Stočarstvo u Srbij je devastirano i nalaui se na nivou kao što je bil pred Prvi svetski rat.  Prazmna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja.  Mes aima puno jer se uvozui i prek opotreba, ali mesare se dopuemn i zbog pokolja stoke nakon protesta stočara. Srbija je postala veliki uvoznik mleka, ali i mesa. Tako je zemlja, koja je nekada mogla da hrani pola Evrope, kako je bilo u javnosti za vreme SFRJ, sad postala zavisna od uvoza za prehranjivanje naroda. To je Srbija danas!

      Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. – 2020. manji za 28,35 odsto.  U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je dobijeno blizu 1,5 milijardi liara mkleka. Sad se na muži nalazi smao 228.000 krava mlekulja! Proizvdonajmelka člane je bila oko 1,4 milijarde ltiara. Pad proizvodnje bio je 100 milioan litara, apored toga još ‘100 mklioanltiara su popili prasići. Jer, bila je skuipa stočan hrana, a vlaswnicioma jeftiniej mleko dag a daju za hranu stoke.

     To znači da je po pomuženom grlu godišnje dobijano samo 3.585 litara. Godinu dana kasnije dobijeno je 1,47 milijardi litara mleka, što znači da je po jednom grlu dobijano samo 3.610 litara mleka. Sve ispod 7.000 ltiara danas je loše i karaktesristika nerazvijenih zemalja! Sve manje stočarstvo u Srbiji pa to ima velike negativne posledice. Potrošnja  mleka i prerađevina  svedena je na 200 kilogama po stanovniku godišnje. To je na dnu lestvice u Evropi. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za infrastrukturu u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara plodnih oranica. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. A, u SRbiji nema stoke, pa nema ni stajanja. Upotreba veštačkih đubriva to nemože da spreči.

      Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Danas je stočarstvo  Srbije na izdisaju. Uečstvuje u BDP agrara, pema podacima RZS samo sa 28,1, odsto. Ukoliko se tako nastavi uskoro će to biti smao 20 odsto. Stočaari kažu da je u praksi znatno lošije stanje od ovih zvanično državnih podataka. Jer, potvrda težeg stanja su prazna sela, prazne staje i prazni obori za tov svinja. Za poslednjih deset godina u Srbiji je ugašeno više od 62.000 farmi! Trenutno prema podacima RZS u zemlji imamo samo oko 228.000 krava mlekulja i ukupono oko 400.000 goveda. Godišnje se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka, a od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, ostalo u ,,sivoj emisiji’’. U 2021. godini proizvodnja je bila manja za oko 100 miliona litara zbog sušne godine i nedostatka stočne hrane, a još 100 miliona litara popili su prasići. Jer, je stočarima je bilo jeftinije da ih hrane sa mlekom nego da kupuju skupu stočnu hranu.

Mlečni uvoz

Kada su mleko i mlečni proizvodi u pitanju, Srbija je od izvoznika postala uvoznik. U zemlji se sad od 228.000 grla mlečnih krava dobije oko 1,4 milijardi litara mleka. U Srbiji se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina u 2022. godini. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Proizvođači i dalje apeluju na štete od nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda čime se uništava domaća proizvodnja. Podatke koje objavljujemo, predstavljamo zbirno iako su za sektor uvoza mleka kategorisani u dve grupe, na proizvode sa manje od jedan odsto mlečne masti i proizvode sa više od jedan odsto mlečne masti.

U Srbiji je u 2022. godini prema podacima RZS uvezeno 84.119 tona mleka što je jednako broju od 3.364 šlepera, u vrednosti od 57,1 miliona dolara. Države iz kojih smo najviše uvozili su Poljska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska.

Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska.

Treća kategorija iz uvoza mlečnih proizvoda je sir. U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 659 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija.

Problem sa proizvodnjom mleka nije nastao juče, već postoji godinama unazad. To se vešto skrivalo od javnosti, sve dok poljoprivrednici, ogorčeni trenutnom, situacijom nisu izašli na ulice, da prosipaju svoje mleko. Istovremeno, građani Srbije kupovali su mleko iz uvoza, koje se moglo pronaći na rafovima supermarketa, jer domaćeg nije bilo dovoljno.

Nedostatak mleka nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Vlast mora biti svesna da treba da prođe dugačak period, kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio, s tim moraju da znaju da onaj ko je jednom zatvorio farmu, taj se više na istu na vraća. A, u Srbiji je poslednjoj deceniji zatvoreno čak 62.000 malih farmi! Tužno, ali istinito!

Prosečna mlečnost krava mora se povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali. U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!

U 2022. godin iSrbij ej za uvoz mleka,  mleka u prahu i sireva potrošila više od 165 miliona evra! Još veći uvoz natavlhjen je i u prvoj polovini 2023. godine.

Kako rešiti disbalans tržišta mleka?

    Zemlje i konzumiranje mleka i prerađevina: Danska – 900 kilograma godišnje; Finska – 361,19 kilograma godišnje; Švedska – 355,86 kilograma godišnje; Holandija – 320,15 kilograma godišnje; Švajcarska – 315,78 kilograma godišnje; Grčka – 314,69 kilograma godišnje; Srbija – 200,00 kilograma godišnje:

U Vladi Srbije održan je sastanak proizvođača mleka sa predstavnicima države i mlečnim govedarima, a tema su bili viškovi mleka i kako rešiti disbalans tržišta mlečnim proizvodima. Kako se čulo, srpske mlekare imaju viškove na zalihama, koje pokrivaju tri meseca, a šta će biti nakon toga dilema je za domaće stočare, koji su prisustvovali sastanku. „Nismo došli ni do čega. Učestvovalo je 28 mlekara iz zemlje i glavni akcenat je bio na poslovanju mlekara, njihove zalihe i probleme I cene koje su najniže u otkupu a mi kao da nismo tu bili ni prisutni, umesto da akcenat bude na poljoprivrednicima. Na kraju skupa sam zamolio za reč, da ukažem u kakvom smo problemu mi proizvođači mleka, zbog čega smo protestvovali i blokirali ulice“, kaže Zlatko Kokanović, predstavnik Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije. Kako je objasnio, proizvođači sireva su zadovoljni novim prelevmanom od 300 dinara, to se njih dotiče, ali to još uvek ne rešava suštinske probleme kod mlečnih stočara. Prelevman je prvo bio 30, a sad 300 dinra. Kansmo je donet kada su ljuidi već ugasili mlekare i proizvodnju sireva. Da je to urađeno domah, imalo bi reezutlatata. Ovako, vidi se da I mamo vlast koja se nerazume u ono što radi. „Za nas, proizvođače, ostao je glavni problem da Milanu Pajiću i Slobodanu Brkiću iz Mačve niko nije potvrdio da će početi da preuzima mleko. Postavlja se pitanje ko će da plati to mleko, koje ljudi deset dana prosipaju, oni su ga proizveli i hranu za stoku platili, oni su pogođeni ovom situacijom“, kaže Kokanović i napominje da se ranije spominjao kao razlog otkazivanja otkupa kod nekih proizvođača prisustvo aflatoksina. On smatra da zbog tog problema ne treba da ispaštaju mlečni govedari, jer se zna od koga oni nabavljaju stočnu hranu. „Glavni problem su fabrike stočne hrane, koje stavljaju u promet hranu sa takvim sadržajem. To mora da se reši slanjem inspekcija“, kaže Kokanović.

Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu, i na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka. „Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli manjak, potreban tržištu. Mi smo tražili zagarantovanu cenu za mleko ali oni su rekli da to ne mogu da daju. Tražili smo da zabrana uvoza i prelevmani važe i za članice CEFTA sporazuma, odnosno Otvoreni Balkan, ali to nisu mogli da ispune. Podsećam, mi smo država koja ne koristi GMO hranu za stoku.

Mleko na farmama EU 35,7 evrocenti

Cene mleka na farmama EU u junu su ostale praktično na istom nivou kao prethodnog meseca i u proseku iznose 35,7 centi po kilogramu, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Ova cena je za 13 odsto viša od proseka za jun u poslednjih pet godina. Cena sirovog mleka u junu pala je za -8,5 odsto u SAD i porasla za +5,2 odsto na Novom Zelandu, u poređenju sa mesecom ranije (cene izražene u evrocentima/kg). IT spot cena mleka je pala, sada na 38,5 c/kg.

Mlekare obustavljaju otkup mleka

     Pojedini proizvođači mleka – ukupno 42 iz Banjana i još 16 okolnih sela, od 1. maja 2022. godine nemaju kome da prodaju svoje mleko. Mlekara ih je obavestila da za dva dana od njih više – neće otkupljivati mleko. Stočari kažu da je nedostatak mleka u Srbiji izazvan od uvozniak kako bi što više uvozili mleka u prahu, ko zna kakvog kvaliteta pa da od toga praivmo ,,belu vodicu’’ koju prodajemo za mleko. E, pa toliko je  taj ,,nedostatak’’ da poljiporvirednici poput Mićka Mihailovića iz Savinog sela u Bačkoj sad nemaju kome više da prodaju mleko! Reč je o porodici u kojoj roditelji imaju iznad 25 godina, četvoro male dece i 50 krava. Teško su do toga došli i sad moraju prinudno da gase farmu kako bi imali proizvodnju samo za naturalnu, kućnu potrošnju. U ovom regionu pre deceniju i po ,,Imlek’’ je prestao da kupuje mleko od onih oji su imali u stajama manje od po 10 krava mlekulja. Stočari njih nekoliko hiljada nije imalo kome i gde da prodaju mleko.

Gašenje mlekrae, ljudi bez posla i 3000 krava na prodaju!

     Jedan bivši direktor u Bačkoj Palanci osnovao je mlekaru ,,Eko milk“ pa je od svih u regionu dnevno otkupljivao po 9.000 litara mleka i perađivao ga u sireve i snabdevao picerije, lokale i druge potrošače u Srbiji sa kvalitetnim sirevima. Sad ljudfi gase, faqrme rasproadaju krave koje najčešće idu u klanice. Ljudi neće imati od čega da žive, a oni u mlekari, posle decneiju i po rada osaju bez posla. Proizvodimo i desetak vrsta sireva, kaže bivši vlasnik melakre ,,Eko milk“  u Bačkoj Palanici,  koji su imali kupce. Vlasnik te mlekare koja je bila spasila region i više od 300 proizvođača mleka, ne želi da mu se objavljuje ime, ali kaže da je bio na razgovoru kod ministirke poljoprivrede i da je ona rekla da se uvoze dvostruko jeftiniji sirevi od naših domaćih. Prelevmani na kilogram tog uvoznog sira bili su samo 30 dinara. Da to nije dobro za proizvođače i potrošače u  Srbiji, odnosno stočare vlast nije imala razumevanja, tog trenutka, niti je to interesovalo. Stočari su ostali bez posla, ga se farme, nemaju od čega ni da žive, potrošači bez mleka… Proizvođali mleka od koga je otkupljivala mlekara u Bačkoj Palanci imaju ko 3.000 grla koja sad rasprodaju, šalju u klanice, a u znak upozorenja mlekosu prosipali na ulici. Osim novinara to niejnikog interesovalo.

     Posle toga vlast koju čoinenezlqanice u ovoj oblati, uvidela je grešku i povećala prelevmane na sireve na 300 dinar po kilogramu. To je bilo kasno jer se ova, ali i mnoge druge farme, posle nerazumevanja vlasti bila ugasila… Ljudi  su bez posla, mleko je prosipano po ulicama u regionu južne Bačke,  farme su zatvorene, krave su uglavnom uklanciama Povećan je uvoz mleka. Neodgovorna je vlast za to niej s eizvinula za gređke. Oni to neosećaju niti znaju da zatraže oproštaj za greške. Ogromna je to materijalna šteta, a odgovaraće odgovorni za to, ali kada više ne  budu vlasti!

Nakradna ekonomnska politika neznalica!

     Ovo i mnogo drugihj sličnih primera je rezultat nakaradne agrarne politike koju vode neznalice u zemlji.  Ja nisam mogao da radim i proizvodim gubitke, nekako ću se snaći za za osptanak porodice i sebe. Žao mi je tih proizvođača od kojih sam dnevno, deceniju i po, kupovao po 9.000 litara mleka i prerađivao, kao i zaposlenih u mlekari. Bili smo se uhodali u posao. Kada sam se bio odluičio da to radim, spasio sam stočare u regioni, ali sad svi zajedno propadamo, kaže vlasnik mlekare u Bačkoj Palanci.

     Odgovornost za to isključivo snosi vlast, odnosno ministarka poljoprvirede. Sve sam joj objasnio, ali malog je znanja u ovoj oblatsi, pa, kako je rekla i pored dobrih namera,  nije na vreme shvatila problem tih ljudi stočara. Dokaz ovog nerazumevanja je da je pre nekoliko dana vlasnik farme ,,Ćulibrk“ u Novoj Gajdorbi kod Bačke Palanke pred medijima nekoliko dama prosipao po 1,5 tonu mleka jer nije imao kome da ga prodaje  posle ovakve odluke vlasti! U stajama je imao oko 15 grla krava mlkea, neke će pronaći kupce, a većina krava je otišla u klanice!

     Vlasnik mlekare ,,Eko milk’’ koja se nalazi u Bačkoj Palanci, u  fabrici je bio zaposlio oko 15 radnika, nekad i više. Tu su radli deceniju i po – sad kada je on u prvoj polovini 2023. godine doneo odluku da više nema računa to da radi – svi su dobili otkaze. Dnevno su u regionu otkupljivali i perađivali po 9.000 litara mleka. Stočari, vlasnci oko 3.000 krava više nemaju kome da prodaju mleko, pa traže kupce za krave.

Ceh plaća narod

     Posle toga, neodgovorna vlast je uvidela grešku pa je porelevmane povećala za 10 puta, na 300 dinara po kilogramu sira, ali nije mogla da popravi sve greške koje je učinila sa takvom odlukom. Bilo je kasno! Jer, niz mlekara je zatvoren, ljudi su bez posla, krave su otišle u klanice, a poneka je pronašla novog gazdu!  Rezultat nerazumne odluke vlasti je na početku teksta, da se povećava uvoz mleka u Srbiju u ogromnim količinama! Ceh plaća narod! Odgovornosti odgovornih za loše odluke-  nema!

     Ministarka Jelena Tanasković sad navodno obećava da će ,,Imlek“ ponovo preuzimati otkup mleka, ali od toga za sada naravno nema ništa.Obećano je i da će im naravno platiti 37 dinara po litru kao što to radi ,,Somboled“, bez premija, što jedaleko ispod granice isplativosti. Mihailovićima  je ovo bio jedini izvor prihoda i yato počinju samostalno, dok ne rasprodaju stado. Ističu kupcima koji se javljaju i ljjudima koji se interesuju za mleko i sireve, da prodaju punomasno mleko (100 dinara za litar) i punomasni mladi domaći sir preko interneta koje je pozvao iz okoline Bačke Palanke, Vrbasa, Kule, Odžaka, Novog Sada, da naruče nešto od tih proizvoda kako bi mogli da prehrane  porodicu.

     Milija Palamarević iz Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije kaže za javnost da su već bezbroj puta ukazivali da će to ovoga doći. Dnevno se prospe po 15 tona mleka u Srbiji. „Uskoro mećo imati potpuno rasulo, jer država i dalje uvozi mleko, tržište je prezasićeno, a trgovci zaračunavaju sto procentne marže“, kaže Palamarević. „Mlekara je pred prvomajske paraznike obavestila prevoznika, koji dnevno od proizvođača do mlekare prevezao šest tona mleka, da od 1. maja 2023. godine prestaje da otkupljuje mleko od 42 proizvođača. Od čega će da žive te porodice i šta će da rade sa svojim mlekom“, upitao je Palamarević. To se dešava u centralnoj Srbiji gde je najvše stoke.

Uvoz interes političara i uvoznika!

     Videli ste, slično je i u Vojvodini. Farmi je sve manje, uvoznici dobro zarađuju, – a to je odluka vlasti ove agrarne zemlje, da gasi farme i ceo agrar za koji se nekad govorilo da može da hrani pola Evrope, a sad nema ni mesa ni mleka. Interes je manjeg broja političara i uvoznika, da se kupuje od stranih zemalja! A, nekoliko velikih u zemlji nije u moguićšnsoti da proizuvodi koloikoo njam atreba. To može samo veliki broj malih. Oni moraju da budu i akcionari u perađivačkoj industriji pa će onda o svemu i da odlučuju.

      Zbog velikog uvoza mleka, mlekare, dodaje, imaju toliko mlečnih proizvoda na zalihama da ne mogu da funkcionišu. „Imamo proizvođače kojima mlekare plaćaju jedva 25 dinara otkupnu cenu. To nije dovoljno ni da prehrani kravu koja mu daje mleko“, ukazuju sagovornici za javnost ističući da je ovo najteže stanje u stočarstvu Srbije u ondosu na vreme od posle Prvog svetskog rata.  

     Oni podsećaju, odnosno najavljuju, da će uskoro doći i za Beograd da prospu mleko kod Predsedništva.  „Država hoće da nas sve uništi. Bezbroj puta smo ukazivali šta će da nas zadesi ova kriza. Uskoro ćemo imati potpunu obustavu otkupa mleka u celoj Srbiji. Mleko se i dalje uvozi, a tržište je prezasićeno. Trgovci zaračunavaju stoprocentne marže. Sir koji ima proizvodnu cenu 500 dinara u radnji je 1.000 i 1.300 dinara. A, država od svega je ubirala i PDV“, ukazuje Palamarević.

     On podseća da kada pada kupovna moć i prodaja automatski staje. „Uvezli su dva miliona kilograma kačkavalja u martu, a možda i više u aprilu 2023. godine, a uvoz mleka u prahu je dvostruko povećan, a mi ne znamo šta ćemo sa našim! Svi južno od Save i Dunava u ozbiljnom su problemu i u roku od mesec dana nam sledi uništenje, jer nijedan proizvođač neće imati više kome da proda mleko“, upozorava Milija Palamarević. Neko, kaže, mora da reaguje po hitnom postupku. „Tražimo da se reguliše tržište inače svi odosmo u propast“, kaže on. U ministarstvima, obećavaju, ali na tome ostaje, navodi predsednkik stočara u centralnoj Srbiji. Posle toga su povećali prelevmane, Ali, to je kasno došlo. Niko za takvo kasno donošenje odluka niej odgovarao!

     „I ministarka i premijerka su bile obećale da će ograničiti marže u trgovinskim lancima i rešiti problem, ali od toga nema ništa. Potrebna je ili zabrana uvoza ili hitno uvođenje realnih  prelevmana. Ukdianje ivih štetnih za sve osim za uvoznike. U trgovinama je zbog marži sve duplo skuplje nego što treba da bude. Država je slabija od stranih trgovinskih lanaca, ne sme da utiče na smanjenje marži, a oni posluju sa stoprocentnom zaradom, što sve ide na uništavanje domaćih proizvođača“, upozorio je Palamarević.

Ugroženo 150.000 porodica!

     Ugroženo je oko 150.000 porodica zbog gašenja 62.000 farmi u poslednjih deset godina. Taj process se i dalje nastavlja, mi samo slušamo obećanja, agrar se uništava, narod počinje masovno da gladuje. Za sada je više od pola miliona gladnih!

      Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine. Srbiju smo tu postavili samo da se vidi koliko se u njoj troši:

1. Danska……………..900,00 kilograma godišnje;
2. Finska………………361,19 kilograma godišnje;
3. Švedska…………….355,86 kilograma godišnje;
4. Holandija……………320,15 kilograma godišnje;
5. Švajcarska………….315,78 kilograma godišnje;
6. Grčka……………….314,69 kilograma godišnje;
7. Srbija……………… 200,00 kilograma godišnje;

      Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa stanjem na dan 1.12.2021. u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, manji je ukupan broj koza za 3,6 odsto, dok je neznatno veći ukupan broj ovaca za 0,6 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj koza manji je za 6,7 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto. Procene su da sad u Srbiji imamo oko 1,7 miliona ovaca i oko 193.000 koza

Godišnji obim proizvodnje ovčijeg i kozijeg mleka	2020.	2021.
Ovčije mleko, ukupno, mil. lit.	9	10
Od ukup. kol. ovč. mleka: utroš. za lјudsku ishranu i preradu, mil. lit.	9	10
Kozje mleko, ukupno, mil. lit.	34	34
Od ukup. kol. koz. mleka: utroš. za lјudsku ishranu i preradu, mil.	33	34

      Prema podacima o broju svinja (RZS) sa stanjem na dan 23. maj 2022. godine, u odnosu na stanje 1.12.2021. godine, manji je ukupan broj svinja za osam odsto svinja u tovu za 20,9 odsto i krmača za 2,2 odsto u odnosu na prosek (2011–2020) ukupan broj svinja manji je za 6,5 odsto. Srednje razvijena zemlja danas treba da ima tovljenika koliko i stanovnika.

      Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobijenih na osnovu sprovedene Ankete o polјoprivrednoj proizvodnji, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1.12.2021, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, zabeležen je neznatno veći ukupan broj živine za 0,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj živine manji je za 9,5 odsto! (B. GULAN)