticidi ne mogu da se razlože u telu čoveka ili životinja, akumuliraju se u masnom tkivu. Nakupljanje pesticida u masnom tkivu može da ima loš efekat na ljudsko zdravlje. Uprkos globalnoj regulativi o upotrebi pesticida, jedna studija procenila je da se širom sveta godišnje dogodi 385 miliona slučajnih, akutnih trovanja, i to samo među radnicima u poljoprivredi. Kada se raspršuju, pesticidi oslobađaju isparenja koja mogu da zagade vazduh. U Americi se i do 54 odsto oboljenja izazvanih pesticidima među poljoprivrednicima pripisuje upravo isparenjima. Simptomi variraju od glavobolje, mučnine, pa do osećaja pečenja po koži+’’, ukazivao je Maširević.

Pesticidi utiču na nervni sistem i čula.

Rani simptomi izlaganja pesticidima su i vrtoglavica i curenje iz nosa, rekla je osnivačica neprofitne organizacije „GMO Science“, Mišel Pero. Ona je objasnila da akutni efekti na zdravlje mogu da variraju od napada, pa do hipoventilacije, usporenog, narušenog disanja. „Najproblematičnije je udisanje pesticida, jer pluća nemaju mikrobe kojima se, recimo, sistem za varenje posluži kako bi čestice učinio manje toksičnim“, rekla je Pero, koja je ranije bila pedijatar.

Slabljenje čula takođe je povezano sa izlaganjem pesticidima. Jedan od najranijih primera je primećen u regiji Saku u Japanu, šezdesetih godina prošlog veka. Stanovnici ove regije imali su mnogo viši stepen problema sa vidom, zbog izloženosti organofosfatima. Zamagljeni vid, poremećaji pokreta oka, miopija i astigmatizam bili su efekti problema nazvanog „Saku bolest“.

Postoji i sekundarna izloženost, koja je primećena kod supruga i članova porodice farmera iz regije Saku. Sekundarno izlaganje podrazumeva da osoba udahne ostatke pesticida sa odeće ili kože ljudi koji su im bili direktno izloženi.

Istraživanje sprovedeno 2019. na Univerzitetu Mičigen obuhvatilo je 11.232 farmera u Americi. Utvrđeno je da su oni među njima koji su imali događaj visoke izloženosti pesticidima, imaju 49 odsto veće šanse za slabije čulo mirisa.Postoje i istraživanja koja su dovela u vezu pesticide i neurodegenerativne bolesti. ADHD i Parkinsonova bolest su samo neke od njih. Insekticidi su u ovom smislu opasniji od herbicida, jer ciljaju nervno tkivo organizma koji je „meta“. Akutno izlaganje većoj količini pesticida dovedeno je u vezu sa problemima nervnog sistema, ali još uvek nije jasno utvrđeno da li isto važi i za povremeno izlaganje manjim količinama.

Koje grupe su najugroženije?

Deca su u ranjivoj grupi, zbog svoje fiziologije, brzine metabolizma i ponašanja, objašnjava Perova. „Deca su bliže tlu zbog male visone, ali takođe pokazuju i brojna ponašanja koja podrazumevaju kontakt ruku i usta. Zbog toga su u većem riziku od unošenja pesticida oralnim putem“, objasnila je ona.

,,Indija je jedan od zabrinjavajućih primera, jer je trovanje pesticidima među najmlađima decenijama unazad veliki problem u javnom zdravlju. Stariji su takođe ugroženi jer imaju tanju kožu, što podiže rizik od izlaganja hemikalijama dermalnim putem. Kako opadaju funkcije organa, tako se jetra i bubrezi teže bore da izbace toksine.’’, navodi dr Milorad Stamenović iy Nice u Francsuskoj.  Po  njegovim rečima SZO i Organizacija za hranu i poljoprivredu sastavile su podatke na osnovu kojih će vlade i međunarodna zajednica definisati standarde maksimalnih tragova zaostalih pesticida na različitim namirnicama. Evropska komisija obavezala se da će prepoloviti i upotrebu, i rizik od pesticida do 2030. godine, ali mnoga poljoprivredna udruženja smatraju da ta brojka nije dovoljno visoka. Po njegovim rečima, potrošači imaju ograničenu kontrolu nad time koji će se pesticid koristiti i u kojoj količini, ali mogu da ublaže negativne efekte jednostavnim pranjem ili uklanjanjem kore voća i povrća. Kroz kuvanje, barenje i prženje može se ukloniti i do 80 odsto pesticida. Komparativna studija pokazala je da je najefikasnije pranje pod tekućom vodom ili prokuvavanje u ključaloj vodi.

U odnosu na štetne organizme, pesticidi se dele na tri osnovne grupe:

• herbicidi – namenjeni za suzbijanje zeljastih i drvenastih korova, algi, mahovina, lišajeva i parazitnih cvetnica;
• fungicidi – namenjeni za suzbijanje gljiva prouzrokovača biljnih bolesti
• insekticidi – namenjeni za suzbijanje štetnih insekata, a kasnije su se razvile i podgrupe;
• rodenticidi –suzbijanje glodara;
• akaricidi –  suzbijanje grinja;
• nematocidi – suzbijanje valjkastih crva;
• moluskocidi – suzbijanje mekušaca, puževa
• algicidi – suzbijanje algi;
• antihelmintici – suzbijanje glista;
• arboricidi – uništavanje drvenastih korova;
• atraktanti  – sredstva koja privlače štetne insekte;
• defolijanti – izazivanje prevremenog opadanja lišća;
• desikanti – izazivanje uvenuća i sušenja biljaka;
• fumiganti – sredstva koja deluju gasnom fazom; 
• hemosterilizanti – utiču na sterilitet imaga;
• repelenti – sredstva koja odbijaju štetne organizme od gajene biljke;
• regulatori rasta biljaka:

 Biopesticidi

Poslednjih decenija, a u skladu sa širenjem organske proizvodnje i očuvanjem životne sredine razvila se posebna grupa biopesticida. Biopesticidi su određeni tipovi pesticida koji su dobijeni iz prirodnih materijala kao što su mikroorganizmi (gljive, bakterije, virusi…), biljnog (ekstrakti iz biljaka) i životinjskog sveta (nematode…) i nekih minerala. Osnovne karakteristike biopesticida su da su manje toksični, odnosno nisu toksični za čoveka, aktivni su samo prema ciljanom štetnom organizmu i efikasni su u malim količinama te se brzo razgrađuju i nemaju rezidualno delovanje i  za sada nije utvrđena rezistentnost ciljanih štetnih organizama prema njima.

Biopesticidi nisu savršeni, za delovanje im je potrebno više vremena i slabija im je perzistentnost (kraće delovanje), pa se kao prioritet stavlja njihovo unapređenje i usavršavanje kao mogućim zamenama konvencionalnim pesticidima.

 Herbicidi 

Četrdesetih godina XX veka dolazi do sinteza prvih herbicida, pa  1942. godine, sintetiše se 2,4 – dihlorfenoksisirćetna kiselina, poznatija kao 2,4D. Od tada do danas je razvijeno više stotina aktivnih materija koje deluju kao herbicidi koji su postali najprimenjivanija grupa pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji. Herbicidi mogu biti sistemični, lokalsistemični i nesistemični, odnosno kontaktni u zavisnosti od sposobnosti preparata da se kreće (translocira) u biljci. Podela može biti i prema delovanju na gajenu biljku, te su grupisani u selektivne i neselektivne pesticide. Herbicidi se dele i po nameni te su podrupe “graminicidi”, “desikanti”, “defolijanti”, “avenicidi”, “arboricidi”…

Osnovni princip za pravilan izbor herbicida je fenofaza razvoja gajene biljke, stepen stalnosti, brojnosti i pokrovnosti korovskih biljaka koje ugrožavaju usev ili zasad, spektar delovanja herbicida, a uz konsultaciju sa  stručnim licem koje kontroliše proizvodnju.

 Fungicidi

Fungicidi su prvootkrivena hemijska jedinjenja koja je čovek koristio za zaštitu gajenih biljka od prouzrokovača bolesti. Tokom XIX veka u upotrebu ulaze sumpor i bakar tzv. “neorganska era”, a 1885. godine pronalazak “Bordovske čorbe” predstavlja i početak industrijske proizvodnje fungicida, četrdesetih godina XX veka počinje era organskih fungicida koja traje do danas..

Jedinjenja koja služe zaštiti od prouzrokovača biljnih bolesti dele se na fungistatičke (zaustavljaju porast parazitne gljive) i fungicidne (uništavaju patogenu gljivicu). Prema načinu delovanja na patogena mogu biti preventivni (protektivni) koji suzbijaju patogena kad dospe na površinu biljke pre ostvarene infekcije, kurativni fungicidi koji suzbijaju patogene posle ostvarene infekcije i fungicidi sa rezidualnim delovanjem (post-infektivni i post-simptomski) – preventivni ili kurativni sa produženim delovanjem.

Prema pokretljivosti u biljci mogu biti kontaktni (nesistemični, površinski) – ne kreću se u biljci, zatim sistemici (translokacioni) – kreću se kroz biljku ascedentno i descedentno i lokal-sistemici (ograničeni sistemici) – kreću se kroz biljku ograničeno, samo oko mesta primene, najčešće u okviru lista pa se još označavaju i kao translaminarni. Prema mestu primene odnosno objektu koji se tretira mogu biti fungicidi za tretiranje semena i sadnog materijala, zatim za suzbijanje prouzrokovača bolesti u zemljištu (dezinfekcija) I oni koji imaju najširu primenu za tretiranje nadzemnih delova biljaka (folijarna primena).

U okviru grupe fungicida razvijene su u odnosu na patogena i podgrupe kao “baktericidi”, “algicidi”. Takođe, razvijaju se i podgrupe uske specijalizacije kao što su “botriticidi”, zatim fungicidi za tretiranje semena i rasada…

Osnova pravilne primene fungicida i uspešne zaštite je u preventivnim i pravovremenim tretmanima gajenog bilja, a u saglasju sa stručnjacima za zaštitu bilja.

 Insekticidi

Razvoj insekticida usko je vezan za brojna otkrića u hemiji i nagli industrijski razvoj u pojedinim zemljama kao Nemačka, Engleska, SAD u periodu poslednjih decenija XIX veka i  prvih decenija XX veka. Jedan od najznačajnijih i najpoznatijih insekticida, DDT, iz grupe aromatičnih ugljovodonika uveden je u proizvodnju 1942.godine. Piretroidi, karbamati, organofosfati se razvijaju pedesetih i šezdesetih godina XX veka, a u poslednjoj deceniji i neonikotinoidi.

Prema načinu delovanja insekticidi se dele na kontaktne (deluju na mestu dodira odnosno, kontakta s insektom ili biljkom), digestivne ili utrobne (insekticidi koji nakon dospevanja u probavne organe manifestuju svoje delovanje), inhalacione (insekticid koji deluje svojom gasovitom  fazom nakon udisanja), repelentne (odbijaju izvesne štetočine), regulatore rasta i razvoja insekata (utiču na metabolizam gajenih biljaka ubrzavanjem, usporavanjem ili modifikovanjem pojedinih fizioloških procesa).

Prema načinu primene insekticidi mogu biti insekticidi za primenu preko zemljišta, za zimsko tretiranje voćaka i vinove loze, zatim insekticidi za tretiranje semena, rasada i sadnog materijala, insekticidi za folijarno tretiranje biljaka, potom insekticidi za suzbijanje štetnih insekticida i grinja u skladištu,  insekticidi za tretiranje drveta- trupaca i drvne građe. U okviru ove grupe, razvile su se podgrupe  akaricidi (suzbijanje grinja), limacidi ili moluskocidi (suzbijanje puževa), rodenticidi (suzbijanje glodara), kao i uskospecijalizovane grupe “aficidi” (suzbijanje vaši). Kod primene insekticida, kao i drugih pesticida, od presudnog značaja je primena preparata sa različitim mehanizmom delovanja kako ne bi došlo do pojave rezistentnosti. Zbog toga je važno poznavanje pripadnosti određenog preparata hemijskoj grupi i njihovno pravilno smenjivanje. Takođe, tretmane treba obavljati u konsultaciji sa IPS za pojedine terene I po prekoračenju praga štetnosti.  

Zakonska regulativa prati evropsku.ali…

Srbija je u poslednjoj deceniji u značajnoj meri uredila pitanje upotrebe pesticida u poljoprivredi, propise je uglavnom prilagodila evropskim ali i dalje nije rešen problem nesavesne primene hemijskih preparata! Koliko se poljoprivredna gazdinstva, naročito mala domaćinstva (kojih u Srbiji ima 217.623 sa posedima do dva hektara) pridržavaju uputstava o primeni, koliko njih pravilno odlaže ambalažu a koliko se plastike zajedno sa ostacima herbicida i fungicida baci u reke i kanale, u kojim količinama u našu zemlju uđu pesticidi čija je upotreba u zemljama EU zabranjena… O tome javnost ne zna, a država na ova pitanja uglavnom nema odgovore.

Sagovornici Agrosmarta i VOICE-a Sanje Kosović i Aleksandra Bugarina, saglasni su da problem korišćenja proizvoda za zaštitu bilja ne leži u loše osmišljenom zakonu niti nekvalitetnom radu inspekcije za proveru pesticida, već u neodgovornom i opasnom ponašanju pojedinaca.

Redovna profesorica sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragica Brkić kaže da nema bezbednih hemikalija – već samo bezbednih načina njihove upotrebe. Ona objašnjava da iza pravilnog načina upotrebe, propisanog od strane proizvođača, stoje brojna ispitivanja delovanja pesticida iz čijih se rezultata donose preventivne mere kojih se treba držati prilikom primene. Samim tim, kada se pesticidi koriste u skladu sa preporukama proizvođača, ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Međutim, problemi nastaju usled nesavesne primene. To se dešava kada se proizvođači ne pridržavaju uputstva za primenu, kad koriste veće količine od preporučenih, kad tretiraju više puta u toku sezone od onog što je propisano ili kada ne poštuju karence. Kako profesorica objašnjava, karenca je propisano vreme koje je potrebno da prođe od poslednje primene pesticida do berbe ili žetve. Pored toga, nesavesno odlaganje pesticida takođe predstavlja opasnost.

“Problemi nastaju i kada preostale količine posle primene prosipaju u bare, kanale, potoke, reke i druge vodene površine, peru opremu ili bacaju ambalažu u vode. Većina pesticida je veoma toksična za organizme koji žive u vodi i ovi organizmi su posebno ugroženi usled nesavesne primene pesticida. Veoma su ugrožene i pčele, pa se posebna pažnja posvećuje i njima i iz primene povlače aktivne supstance za koje se dokaže da su toksične za pčele, bumbare i druge korisne artropode”, objašnjava dr Dragica Brkić.

Nesavesno odlaganje pesticida

Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da za mnoge prioritetne i hazardne supstance u površinskim vodama zagađenje je malo ili ga uopšte nema, kao i da su “usled poljoprivrednih aktivnosti prisutna samo trenutna opterećenja pesticidima i herbicidima”. 

Da korišćenje pesticida na neadekvatan način utiče negativno na životinjski svet, pogotovo na pčele, govori situacija iz 2015. godine, ali i narednih godina sve do pojave bolesti Korone 19, kada su se dešavali masovni pomori pčela u Vojvodini. Samo u jednoj godini je zbog pogrešne primene pesticida na poljima suncokreta u blizini Zrenjanina i Kikinde gotovo 3.000 košnica uništeno, a šteta je procenjena na više od pola miliona evra.

Ona dodaje da veliki problem predstavlja i ilegalna trgovina pesticidima koji više nemaju dozvolu za promet u zemljama Evropske unije. Samim tim što Srbija prati regulativu EU, zabranjeni su pesticidi kojima se ukida dozvola za promet na nivou Unije. Napominje da smo poslednjih godina svedoci povlačenja mnogih toksičnih pesticida iz prometa, upravo zbog njihove akutne ili hronične toksičnosti.

Izvršna direktorka organizacije SECPA (Serbian Crop Protection Association) Katarina Krinulović, koja se bavi zaštitom bilja, za javnost ističe da su procedure i uslovi za registraciju sredstava za zaštitu bilja takvi da zabrinutost u pogledu njihovog korišćenja u poljoprivrednoj proizvodnji treba da svedu na minimum. Eventualni negativan uticaj je moguć ukoliko se ova sredstva neadekvatno koriste, na primer ako se koriste u prevelikoj dozi, u neodgovarajuće vreme i neispravnim uređajima za primenu i ukoliko se ne ispoštuju preporučene mere zaštite. Zbog toga su sve informacije u vezi sa upotrebom konkretnog sredstva, karenci i merama zaštite lako dostupne poljoprivrednicima direktno preko etikete i uputstva za upotrebu, a osnovni savet svih stručnjaka je da se detaljno čitaju i poštuju sve instrukcije iz etikete i uputstva.

Smrtni slučajevu zbog  trovanja pesticidama

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se tri miliona ljudi otrovanih pesticidima zbrine u bolnicama širom sveta, sa oko 300.000  smrtnih slučajeva. Trovanja su najčešća u zemljama u razvoju, a veliki broj je i samoubilačkih trovanja, ukazivao je novosadski profesor Stevan Maširević.

Što se tiče samog uticaja pesticida na zdravlje, istraživači objašnjavaju da se ljudi mogu otrovati ovim sredstvima preko usta, kože i organa za disanje. Trovanja preko usta su najčešće posledica namernih ili zadesnih trovanja, a neretko nastaju kao posledica neadekvatnog odlaganja sredstava za zaštitu bilja u neodgovarajuću ambalažu. Takva trovanja su vezana za velike doze, a često su smrtonosna. Sa druge strane, trovanja preko kože i preko organa za disanje vezuju se za izložene radnike koji su mahom uključeni u primenu sredstava za zaštitu bilja, ali i u proizvodnju, pakovanje, skladištenje, transport, promet i slično.

Profesorica Brkić objašnjava da posebnu zabrinutost izaziva hronično trovanje malim količinama ostataka pesticida u namirnicama, pogotovo ako te količine prevazilaze propisane maksimalno dozvoljene količine ostataka (MDK). “Mada prekoračenje MDK ne znači da su takve namirnice opasne po zdravlje ljudi, prekoračenje upravo pokazuje da se proizvođači nisu pridržavali uputstva za primenu, da su najčešće ili koristili veće količine od propisanih ili nisu poštovali karence. Rešenje je stroga kontrola svih u procesu biljne proizvodnje, mnogo više uzorkovanja i ispitivanja uzoraka sa pijaca i velikih trgovinskih lanaca, kontrola proizvođača koji moraju da vode uredne knjige tretiranja useva, korišćenje sredstava za zaštitu bilja samo na bazi aktivnih supstanci koje su odobrene za promet i uvek u skladu sa preporukama proizvođača”, navodi ona u izjavi za javnost.

 Regualtva se neprimenjuje pavilno

U Srbiji je 2009. godine stupio Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, koji sadrži poglavlje koje se odnosi na primenu sredstava za zaštitu bilja. Katarina Krinulović kaže da su odredbe ovog poglavlja delimično usaglašene sa elementima Direktive o održivoj upotrebi pesticida Evropske unije, kojom se propisuju okviri korišćenja sredstava za zaštitu bilja na odgovoran i bezbedan način, ali da problem leži u tome što u našem zakonu nije propisano donošenje Nacionalnog akcionog plana za održivu upotrebu pesticida.

Međutim, ona dodaje da su izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja iz marta 2019. godine ove odredbe Zakona dopunjene u pogledu propisivanja obaveznih obuka i sertifikacije onih koji su profesionalni korisnici ovih sredstava, po uzoru na obuke koje postoje u zemljama EU, što predstavlja ozbiljan napredak.

„Sprovođenje obavezujućih obuka i sertifikacije počev od 2022. godine predstavlja dodatno unapređenje profesionalne edukacije poljoprivrednika u Srbiji u smislu da će se sprovoditi po propisanom programu te da će biti obavezno za sve profesionalne korisnike sredstava za zaštitu bilja. Pored toga, po uzoru na zemlje EU, i našim zakonom je predviđeno da će samo poljoprivrednici koji steknu odgovarajući sertifikat moći da kupuju pesticide koji su namenjeni za profesionalno korišćenje. S tim u vezi, Srbija ima zakonodavni okvir sa sličnim principima i postavkama kao u EU, a ono što se razlikuje, je se u zemljama EU znatno odmaklo sa sprovođenjem propisanih mera i aktivnosti u pogledu održive upotrebe pesticida“, kazala je Katarina Krinulović.

Skupi organski proizvodi

Proizvođači organske hrane ističu, da proizvodnja isključuje upotrebu pesticida, osim onih koji su zakonski odobreni za primenu u tom načinu proizvodnje. Ipak, iako su takvi proizvodi rađeni na nekonvencionalan način, zbog cena nisu široko dostupni. Predstavnik Ekološkog udruženja seoskog turizma i ruralnog razvoja, poznatijeg kao Organski i domaći proizvodi iz Pivnica, Mirko Vlček sa svojim kolegama je počeo da se bavi organskom proizvodnjom još 2021. godine, kad su završavali fakultete. Kako on kaže, sa nekoliko drugara se upustio u ovaj poduhvat jer ih je interesovalo očuvanje prirode.

U udruženje je uključeno devet gazdinstava koji rade zajedno, a njihova ideja je da imaju što raznovrsniju ponudu, jer što je bogatija tezga, privlačniji ste kupcima. Kako Vlček kaže, sve što od povrća i voća možete da smislite oni traže način da proizvedu. Kad kupac dođe na tezgu i ne vidi proizvod koji mu je potreban, sledeći put će otići na drugu.

“Pre nego što je sve počelo, razmišljali smo čime ćemo se baviti u životu. Ta ideja je preovladala – poljoprivreda i očuvanje životne sredine. Onda smo se susreli sa idejom organske proizvodnje koja nam je tada bila nova ideja, pa smo počeli to malo da istražujemo. Nama se svideo taj izazov i rešili smo da se bavimo ovim poslom, a od tada je prošlo već desetak godina”, priseća se Vlček.

On objašnjava da je organska proizvodnja svakako teža u odnosu na konvencionalnu, najviše zbog zaštite i suzbijanja korova jer se u organskoj ne koriste herbicidi, pa sve mora da se plevi i radi ručno.

“To iziskuje jako puno fizičkog rada. U konvencionalnoj malo isprskaju i nema više ničega, sve je super. Sa druge strane, samo očuvanje zdravlja biljke i zaštita od raznih insekata, grinja je mnogo efikasnija i jednostavnija u konvencionalnoj jer je tu hemija koja tretira i pobije sve što živi na toj parceli. U organskoj imamo preparate koji su na prirodnoj bazi, koji nisu toliko delotvorni, pa tu mora da se vodi računa o preventivnoj zaštiti. Potrebno je čim se nešto pojavi da se rešava odmah sa tim preparatima, jer ako se otme kontroli onda je nemoguće rešiti problem”, objašnjava proizvođač iz Pivnica.

Vlček kaže da tržište nije veliko, a da organske proizvode kupuju oni koji imaju mogućnost i koji su osvešćeni za to. On smatra da kada ljudi dođu do novca da će tržište za organsku proizvodnju biti znatno razvijenije. “Sav taj rad koji je uložen u proizvodnju mora da se naplati, a mnogi ne mogu. S obzirom na broj ljudi u zemlji trebalo bi tržište da bude veće, ali s obzirom na platežnu sposobnost ljudi i nije baš tako razvijeno tržište”, napominje Mirko Vlček.

Mada pesticidi mogu da deluju štetno na ljude i životnu sredinu, dr Brkić ističe da su zahtevi koji se postavljaju pred proizvođače sve veći i rigorozniji. Veliki broj različitih ispitivanja mora biti urađen, a rezultati dostavljeni regulatornim telima da bi se uopšte uzela u razmatranje neka aktivna supstanca pesticida.

O pesticidima se piše uglavnom, u negativnom kontekstu, a retko se ističu ekonomske i zdravstvene koristi koje pesticidi imaju za čovečanstvo. Pesticidi značajno doprinose povećanju produktivnosti biljne proizvodnje, poboljšanju kvaliteta i zdravstvene ispravnosti biljnih proizvoda, ali i suzbijanju prenosilaca različitih bolesti kao što su malarija, kuga, tifus, virusni encefalitis i žuta groznica. (B.G.)