POGLEDI: Održana četvrta škola zadrugarstva u Vojvodini

Četvrta škola zadrugarstva u Lukićevu kraj Zrenjanina počela je predavanjima o savremenim tehnologijama u proizvodni krompira i predavanjem sa temom zašto su trešnja i orah perspektivne voćne vrste. Predavanje je slušalo više od 20 polaznika, poljoprivrednika iz Lukićeva i okoline. Tokom četiri godine kroz zadružnu školu je prošlo više od oko 160 polaznika. Oni istiću da bez  znanja u agraru nema ni zadovoljvajuće proizvodnje ni opstanka imanja. U nedpstatkau znanja i lošoj agroekonomskoj politici države, treba i tražiti uzroke i razkloge što je u Sribji ugašeno 60.000 farmi i što nekadašnji veliki izvonik svinja  imesa sad mora da uvozi mesao za prehranu svog stanovništva. Jer, prema popisu poljoprivrede i podaciam RZS dans se u oborima Srbije nalazi samo 2.263.705 svinja. Po jednom stanovniku  u Srbiji se dans troši samo 15 kilogramja svinjskog mesa. Stočari kažu da je to još imanje. Analize pokazuju da je približno toliko svinja Srbija imala posle Drugog svetskog rata, 1947. godine.

Udruživanjem poljoprivrednih proizvođača i stvarajući mašinske prstenove smanjuju se troškovi poslovanja. Zadruge su model takvog poslovanja, ali zadrugari nailaze na računovodstveni problem, plaćaju na PDV iako u osnovi rade sa svojom mašinm. ,,Znači zadrugari se udružuju u zadrugu da bi snizili svoje troškvoe i na kraju se oporezuje bukvalno rad mehanizacije između zadruge i zadrugara što apsolutno ne bi trebalo da se oporezuje“, navodi Jelena Nestorov Bizonj, predsednik zadruiđnog saveza Vojvodine.

Slično je i nedavno na tematskom skupu ,,Uz zadruge do savremene mehanizacije“ koji je održan u Kukujevcima, istaknuto da je ove 2024. godine smanjena prodaja traktora za 40, a kombajna za 60 odsto. Distributeri nude više pogodnosti da podstaknu kupovinu. ,,U vidu trgovine staro za novo, u vidu odloženog plaćanja u vidu supstitucije kamatnih stopa za nabavke. Čak za nabavku kombajna ima dve godinw odloženog plaćanja“, kaže mr Đorđe Mišković, izvršni direktor  i distributer poljoprivredne mehanizacije u Kompaniji ,,Kite“ DOO u Novom Sadu.

Kako bi se pomoglo zadrugarima, ZSV očekuje da se ukinu sva oganičenja koja su imale zadruge u konkursima za nabavku mehanizacije, jer se upravo od države očekuje najznačajnija pomoć. Potvrdio je to ovogodišnji konkurs za opremu za navodnjavanje Pokrajine gde je ukinut uslov da mogu učestvovati samo zadruge koje imaju do 100 hektara. Sredstva je tražilo 15, a dobilo 10 zadruga, što je više nego pethodnih pet godina zajedno.

Direktor zemljoradničke zadruge ,,Veljko Lukič – Kurjak’’ u selu Lukićevu Čedomir Spasojević je istakao da zadruga obrađuje 490 hektara zemlje od kojih je čak 80 odsto pod sistemima  za navodnjavanje. Zadruga ima 27 zaposlenih i 20 kooperanata.  Најзначајнија привредна делатност у Лукићеву је пољопривреда. У селу постоји сва потребна инфраструктура, водовод, нова електрична мрежа, путеви, гасна мрежа, дом културе, спортски терени. On je istakao dase Lukićevo prostire između Begeja, Tamiša i kanala Dunav—Tisa—Dunav, na 45° i 16′ severne geografske širine i 18° i 17′ istočne geografske dužine, na nadmorskoj visini od 82 m do 84 m, što je jedno od najviših nadmorskih visina u Banatu. Severozapadno od Lukićeva je Zrenjanin, udalјen nepunih desetak kilometara. Atar se prostire na Banatskoj lesnoj terasi koja se širi celim Banatom. U prošlosti je ovo područje bivalo duže pod vodom tako da se i danas može naći bogatstvo fluvijalnih i barskih primesa. Išak, u ataru Lukićeva nema močvarnog zemlјišta i ovo područje je uglavnom pošteđeno od obilnijih poplava i padavina i podzemnih voda. Zemlјište je lesno, a njegov je gornji sloj humiziran i predstavlјa plodan černozem.

Zadrugarsku školu u Lukićevu otvorio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Atila Juhas, rekavši da edukacija uz subvencije najvažnija u razvoju domaće poljoprivrede. Juhas je naveo da je za narednu godinu obezbeđen rekordna suma novca za agrar, više od milijardu evra.  Nastavićemo da unapređujemo domaću poljoprivredu i u 2025. godini, nijedna grana poljoprivrede neće biti zapostavljena, kazao je Juhas.  Pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu AP Vojvodine dr Mladen Petreš kazao je da je ove godine iz pokrajinske kase putem konkursnih linija izdvojeno 40 miliona dinara namenjenih za navodnjavanje zemljoradničkih zadruga. Organizator škole zadrugarstva je Zadružni savez Vojvodine.

Podrška države

Polaznici škole zadrugarstva  u razgovorima su informisani i o ostalim kretanjima u agraru Srbije. Saznali si da će držva u 2025. godini da podržava razvoj poljoprivrede sa 111,5 milijardi dinara.

Evo, šta za agrar Srbije donosi i novi budžet. Vlada Srbije usvojila je budžet od 2025. godinu po kome je za subvencije u poljoprivredi namenjena rekordna suma od 7,5 odsto ukupnog budžeta Srbije.  To je do sada rekordan iznos agrarnog budžeta, s obzirom na to da je predviđeno da se za mere podsticaja izdvoji 111,5 milijardi dinara. Time se nastavlja sve veća podrška razvoju poljoprivrede, koja je prepoznata kao jedan od strateških sektora za razvoj naše zemlje.

Ali, ona to još uvek zvanično nije to postala u Srbiji!

Ovaj budžet veći je od agrarnog budžeta za 2024. godinu, s obzirom na to da je ove godine prvobitno bilo izdvojeno za subvencije oko 83 milijarde dinara pa je ta suma rebalansom državne kase povećana na oko 100 milijardi dinara. Podsećamo da je Sporazumom koji su potpisali ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović i predstavnici više udruženja poljoprivrednika usaglašeno da će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, u roku od 30 dana i da je ta isplata već uveliko krenula.

Usaglašeno je i da će se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati regres za sertifikovano seme do 17.000 dinara po hektaru, da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine i da će se isplatiti uredno podneti zahtevi u roku od 30 dana, a da će uredno podneti zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, biti isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Sporazumom je određeno i da iznos povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju u 2025. godini neće biti manji nego tokom 2024. godine, a da će Ministarstvo poljoprivrede sa predstavnicima Ministarstva finansija razmotriti mogućnost izmene zakona kojim se uređuju akcize, i to u delu koji se odnosi na mogućnost povećanja iznosa povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju akcize.  Jedna od tačaka sporazuma odnosi se na to da će sastav radne grupe za koordinaciju aktivnosti unapređenja robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima biti ažuriran, te da će u njenom radu aktivno učestvovati i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i predstavnici navedenih udruženja poljoprivrednika, propisaće se rokovi u kojima će se postupati, a obećano je da će Ministarstvo poljoprivrede će redovno izveštavati javnost o svim aktivnostima ove radne grupe. 

Moratorijum na poljoprivredne kredite

Poljoprivredndima je opet obećano od vlasti, da će 18.000 dinara dobiti zemljoradnici dogodine za biljnu proizvodnju najkasnije do 1. aprila 2025. godine. Usaglašeno je i da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, radi dogovora oko olakšica u otplati kredita, dobijanja dodatnog grejs perioda ili produženja roka otplate kredita, a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila 8. marta 2024. godine svim bankama, sa namerom da ponude ustupke poljoprivrednicima. Dogovoreno je i to da će ministarstvo razgovarati sa predstavnicima banaka o mogućnosti uvođenja moratorijuma na poljoprivredne kredite po zahtevu kreditnog dužnika – poljoprivrednika. Radna grupa za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, odnosno poljoprivrednog zemljišta na kojem nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, u namiri ostvarivanja prava na podsticaje će nastaviti sa radom.

Ministarstvo poljoprivrede će, nakon završetka javnog poziva za evidentiranje faktičkog obrađivanja poljoprivrednog zemljišta, koji je raspisan 15. oktobra ove godine, uraditi analizu finansijskih efekata i razmotriti mogućnost izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. (B.Gulan)