POGLEDI: Korišćenje pašnjaka u Srbiji

Zabraniti preoravanje parcela!

Održavaanje pašnjaka je najbolje, gotovo savršeno, tamo gdje ispaša krava i ovaca. Inače, u državi danas, po poslednjem popisu imamo 1,7 miliona ovaca i oko 725.408 krava! Ali, državna administracija je u potrazi za novcem pa je pre pet – šest godina pašnjake stavila u program zakupa, a zakupci su krenuli da preoravanju te parcele. Iako je morala d u takvim slučajevima interveniše, to nije radila i poljoprivredna inspekcija. Zašto, to samo  oni znaju! Jer, nije jasno ni koji zakon se primenjuje na pašnjake, iako je na snazi Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 16/92, ili i u nekim drugim.

Prema programu zaštite biodiverziteta, koji proklamuju u EU, stočari Srbije, ima ih oko 313.000, predlažu da se pašnjaci vrate stočarima bez nadoknade i da se stočari obavežu da će održavati ove površine u periodu od 30 gdoina. Na bazi takvog ugovora sa vlasnikom pašnjaka, što je potrebno jedinstveno rešiti, da farmer ne gubi pravo na zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa ako dobije pašnjak.

Pašnjaci moraju da služe za ispašu stoke

Traže da se omogući preseljenje goveda tokom leta u regione gde ima ispaše (brdski uslovi, pored reka…) i da se zabrani prodaja otkosa sa pašnjaka tamo gde je dozvoljeno košenje i da se to odnosi samo na stočare!

Stočari zahevaju da se sačini i registar pašnjaka uz pomoć poljoprivrednih savetodavnih službi i to po sastavu trava (atlas), održivosti, nameni i vodnom režimu. Traži se da ministarstvo poljoprivrede otpočne prave i statusne promene kako bi stočari mogli da nesmetano učestvuju u aranžmanima po kojima dobijaju nadokandu za održavanje i ispašu na pašnjacima.To se radi po ugledu kako se već primenjuje, recimo u Hrvatskoj i Rumuniji. 

Zahteva se da Uprava za zemljište obustavi izdavanje u zaup pašnjaka na predlog lokalnih uprava i da raskine sve ugovore koji su nezakonito sklopljeni. Pored toga traži se da se utvrde pravila korišćenja pašnjaka strogo namenski za stočare i prema standardima čuvanja i održivosti biodiverziteta, da nadležne inspekcije obave kontorlu po prijavama stočara i da lokalna uprava i gazdinstva koja zloupotrebljavaju pašnjakle za takva nedela odgovaraju. 

,,Smatramo da je sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Srbije naša tačka oslonca, uz poljoprivredne savetodavne službe, za koriščenje i čuvanje pašnjačkih površina i da ovaj resor bude suorganizator održavanja stručnog savetovanja o očuvanju i budućnosti korišćenja pašnjaka u Srbiji”, navodi Čedomir Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit” iz Novog Sada. 

U ovoj oblasti čeka je visoko kotirana zemlja, dodaje Keco. Mi smo u  okviru tovnog govedarstva ostvarili velike rezultate i možemo biti zadovoljni. Trenutno u tovu imamo oko 25.000 goveda, a kada smo počeli 2010. godine imali smo svega 457 grla! Naši stočari su u međuvremenu naučili kako se gaji tovna rasa, a sada nama predstoji da se izborimo za pašnjake, tačnije da se stočarima omogući da na njima napasaju grla, a ne da da ih kose i preoravaju.

POGLEDI: Korišćenej pašnjaka u Srbiji

Analize pokazuju da je ukupna povrršina pašnjaka u zakupu prema ugovorima u hektarima bila:

U ovom poslu već ima gazdinstava koja se izdvajaju u radu. Između ostalih to su, recimo Magdolna Fekač, koja na farmi uzgaja 130 grla, zatim Adam Bugar u okolini Zrenjanina koji je prvi lansirao dostavu svežeg junećeg mesa na kućnu adresu i Petar Bratić, čija porodična kompanija ,,Angus premium” uzgaja oko 800 grla i na tržište plasira takozvanu junetinu zamrznutu na suvo, dakle proizvod koji je već potvrđen kao najbolji u regionu.  (B. Gulan)