POGLEDI: Jesenji radovi na poljima Srbije

Zašto je važno sejati deklarisano seme!

Ako nemamo domaće semenarstvo, u potpunosti bismo pali u zavisnost od multinacionalnih kompanija, odnosno uvoznog semena. To se praktično već dešava kod kukuruza. Procenjuje se da je ove jeseni  280.000 hektara pšenčnih polja u Srbiji zasejano deklarisanim semenom. UKupno je hlebnim zrnom zasejano oko 580.000 hektara. U 2024. godini rod pšenice u Srbiji bio je oko 2,9 miliona tona.  Očekivalo se znatno više. Prema podacima RZS rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je 1991. godine od 3.736.503 tone. Posle toga nikada više proizvodnja se nije približila toj rekordnoj brojci.

U Srbiji postoji 4.073.703 hektara raspoliživog poljoprivredngo zemljišta.Prema pdoaciamj RZS korišćenog zemljišta ima 3.257.100 hektara.Te njive obrađuje 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Ukupno u Srbiji postoji 1.150.653 lica u poljoprivredi. Prema podacima RZS prosečan broj članova i stalno zaposlenih na gazdinstvu je 2,2 lica. Tek svaki 11 nosialc gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji čiji vlasnik ima 60 godina, ima posed veličine 6,4 hektara. U tom gazdinstvu postoji po jedna krava, prt svinjs, tri ovce, tri košnice i 43 živine! Kada je reč o radnoj snazi po regionima, najveći broj lica angažovanih u poljoprivrednoj proizvodnji je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažoanih ženja, čak 231.118.

U prvoj deceniji XXI veka rekorde u proizvodnji imali su duvan, trešnje, detelina, livade, orasi i šargarepa. Od 2011. do 2019. godine rekrodnu količinu proizvodnje Srbija je imala kod breskvi, kajsija, dunja, jabuka, gaška, paprika, uljane repice, kupina i suncokreta.  Kada bi mogle da se sabiraju babe i žabe, kilo malina i kilogram lucerke, ukupna količina biljne proizvodnje u 2020. godini iznosila je 21,6 miliona tona. Tada je bila povećana za 4,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.  

Zakonom o republičkom budžetu za 2025. godinu, za polјoprivredu je opredelјeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini čak 7,5 odsto ukupnih prihoda za narednu godinu. Subvencije imaju najveće učešće u budžetu za agrar jer je za podsticaje opredelјeno oko 111,4 milijarde dinara. Rekrodan budžet kada bi se dobro rasporedio i pametno iskoristio. Ali to u Srbiji nije slučaj!

Posle usvojenih izmena Zakona o podsticajima u polјoprivredi, najviše koristi imaće oni koji se bave proizvodnjom mleka i mesa, ali i ratari. Predviđeno je da ove godine polјoprivrednici koji su ostvarili pravo na subvencije za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave ostvaruje i pravo na dodatna sredstva za kvalitetne priplodne krave prvotelke.

Izmenom propisa država je i zvanično odobrila regres za upotrebu sertifikovanog semena u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, uz obrazloženje da će se na ovaj način omogućiti stabilniji prinosi i bolјi kvalitet proizvoda. Ovo je jedno od klјučnih uvećanja u bilјnoj proizvodnji, a predviđeno je i da ova vrsta podsticaja u 2025. godini važi za račune izdate od 1. avgusta 2024. pa do dana podnošenja zahteva. Kako je ranije saopštilo Ministarstvo polјoprivrede, regres za seme određen je kao regres za sertifikovano seme, a novi iznos koji će dobijati polјoprivrednici znatno je uvećan u odnosu na dosadašnji od 6.000 dinara.

Zašto je važno sejati sertifikovano seme pšenice? Poznato je da je sa ovom ratarskom kulturom poslednjih godina bilo najviše problema jer su ratari smanjivali troškove setve upotrebom pšenice „sa tavana”. Prema proceni stručnjaka, i ove sezone takva pšenica zauzima oko 50 odsto ukupnih površina pod žitom. – Veći iznosi subvencija za upotrebu deklarisanog semena trebalo bi da podstaknu semenarske organizacije da proizvedu veće količine – ističe Malešević.

Kako za javnost kaže profesor dr Miroslav Malešević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za strna žita, ova praksa se ustalila, i to ne samo zbog toga što proizvođači nisu imali dovolјno novca da nabave sertifikovano seme. Već i zato, kako ističe, što je domaće semenarstvo dugo u krizi, a proizvodnja nedovolјna. Procenjuje da je ove jeseni 280.000 hektara zasejano deklarisanim semenom pšenice. Srbiji za setvu 600.000 hektara treba oko 120.000, 130.000 tona semenske pšenice, a ove godine je proizvedeno svega oko 65.000 tona i to je problem, smatra naš sagovornik. Procena je da je u jesenopj setvi pšenica zauzela oko 580.000 hektara.

,,Tavanka’’ smanjuje prinos za pet odsto!

Korišćenje semena „sa tavana” ne mora nužno da znači drastično manji prinos u žetvi. Ukoliko se pravilno dezinfikuje i doradi sopstveno seme može da smanji prinos oko pet odsto. Međutim, dodaje, problem je to što je značajno veća verovatnoća da seme „sa tavana” ne bude dobro zaštićeno od bolesti, pa će proizvođač morati da koristi veće količine sredstava za zaštitu – što znatno poskuplјuje proizvodnju. Zbog toga je klјučno da se oporavi semenarstvo u Srbiji. Da se podstiču semenarske kuće na veću proizvodnju i smanji deficit koji imamo. U suprotnom, ako nemamo domaće semenarstvo, u potpunosti bismo pali u zavisnost od multinacionalnih kompanija, odnosno uvoznog semena. To se praktično već dešava kod kukuruza.

Kasni isplata 10.000 dinara po hektaru: Šta kažu poljoprivrednici?

Obećanih 10.000 dinara po hektaru, čiji je rok za isplatu istekao, još uvek nisu legle na račune brojnih poljoprivrednika. Deo poljoprivrednika postigao je dogovor sa Ministarstvom poljoprivrede 22. jula 2024. godine, dok su druga udruženja nakon pregovora sa Ministarstvom potpisala sporazum.

Različita udruženja, ima ih oko 88, brojni pregovori, pa protesti, pa ponovo pregovori, iznedrili su na kraju određene kompromise. Iako, čini se, ni prvi, ni drugi poljoprivrednici nisu time u potpunosti zadovoljni. Ono što je glavna razlika između ova dva sporazuma, jeste da je, prema dogovoru od 27. oktobra 2024. godine, predviđena isplata 10.000 dinara po hektaru, umesto 17.000 uz pravdanje računima za seme. Brojni poljoprivrednici pristali su na značajno nižu ponudu Ministarstva, jer je dato obećanje da će ti podsticaji biti isplaćeni u roku od 30 dana od trenutka potpisivanja sporazuma.

 Poljoprivrednici su preko portala eUprave dobijali rešenja. Nakon prihvatanja tih rešenja, bilo je potrebno da se korisnici odreknu prava na žalbu na portalu ePodsticaji. Tada rešenja postaju pravosnažna i izvršna. Nakon toga, a najkasnije do 27. novembra 2024. godine, trebalo je da legnu uplate svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u ovoj godini.

Poljoprivreda u Srbiji u škripcu: Šta su glavni problemi?

Međutim, nisu svi poljoprivrednici dobili novac u predviđenom roku, što je pokrenulo nova nezadovoljstva. Marinko Kujundžić iz Udruženja poljoprivrednika Subotice kaže da kod njih u udruženju još 30 odsto poljoprivrednika nije dobilo novac, odnosno nije im isplaćeno 10.000 dinara po hektaru. „Rešenja su uglavnom stigla, ali novac još nije, što znači da rok od 30 dana od potpisivanja nije ispoštovan“, ukazuje on. Kako dodaje, njemu je isplata stigla za sedam radnih dana nakon što je dobio rešenje i odrekao se žalbe. Dodatni problem, kako naglašava, odnosi se na refakciju za dizel. Čeka se mesec i po do dva meseca dok se ne dobiju pare. Rešenje stigne za oko dve nedelje, ali novac ne stiže brzo.

Slično tvrdi i Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, koji kaže da se situacija jeste mrdnula sa mrtve tačke što se tiče isplata, ali što se tiče radne grupe ili neke komunikacije, to nije. „Mi smo očekivali da će oni nas obaveštavati kako idu te isplate, koliko je ljudi dobilo rešenja, koliko je isplaćeno, ali ništa od toga. Sam rok za isplate nije ispoštovan, mi ne sumnjamo da će oni to isplatiti, ali očekivali smo da će nas obavestiti“, navodi on. Ali, nitpša od toga.

Za polјoprivrednika Stevana Morovića iz Mola ova godina je bila katastrofalna, što zbog loših cena, što velikih zaduženja za repromaterijal, što zbog velike suše, nakon čega će se, kako tvrdi, neki i oporaviti, ali neki nikad neće, piše novosadski list ,,Dnevnik’’. Ova godina nas je dotukla skroz, naglašava Morović.

Jer, cene su iste kao pre 12-13 godina. Kilogram pšenice je 19 dinara. Šta danas možete da kupite za 19 dinara? Poslednjih godina polјoprivreda tone i došao je kraj. Nisam nikoga uvredio, rekao sam istinu. Kako naglašava, u protekle tri godine nedostaje i hilјadu litara kiše po kvadratnom metru, pa lјudi ono što su u međuvremenu uložili, ne mogu da izvuku. Prinos kukuruza je od 150 kilograma  do jedne tone po katastarskom jutru, suncokreta je još i nešto bilo, soju su mnogi istarupirali, nije bilo ništa – veli Morović, koji je karijeru u agraru počeo uzgajanjem povrća, pa sve dok je radila „Zora” u Molu. Sada na oko 150 jutara pretežno ratari su sejali pšenicu, repu, suncokret, kukuruz i ulјanu repicu, ali seje i papriku, koju uspeva da navodnjava jer je u delu atara ka Tisi.

– Meni su 73 godine, naučio sam da radim i ne mogu samo da sedim kod kuće, gledam televiziju i spavam, već ja sednem u traktor, kaže polјoprivrednik, inače automehaničar, varilac, auto-limar, auto-lakirer. – Kad krenete kroz njive, šta ćete videti? Traktoristu i traktor koji zajedno imaju 110 godina. Nema mladih. Ima onih koji su počeli, imali osnovu i kapital, ali su posao batalili jer im se ne isplati. Savetovao bih im da ako nemaju minimum 30 jutara, da i ne ulaze u ovu priču. Što se tiče celog agrara kod nas, mnogi lјudi odustaju jer ne mogu da prežive. Socijalna pomoć je veća od onoga što mi zaradimo.

Povrtari trljaju ruke

 Za povrtare ova godina je bila uspešna,  ali uz ulaganje u navodnjavanje koje se kažu sad isplatilo. Inače, prema podacima RZS u 2023. godini u Srbiji se navodnjavalo  samo  47.529 hektara njiva. To je tek 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se prosečno navodnjava 17 odsto obradivih njiva!

Uprkos suši i visokim dnevnim temperaturama 2024. godina u povrtarstvu nije bila loša. Profesionalni povrtari, oni koji su navodnjavali njive, ostvarili su dobre prinose uz značajno uvećene troškove za navodnjavanje, koje je pojedine koštalo i po 2.000 evra po hektara.

I kvalitet većine povrća bio je na zavidnom nivou, pre svega ,crnog i belog luka, paprike, paradajza, krastavaca, lubenica, dinja, a prinosi su varirali u zavisnosti od tipa, zemlјišta, lokacije, sorte , vrste setve… Graška je kod profesionalnih povrtara bilo ove sezone od šest do osam tona po hektaru, mrkve 50 do 60 tona po hektara, paprike od 30 do 60 tona, paradajza od 65 do stotinu tona.

– Povrtari su u zavisnosti od toga koliko su bilјkama obezbedili vode i hraniva ostvarili zadovolјavajuće rezultate i obezbedili kvalitetno povrće za potrošače ove sezone, – ocenio je za dr Žarko Ilin, profesor novosadskog Poljoprivfednog fakulteta. Godina je bila sušna i vrela sa 70 dana afričke klime. U početnom vegetacionom periodu kasnila je setva graška, boranije, mrkve, peršuna… Veliki problem povrću stvarale su i noćne temperature vazduha koje su se kretale značajno iznad 20 stepeni. Takve temperature odgovarale su malom broju povrtarskih vrsta iz grupe toplolјubivih bilјaka, pre svega iz grupe paprika, paradajza, krastavaca, dinja, lubenica. 

Povrća imamo dovoljno za domaće potrebe

Godišnje proizvedemo oko 1,1 miliona tona 11 vrsta povrća po zvaničnim statističkim podacima, i još 400.000 tona petnaestak povrtnih vrsta na njivama i baštama, kojih nema u statistici.

– U različitim oblicima zaštićenog prostora dobijemo još oko 245.000 tona najraznovrsnijeg povrća, što znači da ukoliko gledamo ukupnu povrtarsku proizvodnju imamo 35 kilograma povrća po glavi stanovnika što apsolutno zadovoljava domaće potrebe – navodi  Ilin.

I u kasnijoj setvi povrtari su se susretali sa toplom i sušnom klimom, pa je bilo problema bilo u proizvodnji kupusnjača. Kod kupusnjača se fotosinteza mogla odvijati tek od druge polovine septembra kada su dnevne temperature pale na 25 stepeni a noćne ispod 18 stepeni. Zato su prinosi karfiola, brokole, kineskog kupusa i nekih korenastih vrsta povrća bili niži bez obzira na obilno navodnjavanja, ali ipak zadovoljavajući imajući u vidu u kakvim uslovima je ovo povrće pristizalo.

 Međutim, veliki trud proizvođača i značajno velika ulaganja u navodnjavanje sada ne prate cene na pijacama. Cene povrća nisu visoke naprotiv povrće je jeftino verovatno zbog relativno slabe kupovne moći kupaca, jer kilogram krompira najzastupljenijeg povrća u domaćoj ishrani je svega oko stotinu dinara, a toliko košta i kilogram svežeg kupusa, dok je kilogram crnog luka svega 50 dinara.

Poljoprivrednici podržali proteste u Srbiji

Poljoprivrednici iz centralnog dela Srbije blokiralu su 13. decembra Ibarsku magistralu u mestu Adrani kod Kraljeva kako bi odali poštu žrtvama u padu nadstrešnice u Novom Sadu i podržali studente koji protestuju na fakultetima širom Srbije. Poljoprivrednici su u 11:52 časova, kada se srušila nadstrešnica, stali ispred teške mehanizacije na kolovozu noseći transparent „Ruke su vam krvave“ i petnaestominutnim ćutanjem odali poštu žrtvama nesreće u Novom Sadu. Oni su i zapalili sveće za 15 stradalih. Blokada jednog od najfrekventnijih magistralnih puteva u Srbiji trajala je dva sata nakon čega su poljoprivrednici uklonili svoje traktore i druge poljoprivredne mašine.Oni su rekli da na ovaj način iskazuju i nezadovoljstvo stanjem u agraru i najavili da će njihove buduće akcije zavisiti od narednih poteza vlasti.

Traktori su blokirali jedan od najfrekventnijih magistralnih puteva u Srbiji, 13. decembar 2024 Jedan od organizatora blokade Predrag Veljković iz Gokčanice kod Kraljeva rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je poljoprivreda u Srbiji „u predkolapsnom stanju, kao i cela država“. On je dodao da blokadom Ibarske magistrale ne izražavaju samo svoje nezadovoljstvo, već žele da daju aspolutnu i bezrezervnu podršku svim studentima koji blokiraju fakultete i građanima koji protestuju širom Srbije tražeći odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Veljković je rekao da poljoprivrednici zahtevaju ukidanje zakona po kome se brojna gazdinstva stavljaju u pasivan status koji ih između ostalog sprečava da apliciraju za državne subvencije i podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju. „Stavljanje u pasivan status praktično znači gušenje i gašenje poljoprivrednih gazdinsta, jer bez te pomoći ne možemo opstati“, rekao je Veljković, čije se gazdinstvo našlo na listi za pasivizaciju u trajanju od pet godina.

Pored njega status pasivnog domaćinstva dobilo je i gazdinstvo jednog od većih proizvođača mleka Zlatka Kokanovića iz Jadra, koji je javnosti postao poznat kao jedan od lider pokreta protiv rudarenja litijuma u Srbiji. „Zahtevamo i smenu kompletnig Ministarstva poljopivrede na čelu sa resornim ministrom Aleksandrom Martinovićem, smenu skupštinskog Odbora za poljoprivredu na čelu sa Marjanom Rističevićem i smenu premijera Miloša Vučevića, čoveka koji je garantovao sve sporazume potpisane sa brojnim udruženjima poljoprivrednika, a ni jedan nije ispoštovao do kraja“, rekao je Veljković.

Bez subvencija u Srbiji ostaje  235 gazdinstava. Poljoprivrednici sumnjaju na političku pozadinu!

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je 13. decembra 2024. godine da je razočaran odlukom poljoprivrednika da obustave svaki vid komunikacije sa Vladom Srbije, i ponovo ih pozvao da dođu na razgovor kako bi sve aktuelne izazove „rešavali zajednički, kroz dijalog, a ne na ulici“. Martinović je naveo da rešenja o utvrđivanju pasivnog statusa pojedinim poljoprivrednim gazdinstvima nemaju za cilj „targetiranje i politički progon poljoprivrednika“, već da su usmerena na utvrđivanje nepravilnosti.

Više od 235 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji izgubilo je mogućnost dobijanja državnih dotacija kada im je Ministarstvo krajem ove godine pasiviziralo pravni status. Taj status, odnsonjo kazan može da bude od tri do pet godina! Vlasnici njiva tvrde da je u pitanju odmazda vlasti, jer su učestvovali u protestima poljoprivrednika.  Poljoprivrednci koji su ostali bez subvencija sumnjaju u političlku pozadihnu i osvetu vlasti. Jer, svi kažnjeni su učestvovali na protestima poljoprivrednika. Po običaju, vlast to ne priznaje. Za sada izrečene kazne proizvođačima hrane ostaju. (B.Gulan)