Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Trećina ukupno proizvedene hrane u svetu, ili oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću, dok istovremno mnogo ljudi gladuje. Deo od tih bačenih 700 milijardi evra, baci se i u Srbiji, umesto da se preda onima kojima je potrebna pomoć. Postavlja se pitanje može li ukidanje PDV-a na donacije da usmeri viškove tamo gde treba. Zato je Skupštini Srbije bila dostavljena inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci, pa da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama. Od rada nemačkog seljaka jede 152 ljudi, a dok poljoprivrednik u Srbiji hrani samo njih 15! U EU jedan seljak proizvodi hrane za blizu 80 stanovnika. Potrošnja hrane u Srbiji je ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih prerađevina
Branislav GULAN
Kraj strategije pada!
Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje! Zašto to znaju samo oni koji kreiraju i vode agrarnu i ekonomsku politiku Srbije. Pošto je ovoj strategiji PADA istekla validnost 31. jula 2024. godine izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Ovaoj strategiji pad jeprodužena validnsot do kaja 2024. Samo jedan od razloga je što agrarna delatnost nije prioritetna grana! Da će psotati strqateška grana, to se ne pominje ni u nacrtu nove strategije na 100 strana, koju su pisali stranci iz BiH i Slovenije.
Ako se vide podaci o sprovođenju strategije, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika, postala zavisna od uvoza hrane. Samo u prošloj 2023. godini uvezeno je 500.000 prasića i oko 300.000 tovlјenika za klanice, zatim 30.0000 tona zamrznutog mesa treće kategorije… U 2024. godini taj uvoz je još povećan! Priliom javnog govor ao agararu u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine jasno je rečeno, ali prisutni izministarstva poljoprvirede tada to nisu demantovlai, da je 2023. godine, u Srbiju samo za uvozu mesa, mlek i perađevina bilo potrošeno oko 600 miliona evra. U rapsraviaje kosntqatovano da se to poanvlaj i ove 2024. godine kada je ta suma čak premašena za prvih pola godine.
Ev+o ipodataka iz RZS. U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 krmača prasilјa, a sad je manje od 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom nema obnove stočnog fonda! Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 54.000 tona ,,bebi bifa“ godišnje, a od toga iz Srbije je bilo više od 34.000 tona. Danas je taj izvoz iz Srbije znatno manji i izvozi se tek između 300 i 400 tona godišnje! Dakle, 100 puta manje! Tada je i poslednji put iz Srbije u svet bilo izvezeno svinjsko meso i to u vrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD. Međutim, sad su prazna sela, prazne kuće, staje i obori za tov svinja u kojima je samo 2,2 miliona svinja, koliklo ih je bilo i 1947. godine. Zbog tog malog broja svinja, Srbija ovo meso mora da uvozi za potrebe svog stanovništva. Jer godišnje troši samo 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku! Te godine kada se raspadala Jugoslavija u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi manje od 500.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 38 kilograma!
To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u stvari Ustav za agrar! Ona se nepoštuje, jer je lođa. Rađena je da budu o lažnomnaporetku Srbije budu zadovoljni tvorci agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! U njoj doslovce je pisalo i piše i danas da je agrar protekle decenije trebao godišnje razvija po stopi od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. To su bile nerealne, netačne i neostarive želјe nalogodavaca i kreatora agroekonomske politike, koju u Srbiji od 2000. godine vodi 16. ministara poljoprivrede! Svai od njih je imao sve lošije rezultate od prethodnika!
Ponajmanje je takva netačna i neostvariva strategija rađena za narod, a prikazuane mu je lažna slika agrara Srbije, jer je bilo važnije da su političari zadovolјni,sa netačnim podacima. Jer, mnogima zavisi položaj i mesto u društvu od njih. Evo i rezultata te promašene i nerealne strategije u protekloj deceniji.
Apsurdno je da se niko iz Vlade Srbije, Privredne komore Srbije, Akademijskog odbora za selo Akadmeijskog odbora za selo SANU, u protekloj deceniji nije setio da treba da se pokrene rasprava o tome i da se analizira kako se sprovodi strategija u praksi i kakvi su njeni rezultati.
A, oni su biloi već u provj godini loši! Naravno cilј tih rasprava i analiza trebalo je da bude kako bi se pobolјšali inače loši rezultati tog lošeg agrarnog Ustava. Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji!
Strategija pada u procentima 2014 – 2024.
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto? Na proveri!?
2024. godina +6,0 odsto? Bila samo nerealna želјa! Biće dvocifren pad!
Izvor: RZS
I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, vlast je opet obećala polјoprivredi med i mleko. Opet je obećano povećanje subvencija i isplata svih zaostalih i redovnih!? Jer, tada je sadašnja vlada produžila validnost postojećoj strategiji do kraja 2024. godine. Ta postojeća Strategija je doneta na kraju jula 2014. godine. Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje napisalo je 240 naših eksperata. Tu strategiju donela je Vlada Srbije krajem jula 2014. godine. Bilo je obećano da će ići na javnu raspravu u Skupštinu Srbije i da je ona usvoji, kako bi bila obavezna i za sve sledeće vlade. Ali, to se nije dogodilo. Kao i za sve u agararu, bilo je obeano, ali je ostalo sma na tome!
Sad, posle njenog sprovođenja, sredinom 2014. godine, ispostavilo se da do sada, prema podacima iz RZS, za proteklih deset godina nikakvog globalnog rasta nije ni bilo! Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu 7,8 odsto. I u proseku taj pad je veći u poslednjoj deceniji od njenog rasta! Taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, odnosno strategije pada, uz boravak na Zlatiboru i Tari, autori su sebe častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli od nekoliko evropskih zemalјa za taj loše urađeni posao. Da je je posao loše urađen, pokazuju analize i rezultati RZS, odnosno proizvodnja u ovim sušnim godinama. Jer, od 2000. godine do danas bilpo je osam sušnih! Sve do ove gdoo9ien štete su bile veće od sedma milijardi dolara! To je i poseldica što se njvie ne navodnavjaju. A, dalkee 1977. Godienj ada je pušten u rad hidrosistem
D-T-D obećano jenarodu da će se navodnjavati čak 510.000 hetkara i da će todonositi tri žetv eu Sribji. Nikadfa s eniej dogodilo. Odvodnavjanej miliin hektara jesta se ve do 2005. godine. Hidrosisem iz kog je prilikom gradnje iskopano 135 milioankubika zemlje, sad ima 15 miliona kubika mulja, koji treba očistit, da bi on bio funkcionalan. Da ima plovidbu za privredu, ali i za turizam. Za vreme trajanja strategije nije se sprovelo ono što je obećano i napisano, a to je da rast agrara bude 9,1 odsto ili u lošijim godinama 6,1 odsto. A, strategija je za agrar Ustav! Dakle, nije sprovedena kako je napisano i obećano! Validnost postojećoj strategiji, donetoj krajem jula 2014.godine, produžena je za pola godine u 2024. godini. Odnosno do početka 2025. godine, kada treba da počne da se primenjuje nova, čiji je urađen nacrt, do početka septembra 2024. godine. To je odlučeno – saopšteno, 12. jula 2024. godine.
Krajem avgusta 2024. godine do mene, autora ove analize, došao je nacrt strateškog okvira buduće strategije, koji ima 100 strana. Na naslovnoj strani piše ,,EX-POST EVALUACIJA TEKUĆE STRATEGIJE POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2014 – 2024 I PRIPREMA ZA NOVU STRATEGIJU POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 2025. – 2034. Nadanje je da će biti bar malo bolja od ove odlazeće. Jer, stgrategija je za poljoprivrdu – Ustav koji se proteklih decenije nije poštovao! I iz više razloga loše sprovodio.
Evo i osnovnih podataka o nacrtu nvoe straqtgegiej koaj treba da se usvoji do kraja 2024. Godine.
Broj ugovora: SER – SCAP-CQS-CS-23-68
NACRT STRATEŠKOG OKVIRA
Beograd, 12.07. 2024.
Pružalac usluga: ENOVA South East Europe d.o.o.
Resavska 36a, 11.000 Beograd,
Srbiija
Zavita, savetovanje d.o.o.
Tominškova 40, 1231 Ljubljana –
Črnuče, Slovenija
Predstavnik Konzorcijuma:
Mirza Hadžimešić, ENOVA
Dosadašnja obećanja
Vlada, i pored obećanja, nikada taj dokument iz 2014.godine, nije uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbilјno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolјe i onima koji su je pisali i proizvođačima, kao i Vladi Srbije. Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su više od 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!
Bilo je vremena kao što je recimo 1986.godine, prema podacima RZS, kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukruza koji je tada bio, ali i danas ostao naše ,,žuto zlato“. Posle tog vremena ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želјa. I političara, iz kreatora agroekonomskih strategija, to je ostala samo neoswtvarena želhja. Jer, su pisane sa netačnim i nesrealnim podacim. To su bile smo strategije želja.
Zato se budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kada je u agraru pitanju. I ne samo kada je u pitanju kukuruz već i mnoge druge kulture. Ona se nalazi među deset proizvođača i izvoznika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvali. Ali, srednje razvijena zemlјa ne bi se sa time hvalila. Jer, ne bi izvozial sirovinu, već bi se taj kukuruz pretvorio u višim fazama prerade u mnogo skuplјe proizvode.
Jer, Srbiji je zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke, dovolјno godišnje za potrošnju oko četiri miliona tona kukuruza. Dovolјno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina. A, kada bi se oni prerađivali u zemlјi u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da troši kukuruz najbolјi dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa dalјom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalјa sveta. Jer, kada je učešće stočarstva u BDP agrara ispod 60 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlјe!
Ili primer sa pšenicom. Svake godine želimo da proizvedemo više od 3,7 miliona hlebnog zrna. I nikako nam to ne polazi za rukom, već dve i po decenije. Sad nama godišnje za ishranu, robne rezerve i semenarstvo treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Međutim, ako se vratimo u davnu 1991.godinu vidi se da je tad u Srbiji bilo proizvedeno čak rekordnih 3.736.503 tona pšenice. Tada i nikad više taj rekord nije ostvaren. Svake godine je to želјa, pre svega, vlasti pa i proizvođača! Dakle, budućnost Srbije, kada je hrana u pitanju, vidi se kroz povratak u prošlost, kada je proizvodnja u pitanju! Rešenje je u ukrupnjavanju poljoprivrednih gazdinstava, subvencijama za nabavku repromaterijala, sirovina i mehanizacije i, što je izuzetno važno, u obnovi zadrugarstva.
Zadruge su lek za ozdravljenje
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da rešenje za probleme u poljoprivredi treba tražiti u obnovi zadruga koje bi pospešile proizvodnju. Odnosno u zadružnom udruživanju onih koji su ostali na selu. Jer, ukoliko se ne udruže poješće ih velike multinacionalne kompanije. Zadruge su lek za ozdravljenje sela u Srbiji. Mi smo za četiri godine aktivnosti akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ posao obavili sa 1.100 novih zadruga. Kompletno zadrugarstvo je pomognuto u tom vremenu i sa 2,2 milijarde dinara. Taj novac dobilo je 207 starih i novih zadruga u zemlji. Rešili smo da oživimo nešto što je predstavljalo način života u Srbiji, ali ne po starim, već po novim principima evropskog zadrugarstva. Želja nam je da staramo specijalizovane zadruge u koje proizvođači ne unose svoju kuću, zemlju ili mehanizaciju, već samo svoje proizvode koje tako pretvaraju u robu koju prodaju i dobijaju novac – objasnio je Krkobabić.
Istieč se da sad upovom prelazhnom periodu treab osnovati zadrugukoja bi se bavoiačl izvozo0m. to bi radila po ugčledu nanekadašnji PROGRES, GENEX i druge slične firme. SVe dok se ne bistvolrila kompamnija kakve su nekada postoaje u Sribji I bvavie se izvozom agrarnih proizvoda. Zašto smo ih ugasili, znaju oni koji to sad loše rade!
Sadašnju akciju koju vodi MBS ima tri stuba. To je dodela praznih seoskih kuća, mladima do 45 godina, koji hoće da žive na selu, zatim Miholjski susreti i kupovina mini buseva za besplatan prevoz naroda od sela do sela, sela do grada i obrnuto. Jer, prevoz seoskog stanovništva do najbližih opštinskih i gadskih sredina sve je veći problem koji je uvidelo MBS. Kao odgovor na to pitanje osmišljen je program, koji u saradnji sa lokalnim samupravama omogućava seoskom stanovništvu redovan, dostupan i redovan revoz. Ovo je četvrta godina sprovođenja ovog progama i do sada je 78 gradova i opština u 26 upravnih okruga širom Srbije dobilo ovakva vozila. Na taj način meštani sela lakše stižu do lekara, pošte, apoteke, a najmlađi do škole i sportskih i kulturnih sadržaja.
Dodeljen 3.100 kuća!
,,Najviše porodica, čak 90 familija, skućilo se u Bačkom Petrovom Selu, u opštini Bečej, a na drugom mestu je selu na severu Bačke, opština Kanjiža – Horgoš, gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Minsitarstv aza brigu o sloe, koje već tri i po godine na javnom konkursu sprovodi projekta dodele novca – do 1,2 miliona dinara za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skućčeu seoskim poodrućjima širom zemlje. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodinai u pitanju, da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jer je u tom gadu dodeljeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je varošica Bačka Palanka, gde došlo našlo 166 familija. Isti izvor navodi da posle Bačkog Petrovog sela, i Horgoša, a sledi Molč u ađanskoj opštini gde se okućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su ključeve dobile 44 porodice’’, kaže Tijana Nešić, v.d. pomoćnik ministra.
Ona ističe da je samo u ovoj 2024. godini useljeno 450 kuća, a ineresovanje ne jenjava, jer stručnje službe trentuinu obrqađuju novih 150 zahteva Ove gosine obezbeđena je ista suma novca kao i lane, pola milijarde dinara, ali je ta suma rebalansom budžeta i uvećana.
U selima Srbije, kojih prema popisu i podacima RZS ima 4.720, u toku je akcija dodele kuća mladima koji hoće da idu u selo da žive. U toku sprpovođenja akcije, do sada je svoj krov nad glavom dobilo oko 3.100 porodica. Tako su sela u Srbiji dobila i 13.000 novih stanovnika.
Ako se zna da jedna opština Crna Trava ima ukupno 1.500 stanovnika, onda znači da je oživelo u Srbiji skoro 10 novih sela! Raduje to što su to sve mladi ljudi, imaju po 30 godina. Pored toga čak trećina njih je iz grada otišla u selo da živi. Shvatili su da selo nije samo rad i život od poljoprivrede, već i svega oko nje, kao gradu. Tu ses vidi šansa opstanak i ostanaka sela koja za to imaju šanse. To su ona koja imaju više od po 100 stanovnika, a imaju dobre zadruge, a to znači i živo selo, gde može da postoji škola, ambulanta kafana, fudbalsko igaralište, krojač, frizer, automehaničar, pedikir, berber… Za takva sela će se opredeljivati i mladi, pre svega, žene koje će hteti u njima da žive i rade, odgajaju decu, tove stoku… Ako se poboljša stanje u stočarstvu Srbije, tada će se o seoske staje i obori napuniti sa govedima i svinjama, pa ćemo imati dovoljno hrane za sebe, ali i izvoz.
(Autor je analitičar i publista)