POGLEDI IZ EKS JUGOSLAVIJE NA ISTINU (5.): Programi za oživlјavanje naseljenih mesta

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. OsiguraVa se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak njih 1.000 nema ni prodavnicu! Y jaednu deceniju ‘e neswtati njih 1.200, apema pdoacima RZS do 2050. godine nestaće čak 3.000 sela, odnosno naseljenih mesta! U selima stoku gaji više od 508.000 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, živi oko 1.150.653 osobe. Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije. I to je ISTINA O SELIMA I AGRARU DANAS U SRBIJI!

Piše: Branislav Gulan

• Van gradskih sredina živi oko 40, odsto žitelja Srbije;
• Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra;
• Ukupan vrednost agrarne proizvodnje nije nikada bilo ni blizu vrednosti od šest milijardi dolara!
• Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!
• Prosečna starost poljoporivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
• Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
• Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
• U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru oko 94.000 žena;
• Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!
• Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu!
• Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024.  godine izlazi važnost duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav poljoprivrede sad  zovu strategija pada. Dokaz su brojke njenog sprovođenja u praksi od 2014. godine. To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja’’ agrara u poslednje tri i po decenije!

Strategija pada u procentima

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             – 7,7            odsto

2016. godina                            + 7,7            odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7            odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto 

2021. godina                             – 5,7            odsto

2022. godina                             – 7,8            odsto

2023. godina                                ?               odsto

2024. godina                                ?               odsto

Izvor: RZS, 2023. godine

Vlada obećala med i mleko

I to je ISTINA!

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih devet godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uzboravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i
Vladi Srbije.

Bitno je istaći da u Srbiji, prema tom popisu postoji i 4.720 naseljenih mesta, kako to piše (u Ustavu) jer po njemu nema nijednog sela! Od tog broja oko 3.000 tih kako narod kaže sela, nema nikakvu demografsku bududućnost. Kako se predviđa, u tom broju, neće ih više ni biti na geografskim mapama već posle 2050. godine. Ovo ističe za javnost demograf Ivan Marinković iz RZS, posle obavljenog popisa poljoprivrede 2023. godine. Imamo izuzetno veliku mrežu sela sa malo žitelja, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, koja su nastala još od zbegova pred Turcima. Neka od njih nikada nisu imala više od po 100 stanovnika. Pre svih, takva sela se gase, nemaju šansi da se revitalizuju niti da opstanu i ostanu!

• Sve sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spašavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak.
• U oko 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
• U selima, odnosno, nseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvditi I vlasnike, kao bi se i one prodaje, odnosno dodeliel beskućnicima!
• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
• U 2023. godini u Srbiji se prema podaciamRZS navodnjavalo samo 47.000 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina.  U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!
• Kada je pušten u rad hidrosisgem D-T-D, 1977. godihne,  narodu je tad abilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa million hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njvie su žene vode, pa zato nema na njima neamanidve ni tri žetvge, što bi se realno moglo!
• Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;
• Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijedong maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;
• U  315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u  545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselja Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoporivrednika!
• Analitičari ističu daje najveća boljka poljoprivrede Srbije, usinjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.
• Statistika beležei da u u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
• Broj košnica je u poeastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog  potražnje za medom, veći zato što pčelari jedini iimaju sektorusku nacionalnu organizaciju! Rekordna prizvodnaj jmesa u Srbiji bilaje 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izviezeno više od 4.700 ona mkeda, to je u zemlju tad adoneolo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!
• Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku.  Ili od kukuruza u višim fazama prerade, mođe da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Cena takvog mesa i mleka izuzetno je visoka.Uprodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine uzrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!
• Sva ta naselja, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bezu potrebne infrastructure, a tu neće ni migranti da doolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!
• Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju.
• Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Šansu imaju ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;
• Procene pokazuju da čak 500 naseljenih mesta, odnosno sela, nema nikakvu asfaltnu vezu sa svetom. Pored toga čak 90 odsto seoskih puteva nema asfaltirane ulice, a da se ne govori o asfaltiranim seoskim putevima;
• Popis poljoprivrede u 2023. godini pokazao je da su najveće površine oranica i bašta (sa 55,8 odsto) zastupljene baš u regionu Vojvodine koja ima blizu 1,7 miliona hektara oranica;
• Broj voćnjaka koji se nalaze u Srbiji na oko 193.000 hektara, u odnosu na 2018. godinu, kada je rađene anketa o agrarnim gazdinstvima, porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda, koji se nalaze na oko 21.000 hektara, manjii za 11,1 odsto. Iako klimatske promene idu u korist gajenja vinove loze, vinogradi se smanjuju!
• U pitanju su mahom zaseoci i sela sa maksimalno 500 stanvonika. Sa padom broja seoskih domaćinstava opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je logično da se za poslednjih pet godina beleži smanjenje od 10 odsto koje je pokazao popopis poljoprivrede, a to je više od 50.000 gazdinstava manje nego što je bilo;
• Eksperti kažu da moramo da vodimo računa da ne postanemo zavisni od uvoza hrane. Sad smo već zavisni od uvpoza svinjskog mesa (čija potrošnja je po stanovniku pala na 15 kilograma godišnje po jednoim stanovniku).
• Istovremeno je i potrošnja hleba u Srbiji za poslednju deceniju pala sa 93 na 49 kilograma po jednom stanovniku!
• Uz vazduh i vodu, hrana nam je najvažnija. Ako se ovaj pad proizvodnje nastavi, za dve i po decenije gotovo da nećemo imati stočarstva (koje sad u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto). A, ono je ,,teška industrija’’ poljoprivrede!
• Žalosno je da poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji prosečno ima tek samo po jednu kravu, dok je brojj grla svinja mani za trećinu nego pre tri decneije. Sad je taj broj na nivou koliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata!
• Korišćeno poljoprivrendo zemljište smanjilo se za 6,5 odsto u poslednjih pet godina, a od 1960. do 2012. godine, kada je rađen prethodni popis poljoprivrede, smanjo se a million i po hektara.Ti izgubljeni hektari mogli su da hrane dodatnih 7,5 miliona stanovnika!
• Godišnje se u Srbiji izgubi čak 25.000 hektara najplodnijih orancia  za infrastrukturu, beswplavmnu gradnju gradnju, pueve, fabrike…U svetu na taj način nestane čak 30 miliona hektara godišnje. To je – veličina jedne Italije”!

SVE OVO JE ZVANIČNA ISTINA!

Nestaju mala sela i gazdinstva

Analizue pokazuju da se tu, mahom radi, o zaseocima i selima u kojima maksimalno ima 500 stanovnika. Jer, sa padom broja seoskiih domaćinstava, opada i broj poljoprivrednih gazdinstava, pa je i logično da se za poslednjih pet godina beleži njihovo smanjenje od 10 odsto. Sveto je pokazao i poslednji  popis poljoprivrede. To je u stvari manje gazdinstava za više od 50.000 nego što ih je bilopre pet godina! To znači da će do sredine veka, većina tih malih sela – nestati!

U Srbiji postoji poljoprivrednog zemljišta                       4.070.000             hektara

Broj gazdinstava                                                                 508.365

Površine koje se obrađuju u Srbiji                                     3.257.100           hektara

Broj goveda                                                                          725.408

Broj svinja                                                                         2.263.705

Broj ovaca                                                                         1.702.682

Broj koza                                                                             149.558

Broj živine                                                                       22.022.439

Broj košnica                                                                      1.261.323

Poljoprivredna radna snaga u Srbiiji                                 1.150.653

Tri progama ministarstva za Brigu o selu

 Ministar za brigu o selu  Srbije, Milan Krkobabić govoreći o tri programa koje ovo ministarstvo uspešno sprovodi sa cilјem oživlјavanja sela, a time i, kako je rekao za javnost, popravlјanjem demografske slike u Srbiji. On je najavio da će se u narednom periodu zalagati i za socijalnu penziju i naglasio da ne bi trebala da bude manja od 100 evra.

„Početak jedne misije je da sačuvamo selau Srbiji, naravno ne svih 4.720. Jer, to je iluzija nego ona koja zaista mogu da budu održiva. Kroz programe koji su u službi te misije – prazne kuće i mlade lјude koje uselјavamo, i to je banalna priča. Suštinska priča je da mladi lјudi sa svojim porodicama prave dom. Jedan, drugi, treći i tako 2.650 ukupno sa 10.000 lјudi i onda dobijamo mesta, sela u kojima je i broj đaka povećan do početka 2024. godine“, rekao je Krkobabić za Tanjug. Osim tri istaknuta programa, naglasio je ministar, u pripremi je još jedan – pokretanje privrednih aktivnosti.

„Svaki naš mlađi čovek u selu, koji želi i ima znanje i veštine imaće šansu da konkuriše za iznos od 10.000 evra bespovratnih sredstava i da krene da se bavi nekom od delatnošću koja nedostaje u selu – frizerski salon, apoteka, radionica. Sve ono što oni konstatuju da jednom selu nedostaje“, najavio je Krkobabić. Uslovi su generalno da je državlјanin Srbije, kazao je ministar, i mlađi od 45 godina.

Misija za izmenu  demografske slike

U 61 opštini, dodaje, opsluženo je i 1.200 sela sa besplatnim prevozom mini busevima. „Dajemo do sedam miliona, za vozila, opština finansira gorivo i onda lјudi imaju besplatan prevoz. Za najstarije i najmlađe“, kaže ministar. Do početka 2024. godine u 207 sela finansijski je pomognuto 207 zadruga, sa 2,2 milijarde dinara, gde su napravlјeni i mali polјoprivredni pogoni.

„Uz sve to  organizovani su i ‘Miholјski susreti sela’ pa je i 250.000 učesnika bilo na tim susretima, što posetilaca, što učesnika u 97 opština. Samo u Loznici bio je defile od 5.000 lјudi“, naveo je Krkobabić.

Sve je to u sklopu misije, dodao je, koja ima zadatak da menja demografsku sliku i ispunjava strateške odluke. Jer, sela su najvitalniji deo Srbije. Stav države je jasan. Novca za prazne kuće biće koliko god bude zainteresovanih! Naravno da ispunjavaju uslove konkursa!

Krov nad glavom, posao i prevoz

Zahvaljujuči ovoj akciji do sada je 10.000 ljudi dobilo „krov nad glavom“ u selima Srbije, dodeljen je 61 minibus za besplatan prevoz seoskog stanovništva u isto toliko jedinica lokalnih samouprava, oživljeno je zadrugarstvo i pomognut rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara.

Već neko vreme, Ministarstvo za brigu o selu ističe se svojim programom dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

,,Na pokretanje Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu kuća sa okućnicom podstakla nas je činjenica da se više od sedam decenija sela Srbije prazne. I da je donedavno u našoj zemlji, prema nekim procenama, bilo čak 150.000 praznih seoskih kuća, sa poznatim vlasnikom. To je posebno alarmantno za pogranična područja, u kojima ne smemo dopustiti stvaranje tzv. „puste zemlje“. Zato, naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: ekonomski, populacioni i bezbednosni’’, navodi Krkobabić.

Ekonomski smisao ogleda se u tome što u selima ostaje ili se iz grada u njih doseljava radno-aktivno stanovništvo. Reč je o mladim ljudima od znanja i veština koji oživljavaju privredne aktivnosti. Posebno je važno da u funkciju stavljaju neobrađeno poljoprivredno zemljište pored okućnica, ali i zemljište koje uzimaju u zakup. Na taj način u funkciju je stavljeno više od 1.000 hektara, do nedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta.

Naseljavanjem praznih seoskih kuća u kratkom periodu – odmah menjamo demografsku sliku Srbije. Podmlađujemo seoske sredine u kojima žive stariji ljudi koji su pred penzijom. Tako oživljavaju i škole i vrtići. Značajno je da su novi stanari seoskih kuća, u proseku mlađi od 30 godina. U svemu tome, vojno-bezbednosno stanovište je veoma bitno, jer ni jedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez naših ljudi. Značajnoi je da se doi početka 2024. godine dodelilo ukupno 2.650 kuća sa više od 10.000 ljudi. Praktično, to je deset puta više od broja stanovnika Crne Trave ili kao jedna osrednja opština kao što je, primera radi, Rekovac!

Pored činjenice da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, veoma važan je podatak da je trećina njih iz grada prešla u selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo-grad, u jednom svom delu odvija i u obrnutom smeru: grad-selo.

Najviše dodeljenih kuća je u opštini Bačka Palanka – 138, zatim sledi Sombor, dok na jugu Srbije prednjače opštine: Knjaževac, Aleksinac, Pirot, Dimitrovgrad itd. Selo sa najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo – 77, dok je na jugu Srbije selo Željuša, opština Dimitrovgrad, sa 12 useljenih kuća. Postoji interesovanje i u Medveđi i Bujanovcu, što posebno ohrabruje. Odziv za sve ove akcije je veliki. Jer, dnevno u Ministarstvo za brigu o selu stigne i više od 15 prijava za kuće.   Sve ovo što se radi na sprovođenju nacionalngo programa za preprodo sela u Srbiji, je posao za sve naredne genracije i minister. Dakle, sve ovo je tek početak. Ovo je i misija za oporoavak sela u Srbiji.

Posebanb značaj ima kupovina minji buseva za ruralan pdroučlja,. Jer, dobar deo sela nema veze sa svetom.Treba otići do lekara, do prodavnice, do drugo sela. Zato jeosmišljena kupovian mini buseva, koija kruđui od sela do sela i prevozi narod. To se posebno pokazalao dobirm, jer u selima Srbije, pogotovu u pograničnim, brdsko-planinskim i nerazvijenim područjima na desetine hiljada ljudi je praktično bilo bez prevoza. I od sela do sela i od sela do grada, stariji su pešačili do lekara, a mlađi do škole. Na tajnačin, Ministarstvo za brigu o selu je u selima Srbije znatno povećalo mobilnost ljudi u seoskim sredinama. Za dve i po godine za besplatan prevoz dodeljen je 61 minibus u isto toliko jedinica lokalnih samouoprava. U svim poslovima, dodlei kkuća,kupovinji mkini buseva i Miholjskim susretima, zagarantovana je visoka stručnost i profesionalnost. 

Seoski turizam je velika razvojna šansa Srbije. Manifestacija „Miholjski susreti sela“, koja je velika smotra kulturnognarodnog stvaralaštva za tri godine je okupila više od 450.000 posetilaca i učesnika. Probudila je stanovnike Srbije da se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama, i pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije.

Selo nije samo poljoprivreda!

Selo u Srbiji niej samo poljoporivreda. To je zantno vipše od proizvodnje hrane. Jer, selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, stabilan napon električne mreže, internet, primarna zdravstvena zaštita, obrazovne i kulturne ustanove, obdaništa i škole… Plan jeste da se uslovi života na selu približe onima u gradu, jer će se samo tako zadržati mladi i perspektivni ljudi da tu ostanu i osnuju svoje porodice.

Sela, najvitalniji deo Srbije

U  2024. godini pokrenua su i dva nova programa.  Jedan je pokretanje privrednih aktivnosti – obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koje nedostaju u određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma… Drugi je adaptacija i rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.

Sve to je značajno je i za razvoj privrede u Srbiji. Jer, sela, u kojima, prema popisu ipdoaciam RZS, živi više od 40 odsto stanovništva naše zemlje, su najvitalniji deo Srbije. Iz sela Srbije u gradske centre stižu sirovine, poluproizvodi, i prehrambeni proizvodi, što je strateški važno. Ali, najbitnije je da iz sela u gradove odlaze mladi, pametni i talentovani ljudi, koji tamo ispoljavaju svoj puni radni i stvaralački potencijal.

RAzhvoj sela u Srbiji, primećen je i u mnogim drugim zemjama. Je, problemi sela su zajednčki –i u mnogim drugim zemljama. Samo u toku 2023. godine, o ovoj temi razgovarano je sa  ambasadorima: Indije, Nemačke, Mađarske i Japana.

Problemi vezani za kretanje ljudi iz sela ka gradu nisu samo u Srbiji.  To je globalni problem, koji karakteriše i zemlje EU. Slične probleme imaju i visokorazvijeni Nemačka i Japan… Kao primer dobre prakse može se navesti Francuska, u kojoj se odvija obrnuti proces: više je onih koji iz grada prelaze u selo. Što se Srbije tiče, učinjen je prvi korak. A to je najteže. Akciaj se nasavlaja a prvi veći rezutlati če se primetiti tek za nekoliko decenija, jer su sela i bila zapuštenha više od sedam I po decenija.

Prvi put posle Drugog svetskog rata, a to je posle čitavih sedam i po decenija, država Srbija je ozbiljno posvećena selima i njihovom stanovništvu. Pogledajte koliko je kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica izgrađeno u poslednjih deset godina u Srbiji. Sela su nam sada mnogo bliža. Velika sredstva se ulažu i u rešavanje problema vodovoda i kanalizacije, širokopojasnog interneta.

Selo je kompleksna zajednica ljudi sa raznovrsnim potrebama. Zato se MBS i zalaže za uvođenje seoske opštine u kojoj će ljudi dogovarati, planirati i odlučivati šta je prioritet u njihovoj sredini. A sredstva za realizaciju svega toga mora da obezbedi republička blagajna. Kada se tako duže bude adilo, ljudi iz takvih sela neće odlaziti! Naprotiv, u njih će se doseliti i mnogi iz gradova Srbije. VEća postoji takvih primera.

Slika sela, danas!

Pravu, ali još uek sumornu sliku sela Srbije, dalo je i poslednji popis. Jer, mnoga sela liče na ruine, u njima je još uvek mnogo praznih kuća, praznih staja i obora za tov svinja… I po toemk se vidi da je selo zapuišteno. Jer, Srbija je od izvozjiak hjfane sad postgla uvoznik. Nekada se u SRbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku čak 65  kilogama. Sad je proizvodnja smkanejna za više od 200.000 tona,  a potrošnaj jedva dostiže oko 40 kilogama po jednim sanovnikui godišnje.  Poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godinje u vrednoti od 762 miliona dolara. Posle toga nig am niej prodat u EU. Srbija je sad zavisna od uvoza svinjskog mesa za sopstvene potrebe. Godišnje se troši oko 15 kilograma ovog mesa po jednom stanovniku. Slično je i sa junetinom. Proizvodi se oko 80.000 toja godipšnej,a torpši po stanovnikui manje od četiri kilogama tgodišnje, atu je I rib,ma koja se uvozi više od 35.000 toajn godišnje i troši po stanvoniku tek 3,1 kilograma godišnje. Najupečatljivije  je da je Srbija pre pre tri i po decenije u svet izvozila po 34.000 tona ,,bebi bifa’’ godišnje, a sad je to za 100 puta manje. Ili, između 300 i 400 tona!  Prema rezultatima agarnog popisa, najviše stočara je u Mačvi, ratara u Vojvodini, a voćara u Šumadiji i Zapadnoj Srbij. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima o ko tri košnice pčela.

Prvi rezltati  Popisa poljoprivrede 2023. godine pokazali su da se od ukupnog broja gazdinstava čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u Mačvanskoj oblasti.

Nije nas zaobišla ni bolest Afričke kuge svinja za koju nepostoji lek! Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara.  Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Ali, svinje se zahvaljujuči lošoj agroekonomskoj politici već nekoliko decenija  uništavaju u Srbiji. Tako je daleke 1984. godine u oborima bilo 5,7 milion svinja, danas je to manje od dva miliona. Na provm mesti, uzrok je loša agroekonomska politika, pa je to bila prva kuga, druga je bila klasična svinsjka kuga, a tek koja je smanjila ovo malo tova je – afrička kuga!

Najveći broj ovaca, a ukupno ih ima oko 1,7 miliona i pčela (ima oko 1,1 miliona košnica), gaji se u Zlatiborskoj oblasti. U Srbiji se gaji i blizu 150.000 koza, ponajviše u Pčinjskoj oblasti, dok se najveći broj živine (ima je oko 22 miliona), gaji u Srednjobanatskoj oblasti. Najveće površine oranica i bašta zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto). Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

U popisu je tokom anketiranja na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine, bilo je angažovano 253 opštinskih koordinatora i 2.842 popisivača koji su obišli oko 742.000 poljoprivredenih gazdinstava. Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke. Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023. godine.

Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.

Povratak zadrugarstva

Programom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ vratilo se poverenje u udruživanje. Sve do 2017. godine gasilo se i po 100 zadruga godišnje, a sad je novih više od 1.100. Zašto je udruživanje važno? Da bi ljudi počeli da se u većem borju vraćaju u selia potrenbo je da u svkom tom selu gd eseosnivla zadrua postoji i neka, bar, mala prerađivačka industrija.Pravi reyultati ovih yadruga vide’e se kada u svkaoimj tomj selu bude postojala I mala fabrika, odnsojo prerađivačkjai kapoaciteti u okviru zadruga u selima. U tom sličlaju u niima će biti zapsoelni seoski radnici, prerašivaćće se proizvodi iz njihovog okruiženja, a zadrua će im obzegešivati  jevfitniju proizvodnju, ali i kupce za finalne proizvode. U tomslulaju nećčšemo više iamjti 1.000 sela u kojima nema prodavnice! Osnivanjem velikog broja zadruga, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji. Ali, siromašna država nema novca da vrati neopravdano oduzetu zadružnu imovinu vrednu više od dve milijarde evra, posle Drugog svetskog rata. Loše stanje u selima i zadrugama je  zbog toga što je posed u Srbiji mali i usitnjen. Imamo čak 19 miliona mini parcela. Prosek je 5,4 hektara, na jugu nešto više od dva hektara. Poljoprivrednici mogu da uspeju samo ako se udruže. Ako to neučine poječšće ih velike multinacionalne kompanije. Onda će postati radnic9i, kulučari na svojim posedima. Ukoliko se udruže, tako će najlakše i najbrže njihovi proizvodi postati roba na tržištu, a oni robni proizvođači.  Do sada se sa bespovratnim sredstvima, od 2,2 milijarde dinara,  za podizanje novih voćnjaka, vinograda, zapata stada ovaca, koza, steonih junica, podizanje mlekara, sušara ,  pomogli rad 207 zadruga, od čega i tri na Kosovu i Metohiji.  

   (Auto je analitičar i publicista)                          KRAJ