POGLEDI: Metle iz Selenče čiste po svetu

U bajkama za decu, jašu je veštice, u narodnoj izreci, potrebna je kako biste prvo očistili svoje, pre nego li zavirite u komšijsko dvorište, a sve se češće upotrebljava i u sportskom žargonu kao sinonim ubedljive pobede. Za Srbiju, znači i mnogo više. Reč je naravno o metli, predmetu koji ne gubi na popularnost ni modernizacijom. Svi je koriste, a ko je pravi? Pravi se od sirka, a najviše proizvodi na potezu Bački Petrovac – Selenča, što Srbiju čini jednim od najvećih izvoznika metle u svetu. U Selenči proizvodnju radi dvedesetak slovačkih porodica. Jasmina Gašparoviski, treća je generacija koja nastavlja posao. Do pre nekoliko godina, zajedno su proizvodili i do pet miliona metli godišnja, a Srbija je bila četvrti izvoznik na planeti.

„Sada je to negdo možda oko 3,5 miliona. Dosta ljudi živi od ovog posla, sigurno da mi koliko nas ima zapošljavamo negde oko 200 ljudi. Našom metlom čisti ceo svet. Znači, metla ide u celu Evropu, mi radimo Rusiju, kolege znam da su radile za Ameriku, mi smo nešto izvezli u Maroko, tako da ne znam da li ima mesta gde nema naše metle”, navodi Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli u Selečni kod Bača.  U Srbiji se sirak gaji na 750 hektara, od čega je 700 u Vojvodini. Za tako mali region, izuzetno doprinose u finansijskom pogledu, ocenjuju u Privrednoj komori Vojvodine.  Posebno interesovanje za  proizvoidnju metli vlada i u Ministarstvu za Brigu o selima Vlade Srbije. Jer, cilj im je da se u Srbiji vrate ovi stari zanati koji su bili i značajni izvozni poslovi. Mladen Petković, sekretar Udruženja za poljoprivredu i perhambenu industriju Privredne komore Vojvodine kaže: „Godine 2021, jedanaest miliona evra izvoza, 2022. godine desetak miliona evra izvoza i 2023. – 10,5 miliona evra doneo je izvoz metli“.

Kad se sirak donese sa njive, sledi odvajanje semena od metlice, prerada u nekoliko faza. Majstorski posao koji se dobrim delom još uvek obavlja rukom. „Dobijamo materijal za metle drške, žice, eksere, sirak, motamo metle, radimo po narudžbini kupca, kupac traži određenu gramažu, radimo od 15 do 20 vrsta metli”, kaže Pero Farkaš, radnik u proizvodnji metli u Selenči.

Gotova metla ide po ceni od 2,5 evra, u Nemačkoj se prodaje za 18, stara boljka – žali se Jasmina, koja ističe i mnogo veće probleme. Najveći uvoznici su u ratu, zbog čega su i porudžbine smanjene. Proizvodnja je poskupela, a ljudi iz sela odlaze i nema ko da radi. Bivši radnik, objasnio joj je i razloge odlaska. „Kada je odlazio, rekao je da nije problem u novcu, da on zaradi, da on može ovde lepu platu da zaradi, problem je što on više ovde nema sa kim da kuva kotlić, tako da, ovo naše selo konkretno Selenča, se konkretno prepolovilo u poslednjih tri – četiri godine” , navodi Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli.

Rešenja postoje,ali, kako kažu, nema ko ih sasluša. Ukoliko ne bude bolje, potražiće i sami nove poslovnu priliku. „Potrebno nam je da rešimo odlaganje otpada koji ostaje kada preradimo sirak, potrebno nam je da nam se vrati stimulacija od šest odsto, potrebno je da se malo umanje nameti – da nas neko pogleda”, smatra Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli u Selenči.  Za metlu ne brinu, kažu, postojaće dok je sveta, samo je pitanje da li će je i u budućnosti masovno proizvoditi porodice iz Selenče.

Jedna od sadašnjih Fabrika metli Eco Clean Brooms nalazi se na severu Vojvodine u Selenči, kod Bača, na 14 kilometru evropske EU. Sever Vojvodine, a posebno Selenča predstavljaju centar proizvodnje kvalitetnog sirka i sirkovih metli u celoj Evropi. Tradicija proizvodnje sirka na ovim prostorima datira više stotina godina.  Samo ova firma postoji više od četiri decenije i metle koj proizvodi rade, odnosno čiste širom sveta. Kapaciteti fabrike na godišnjem nivoui su oko 500.000 komada kvaltietne sirove metle u 15 modela različitih dimenzija, za najrazličitije potrebe.

Kao proizvod dugogodišnje tradicije i iskustva u proizvodnji sirka i sirkovih metli fabrika sirkove metle je i mala fabrika “SZR Pavliniji” osnovana je pod ovim imenom 2006 god.  Ovaj dobro zasnovan i razvijen porodični biznis započeo je Adam Boćanski pre više od 40 godina u jednom malom slovačkom selu Selenča na severozapadu Vojvodine. On je bio jedan od pionira metlarskog zanata kao i tada jedini majstor za izradu metlarskih mašina u okrugu. Metlarski posao danas nastavlja treća i četvrta generacija porodice Pavlinji. Fabrika 2015 .godine seli svoj centralni pogon u novu halu u obližnje mesto Bač dok je deo manje proizvodnej u Selenči. Izvoz sirkovih metli u region, zemlje Evropske Unije (EU) i Rusiju. Nekada mala firma, a danas je jedan od glavnih izvoznika na regionalnom i trižištu evropske unije (EU), sa dobrim plasmanom u zemlje bivšeg istočnog bloka a posebno Rusiju. Prepoznatljiv kvalitet i pristupačne cene sirkovih metli, posebno ovih iz okoline Selenče, ističu ih  od konkurencije, pa ih kupci mogu pronaći na tržištu Bosne, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Belgije, Slovačke, Češke, Poljske, Ukrajine, Belorusije i Rusije.

Fabrika sirkove metle “SZR Pavliniji” nalazi se u Južno-Bačkom okrugu AP Vojvodine Republike Srbije, u opštini Bač, na granici Evropske Unije, 14 km od Hrvatske i 70 kilometara od Mađarske granice. Naš pogon i skladišta se nalazi na magistralnom putu te nam omogućava veoma brz pristup i slanje prozvoda na željene destinacije.  Jedan od veoma bitnih kvalitetnih karakteristika naših prozvoda jeste da su one  u potpunosti ekološki biorazgradive i da ne zagađuju čovekovu okolinu i prirodu. Sirkova metlica i drvena drška se mogu upotrebiti za proizvodnju bio mase i komposta, dok se plastična žica i metalna vrpca mogu reciklirati u dostupnim fabrikama za reciklažu.

Razlog našeg dobrog pozicioniranja i plasmana na evropsko tržište je dugogodišnja tradicija i kvalitet. Kvalitet se kontroliše počevši od proizvodnje repromaterijala pa sve do krajnjeg proizvoda. Sirovinska baza naših proizvoda jeste sirak koji potiče sa Vojvođanskih polja i po kvalitetu nadmašuje čitav balkanski regiona. Vojvodina odnosno Srbija ulazi među tri svetska prozvođača ove sirovine, a po kvalitetu je na prvom mestu!

Bač, nerazvijena, a privlačna opština

Po površini priapda grupi manjih optina u Vojvodini jer od 45 opština zauima 27 mesto sa šest naselјa. Prema podacima popisa stanovništva iz 2002. godine opština Bač ima ukupno 16.268 stanovnika.  Po popisu iz 2002. godine u Opštini je bilo 2.071 stanovnika manje u odnosu na popis iz 1948. godine. U opštini Bač je u 2007. godini bilo 3.579 ukupno zaposlenih, od toga je 2.440 zaposlenih bilo u privrednim društvima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, dok je 1.140 preduzetnika, lica koja samostalno obavlјaju delatnost i zaposlenih kod njih.

Prema podacima broja članova u domaćinstvima, u opštini Bač dominiraju domaćinstva sa dva člana, ali i domaćinstva sa jednim članom u odnosu na Južnobački okrug i AP Vojvodinu gde dominiraju domaćinstva sa dva i četiri člana. Bač i okolinu karskterišu dobre i veoma uspešne i razvijene zemlјoradničke zadruga.  U Baču i njegovoj okolini su mesne zajednice: Bač, • Bačko Novo Selo, • Plavna, • Vajska, • Bođani i Selenča. Bač se nalazi u istočnom delu opštine, pa ima više periferni položaj. Bačko Novo Selo je od Bača udalјeno 15 kilometara, Plavna 11 kilometara, Bođani 15 , Vajska 12 , a Selenča pet  kilometara. Zapadnu i jugozapadnu granicu opštine Bač čini Dunav, i to deo između dva velika i poznata dunavska meandra – dalјskog i bukinskog. Ova granica je prirodna i prava geografska.  Posebnu pažnju privlači Franjevački samostan. Nedaleko, skoro naslonjen na tvrđavu nalazi se franjevački samostan kome su temelјe postavili pripadnici viteško-monaškog reda templara, koji su se borili u krstaškim ratovima još  (1169. godina). Tu je i poznati manastir Bođani.

Nekada je Bač bio poznat pod  Polјoprivrednom dobru Labudnjača. Imao je i šećeranu. Uz njegovoj opštini se nalazi najudublje jezero u Vojvodini Provala kod Vajske, značajna lovišta, mesto koje je poznato po proizvodnji organske hrane Selenča… Osnovna kraktersitika je bavlјenje polјoprivredom i ,,Zdravo organik“ sa zdravom hranom, ,,AgroBačka“ i druge.

Bač ima ogromne neiskorišćene potencijale za ubrzani razvoj. Plovni put reke Dunav definisan je kao Panevropski koridor, prirodna saobraćajnica koja međusobno povezuje 10 evropskih zemalјa, a koji je integralni deo transevropske plovne magistrale Rajna, Majna, Dunav sa ukupnom dužinom od 3.505 km. Na Dunavu su pozicionirane 44 međunarodne luke, dok je na deonici od 508 kilometaram koja prolazi kroz Republiku Srbiju izgrađeno devet lučkih pristaništa. Prosečni period plovnosti Dunava u Srbiji je oko 302 dana. Iako je koridor VII definisan kao plovni put Dunava, sve je više prisutnije mišlјenje da on obuhvata i međunarodnu reku Savu i Tisu. Vodeni saobraćaj u opštini Bač prisutan je preko reke Dunav, koja je i pored odličnih prostornih i hidroloških uslova, za sada samo nedovolјno iskorišćeni potencijal. Posebno značajno mesto pri određivanju geografskog položaja opštine Bač je i pogranična opština, a karaktesrišu ga i mostovi između Bačke Palanke i Iloka te Bogojeva i Erduta, osposoblјeni i za međunarodni teretni saobraćaj, a oba u prečniku od dvadesetak kilometara.

Opština Bač ima povolјan geografski položaj. Jednom stranom Opština graniči sa Republikom Hrvatskom, a prirodnu granicu čini reka Dunav. Kroz Bač prolazi i kanal koji je u sastavu hidrosistema DTD. Pored već navedenih prednosti koje predstavlјaju dobru osnovu za ekonomski razvoj ove opštine od velikog značaja je i relativna blizina Novog Sada, kao sedišta AP Vojvodine, koji je udalјen oko 62 kilometra. Aktivniji razvoj privrede i nautičkog turizma na obali Dunava je nezamisliv bez izgradnje pristanišnog kompleksa za prihvat turističkih i privatnih plovila, sa svom pratećom infrastrukturom i objektima (savršen lokalitet ovoj nameni je Bačko Novo Selo). Takođe, izgradnjom trajektnog terminala Bučkovac (Plavna) – Vukovar, graničnog prelaza Vajska prema Republici Hrvatskoj rečno-skelskog tipa za vodeni i drumski saobraćaj, doprinelo bi se dalјoj afirmaciji opštine Bač.

Administrativni i geografski položaj Teritorija opštine Bač nalazi se u jugozapadnom delu prostrane Panonske nizije. U okviru R. Srbije ona se nalazi u njenom severozapadnom delu, u AP Vojvodini ili još bliže, u jugozapadnom delu Bačke. Zapadnom i južnom granicom Opštine teče reka Dunav i granična je sa Republikom Hrvatskom, u dužini od 43 kilometra. Teritoriju Opštine preseca i jedan značajan kanal iz hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. To je plovni kanal Karavukovo-Bački Petrovac, na kome se prostire i centralno opštinsko naselјe Bač. Opština Bač se po površini teritorije nalazi u grupi manjih opština u AP Vojvodini. Prostire se na površini od 367 kvadratnih kilomtara.

Na suprotnoj obali Dunava nalazi se teritorija Republike Hrvatske, Vukovarsko-sremska županija i nekoliko opština od kojih je najveća Vukovarska. U okolini Bača nalaze se zaštićeni specijalni rezervati prirode, šumski ekosistemi, staništa prirodnih retkosti, gde žive neke globalno ugrožene vrste. Ovde se nalaze i brojni arheološki lokaliteti koji potvrđuju čovekovo prisustvo i korišćenje močvarnog terena u kontinuitetu od osam mileniuma. Sačuvano arhitektonsko nasleđe građeno je u rasponu od 12. od 19. veka, pod uticajem romanike, gotike, renesanse, vizantijske i islamske umetnosti, baroka, zajedno sa narodnim stvaralaštvom nedvosmisleno svedoče o kulturnom diverzitetu i prožimanju i pravlјenju kopča između kultura Balkana i zapadne Evrope. Tokom 18. veka Austrija je obavila kolonizaciju stanovništva, što se jasno odrazilo i na današnji sastav stanovništva, pisala je Slavica Vujović, arhitekta konzervator.

Malo mesto sa mnogo metli

U Baču, mestu sa 3.000 duša sad postoji čak 25 firmi za proizvodnju metli od sirka, a za potpunu sliku idile tu su uređeni travnjaci, krošnje pune voća, nasmejani i vredni meštani, bašte sa raznobojnim cvećemOd Beograda do Selenče ima 157 kilometara, ako se ide iz pravca Novog Sada i Bačkog Petrovca, pa dalјe kroz bačku širinu. Ravan put ostavlјa na izbor namernicima da li će preko Sibaša i Parage ili Despotova i Pivnice.

Za skoro isto vreme stiže se do naselјaSelenča u kome žive Slovaci i koje je nedavno proslavilo 260 godina postojanja – datum kada je daleke 1758. godine potpisan ugovor o osnivanju naselјa Slovaka koji su se iz severnih delova Ugarskog carstva spuštali južnije vojvođanskom ravnicom. Dan sela je obeležen svečano, uz prigodan program, i mnoštvo gostiju. Kako kažu meštani, leti je selo i inače uvek puno, više nego u drugim sezonama, jer, za dan sela, u zavičaj stignu oni što su prethodnih decenija otišli iz ovih krajeva. Starosedeoci se potrude da ugoste ne samo članove svojih familija, nego sve. Svi veruju u reči slučajnih prolaznika i pre svih predsednici Saveta Mesne zajednice i direktorki Osnovne škole „Jan Kolar” Katarini Vrabčenjak „da je sve bilo svečano, veselo zanimlјivo, puno publike, uz mnogo aplauza i osmeha”. Morali smo malo da doteramo binu gde se održavao program. Škola ima domara ali ne može čovek sam u kratkom roku sve da obavi pa sam zamolila nekoliko bivših đaka. Nema ko može da odbije bivšu profesorku te smo začas okrečili prostor gde su nastupali folklor, hor – prepričava nam sagovornica.

Da se domaćinski ophode i drugi Selenčani prema svom mestu potvrđuje tabla na ulazu koja obeležava ravničarsko selo. Ispisana dvojezično, na srpskom i mađarskom, ukrašena je cvećem.  U selu, ali i oko sela iz uvek šetaju jata malih morki, ćurića i pilića; gegajući za mamama nisu obraćala pažnju što su nepoznati stigli u njihov kraj. Dok se glavnom ulicom čiji je naziv Maršala Tita dalјe stiže se do centra sela, gde god se pogleda nižu se oživlјene slike kakve su nekada iscrtane na romantičnim razglednicama: zeleni uredno podšišani travnjaci, raznobojno cveće, kuće sa sveže okrečenim fasadama, krošnje voćki pune plodova, klupe ispred kapija na kojima se predveče odmara.

Istorijski tragovi života na ovim prostorima pretiču Mohačku bitku 1526. godine u prethodne vekove. Ipak, prvi trgovi današnjeg uređenog sela su s kraja 18. veka. Kako su zabeležili hroničari u godini kada je potpisan ugovor o osnivanju, u matične knjige rođenih upisana su imena devetoro novorođenčadi. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine bilo je 2.996 stanovnika od kojih je više od 90 procenata slovačke nacionalnosti.

Međutim, mesto ne mimoilazi sudbina drugih manjih sredina širom Srbije – negativni prirodni priraštaj i ekonomska emigracija. Mladi zbog studiranja, sredovečni trbuhom za kruhom odlaze na privremeni rad u Slovačku, ranije Italiju, i sve ređe se vraćaju u rodni kraj. Svake školske godine – kaže Katarina Vrabčenjak – jedno, dvoje dece roditelјi ispišu jer se odselјavaju. Škola je jedna od 17 u Srbiji u kojoj se nastava odvija na slovačkom jeziku i broji 215 đaka. Đaci imaju u ponudi brojne sekcije gde mogu da iskažu svoje talente. Posebno su ponosni na „Orkestrić”, orkestar koji ubira nagrade gde god se pojavi.

Sirak se žanje u avgustu!

Stanovništvo se bavi polјoprivrednom, a kuriozitet je da u selu ima čak 25 firmi za proizvodnju metli od sirka! Zato nema kuće koja ne uzgaja ovu vrstu trave koju potom otkuplјuju prerađivači i proizvođači metli. Sezona berbe je upravo u avgustu. Još u vreme velike Jugoslavije Selenča je bila rekorder po proizvodnji metli! Užurbane domaćice u širokoj suknji, slovakinje, reći će vam da se u Selenči, i u najvećim poslovima, nikada ne propušta – ručak! A, to je nešto što ne može da se vidi. To mora da se proba. Kod nas je najbolјi naš nedelјni ručak i rezanci s makom, e, toga ćete se sećati zauvek – poručile su meštanke.

Tokom 19. veka carski geometri su određivali budući izgled ulica glavnih i sporednih, obeležavali parcele za kuće, dvorišta, zadnje bašte, lokacije u centru naselјa za crkve, druge javne objekte. Sokaci su morali da se ukrštaju pod pravim uglom pa su tako nastajali blokovi od po 12 kuća. Glavna ulica Iidanas nosi naziv Maršala Tita dok se nekad nazivala: Glava Prednja, Široka i Velika.

Postoje različita tumačenja samog naziva; po jednom toponim je izveden od slovenske reči malo selo, seoce, dok po drugima od reči koja označava mesto gde se seli – selište.

I  Somboru, koji je blizu Bača I Selenče, postoje čak dva dela grada koji se takođe nazivaju Selenča. Nova i Stara. Nova je nešto poput Novog Beograda, čine je nove zgrade i uz sam centar, jedno je od najlepših i sređenijih delova Sombora, zabelezeno septembra 2017. godine. Metle iz Selenče nalaze se  u evropskim, ruskim i američkim domovima… Davno su počele da se isporučuju… Zanat po kojem je Selenča nadaleko poznata jeste metlarstvo, a proizvodi koje stvaraju u ovom bačkom selu sa većinskim slovačkim stanovništvom otišle su u beli svet i danas čiste domove širom Evrope, Rusije i Amerike.

Jedna među firmama koje proizvde metle njima je i reduzeeće “Danke”, koja je osnovana pre dvadesetak godina. isporučili su 35.000 velikih i 15.000 malih metli vojsci Republike Srbije.- Izradom metli sam počeo da se bavim jer sam želeo da se oprobam u ovoj vrsti posla i ostao sam u njemu dve decenije. Na početku sam proizvodio 300, a sada 1.000 komada dnevno. Prošle godine sam prošao na tenderu Vojske Srbije i na taj način dobio posao – kaže Stefan Daniček, vlasnik fabrike “Danke” d.o.o.

Kaže da, iako u istom mestu posluje dvedesetak metlara – mini fabrika, a po poslednjem popisu ovde živi 3.000 meštana, za sve ima mesta i oni su, zdrava konkurencija. Metlama se trguje u inostranstvu, a tamo su majstorima iz Selenče konkurencija proizvođači iz: Italije, Turske, Mađarske, Rumunije i Meksika. Ove države, takođe, imaju dugu tradiciju izrade metli, ali, i pored toga, proizvođači iz Selečne pronalaze kupce i van granice Srbije. Međutim, u poslednje vreme, veli Stefan, kako je počeo rat u Ukrajini, kriza je zakucala i na vrata mini-fabrika, pa metle uglavnom lageruju, čekajući bolјa vremena. Takva situacija nije dobro, ali se nadaju da će u skorijem periodu i to da se promeni. Stefan ima 22 zaposlena i još uvek uspeva da podmiri sve troškove, a sam proizvodi i sirak, što mu olakšava čitav proces pravlјenja metli.

Povratak sirka metlaša!

 U Bačkoj se sirak metlaš još uvek gaji na tradicionalna način, a bere – ručno. Proizvođači sirka tvrde – proizvodnja sirka isplativija je od proizvodnje soje ili kukuruza.  Poljoprivredni proizvođači u južnoj i severnoj Bačkoj rado uzgajaju sirak metlaš, a uprkos savremenoj mehanizaciji ručno obavljaju seču. Ratari u Južnoj Bačkoj seju soju, kukuruz, pšenicu i postižu vrhunske rezultate, ali ne odustaju od tradicionalnog načina gajenja i seče sirka. Činjenica da biljka nije zahtevna, da ima siguran plasman i da je proizvodnja godinama unazad profitabilna, čini sirak metlaš veoma atraktivnom i poželjnom kulturom, uprkos činjenici da se seča obavlja ručno. Stručnjaci kažu da dobro uspeva i na lošijim zemljištima, na ritskim i peskovitim terenima uspešniji je od kukuruza, a tolerantan je na sušu. Nakon nicanja i početnog rasta, koji može biti veoma spor, ratare će obradovati fazom naglog i energičnog rasta. Iako je sirak metlaš malo zahtevan prema uslovima spoljne sredine, kako bi se postigli visoki prinosi, neophodna je adekvatna primena svih agrotehničkih mera.

Povećavaju se površine pod sirkom

Ovih vrelih avgustovskih dana, završna faza proizvodnje sirka – seča, počinje na atarima sela Pivnice Ratkovo, Selenča. Iako je 21. vek doneo vrhunsku tehnologiju u vidu najrazličitije mehanizacije sa GPS uređajima i kompjuterskom tehnikom, posao oko seče sirka obavlja se ručno, onako kako je to rađeno godinama unazad, oštrim srpovima ili noževima. I to proizvođačima nije nikakva teškoća ni problem.

U ataru sela Pivnice u Bačkopalančkoj opštini ovih dana sirak će da se seče na više od 700 katastarskih jutara, a sudeći po priči poljoprivrednih proizvođača, površine pod sirkom se lagano povećavaju iz godine u godinu. Janko Durgala je jedan od mnogobrojnih proizvođača, koji svake godine na svojim njivama, pored osnovnih ratarskih kultura, zaseje i sirak. „Usev sirka nije zahtevan, na vreme sam obavio međurednu obradu pa sa korovima nisam imao većih problema, a samim tim ni povećanja troškova. Vremenske prilike su nam odgovarale, bilo je dosta suvih i sunčanih dana, a sirak je takva biljka da su mu ove visoke temperature tokom proteklih dana odgovarale“, kaže Janko dodajući da je sve spremno za seču.

Profitabilnije proizvoditi sirak nego kukuruz

„Posmatrajući ovako lep i uredan usev očekujem dobar rod. Na svakom jutru po mojoj računici imaću od četiri i po do pet tona. Posao oko seče sirka je težak, radi se ručno srpovima i oštrim nožemima i radnici moraju biti vešti i spremni, te tih nekoliko dana, kolko traje seča, nema odmora, svi se trudimo da što pre povežemo snopove i pripremimo ih za transport. Mnogima je čudno što i dalje radimo ručno, ali je to posao koji se obavi za samo nekoliko dana, a završna računica ipak pokazuje da je proizvodnja sirka sigurnija i profitabilnija od proizvodnje soje i kukuruza“, kaže Durgala. Od sirka, koji ovih dana dozreva na njivama porodice Durgala biće pravljene metle u jednom od mnogobrojnih pogona u Selenči sa čijim vlasnikom uspešno sarađuje godinama. „Oko isplate sirka nikada nisam imao problema. Sirak metlaš je tražena roba te je intereosavanje za otkup ovih dana veliko. Metlarstvo je takođe unosan posao te mi proizvođači, a i prerađivači imamo zajedničke interese i samim tim dobru saradnju“, kaže Janko Durgala, dodajući da će, kada napravi konačnu računicu, odmah isplanirati proizvodnju za narednu godinu i po svemu sudeći, na većim površinama.

Recimo i to da je otkup sirka, kao i proizvodnja metli, najviše koncentrisana tamo gde se proizvodi sirak metlaš – u Selenči, Bačkom Petrovcu i Kanjiži, gde se nalaze uglavnom male zanatske radnje jer je to bio nekada porodični posao, a sad je dobio oblike male privrede. Statistika kaže da metlari iz Bačkog Petrovca i Selenče svoju proizvodnju najčešće usmeravaju ka stranom tržištu, tako da metle sirkovače sa oznakom „made in Serbia“ iz ovih malih mesta, zahvaljujući izuzetnom kvalitetu, završavaju najviše u Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj.

Vlada Pavlinji, jedana je od mnogobrojnih otkupljivača sirka i naravno, proizvođač metli iz Selenče, kaže, ovo je udarni period u godini kada svakodnevno obilazi njive na ovom području ali i na severu Bačke i ugovara otkup. Planira da otkupi 300 tona sirka, koji je ove godine odličnog kvaliteta i od te količine, nakon odvajanja semena, koga će iskoristiti za druge namene, u svom proizvodnom pogonu napravi 200.000 metli sa kojima će domaćice gotovo svih evropskih zemalja čistiti svoje kuće. „Povećavaju se površine pod sirkom tako da ga ove godine ima i na atarima Malog Bača, Plavne, Vajske, Bođana“, kaže Pavlinji i dodaje da će se samim tim povećati i broj prerađivačkih radnji i ukupan obim proizvodnje. Iako se sredinom 60-tih godina prošlog veka na tržištu pojavile PVC metle, kao prva ozbiljna konkurencija, sirkove metle su se pokazale kao daleko kvalitetnije i tako zadržale svoj primat.

Sirak, biljka korov

Sirak je bilјka koja spada u red korova i sadi se namenski. Kriza se odrazila i na ovaj deo proizvodnje. I to, pre svega, na cene.Dvadesetak privatnih “fabrika” u Selenči napravi dnevno oko 12.000 metli, a cena je 2,2 evra i sada je na minimumu, dok je pre krize bila 2,5 evra po komadu- Sirak uzgajam na 150 jutara. Seje se isto kao soja i kukuruz. Mašinski ga skidaju dva kombajna. Upravo od sirka i drške, ali i samog načina rada zavisi da li će metla biti prve klase. Sirak mora biti žut, drška čvrsta, a proces proizvodnje ispravan i tačan – kaže naš sagovornik.  Proces pravlјenja metli se sastoji od sortiranja sirka, sečenja, uvezivanje pa opšivanja.Koliko je daleko proizvdnja otišla, pokazuje i to što se u ovim fabrikama izrađuju od najmanjih metli za male, do najvećih namenjenih za velike industrijske površine. Moguće ih je koristiti i u blizini bazena, jer sirkove metle neće reagovati na hlor ili izbelјivač. Samim tim njih je moguće koristiti kako na mokrim tako i na suvim površinama.  Moguće je birati dužinu, boju drške, veličinu i gramažu tela metle, broj šavova i boju niti, a i dekoraciju… Fabrika sirkove metle ,,Đurčiansky’’  – porodična tradicija u proizvodnji sirka i sirkove metle. Fabrika sirkove metle Đurčiansky osnovana je pre više od dve decenije u Selenči, R. Srbija kao porodična zanatska radnja. Danas posle više od dvadeset godina radnog iskustva u metlarstvu imamo preko 10 osnovnih modela metle, sa mogućnošću proizvoljnih varijacija u zavisnosti od potreba i želja naručioca.

Izvoz sirkove metle i danas se obavlja u EU i Rusku Federaciju. Metle iz ovog kraja se izdvajaju svojim kvalitetom i cenom od konkurenthin firmi iz okoline i regiona, što potvrđuje i plasman naše sirkove metle u skoro sve zemlje evropske unije. Od najbliže granice evropske unije fabrike, odnosno zanatske radnje su udaljene samo 75 kikolmetara. Sirkove metle sa ovog područja možete pronaći u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Ukrajini i Rusiji. Srbija je jedan smo od vodećih izvoznika sirkove metle na Balkanu.

Fabrika sirkove metle Đurčiansky je u mogućnosti da proizvede 2.500 komada sirkove metle na dnevnom, kao i preko 50.000 komada na mesečnom nivou. Sirak za sirkove metle koristi se sa lokalnih vojvođanskih polja. Ovaj sirak je najkvalitetniji  na Balkanu i jedan je od prva tri po kvalitetu na svetu.

Kontrola kvaliteta sirka i metlice

Sva proizvodnja i izrada metli od sirka strogo se nadgleda od strane našeg tehničkog osoblja tako da je sirak u proizvodnji metle izuzetnog kvaliteta, a sama izrada metle vrhunska. Svaka metla prolazi kroz ruke našeg tehničkog osoblja, tako da se mogući škartovi u plasmanu gotovog proizvoda nemogu pojaviti. Sirkove metle u našoj proizvodnji su ručni rad naših majstora i predstavljaju malo remek delo.

Sirkova metla ekološki proizvod

Materijali za izradu sirkove metle su ekološki biorazgradivi i nezagađuju čovekovu okolinu tako da se i sama sirkova metla može smatrati ekološkim proizvodom. Sirkove metle u našoj izradi se mogu reciklirati tako što se odvoji drvena drška od metlice, a zatim se odvije metalna žica i plastična vrpca za vezivanje. Drvena drška i sirkova metlica mogu da posluže kao bio masa ili kompost, dok se metalna žica i plastična vrpca mogu reciklirati u fabrikama za reciklažu.

„Nema ništa bez pravih metli od dobrog sirka, od ovog najboljeg koji se kod nas proizvodi“ .Zanat po kojem je Selenča nadaleko poznata jeste metlarstvo. Srpske i slovačke porodice sa radnicima već decenijama vredno prave metle u svojim metlarama – mini-fabrikama. Metle stvorene u ovom bačkom selu sa većinskim slovačkim stanovništvom, koje se nalazi na oko 150 kilometara od Beograda, otišle su u beli svet i danas čiste domove širom Evrope, Rusije i Amerike. Kvalitetne i tražene metle kupuju Italijani, a odatle stižu čak u Južnu Ameriku. Ovim starim zanatom, više od dve trećine stanovništva bavi se metlarstvom. Dvadesetak privatnih “fabrika” u Selenči napravi dnevno oko 12.000 metli. Metle se prave od sirka – biljke koja spada u red korova i sadi se namenski. Onda se sirak provlači kroz sumpor, da bi metla bila žuta i dezinfikovana. Sledi prvo sečenje, uvezivanje, pa opšivanje. Najbolja metla je ona koja teži 900 grama i ima 11 uboda. Kada se metla opšije, ide još jednom na finalno doterivanje, potkresivanje i šišanje, i odlaže se u skladište. Tu je beskraj metli. Velikih, malih, još manjih.  Postoje razne vrste metli: metla “salonka” koja je najmanja, “bosanka” nešto malo veća i metle sa drškom raznih oblika i veličina. Najskuplja je metla “đanina”, jer ima najviše posla oko nje.

Za razliku od metlara u Selenči, Italijani, gde se takođe proizvode metle, dobro zarađuju. Metlu koju kupe u Srbiji, za nešto više od evra, oni u maloprodaji daju za pet evra. Razlika je prilična. Oni najviše vole “đanine”, dok kod nas najbolje ide “metla sa drškom”. Metlari kažu da od države nemaju nikakvu stimulaciju i da posao uglavnom rade iz muke i opstaju na nuli. Nema ništa bez pravih metli od dobrog sirka, od ovog najboljeg koji proizvodi u Vovjdoini. Pokušali su u svetu da naprave plastične metle, ali ne valja. Ima elektriciteta. Ništa bez sirka, tvrde u Selenči.

Sirak metlaš – kultura koja osvaja ratare!

U Srbiji se sirak metlaš još uvek gaji na tradicionalan način, a seče ručno. Mnogi proizvođači ipak tvrde da je ova kultura isplativija od proizvodnje soje i kukuruza!Kod nas se sirak metlaš još uvek gaji na tradicionalan način, a seče ručno. Mnogi proizvođači ipak tvrde da je ova kultura isplativija od proizvodnje soje i kukuruza. Činjenica da sirak metlaš nije zahtevna biljka, da ima siguran plasman i da je proizvodnja godinama unazad, po tvrdnjama ratara koji ga seju, profitabilna čini sirak metlaš veoma atraktivnom i poželjnom kulturom, uprkos činjenici da seča nije mehanizovana nego se obavlja ručno. Kako tvrde stručnjaci, svake godine u proseku sirak metlaš se uzgaja na blizu 1.000 hektara i uglavnom je zastupljen u tri regiona, na severu Bačke – Topola, Senta i Kanjiža, drugi region su Selenča i Pivnice, a treći Bački Petrovac. Na ovim područjima gaji se tradicionalno i ratari dobro znaju tehnologiju proizvodnje.

Zdenko Durgala iz Pivnica, kod Bačke Palanke, već godinama pored kukuruza i soje seje i sirak. Za javnost kaže, da je zadovoljan dosadašnjom proizvodnjom, pa je i ove godine  povećao površine. „Prošle godine imao sam tri jutra sirka – metlaša.  Imao sam dobar rod 4,5-5 tona po jutru, uspeo sam ga poseći po lepom vremenu i odmah sam ga isporučio jednoj privatnoj metlari u Selenči, a novac mi je na dan isporuke uplaćen na račun. Zato sam odlučio da povećam površine, nema puno ulaganja u proizvodnju, ja čak ne prskam usev zbog suzbijanja korova nego ručno okopavamo. Najveća ulaganja sirak iziskuje u vreme sazrevanja odnosno seče, kada treba angažovati radnu snagu koja je vična ovom poslu. Da bi se odradilo jedno jutro, odnosno sirak posekao, povezao i natovario na prikolicu potrebno je dvadeset radnika i naravno suvo i sunčano vreme“, kaže za javnost  Zdenko Durgala. Stručnjaci kažu da sirak dobro uspeva i na lošijim zemljištima, na ritskim i peskovitim terenima uspešniji je od kukuruza, a tolerantan je na sušu. Nakon nicanja i početnog rasta, koji može biti veoma spor ratare će obradovati fazom naglog i energičnog rasta.

Najveći problem je pronaći vešte radnike

Dušan Manojlović iz Mladenova kod Bačke Palanke, proteklih godina, sirkom je sejao i po deset hektara. „Na osnovu dosadašnjeg  iskustva mogu reći da je proizvodnja sirka metlaša isplativ posao. Nisam imao puno ulaganja, tokom vegetacije jednom sam ga tretirao protiv korova,  a uradio sam i prihranu. Usev je imao dobar sklop, što se pozitivno odrazilo na kvalitet metlice. Jedini problem sa kojim sam se suočio je radna snaga. Ukoliko su radnici vešti i znaju kako se ispravno seče sirak ovaj posao se obavlja znatno brže. Međutim, radnici koji nemaju iskustva sa sečom sirka teže i duže rade tako da umesto dvadesetak dnevnica treba obezbediti oko trideset pet, što poskupljuje proizvodnju.

Da je posao oko seče sirka dosta težak potvrđuje i Zdenko Durgala.“Sirak se seče ručno srpovima ili oštrim noževima, kako je kome zgodnije, a radnici moraju biti spremni i vešti. Mnogima je čudno što se ovaj posao još uvek obavlja ručno, ali moram naglasiti da se posao, ako je dobra organizacija, obavi za samo nekoliko dana, a završna računica ipak pokazuje da je proizvodnja sirka sigurnija i profitabilnija od proizvodnje soje i kukuruza. Zato sam ovog proleća sejao duplo veće površine“, objasnio je Durgala. Recimo na kraju da su ugovaranje proizvodnje, otkup sirka, kao i proizvodnja metli najviše skoncentrisani u Selenči, Bačkom Petrovcu i na severu Vojvodine, gde se nalaze male zanatske radnje koje se najčešće bave izvozom finalnog proizvoda.

Rastislav Denđur iz Bačkog Petrovca,  dnevno izrado do 2.500 metli i važi za jednog od najboljih u Srbiji: To mu je donelo i zvoz u EU. Kada imate razvijen posao i proizvodnju, veoma je važno da vam je otvoreno evropsko tržište. Šta je to donelo Rastislavu? ,,Profimedia Metle’’ se ručno proizvode. Napraviti metlu nije jednostavan posao – proizvodnja i branje sirka, čišćenje, sortiranje, spajanje i motanje metlica, uvezivanje i šivenje. On se tim poslovm bavi dve deceninje.  On dnevno proizvede do 2.500 različitih vrsta metli koje na kraju završavaju širom Evrope. U jednom pogonu se ručno klasifikuje i čisti, a u velikom skladištu se nalaze za drške za metle. U drugom se užurbano odvija sama proizvodnja. Pedesetak radnika u dve smene svakodnevno vredno obavlja ove poslove, metle se prave i šiju ručno. Ima puno prašine, ali čini se da radnicima to ne smeta. Kažu, iako se sve radi ručno, posao nije težak. „Počeli smo pre 20 godina tako što smo otkupljivali metle od proizvođača i onda smo ih izvozili. Potrebe za metlom su bile velike, a tržište zatvoreno. Kada smo videli kako se situacija razvija nismo hteli da propustimo šansu i pokrenuli smo svoju proizvodnju“, priseća se početaka Đenđur, vlasnik petrovačke firme „RAM“, preneo je Agroklub.

Upravo Bački Petrovac, ali Selenča, Bač i Kanjiža, centri su prerade sirka metlaša u Srbiji. Đenđurova metlara jedna je od najvećih. Dnevno proizvedu od 2.000 do 2.500 komada najrazličitijih vrsta metle. Mesečna proizvodnja je oko 50.000 komada, a godišnja i do 600.000 metli. „Najvažnija je kvalitetna sirovina koju skladištimo od avgusta do trenutka kada nam je potrebna za preradu. Sirak se čisti, dovozimo ga ovde, sortiramo ga prema dužini, klasi, boji metlice, prema potrebama proizvodnje. Sečemo ga na određenu dužinu i onda se namotavaju metle“, objašnjava preduzetnik. Sirak metlaš ne uzgaja samostalno, već otkupljuje direktno od proizvođača. „Imamo i poslovnu jedinicu u Totovom Selu kod Kanjiže gde nam je otkupno mesto sirka metlaša. Upravo su počeli pregovori sa individualnim proizvođačima iz Sente, Kanjiže i okoline za otkup sirka iz ovogodišnje setve. Cena sirkove metlice za sada se ne zna, to će zavisiti od potražnje i ponude na tržištu.“

Gde se najviše izvozi?

Srbija je već godinama lider u proizvodnji i izvozu sirkove metle. „Metla nikada nije izašla iz mode. To je proizvod koji nam je neophodan, ipak, više ljudima koji žive u kućama nego onima u stanovima. Oni koji imaju dvorište, životinje, moraju da čiste. Naš asortiman čini više od 50 različitih vrsta. Od malih za odelo, standardnih četiri i pet puta šivenih, do super velikih metli. Šta ćemo proizvoditi, zavisi od zahteva kupaca“, ispričao je Đenđur.

Tradicija, uz realne potrebe kupaca, spoj su koji garantuje dobar plasman i na tržištima širom Evrope. „Izvozimo najviše u Italiju, Francusku, Sloveniju, Nemačku, ponekad u Slovačku. Izvozili smo i u Rusiju, trenutno ne. Naravno, robu plasiramo i u Srbiji, u našim trgovinskim lancima. Nećete verovati, cena je skoro ista kod nas kao i u Evropi. Ako standardnu metlu ovde prodajemo za 350, 450 dinara, cena u Srbija je lider u proizvodnji i izvozu sirkove metle

Srbija je već godinama lider u proizvodnji i izvozu sirkove metle.

Najveći deo proizvodnje se odvija u Vojvodini gde su u poslednjih 10 godina površine pod sirkom oko 700 hektara. Pretežno smo izvozno orijentisani, najveći deo naše proizvodnje ide u izvoz. Trenutna situacija je takva da je kurs dinara precenjen prema evru, godinama je fiksiran, ne menja se, a troškovi konstantno rastu. Sve, od plata radnika, dažbina, poreza prema državi, struja, gorivo, sve ide gore. Subvencije nemamo nikakve. Ne možemo da dižemo toliko cenu u inostranstvu da bismo ovde mogli da podmirimo troškove. Ali ipak, uz sve prepreke, ne odustaje od proizvodnje kvalitetnih metli. Cena u inostranstvu joj je čak i niža“, ali nekada davno, nije bilo baš tako. Zarađivalo se i živelo od prodaje metli! Sad je tto prošlost. Kako kažu u Selenči, metla se ne može napraviti bez sirka!

Da je proizvodnja sirka metlaša unosna, ali nedovoljno iskorišćena u Srbiji, potvrđuje naučni savetnik iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „NS Seme“ dr Vladimir Sikora. „Sirak za metle (metlaš) i sirak za zrno (zrnaš) su alternativne biljne vrste zbog toga što se gaje na manjim površinama. Sirak metlaš se gaji kao sirovina za proizvodnju metli i skoncentrisan je u regionima u kojima postoji metlarska industrija. Sirak zrnaš se gaji radi zrna koje se koristi kao stočna hrana na isti način na koji se koristi zrno kukuruza. Sve je popularniji među poljoprivrednim proizvođačima“, kaže dr Sikora, dodajući da silažni sirak i sudanska trava spadaju među krmno bilje koje se koristi kao kabasta stočna hrana. Sa više od 5.000 hektara, koliko je bilo tokom sedamdesetih godina prošlog veka, površine pod sirkom u Srbiji su svedene na oko 750 hektara. Najveći deo proizvodnje se odvija u Vojvodini gde su u poslednjih 10 godina površine oko 700 hektara. Osim u Srbiji, sirak metlaš se gaji u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, kao i na manjim površinama u Moldaviji i Turskoj.

                            (Autor je analalitičar i publicista)