POGLEDI: Nezadovoljni stočari u Srbiji (2.)

Najbogatiji, najveći potrošači mesa!

U SAD i Australiji jedu najviše mesa, u Africi najmanje. Najveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlje, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Tako stanovnik Etiopije godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam, a Nigerije devet. Najmanje mesa u Evropi jede se u BiH, nekih 32,2 kilograma, Azerbejdžanu kilogram manje i Gruziji, gde se prosečno po stanovniku pojede 27,9 kilograma. Preradom i konzervisanjem mesa u Srbiji bavi se 828 kompanija!

Branislav Gulan

Uspešne samo velike kompanije!

U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi manje od 300.000 tona, goveđeg  do 86.000 tona, a živinskog 118.000 tona. Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko četiri kilograma junećeg, 16 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko deset odsto, pa je za toliko neophodan uvoz. Za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra. Istovremeno je izvezeno 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa, dok je izvoz živinskog mesa bio oko 3.800 tona. Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske, dok je izvoz realizovan u države CEFTA regiona.,Prema mišljenju analitičara Branislava Gulana, stočarstvo u Srbiji odavno je na stranputici. On podvlači da je Srbija 1991. godine godišnje proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre tri i po decenije u oborima Srbije bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,26 miliona, dok je procena stočara da imamo manje od dva miliona svinja. To značai da Sroibja sad uoborima ima svinaj koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata. A trebalo bi da ima ima koliko I stanovnika! Jer, Pprema njegovmm mišljenju, srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,6 miliona stanovika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna. Manji izvoz bebi bifa za 100 puta.

Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – ,,baby beef’’ Od te količine iz Srbije je odlazilo 34.000 tona. Danas iz naše zemlje ide 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika – ističe Gulan i dodaje: Izvoz svinjskog mesa u svet 1991. godine bio je težak 762 miliona dolara. Ne postoji poljoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Procene su da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. beleži dramatičan pad. Manje je čak 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine. Prema najnovijim pdoaciam RZS sadašnji borj svinaj u Srbiji je samo 2.263.705 glra. STo je za 30,7 odsto manje ngo u 2018. godini!

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se preradom i konzervisanjem mesa i proizvoda od mesa bavi ukupno 828 kompanija. Od toga je 654 mikro firmi, 143 male, 22 srednje i devet velikih kompanija.

Sve zajedno u 2021. godini prihodovale su nešto više od 164,2 milijarde dinara, što je blagi rast u odnosu na 2020. kada je ukupan prihod bio 147,8 milijardi. U godini pre pandemije korona virusa ove kompanije zabeležile su prihod od 143,9 milijardi dinara.

Prva na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina, po ostvarenoj dobiti u 2021. godini, je Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada. Podaci CompanyWall-a pokazuju da je prošle,2023. godine zabeležila dobit nešto iznad 1,6 milijardi dinara, čime se nastavio trend rasta u protekle tri godine. Naime, 2019. je dobit iznosila 964,7 miliona dinara, dok je 2020. ostvaren plus od 1,24 milijarde dinara. Ukupan prihod kompanije prošle 2023.  godine je porastao na 20,8 milijardi dinara, posle konstantnih nešto više od 17 milijardi u 2019. i 2020. Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća, “Matijević” je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa stopostotnim privatnim kapitalom. Danas, kompanija broji više od 1.700 zaposlenih, od kojih više od 1.100 radi u 155 maloprodajnih objekata širom zemlje. U svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva.

Druga na listi dobitaša u prošloj 2023.godini je firma „Carnex“ iz Vrbasa, koja posluje već više od 60 godina. Dobit ove kompanije u 2021. godini bila je skoro 1,1 milijarda dinara, dok je prihod premašio 10 milijardi dinara. To je značajan rast u odnosu na 8,8 milijardi u 2020. godini.

„Agro-papuk“ d.o.o. je treći na listi dobitaša u 2021. Ova firma je tokom prošle godine ostvarila dobit od oko 255 miliona dinara, što je duplo više od 2020. kada je imala 123 miliona profita, a četiri puta uvećana dobit u odnosu na 2019. godinu (63,2 miliona dinara). Na sajtu ove firme navedeno je da je klanica i prerada mesa „Agro-papuk“ počela sa radom 2001. godine u okviru istoimenog preduzeća koje se pre svega bavilo stočarstvom i proizvodnjom stočne hrane. Vrlo brzo obrada mesa i proizvodnja proizvoda od mesa postaje primarna delatnost.

Industrija mesa „Đurđević“ sa sedištem u Subotištu četvrta je na listi najuspešnijih kompanija koje se bave preradom i konzervisanjem mesa. U 2021. godini je zabeležila dobit od oko 230 miliona dinara. Osnovana je 1999. godine i danas dnevno obrađuje oko 1.000 svinja i 150 junadi.

Među pet kompanija sa najvećom dobiti našla se i zemljoradnička zadruga „Trlić“ iz Uba, koja je pre 20 godina počela sa tovom bikova, da bi prerasla u jednu od najvećih klanica u Zapadnoj Srbiji i mesto gde stočari mogu da predaju svoju stoku. Prošle godine ZZ „Trlić“ ostvarila je profit od oko 160 miliona dinara.

Na listi 15 najuspešnijih firmi našle su se i ostale velike kompanije poput „Zlatiborca“, „Yuhora“ i Industrije mesa „Topola“. „Zlatiborac“ je u 2021. godini ostvario dobit od oko 158 miliona dinara, „Yuhor“ 90, a IM „Topola“ 88,3 miliona dinara.

Na vakcinaciju svinja Srbija je trošila 25 miliona dolara godišnje sve do 15. decembra 2019. godine, kada je ona ukinuta. Posle rata i sankcija u ovdašnjim oborima odomaćila se svinjska, a posle nje i afrička kuga.

– Uprkos ukidanju vakcinacije i pompeznom najavljivanju izvoza svinjskog mesa u Evropsku uniju 2021. godine od toga opet nema ništa, jer da bi meso krenulo na tržište EU neophodno je da prođe četiri do sedam godina, odnosno da iz tova nestane i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Pored zabrane izvoza, još za vreme sankcija EU je odlučila da zbog vakcinacije protiv bolesti kuge naše svinjsko meso ne može ni da se transportuje u svet preko država Unije, osim ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena – objašnjava Branislav Gulan i napominje da je dodatni problem to što EU ima 50 miliona svinja viška, pa Srbija sa svojim proizvodima nije konkurentna jer nema kome da ih proda.

Posle napisa u meidjima da uvozimo oko 30.000 tonja svoinsjkgo mesa godišnej i to lošijeg kvaltieta, jer nemamo domaćeg, reagovali je i ministarstov poljoprivrede. Bilo je postalvjeno i pitanje da li se uvozno meso u Srbiji prodaje kao domaće? Ministarstvo poljoprivrede demantovalo da uvozimo meso neproverenog kvaliteta SVE SE PROVERAVA, ZDRAVLjE GRAĐANA JE NA PRVOM MESTU, rekao je nadležni ministar.

Prema podacima stručnjaka u ministarstvu poljoprivrede ovo meso se sad ponajviše uvozi iz Španije. Jer, tamo je najjeftinija proizvodnja.  JU ovoj zemlji EU, proizvodnja, odnsono ishrana svinja u Španiji je jeftinija nego u Srbiji čak za 40 odsto. Razlog se nalazi u tome što se tamo svinje hrane sa GMO. To meso se posle uvozi u SRbiju i troši u njoj. Iako je ovde zakonski zabranjena GMO proizvodnja i potrošnja. Ministarstvo poljoprivrede je demantovalo da Srbija „uvozi ogromne količine mesa neproverenog kvaliteta“, koje se prodaje kao domaće u maloprodajnim objektima širom zemlje.

Iz Ministarstva ističu da su proizvodnja i promet proizvoda životinjskog porekla pod nadzorom Uprave za veterinu.

„Uvoz navedenih pošiljaka odobrava se iz objekata koji ispunjavaju propisane uslove, koji su odobreni ili registrovani u EU i koji su pod kontrolom nadležnog organa. Pošiljke koje se uvoze ili su u provozu moraju da budu bez zaraznih bolesti, koje se obavezno prijavljuju, te obeležene na propisan način i u zavisnosti od prirode zarazne bolesti i mogućeg rizika ne mogu poticati sa gazdinstva, područja, odnosno države izvoznice, niti biti u provozu kroz područje ili državu u kojoj postoji zarazna bolest koja se obavezno prijavljuje“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da uvezene pošiljke moraju da budu bezbedne po zdravlje ljudi, da imaju izdatu originalnu Međunarodnu veterinarsku potvrdu, kao i rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz, ali i da budu obeležene tako da je moguće utvrditi poreklo pošiljke.

„Obaveštavamo javnost i o tome da prilikom uvoza ili prevoza pošiljke podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnom prelazu. Granični veterinarski inspektor dozvoljava ulazak pošiljke do određenog odredišta u Republici i ako je tako naznačeno u zajedničkom veterinarskom ulaznom dokumentu, zabranjuje promet pošiljke do dobijanja nalaza ovlašćene laboratorije kojim se potvrđuje bezbednost pošiljke po zdravlje životinja i ljudi“, dodaje se u saopštenju.

Ukoliko se prilikom pregleda utvrdi da pošiljka nije bezbedna za ishranu ljudi i životinja, zabranjuje se njen promet i vrši se neškodljivo uništavanje pošiljke ili njen povraćaj u zemlju izvoznicu.

„Zakon o bezbednosti hrane obavezuje subjekte u poslovanju sa hranom, uključujući uvoznike, prodajne objekte, prerađivače, prevoznike i druge, da kao odgovorni subjekti obezbede sledljivost kojom se mora dokazati poreklo svakog proizvoda ili sirovine, bilo da je domaćeg ili uvoznog porekla, a veterinarska inspekcija vrši stalni nadzor po pitanju sledljivosti i poštovanja Pravilnika o deklarisanju proizvoda. U slučaju kada bi došlo do ovakve vrste obmane, postoje jasne kaznene odredbe za takve subjekte“, navodi se u saopštenju. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović pozvao je opozicione političare da prestanu sa plašenjem građana iznošenjem neistina i poručio da su državi zdravlje, bezbednost i dobrobit građana uvek na prvom mestu, kao i da Ministarstvo neće dozvoliti da to bude ugroženo. Nnarodni poslanik Srbija centra – SRCE i član Odbora za poljoprivredu Narodne Skupštine Slobodan Ilić  zatražio je od ministra  Martinovića da odgovori na pitanje da li se u pojedinim klanicama u Srbiji uvezeno meso pakuje i prodaje kao domaće, štije on demantovao.

Moravka – svinja pitome naravi, laka za uzgoj i ZDRAVA!

Radiša Đorđević iz sela Gornja Crnuća u Šumadiji uzgaja već šest godina autohtonu rasu svinja MORAVKA. Razlog su dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome. To je  i poduhvat čuvara autohtonih rasa sa Sokolskih planina!

U Šumadiji se svinja moravka, autohtona rasa koja datira iz sredine 19. veka, već dugo gaji, a Radiša se odlučio za uzgoj ove rase pre šest godina. Razlog su, pre svega, dobre subvencije, činjenica da se radi o rasi koja je izuzetno zdrava i otporna, ali i zato što se radi o životinjama koje su izuzetno mirne i pitome. Moravke ne vole da budu zatvorene, već traže prostor i slobodu kretanja. Zatvaraju se samo one koje treba da idu na klanje, i to na mesec dana kako bi se što bolje uhranile. Radiša se prve tri godine bavio uzgojem ovih svinja po principima ogranske proizvodnje, ali je ubrzo odustao jer je veoma teško naći organsku hranu za stoku. Za Radišu ne postoji bolja rasa svinja za uzgoj. On drži šumadijsku moravku, ali objasnio nam je da se u Srbiji uzgaja i banatska moravka, koja je nešto kraća i dosta čupavija, i dosta podseća na mangulicu!

Moravaka je autohtona rasa svinja koja živi u skladu sa prirodom, a donosi meso izvanrednog kvaliteta. Moravka u proseku prasi 12 prasića, ali u proseku odgaji 10. Sa druge strane, tu su i spoljni predatori kao što su šakali i psi lutalice, od kojih je veoma teško sačuvati stado. Radiša tvrdi da se tržište za ovu rasu svinje tek otvara i razvija. Kako objašnjava, za prasiće nema sekiracije oko Božića i Uskrsa. Međutim, ima perioda kada cena i nije tako sjajna, a ni potražnja. S obzirom na to da su krenule slave, Radiša očekuje da će se potražnja ponovo povećati.  Moravka važi za svinju koja je sitnija od bele, ali na Radišinom imanju one izađu i na 300 kilograma za dve godine. Kako objašnjava ovaj domaćin, postoje predrasude da su moravke izuzetno masne. Međutim, njihova mast je zdrava, kao i meso. One se zdravo hrane i kreću se. A, u kvalitet mesa uverfili su se svi koji su ga probali!

Afrička kuga svinja

Afrička kuga svinaj se vrfatila u Srbiju opet sredinom 2024. godine. “Ministarstvo je isplatilo tri milijarde dinara odštete. To je oko 100.000 svinja. Od toga je oko 70.000 krmača. Od njih bi naredne godine bilo oko 200.000 prasadi. To znači da ćemo u nekom narednom periodu imati oko dva miliona tovljenika manje”, objašnjava za N1 Zoran Milićević, predsednik Udruženja poljoprivrednika SPAS. Štete ćetek nasava kad se bude izračunalo koliko bi ove krmače donele prasadi na svet! A, to je sve gubitak!

Pre toga kuge svinja u Centralnoj Srbiji trajala je šest meseci. Tek što je suzbijena, pojavila se ponovo. Otkrivena je u nekoliko farmi svinja u selima kod Čačka i Kraljeva. Zarazna bolest svinja “afrička kuga” pojavila se u okolini Kraljeva i Čačka, zbog čega je Ministarstvo poljoprivrede proglasilo sela Tavnik kod Kraljeva i Bresnicu kod Čačka zaraženim područjem. Prema rečima veterinara, širenje bolesti, koju su najverovatnije prenele divlje svinje, može da spreči jedino eutanazija u ugroženim farmama. Poslednja epidemija afričke kuge svinja u Centralnoj Srbiji trajala je šest meseci. Tek što je suzbijena, pojavila se ponovo. Otkrivena je u nekoliko farmi svinja u selima kod Čačka i Kraljeva. Ministarstvo poljoprivrede je ova područja proglasila zaraznim. Istim rešenjem proglašeno je i ugroženo područje od navedene bolesti, koje obuhvata naseljena mesta, uglavnom pored Zapadne Morave između Lađevaca i Kraljeva, nekoliko sela u blizini Mrčajevaca, kao i sela u blizini Knića. Farmeri iz ovih sela kažu da mogu biti u problemu. Jer, pred predstojeće praznike trebalo je da prodaju veći broj prasića. Sada će morati da ih ostave i hrane. Do kada – pitanje koje ih u ovom trenutku najviše zanima.“Plan mi je da proširim farmu. Veći broj veprova i svinja ću morati da počistim, I da ih pripremim za jesen. Ali, to je već dug period hranjenja”, kaže ya javnost Vučić Đoković, farmer iz Obrve kod Kraljeva.

Miloš Trajković, veterinar iz Mrčajevaca, kaže da je populacija divljih svinja ispuštena. I da sada ulaze u kontakt sa domaćim svinjama. Kaže da je to glavni put virusa afričke kuge svinja.“Na farmama na kojima se pojave zaražene svinje, mora da se odmah izvrši eutanazija svih svinja. Vrši se neškodljivo uklanjanje tih leševa. I što hitnije se proglašava zaraženi i ugroženi krug”, kaže Trajković.Tek će nastati ogromna šteta, mišljenja su stručnjaci. Zabrane i ograničenja na zaraženom i ugroženom području trajaće 40 dana od poslednjeg registrovanog slučaja zaraze „afričkom kugom svinja“. Kraljevačko lovište „Ibar“ proglašeno je područjem visokog rizika od zaraze.

Polјoprivrednicima na ime subvencija isplaćene 92 milijarde dinara!

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Aleksandar Martinović saopštio j da su polјoprivrednim proizvođačima u Srbiji tokom ove godine na ime subvencija isplaćene približno 92 milijarde dinara.

Martinović je na konferenciji za novinare rekao da je u toku 2024. godine, u okviru nacionalnih mera podsticaja, raspisan 21 javni poziv za sve mere direktnih plaćanja, ruralnog razvoja, tržišne podrške, dok je korisnicima na raspolaganju bila i mera kreditne podrške.

Rok za podnošenje zahteva za očuvanje genetičkih resursa produžen je do 30. decembra, napomenuo je on i dodao da je u okviru nacionalnih mera podsticaja u 2024. godini isplaćeno više od 88 milijardi dinara, što čini 99 odsto podnetih zahteva.

Takođe, kako je podsetio, završena je obrada zahteva za drugi kvartal premija za mleko, dok je administrativna obrada zahteva za treći kvartal u toku.

Po njegovim rečima, svim polјoprivrednicima koji su uredno podneli zahteve po ovom javnom pozivu, novac će biti isplaćen u decembru, što čini oko 65 odsto zahteva, dok su ostali pozvani da svoje zahteve dopune.

Ministar je precizirao da će do kraja 2024. godine svim polјoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u aprilu 2024. godine biti isplaćeno dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke. On je objasnio da trenutno u celoj državi postoji tehnički problem sa eUpravom, tako da polјoprivrednici, ukoliko eventualno danas ili juče nisu dobili rešenja, ne treba da brinu jer će problem biti otklonjen verovatno već danas. Na osnovu sporazuma iz oktobra 2024.godine sa predstavnicima nekoliko polјoprivrednih udruženja, isplatili smo dodatnih 10.000 dinara polјoprivrednicima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u bilјnoj proizvodnji u 2024. godini, napomenuo je Martinović.

Ukupno je za podsticaje po hektaru isplaćeno približno 50 milijardi dinara, naglasio je ministar i podvukao da su sva rešenja korisnicima koji su po ovom osnovu ostvarili pravo na podsticaj poslata preko sistema e-agrar.

Takođe, kako je predočio, polјoprivrednici tokom cele godine mogu da podnesu zahtev za refakciju akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru, pri čemu je od početka godine podneto 326.859 zahteva za refakciju, od čega je doneto 311.181 rešenje i isplaćen 216.171 zahtev, u ukupnom iznosu od skoro tri milijarde dinara.

Martinović je najavio da će na sednici Vlade uskoro biti usvojen Nacrt zakona o izmeni Zakona o polјoprivredi i ruralnom razvoju. Kroz te izmene izašli smo u susret polјoprivrednicima, jer će sada moći da se upišu u registar polјoprivrednih gazdinstava, odnosno u katastarsku parcelu po osnovu faktičkog korišćenja polјoprivrednog zemlјišta na osnovu posebne izjave overene kod nadležnog organa, odnosno kod javnog beležnika, objasnio je Martinović. Ministar je, kada je reč o agrarnom budžetu za sledeću 2025. godinu, rekao da je on najveći do sada, budući da je njime za polјoprivredu opredelјeno rekordnih 138 milijardi dinara, a uz tu sumu i 11 milijardi dinara za refakciju akciza za gorivo, što iznosi 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta za 2025. godinu.  To je ukupnoi 149 miliajrid dinara.

Autor ovih rodva pootvršuje to,m ali kaže da bi koristilo u Srbji samo kada bi novac došao na zdrav agrar i kada bi se novac pravilno i rasporedio. To znači onima kojima je potreban,  a ne onima koji ga dobiaju po partijskoj liniji, odnosno zaslužuju! 

                                                 (Autor je analitičar i publicista)