Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Raspodela ovog novca je često problematična i nepravedna, navode nemački mediji. U Srbiji će biti premašeno zakonskih pet odsto agrarnog budžeta od ukupnog budžeta Srbije
Najveća stavka u budžetu EU su agrarne subvencije, a najviše od toga profitiraju koncerni. Svake godine Evropska komisija dodeli 50 milijardi evra polјoprivrednim proizvođačima i kompanijama. Ko dobija najviše, analiziralo je više uglednih nemačkih medija problematičnu raspodelu tog novca. Najviše od podsticaja profitiraju Francuska, Španija i Nemačka koje su istina i u vrhu lestvice najvećih proizvođača. Kako je to u Srbiji?
Piše: Branislav GULAN
BUDŽET EVROPSKE UNIJE ZA 2024: Iznosiće 189,4 milijarde evra!
Pregovarači Evropskog parlamenta i Saveta EU postigli su dogovor o budžetu Unije za 2024. godinu, pri čemu su Parlament i Komisija pozvali zemlje članice da se što pre dogovore o predloženoj reviziji dugoročnog budžeta Unije. Parlament i predstavnici država članica dogovorili su budžet od 189,4 milijarde evra za 2024. godinu, nakon sastanka za usaglašavanje institucija (11. novembra 2023. godine). U poređenju sa stavom Saveta koji zahteva manji budžet za 2024. od 187 milijardi evra, Parlament je uspeo da izbegne rezove i obezbedi dodatna sredstva, uključujući 60 miliona evra za Erazmus+, 85 miliona evra za istraživački program Horizont Evropa i 150 miliona evra za podršku susedstvu.
“Više ljudi u našem neposrednom susedstvu će zahtevati podršku i zato povećavamo humanitarnu podršku Evropske unije za 250 miliona evra”, rekao je vodeći pregovarač parlamenta Zigfrid Murešan (EPP) novinarima na za novinare.
Fokus na dugoročni budžet
Međutim, reakcije na dogovor među zakonodavcima EU nisu bile preterano entuzijastične jer je prvobitna ambicija Parlamenta bila da poveže sporazum o budžetu za 2024. godinu sa sporazumom o srednjoročnoj reviziji višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) – sedmogodišnjeg budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine.
Revizija, koju je Evropska komisija predložila u junu kako bi se povećala zategnuta blagajna EU, dovela bi do dodatnih 66 milijardi evra za prioritete, uključujući upravljanje migracijama, tehnologiju i odgovor na krizu, kao i 50 milijardi evra pomoći Ukrajini.
Rani sporazum o reviziji, o kojoj se još uvek raspravlja u državama članicama, obezbedio bi više sredstava za budžet za narednu godinu.
“Ni istorijski ni dovoljan, ovaj sporazum će sprečiti Evropu da uspori sledeće godine”, rekla je evroposlanica Valeri Hejer (Obnovi) o sporazumu, dodajući da je “pravo pitanje” dogovor Saveta o dugoročnom budžetu bloka. “Bez revizije višegodišnjeg finansijskog okvira,, Evropska unija neće biti u stanju da se nosi sa sledećom krizom koja utiče na naš kontinent, uključujući migracionu krizu proisteklu iz katastrofalne situacije na Bliskom istoku”, rekao je ya javnost Hejer .
Potpuno opremljen budžet
Poziv na brzi dogovor o reviziji dugoročnog budžeta stigao je i od komesara EU za budžet Johanesa Hana, koji je pozdravio sporazum o budžetu za narednu godinu, ali je dodao da “treba učiniti više da se odgovori na sve izazove sa kojima se suočavamo”.
“Računam na brzo usvajanje srednjoročne revizije dugoročnog budžeta kako bismo bili sigurni da imamo potpuno opremljen budžet za naredne godine”, rekao je Han, dodajući da bi budžet za 2024. godinu mogao biti izmenjen kada se odobri dugoročni rebalans budžeta.
Od 2014. godine 400.000 korisnika u Nemačkoj dobilo je više od 53 milijarde evra. Nemačkim polјoprivrednicima poslednjih osam godina u proseku je isplaćeno po 127.000 evra. Ali gotovo četvrtinu tog novca dobilo je samo jedan odsto njih: 12 milijardi evra ili 30.000 mesečno – po polјoprivrednom proizvođaču. Mala seoska imanja su prosečno dobijala po 200 evra mesečno, pisalo je Dojče vele.
Kako se navodi, taj princip se prepoznaje u celoj EU. U osam zemalјa koje su analizirane, velike kompanije i javne institucije su glavni korisnici subvencija. Raspodela je često još nepravednija nego u Nemačkoj: onaj jedan odsto subvencionisanih sa vrha liste dobija čak više od trećine svih subvencija u Evropi. Isto tako, pokazuje se da često investitori i institucije koji nisu iz agrarne branše profitiraju. Tako u Austriji i Polјskoj velike iznose dobija i Katolička crkva.
Energetski koncern RWE, hemijska kompanija BASF i farmaceutski div Bajer su od 2014. dobili više od tri milijarde evra, preneo je portal Poslovni. Predstavnik za medije RWE naveo je da su subvencije dodelјene za ponovno kultivisanje zemlјišta na području rudnika, budući da te površine bez ovih ulaganja ne bi bile na raspolaganju polјoprivrednicima.
BASF ima svoje polјoprivredno imanje koje je dobilo subvencije. A, Bajer na svojim polјoprivrednim površinama, tvrdi kompanija, proizvodi stočnu hranu. Osim toga, te površine se koriste za obvezna ispitivanja sredstava za zaštitu bilјa pre dodele odobrenja za upotrebu.
U Nemačkoj se, ističe se, posebno izdašno subvencionišu bivše istočnonemačke državne agrarne firme. Te nekadašnje polјoprivredne zadruge su posle ponovnog ujedinjenja privatizovane, a velike površine zemlјišta dospele su u vlasništvo privatnih firmi. Među 100 najvećih korisnika subvencija u agrarnom sektoru Nemačke čak 24 su te bivše polјoprivredne zadruge.
Takođe, sedam od deset velikih proizvođača mesa su dobili subvencije, a među njima su i oni koji su kršili zakon o zaštiti životinja. Osim toga, među korisnicima su bili i veliki zagađivači koji negativno utiču na ostvarenje klimatskih cilјeva EU, navode mediji.
Borba za ove subvencije je tako žestoka i interesi suprotstavlјeni da je planirana reforma agrarnih subvencija 2021. godine morala da bude odložena na dve godine, navodi Dojče vele. Taj rok je prošao i pravila su se menjala početkom 2023. godine. Osnovna premija po hektaru je umanjena, a polјoprivrednici mogu da traže i posebne ekološke subvencije.
Ne dugujemo sredstva za subvencije!?
Ratara i farme u Srbiji vlast se seti samo kad protestuju ili uoči izbora. Njihov glas kada se jave iz staja i obora nikad se ne čuje. Tek kad izađu na ulicu sa traktorima i kada vlast vidi da nema šale počinje da iz poziva na razovore u Vladu.
Prvo ne treba oni da idu u vladu na razugovore, između četiri zida, pa da vlast daje saopštenja koja se najčešće razlikuju od onog što je razgovarano. Prvi put sad je premijerka došli na noge seljacima u multinacionalnu seljačku zajednicu Kisač. Tu su i postignuti, ali ne konačni dogovori u razgovorima, ali se odmaklo ono od početka.
Suština svega je da agrar u Srbiji nije strateška grana i da kod ovakvog odnosa vlasti neće još dugo ni biti. To se najbolje vidi kada premijer i predsednik države na svojim promocijama drže govore i mesto koje dobija agrar u njihovom obraćanju narodu. Agrar se obično nalazi na kraju pominjnja važnih delatnosti za vlast, gde je ,,agrar poslednja rupa na svirali’’. Tako agrar čekajući bolje dane već decenijama prolazi od obećane ružičaste budućnosti pa najčešće do surove realnstosti. To se događa proteklih, ali i ove godine. Postojeća validna strategija razvoja poljoprivrede doneta je 2014. pa važi do kraja jula 2024. godine. Strategiju je pisalo 240 naših eksperata, na 145 stana. Za toj posao sebe su častili sa 8,2 miliona evra donacija pristiglih iz nekoliko evropskih zemalja. U strategiji su napisali da će se poljoprivreda u Srbiji razvijati godišnje po stopi od 9,1 osto, ili ako je lošija godia da to neće biti manje od 6,1 odsto. Međutim, to su bile nerealne želje autora, kao i aktuelnih političara, da bi se narodu i svetu pokazao njihov navodno uspešan rad u ovoj oblasti. To se ništa nije ostvarilo pa smo imali strategiju pada prozvopdnje!
Strategija je i danas validna, ostalo je još nepunih godinu dana. Vlasti u Srbiji su se hvalile sa njom kada su trebali da prikažu agrar Srbije u svetu. Obmanjivali su domaću i svetsku javnost sa našim uspesima kojih nema kada proizvodnja stalno opada pa godišnja vrednost proizvodnje u Srbiji ne prelazi 1.200 dolara po hektaru. Ili ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada se nije ni probližila brojci od šest milijardi dolara godišnje. Mada strategija važi već nepunih deset godina, o njeim rzultatima nikada niko, nijedan forum zadužen za to nije raspravljao. Ni vlada Srbije, ni Privredna komora Srboije, ni trustovi mozgova Akademijskog odbora za selo SANU. A, svima je to deo posla! Oni su su oglašavali samo kada su trebali da hvale nečije loše rezultate i neuspehe u radu. Akademijski odbor SANU nosi ime sela, a selo i njegove članove u suštini nikada ih ranije nije ni interesovalo, dok nisu ušli u poznije godine. Sadašnjim interesovanjem za spasavanje sela žele da opravdaju svoju biografiju o propasti i nestajanju sela i lošim rezultatima rada i rezultata u agraru. To svedoče i podaci o proizvdnji od pre tri, četiri decenje, kada su bili znatno viši i bolji od današnjih. Kada se govori o rekordima, oni su isključivo iz tog vremena, od pre tri ili četiri decenije.
Tako smo prema podacima RZS 1989. godine imali proizvodnju od čak 4.920.600 tona šećerne repe, 1991. godine smo proizveli 3,736,593 tone pšenice, zatim 1086. Gdoien smo na njiama obralu čak8ž 8.062.020 toan kukuruza… Tako smo 1974. godine bili proizveli 1.148.660 tona krompira, a danas moramo da ga uvozimo! Slično je i sa pasuljem koji takođe uvozimo, a sad već dačele 1955.godje bili smo gaproizveli 101.030 tonpa pa je bilo za domaće tržište i iza izvoz. Ili daleke 1984 god9ien bilo je proizvedeno i 34.890 tona belog luka, pa smo imali za sebe i izvoz. Danas moramo da ga uvozimo, pa stiže i iz Kine. Znatno veću proizvodnju imali smo u davnom vremenu, recimo 1969. godine je bilo proizvedneo 748.530 tona grožđa, zatim 1969. godine je bilo ubrano 886.540 tona šljive. Slično je i sa drugim voćem pa je rekordan rod kruške bio 1969. godine kada je bilo ubrano 96.400 tona, jagoda 1999.godina je rodilo 39.707 tona…
Ovakvi prinosi su danas samo neostvarena želja. Oni koji su pisali takve strqategije i vlatsi za koje su to pisali, I danas da bi oprali svpoje biografiej kreiraju ekonomske programe, pa se zatpo oni ni ne ostvaruju. Kada su samo pre jedne decenije pisali još uek validnu strategiju, znali su da je to netačno, nerealno i neostvarivo. Na to ih je tad aupozoravao nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije prof dr Koviljko Lovre, ali nisu prihvatili nijednu njegovu niti primedbu iz javnih rsrpava u Beogradu, Novom Sadu IiNišu. Međutim, oni i dalje vode zemlju i kreiraju agrar, umesto da snose odgovornost za neuspehe i promašaje. Jer, Srbija je od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza da bi prehranila ovo malo stanovniaka, od oko 6,6 miliona.
Dakle, budućnost države i spasavanje sela i poljoprivrede Srbije, a to znači i države, nalazi se u povratku u ovakvu prošlost. Odnosno spasavanje sela, znači i spasavanje države!
Podržavali gašenej zadruga…
Tvorci strategija pada su podržavali godišnje gašenje 100 zadruga u Jugoslaviji, odnosno Srbiji, aplaudirali su za odluke o nestajanjunju sela, pa će uskoro nestati svako četvrto ili 1.200 njih u Srbiji. Jer, većina tih sela mma manje od po 100 stanovnika! Sada nestankom sela polako nam nestaje i Srbija! Dakle, ti koji su gasili zadruge i rušili sela, sad nam od njih ostavljaju ruine!
Međitim, većoni kretaroa sadašnje agroekonomske politike, kao da je odjednom evoluirala pamet, pa sad poržavaju vraćanje zadruga i oživljavanje sela. A, prvi su bili za njoihvoo gašenje, odnosno nestajanje. Sad su se kasno setili jer je za taj oporavak potrebno najmanje šest decenija. Jer, točiko je trajalo i njihovo uništavanje. Sad za njihovu obnovu nema biološkgog vremena, ali zalažu se da bi oprali ličnu biografiju iz prethodnog vremena,pa su u ovo vreme uvek za njihovu obnovu!
Najbolji dokaz nestajanja sela je činjenica da je u selu Glavincima kod Jagodine podignut spomenik seljaku i seljanki! Spomenik je delo mladog vajara Ivana Markovića iz Jagodine.
Napravljen od betona ali je patiniran u boju bronze. Prikazuje muškarca koji u jednoj ruci nosi motiku, a u drugoj testiju sa vodom, dok žena ide iza njega i nosi korpu sa hranom i motiku. Spomenik su otkrili potpredsednik mesne zajednice Zoran Gligorijević i najstariji meštanin sela Živko Vasiljević koji tada imao 93 godine i koji se celog života bavio poljoprivredom. “Nismo čuli da negde u Srbiji postoji sličan spomenik. Neka mi budemo inicijatori da se slični spomenici podižu i u drugim mestima”, rekao je tada Gligorijević. Spomenik je podignut kao deo obeležavanja 280 godina od osnivanja sela, a nalazi se na važnoj raskrsnici u selu, kaže hroničar sela Rade Milosavljević. “Ovo mesto gde se nalazi spomenik je najznačajnija raskrsnica u selu odakle vode putevi ka Kragujevcu, ka Juhoru, Rekovcu i Jagodini”, kaže Milosavljević. To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!
Evo I analize sprovođenja još uvek validnde strqategije, donete jula 2014. Godine. bioje članiran ras tod 9,1, odnosmno sako je loša godina od najmanjej 6,1 odsto. Evo kako se završavalo poslednjih devet godina!
Strategija pada u procentima, prema podacima RZS
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
Rešenje u paritetima
U traženju puta za poboljšanje stanja u agrara Srbije poljoprivrednici sve češće pominju povratak pariteta cena koji su nekad postojali u Jugoslaviji, kada je ministar poljorpovirede bio pok prof. dr Tihomir Vrebalov. Postojali su, zvanično nikada nisu ukinuiti, ali prećutno su nestali. Evo kakvi su tad bili pariteti, kada je poljoprivredi bilo bolje. Bilo je to davne 1995. godine. I danas bi ih uz izvesne korekcije trebalo vratiti.
Pariteti koji su bili, a traže se njihov povratak.
Naturalni pariteti zaštitno garantovanih cena:
1 kg suncokreta 2,5 kg pšenice
1 kg žive mere svinjskgomesa 8,0 kg kukuruza
1 kg junetine 12,0 kg kukuruza
1 kg šećera 16,0 kg šećerne repe
1 kg žive mere junećeg i ovčijeg mesa 12,3 kg kukuruza
1 l mleka 4,3 kg kukuruza + premija
1kg belog šećera (umaloprodaji) 20,0 kg šećerne repe
1 kg hleba 2,5 kg pšenice
1 l ulja 2,8 do 3 kg suncokreta
1 kg pasulja 5,7 kg pšenice
1 kg krompira 1,5 kg pšenice
1 kg duvana 13,5 kg pšenice
1 kg jabuka 2,0 kg pšenice
1 kg stonog grožđa 3,3 kg pšenice
1 kg grožđa za vino 1,7 kg pšenice
Traktor IMT tip 539 30,0 tona pšenice
1 kg đubriva (15:15:15) 1,7 kg pšenice
1 kg đubriva (KAN) 1,0 kg pšenice
1 kg đubriva (urea) 1,6 kg pšenice
1 tona pšenice 300,00 l nafte
Nema nikakvih dugova!?
Ministarka polјoprivrede Srbije Jelena Tanasković izjavila je da budžet za polјoprivredu u 2023. godini iznosio 79,7 milijardi dinara i odbacila kritike dela opozicije da se polјopvirednicima duguju sredstva za subvencije. ”Čuli smo da se duguje polјoprivrednicima 250 miliona evra, ja stvarno ne znam gde su ta dugovanja, sa petkom, 2. decembra 2022. godine, isplatili smo zahteve u vrednosti od 24,5 milijardi dinara”, rekla je ona u Skupštini Srbije. Tada je odbacila da se duguju premije za mleko. ”Mi smo premije za mleko za drugi kvartal isplatili u vrednosti od preko milijardu dinara 21.novembra te godine, a za treći kvartal smo isplatili 28. novembra u iznosu od 1,9 milijardi dinara, rekla je ministarka.
Poljoprivredne subvencije čine 87 odsto agrarnog budžeta i 35 odsto svih subvencija Srbije. Budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2023. godinu bio je rekordan i iznosi 79,7 milijardi dinara, a najveći deo sredstava bio je namenjen unapređenju proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača.Iznos ukupnih subvencija u poljoprivredi sa svim izvorima finansiranja je 68,7 milijardi dinara, što iznosi 87 odsto budžeta ministarstva za 2023. godinu i 35 odsto ukupnih subvencija Srbije – navedeno je u saopštenju Vlade Srbije.
Pored direktnih plaćanja za koje je namenjeno 46,9 milijardi dinara, za mere ruralnog razvoja izdvojeno je osam milijardi dinara, za IPARD – 6,3 milijarde dinara, za Projekat tržišno orijentisane poljoprivrede koji ministarstvo poljoprivrede sprovodi sa Svetskom bankom – 2,2 milijarde dinara.Mere direktnih plaćanja koje se dodeljuju proizvođačima, uključuju mere podrške za premiju za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa. Pored isplate subvencija, nastaviće se i sa ulaganjima u uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda (deo upravljanja vodama se finansira preko JVP Srbijavode) u iznosu od 1,93 milijardi dinara. U 2023. godini nastavljena je i realizacija projekata za elektrifikaciju polja, izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda… Radi se i na, kako je navedeno, digitalizaciji i uvođenju sistema e-Agrar, koji je u sebi integrisao funkcije Centralnog informacionog sistema i Pisarnice i dodatno ubrzao obradu zahteva stvarajući uslove da se svi predmeti koji se prime u toku godine u istoj godini i isplate.
Najviše novca namenjeno za proizvođače
“U 2023. godini nastavljena je i realizacija projekata za elektrifikaciju polja, izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
Budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2023. godinu bio je rekordan do tada i iznosi 79,7 milijardi dinara, saopštili su iz ministarstva i istakli da je najveći deo tih sredstava namenjen unapređenju proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača. Iznos ukupnih subvencija u poljoprivredi sa svim izvorima finansiranja je 68,7 milijardi dinara, što iznosi 87 odsto budžeta ministarstva poljoprivrede za 2023. godinu i 35 odsto ukupnih subvencija Republike Srbije, bilo je navedeno u saopštenju.
Iz Ministarstva podsećaju da mere direktnih plaćanja koje se dodeljuju proizvođačima, uključuju mere podrške za premiju za mleko, podsticaje za biljnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa. Najavili su da će se, pored isplate subvencija, nastaviti i sa ulaganjima u uređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda (deo upravljanja vodama koji se finansira preko JVP ,,Srbijavode’’) u iznosu od 1,93 milijardi dinara. “U 2023. godini biće nastavljena i realizacija projekata za elektrifikaciju polja, izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda”, bilo je navedeno u saopštenju.
Tada je biklo najavljeno da će se raditi i na digitalizaciji i uvođenju sistema e Agrar, koji će u sebi integrisati funkcije Centralnog informacionog sistema i Pisarnice i dodatno će ubrzati obradu zahteva stvarajući uslove da se svi predmeti koji se prime u toku godine u istoj godini i isplate, štoi je i otvareno. Pored ovakvog hvalisanjs vlasti o rekrodimja, ne govori se o rekrodnim uvozima. A, to je da je u 2022. godini bio rekodan uvoz konzumnog mleka od 84.000 tona, zatim 10.000 tona kancerogenog mleka u prahu, pa 12.000 tona sireva, zuatim 300.000 prasića isto toliko svinaj zaklančnu industriju. Slilni je nastavljeno i u 2023. godini pa je do jugla iste godine stiglo 180.000 prasića iz uvoza, a do kraja godien planirano je još 220.000, zatim stigklo jei 18.000 tona zamrznjtog meswa treće kategorije, aobičnjo godišnej stigne najmanej 35.000 tona…
Agrarni budžet za 2024. godinu 105 milijardi dinara
Budžetom za 2024. godinu, čiji je predlog prvo usvojila Vlada Srbije, a posle rasprave i Skupština Srbije, za poljoprivredu je opredeljeno oko 105 milijardi dinara što čini blizu šest odsto poreskih prihoda države, izjavila je tada ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. To je više nego što je zakonom predvidjeno, a to je pet odsto. Jer, proteklih godina poljoprivrednici su uvek uglavnom bili zakinuti. Prava je j retkost bila kada se agrarni budžet približavao tom izosu. Sad je po prvi put malo i premašen taj zakonski okvir od pet odsto ukupnog budžeta Srbije.
Ministarka je za javnost pojasnila da je ovo prvi put unazad dosta godina da je agrarni budžet namenjen isključivo merama i subvencijama za tu, dakle 2024. godinu, jer će do 31. decembra 2023. godine biti isplaćeni svi dugovi poljoprivrednicima pa sledeće godine neće biti prenetih obaveza ni zaostalih dugovanja. Upravo ta ranija dugovanja i njihova namirivanja razlog su zbog čega je u ovoj godini bio rekordan iznos budžeta, koji je rebalansom povećan. Kada se uzme u obzir činjenica da će sav novac u budžetu za 2024. godinu biti usmeren na mere i subvencije u toj godini, on će zapravo biti i najveći, pojasnila je ministarka.
Zaokruženo stočarstvo
Ona je istakla da su predlogom budžeta ispunjena sva obećanja data poljoprivrednicima, a navodeći neka od njih rekla je da je predviđeno da se subvencije po litru mleka povećavaju sa 15 na 19 dinara, subvencije po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara, po grlu sa 25.000 na 40.000 dinara. Povećane su i subvencije za ovce i ovnove u 2024. godini, koze i jarčeve sa sedam na 10.000 dinara, takođe i za kokoške, a subvencije po košnici pčela su povećane sa 800 na 1.000 dinara. Na taj način smo zaokružili kompletno stočarstvo, a povećanje je predviđeno i za druge, pa je za ratare povećana cifra sa 20 na 100 hektara obradive površine, kazala je ona. Kao veoma važno je naglasila to da je neophodno odvojiti podršku primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji od investiranja u budućnost, a to se, prema njenim rečima potpuno finansira iz drugih fondova.
Ministarka je istakla za javnost da su na nerazumevanje naišli i predloženi iznosi podsticaja u Predlogu Zakona o podsticajima, koji je takođe upućen u skupštinsku proceduru. U predlogu su navedeni minimumi za isplatu pa je, što se mleka tiče, kao minimum koji država treba da isplati bilo 10 dinara, a sada je u zakonu 15 dinara,a zapravo ćemo isplaćivati 19, jer ostavljamo prostor da ako bude novca isplatimo i više. Zato su predlogom zakona zapravo ograničene garantovane, minimalne vrednosti koje će država dati, navela je ministarka Jelena Tanasković.
Subvencije, ko dobija, a ko gubi?
Stočari i mlekari bili su napalisu ratare pred njihov sastanak sa Vladom Srbije, Udruženje odgajivača goveda Centralne Srbije i Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga, bune se zbog nejednake raspodele subvencija za 2024. godinu. Predstavnici ovih udruženja skreću pažnju na to da država mora da napravi ravnotežu između ratarske i stočarske proizvodnje jer kako kažu jedna bez druge ne mogu.
S jednim od njihovih predstavnika razgovarala je novinar Zlatija Labović. Ona nam prenosi kako su subvencije raspoređene i kome ide više, a kome manje.
Poljoprivrednik i stočar Milija Palamarević iz Guberevca kod Knića pojasnio je za TV Nova kakvo je trenutno stanje i ukazao da su poslednji protesti poljoprivrednika pokazali da postoji apsolutna nerealnost u preraspodeli sredstava. On je pitao da li je zaista potrebno subvencionisati proizvođače koji obrađuju preko 100 hektara.
,,To znači da intesne grupe koje stoje iza protesta poljoprivrednika su ozbiljni proizvođači koji rade preko 100 hektara i imaju podeljena gazdinstva na nekoliko njih i to znači da država ponovo stimuliše nerad. Kako? Lako! Ja sam proizvođač koji obrađuje 200 hektara zemlje i gaji 150 grla krupnih goveda, razdeliću sve na dva gazdinstva i obrađivaću 200 hektara površine pri čemu ću, ukoliko Ana Brnabić i Jelena Tanasković obećale su subvencije od 35.000 po hektaru, za šta se oni najviše zalažu, imaću sedam miliona dinara na godišnjem nivou, odnosno 20.000 dinara na dnevnom niovu. Pa zašto bi ja onda mučio moje ukućane da ustaju u pet sati ujutru i ležu u dva sta noću i rade po dvadeset sati kada ću iamti odličan izvor finansija, država će me finansirati svakog dana za prektično tri meseca aktivnog rada u godini’’, rekao je Palamarević i postavio pitanje da li je zapravo bitno subvencionisati proizvođače koji obraćuju preko 100 hektara i da su oni proizvođači koji apsolutno posluju pozitivno.
Sredinom maja 2023. godine, nakon protesta stočara i mlekara predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević rekao je da je zadovoljan dogovorenim na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predstavnicima Vlade Srbije, kao i da je ispunjena većina zahteva koji su predstavnici proizvođača mleka odgajivača goveda tražili. Palamarević je tada rekao u izjavi za Tanjug da praktično jedino što nije ispunjeno je donošenje zaštitne minimalne cene u iznosu od 78 dinara po litru.
– Ta zaštitna cena ne može da bude doneta. Ona ne postoji ni u jednoj državi i ne može da bude doneta. Ali smo se potrudili da predsedniku predočimo realnu sliku situacije koja je jako loša, naročito kod malih mlekara – da svi proizvođači koji su ispod 50 dinara po litru praktično nemaju sposobnost hranjenja svojih grla. Da država reaguje i da mlekare što pre podignu cene kako bi pomogle,pre svega, malim proizvođačima – naveo je tada Palamarević sa kojim su na sastanku sa Vučićem i ministarima Jelenom Tanasković, Sinišom Mali, Tomislavom Momirovićem prisustvovali predstavnici Udruženju proizvođača mleka Mačvanskog okruga na čelu sa Goranom Vasićem.
Dakle, agrarnim budžetom za narednu 2024. godinu za poljoprivredu je opredeljeno oko 105 milijardi dinara što čini blizu šest odsto poreskih prihoda države, izjavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Ona je za Tanjug pojasnila da je ovo prvi put unazad dosta godina da je agrarni budžet namenjen isključivo merama i subvencijama za tu, dakle 2024. godinu, jer će do 31. decembra 2023. godine biti isplaćeni svi dugovi poljoprivrednicima pa sledeće 2024. godine neće biti prenetih obaveza ni zaostalih dugovanja.
“Upravo ta ranija dugovanja i njihova namirivanja razlog su zbog čega je u ovoj godini bio rekordan iznos budžeta, koji je rebalansom povećan. Kada se uzme u obzir činjenica da će sav novac u budžetu za 2024. godinu biti usmeren na mere i subvencije u toj godini, on će zapravo biti najveći”, pojasnila je ministarka. Ona je istakla i opet pojasnila da su predlogom budžeta ispunjena sva obećanja data poljoprivrednicima, a navodeći neka od njih rekla je da je predviđeno da se subvencije po litru mleka povećavaju sa 15 na 19 dinara, subvencije po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara, po grlu sa 25.000 na 40.000 dinara.
Kao veoma važno je naglasila to da je neophodno odvojiti podršku primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji od investiranja u budućnost, a to se, prema njenim rečima potpuno finansira iz drugih fondova. Ministarka je istakla da su na nerazumevanje naišli i predloženi iznosi podsticaja u Predlogu Zakona o podsticajima, koji je takođe upućen u skupštinsku proceduru. “U predlogu su navedeni minimumi za isplatu pa je, što se mleka tiče, kao minimum koji država treba da isplati bilo 10 dinara a sada je u zakonu 15 dinara a zapravo ćemo isplaćivati 19, jer ostavljamo prostor da ako bude novca isplatimo i više. Zato su predlogom zakona zapravo ograničene garantovane, minimalne vrednosti koje će država dati”, rekla je Tanasković.
Sporazum paora i države u Kisaču
Posle nekolikoprotesta, konačlno suministri došlinateren seljaka, u multinacionalnu zajendicu u Kisač, gde je postignut privremeni sporazum paora i države: Posle toga traktori su sklonjeni sa puteva, a evo šta je i dogovoreno. Poljoprivrednici i predstavnici Vlade Srbije postigli su dogovor u Kisaču, pa će traktori biti sklonjeni sa puteva. Traktori su prethodnih dana bili parkirani kraj puteva u iščekivanju rezultata pregovora poljoprivrednika u Kisaču sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković. Poljoprivrednici su zbog nezadovoljstva kako je Vlada ispunila sporazum iz maja 2023. godine pa krajem godine, devet dana blokirali saobraćajnice. Prihvaćen je predlog Vlade o povraćaju akcize iako je zahtev poljoprivrednika bio da gorivo na pumpi plate bez tog poreza, umesto po punoj ceni, pa da čekaju da se taj iznos vrati.Dogovoreno je i da paori dizel mogu da kupe na benzinskim pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) po povlašćenoj ceni od 179 dinara, a da onda u roku od dve nedelje dobiju povrat 50 dinara po litru. Takođe, novina je i da mogu odjednom da kupe 400 litara goriva. Dogovor je i da se deo subvencija vrednosti 17.000 dinara isplati u robi, dok će drugi deo subvencija vrednosti 18.000 dinara biti isplaćen u novcu.
Poljorivrednici su tražili i dozvole da mogu da sami izvoze žitarice, umesto da ih prodaju trgovačkim firmama, dok se ne obezbedi dovoljno javnih skladišta i usvoje odgovarajući zakoni za uvođenje robnih zapisa kojima se može trgovati i koji se mogu koristiti kao zalog za kredit. I to je dogovoreno. Na listi zahteva je bilo i obezbeđenje kredita po niskoj kamati za refinansiranje postojećih kredita kao i rešavanje problema velikih dugova za doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje. I ova stavka je dogovorena. Dogovoreno je i da se radi na implementaciji robne berze koja će paorima omogućiti povoljniji način trgovine. Analitičari u ovoj obalti sumnjaju da će biti dobro za proiyvođače da sami nastupaju na tržišteu. Jer, uspeti mogu samo ako su udruženio. U suprotnom, poješće ih vleiek multinacionalne kompanije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je, posle sastanka sa poljoprivrednicima, da su razgovori bili teški, da je bilo mnogo tema i mnogo stvari je potrebno urediti. “Treba da vidimo kako bi privatna gazdinstva mogla da učestvuju na produktnoj berzi i trguju proizvodima i da ne zavise više od kartelista i monopolista, jer će to definisati njihov pravi položaj i održivost njihovog poslovanja”, rekla je Brnabić. Dodala je da taj zadatak treba da bude završen u narednih nekoliko meseci. Podsećamo da je Vlada Srbije uslovila nastavak pregovora s poljoprivrednicima zabranom da sastanku prisustvuju novinari 021.rs, N1 i TV Nova. Obrazloženje Vlade je da se radi o “medijima koji imaju političke emisije, a ne agrarne” i da im nije mesto na pregovorima u Kisaču. Udruženja poljoprivrednika koja učestvuju u protestu su, nakon konsultacija, odlučila da pristanu na ovaj zahtev Vlade Srbije, a njihovi predstavnici su se 021.rs izvinili zbog toga.
(Autor je analitičar i publicista)