Uvoz mesa, gasi domaći  tov

Tovljači svinja u Srbiji u istoj su poziciji kao fabrika automobila Folkswagen u Nemačkoj. Dok se oni bore sa jeftinim električnim vozilima iz Kine, naši farmeri bore sa jeftinim uvoznim mesom iz EU i drugih zemalja. Niske subvencije, hrana koja nije GMO, skupa prasad, kao i nepostojanje jedinstvene kooperative ili asocijacije farmera, samo su neki od razloga zašto naši tovljači nisu konkurentni i zašto ovih dana svi koji prodaju svinje trpe gubitke.  U Srbiji je sad broj svinaj kao posle Dr jugog svetgskgo rata! U EU se godišnje po stanovniku troši 25 kilograma mesa višenego u Srbiji!

Branislav Gulan

Udruženje odgajivača svinja: Domaća proizvodnja pred kolapsom, država favorizuje klanice i uvoznike Udruženje odgajivača svinja Srbije (UOSS) je u saopštenju ocenilo da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom, a Srbija je od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas na pragu gašenja malobrojnih preostalih farmi.

Oni ističu da je stalno prisutna nestabilnost i nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgajivače su doveli do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja.

„U periodu godine kad je tražnja za svinjskim mesom najveća, većina odgajivača ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje i sa velikom strepnjom iščekuje period posle praznika kad su svinje tradicionlano najjeftinije. Posebno nas zabrinjava činjenica da ovih dana Ministasrtvo poljoprivrede i Uprava za vaterinu nemo posmatraju kako domaća proizvodnja tone, odnosno nestaje.  Odgovornost za ovakvo stanje snose sve garniture u Ministasrtvu poljoprivrede u proteklim decenijama“, poručilo je udruženje odgajivača svinja.

Oni razloge za ovu situaciju vide u potpunom izostanku zaštite domaćih odgajivača svinja od prekomernog uvoza svinjskog mesa.„Iako zakon propisuje čitav niz mehanizama zaštite u slučaju ugrožavanja domaće proizvodnje uvoz je u proteklih šet godina porastao 300 do 500 odsto“, navode oni.

Takođe ističu i favorizovanje interesa pojednih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije, „uz zanemarivanje uloge i interesa odgajivača svinja“

Neusklađivanja pravilnika koji omogućava da zamrznuto svinjsko meso na našem tržištu ima rok trajanja do 12 meseci, dok je u EU taj rok duplo kraći što je klaničnoj i mesnoj prerađivačkoj industriji omogućilo sticanje enormnog profita, a domaće odgajivače svinja, učinilo nekonkurentnim. Pomenuti pravilnik je na snazi od 80-tih godina prošlog veka i nije menjan“, naglašavaju oni.

Kao jedan od razloga za propast svinjarstva kod nas navode i nerešavanje pitanja regionalizacije i neadekvatne kontrole i primene mera za suzbijanje Afričke svinjske kuge radi stvaranja preduslova za izvoz i otvaranje novih tržišta.

„Najveći profiteri ovakvih oklnosti na tržištu su trgovački lanci i mesna prerađivačka industrija koji su preko leđa potrošača i domaćih farmera kao najvećih gubitnika duplirali svoju zaradu. Uvozno meso je često jeftinije, jer u sebi sadrži GMO koji se putem žitarica koristi za ishranu životinja u nekim državama EU iz kojih se meso najviše uvozi (Španija), dok je na našem tržištu zabranjen promet GMO hrane za životinje“, poručuju oni uz upozorenje da „ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na našem tržištu više neće biti.

 Srbija nema mesa, za pet godina uvoz porastao i 500 odsto!

Prema podacima RZS u proteklih pet godina uvoz je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Samo za prvih osam meseci 2023. i 2024. godine uvezeno je blizu 40.000 tona svinjskog mesa, vrednosti od 134 milona evra. Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.

Otkupna cena pala 30 odsto, a u radnjama nema pojeftinjenj!?

„Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da “nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji” je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.

Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma!

Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti“, navodi se u saopštenju.

Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge I nekada[ ej fakcjnackjije protiv klas;ensvnsjek kjuge). Narod evropske unjej ne;e da njede svinjskog mkeso iy Srbije, jer je akcdfjian preswtala 19. decembra 2019. Godine, ali je I dlaje osala prisutna kalsi;ana kuga. Porede toga da bi kuga potpono neswtal potrenbvgo je presanka vakcinacije da pro]e najmanej od ;etiri do sedma godina. Pored toga, EU nedovup;lja ana transwproit svinjskgo mesa iy Srbije preko yemalja EU, iyuyev ako nej prera]eno na vi[eod 72 stepena! Istovremeno dolk bi mi nudili meso EU, u nnij poostgoji i 50 miliona svinja viska, pa im nije potrebno ovo meso iz Sarbije. Pored, svega toga, Srbija ni nema vi[ka svinja i ovog mesa! Dokaz je da mora da ga uvozi za sopstvenu prehranu naroda. Tako je nekada zem;ja svinj postala zavisna od uvoza ovog mesa. Skup[tian Srbiej je ukayala da Srbkije nema ni sopstvgemnu poera[iva;ku idnsutriju, koju je potrenbo vratiti. Dokay lo[eg stanja su teški daniza zadrjugarstov SRbje koekj je posle kratkog oporavka, ponvo pupšenoniz vodu. Oproiavak je bio kada je uz pomokć Ministarsta za brigu oselui pomkoć od 2,2 miliajrde dianra dobilo u zemljii 207 zadruga.

„Takve okolnosti idu na ruku “klaničarima” i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine zamrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju. Ishrab a svuibnaj , reicmo u Španiji,  odakle Srbija ponajviše uvozhi meso, prema podacima zvaničnkiak je jefitnjuinja o dove ishane u Srbiji čak za 40 odsto!

Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi!

Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba, a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.

Ovim dopisom odgajivači svinja žeele da probude pažnju domaće javnosti i pokrenu široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme!

Saopštenje su potpisali: Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivča svinja „Mačva“, Udruženje odgajivača svinja „Centralna Srbija“ i Udruženje krmačara Srbije.

Analitičari napominju da mi ne uvozimo žive svinje, već samo prasad, ali se taj broj utrostručio. Primera radi, ako smo mesečno uvozili od 200 do 500 tona, sada uvozimo od 600 do čak 2.000 tona prasadi mesečno. I dok je ovo tradicionalno period svinjokolja, kada farmeri trebalo da trljaju ruke, gubici zbog otkupne cene, stavljaju ih u nezavidan položaj.

Čvarci kao luksuz

Kilogram čvaraka na pijacama košta i do 2000 dinara, a u pojedinim trgovinama i više od tri hiljade. Nekada je bio nusproizvod, a danas je taj slani mesni delikates, zahvaljujući cenama, postao luksuz.

Zbog posta je opala potražnja za mesnim prerađevinama na užičkoj pijaci. Prodavci zato nisu bili voljni da odgovore na pitanje zbog čega su čvarci skupi, a uprkos tome su tražena roba.

Čačani o tome razmišljaju ovako: „Malo čvaraka, malo pršutice. Mora da imaš za mezence, za ukućane, za komšije kad dođu“. „Ma ne može se bez njih. Nisu ni jeftini, a nisu baš ni skupi, ali eto. Daj de mene jedno pola kila ovih“. Na cenu čvaraka utiče i to da li su krupniji, sitniji ili duvan čvarci. Međutim, o razlozima za visoku cenu različito gledište imaju mesari i trgovci. Milorad Nedeljković, mesar iz Požege kaže za javnost: „Ti čvarci su nekad bili nus proizvod, sad su prevazišli cenu pršute, što nije realno“. „Zato što je potražnja velika, zato što se prodaju, što su ukusni, zato što su delikates. I najbolji su kod nas, evo probajte“, objašnjava Gordana Starčević, radnica u mesari u Užicu. Na to se nadovezuje mesar iz Požege: „Za kilogram čvaraka da kupite dva kilograma suve svinjske pršute, stvarno ne može biti realno, niti je normalno da bude takva cena“. Gordana dodaje: „Da se ne prodaju ne bi bili skupi, bili bi jeftini, bili bi kao bela slanina, kao mast“. Zbog ukusa su mnogima neodoljiva slana poslastica, ali nemaju priliku da probaju i kada su topli i tek sveže ceđeni. Milan Novaković iz Guglja se zbog toga ne odriče tradicije svinjokolja i dobro zna koliko šta košta, i kaže: „Čvarci uopšte nisu skupi za proizvodnju, to je najjeftiniji proizvod koji postoji. Najjeftiniji proizvod, a samo što je naduvana cena, pa to digli, ljudi otišlo. Do skora čvarke niko nije hteo. Sad su naduvali cenu i sad svi traže samo čvarke, a najjeftiniji proizvod“. Ali zbog cene, čvarci su postali luksuzni delikates. Domaći su se nekada na pijaci pazarili samo zimi. Popularnost je uticala da ih mesna industrija i prerađivači proizvode cele godine.

 BROJ SVINjA U SRBIJI, PREMA RZS  1947 0 2025.

Godina	Svinje u hiljadama
1947	1.904
1957	1.929
1967	3.328
1987	5.079
2007	3.832
2008	3.594
2009	3.631
2010	3.489
2011	3.287
2012	3.139
2013	3.144
2014	3.236
2015	3.284
2016	3.021
2017	2.911
2018	2.872
2019	2.903

2020 – 2022                        2.000– 2.700

2023. popis svinja              2.263…

Evropska kriza u svinjarstvu može biti šansa za naše farmere, a mi svinjetinu uvozimo. Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Međutim, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju tu granu agrara. 

Farmer iz Doroslova Ronald Holo ističe da postoji konstantan pad u ovoj oblasti u poslednjih 10 godina, pa je prvi od 1,1 miliona, zatim od 300.000 krmača njihov broj u Srbiji smanjen na 80.000. Iako mnogi smatraju da je razlog tome afrička kuga svinja, moram reći da je to najmanji problem. Naime, najveći problem je ekonomska situacija i niske cene. U istoj situaciji je cela Evropa. Kada uvozno meso konvertujete u živu meru, dobije se cena od 240 do 245 dinara po kilogramu, ista cena je i kod nas. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90  iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno za uvozne dozvole, i za kvartale. Smatram da nas to vodi na dobar put, – naveo je Ronald Holo u izjavi za javnost.

Građani Srbije u proseku pojedu 25 kilograma mesa manje nego stanovnici EU!

Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU.

Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije.  Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 32 miliona svinja, a samo šest milioamn stanovnkika  kaže Branislav Gulan, analitičar. On podseća na to da smo krajem XIX. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Gulan kaže da se u Srbiji sada troši nekih 64,5 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, značajno kaskamo za EU. Nalazhimo se na dnu lestvice po potrošnji mleka i prerađevian od njega.

 Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 64,5 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom i znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 100 litara po stanovniku, bez praševina u EU je tri puta više.

U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 15,4 kilograma svinjskog i 15 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je samo 4,1 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede  oko 18,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.

Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Pre krize, nekada se u Srbiji, po glavi stanovnika kod nas trošilo  do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih potrošnja mesa je pala na ispod 40 kilograma godišnje. Sada smo se popravili, ali i dalje nismo dostigli taj nivo s kraja osamdesetih. U razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma, i izdvaja primer Slovenije. Analitičar Milan Prostran napominje da treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, kako kaže i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.

Iako je svinjsko meso kod nas dugo bilo najzastupljenije, sada ga stiže živinsko, na šta naravno utiče i to što je ono jeftino. Sad se tro pi po stanovniku samo 15 kilograma ovog mesa. Istovemeno je porasla potrošnja živinsmkog mesa sa 15 na 18 kilogama. Razlog je manje mesa na tržištu, a živinsko je i jeftinje. Prema podacima RZS za 2023. godinu, građani Srbije najviše novca, 34 odsto, troše upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok im 17 odsto ličnih primanja odlazi na električnu energiju, stanovanje i gas, nešto malo manje od 10 odsto na transport.

S druge strane, prema podacima za 2017. godinu koje je objavio Eurostat, situacija u EU je znatno drugačije od one kod nas. Stanovnici zemalja članica EU gotovo četvrtinu svojih primanja troše na stanovanje, vodu, gas i struju, dok im na hranu odlazi tek 12 odsto zarade.

                                              (Nastaviće se)