POGLEDI: Građani Srbije u proseku pojedu 25 kilograma mesa manje nego stanovnici EU

Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u Uniji.

Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije.  Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.

U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 30 miliona svinja, kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar. On podseća na to da smo krajem 19. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Gulan kaže da se u Srbiji sada troši nekih 83 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU.

 Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Delom znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 57 do 60 litara po stanovniku, u EU je tri puta više – ističe Gulan.

U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši 116,2 litra mleka, 204 kilograma hleba 32,9 litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.

Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.

Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku.

Pre krize, nekada se u Srbiji,  po glavi stanovnika kod nas trošilo 60 do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih potrošnja mesa je pala na ispod 40 kilograma godišnje. Sada smo se popravili, ali i dalje nismo dostigli taj nivo s kraja osamdesetih.

On kaže da se u razvijenijim zemljama Evrope jede od 80 do 90 kilograma, i izdvaja primer Slovenije. Prostran napominje da treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, kako kaže i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.

 Iako je svinjsko meso kod nas dugo bilo najzastupljenije, sada ga stiže živinsko, na šta naravno utiče i to što je ono jeftino. Kilogram junetine je u prodavnicama 800 ili 900 dinara, a za 300 ili 400 dinara možete da kupite celo pile – napominje Prostran.

Prema podacima RZS za prošlu godinu, građani Srbije najviše novca, 34 odsto, troše upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok im 17 odsto ličnih primanja odlazi na električnu energiju, stanovanje i gas, nešto malo manje od 10 odsto na transport.

S druge strane, prema podacima za 2017. koje je juče objavio Eurostat, situacija u EU je znatno drugačije od one kod nas. Stanovnici zemalja članica EU gotovo četvrtinu svojih primanja troše na stanovanje, vodu, gas i struju, dok im na hranu odlazi tek 12 odsto zarade.

U SAD i Australiji jedu najviše mesa, u Africi najmanje

Najveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlje, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Tako stanovnik Etiopije godišnje pojede samo sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam, a Nigerije devet. Najmanje mesa u Evropi jede se u BiH, nekih 32,2 kilograma, Azerbejdžanu kilogram manje i Gruziji, gde se prosečno po stanovniku pojede 27,9 kilograma.

Preradom i konzervisanjem mesa bavi se 828 kompanija

U Srbiji se godišnje proizvede 496.000 tona svih vrsta mesa. Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa iznosi oko 300.000 tona, goveđeg 78.000 tona, a živinskog 118.000 tona.

Potrošnja mesa po stanovniku na godišnjem nivou dostiže 38 kilograma, i to oko četiri kilograma junećeg, 16 kilograma svinjskog i 18 kilograma živinskog mesa. Sa druge strane, Srbija godišnje ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa kako bi pokrila domaće potrebe. Nedostaje oko deset odsto, pa je za toliko neophodan uvoz.

Za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra. Istovremeno je izvezeno 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa, dok je izvoz živinskog mesa bio oko 3.800 tona. Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske, dok je izvoz realizovan u države CEFTA regiona.

Prema mišljenju agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, stočarstvo u Srbiji odavno je na stranputici. On podvlači da je Srbija 1990. godine godišnje proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre tri i po decenije u oborima Srbije bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,7 miliona, dok je procena stočara da imamo manje od dva miliona svinja.

Prema njegovim rečima, srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,8 miliona stanovika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna.

– Jugoslavija je, pre raspada, godišnje izvozila 54.000 tona visokokvalitetne junetine – baby beef. Od te količine iz Srbije je odlazilo 30.000 tona. Danas iz naše zemlje ide 100 puta manje, tek 300-400 tona i to uglavnom od jednog velikog izvoznika – ističe Gulan i dodaje:

– Izvoz svinjskog mesa u svet 1990. godine bio je težak 762 miliona dolara. Ne postoji poljoprivredni ili stočarski proizvod koji je postjugoslovenskoj Srbiji doneo veći devizni priliv. Procene su da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u prvom kvartalu 2022. beleži dramatičan pad. Manje je čak 48,2 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se preradom i konzervisanjem mesa i proizvoda od mesa bavi ukupno 828 kompanija. Od toga je 654 mikro firmi, 143 male, 22 srednje i devet velikih kompanija.

Sve zajedno u 2021. godini prihodovale su nešto više od 164,2 milijarde dinara, što je blagi rast u odnosu na 2020. kada je ukupan prihod bio 147,8 milijardi. U godini pre pandemije korona virusa ove kompanije zabeležile su prihod od 143,9 milijardi dinara.

Prva na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina, po ostvarenoj dobiti u 2021. godini, je Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada. Podaci CompanyWall-a pokazuju da je prošle godine zabeležila dobit nešto iznad 1,6 milijardi dinara, čime se nastavio trend rasta u protekle tri godine. Naime, 2019. je dobit iznosila 964,7 miliona dinara, dok je 2020. ostvaren plus od 1,24 milijarde dinara.

Ukupan prihod kompanije prošle godine je porastao na 20,8 milijardi dinara, posle konstantnih nešto više od 17 milijardi u 2019. i 2020.

Kako se navodi na sajtu ovog preduzeća, “Matijević” je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa stopostotnim privatnim kapitalom. Danas, kompanija broji više od 1.700 zaposlenih, od kojih više od 1.100 radi u 155 maloprodajnih objekata širom zemlje. U svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva.

Druga na listi dobitaša u prošloj godini je firma „Carnex“ iz Vrbasa, koja posluje već više od 60 godina. Dobit ove kompanije u 2021. godini bila je skoro 1,1 milijarda dinara, dok je prihod premašio 10 milijardi dinara. To je značajan rast u odnosu na 8,8 milijardi u 2020. godini.

„Agro-papuk“ d.o.o. je treći na listi dobitaša u 2021. Ova firma je tokom prošle godine ostvarila dobit od oko 255 miliona dinara, što je duplo više od 2020. kada je imala 123 miliona profita, a četiri puta uvećana dobit u odnosu na 2019. godinu (63,2 miliona dinara). Na sajtu ove firme navedeno je da je klanica i prerada mesa „Agro-papuk“ počela sa radom 2001. godine u okviru istoimenog preduzeća koje se pre svega bavilo stočarstvom i proizvodnjom stočne hrane. Vrlo brzo obrada mesa i proizvodnja proizvoda od mesa postaje primarna delatnost.

Industrija mesa „Đurđević“ sa sedištem u Subotištu četvrta je na listi najuspešnijih kompanija koje se bave preradom i konzervisanjem mesa. U 2021. godini je zabeležila dobit od oko 230 miliona dinara. Osnovana je 1999. i danas dnevno obrađuje oko 1.000 svinja i 150 junadi.

Među pet kompanija sa najvećom dobiti našla se i zemljoradnička zadruga „Trlić“ iz Uba, koja je pre 20 godina počela sa tovom bikova, da bi prerasla u jednu od najvećih klanica u Zapadnoj Srbiji i mesto gde stočari mogu da predaju svoju stoku. Prošle godine ZZ „Trlić“ ostvarila je profit od oko 160 miliona dinara.

Na listi 15 najuspešnijih firmi našle su se i ostale velike kompanije poput „Zlatiborca“, „Yuhora“ i Industrije mesa „Topola“. „Zlatiborac“ je u 2021. godini ostvario dobit od oko 158 miliona dinara, „Yuhor“ 90, a IM „Topola“ 88,3 miliona dinara.

Na vakcinaciju svinja Srbija je trošila 25 miliona dolara godišnje sve do 2019. godine, kada je ona ukinuta. Posle rata i sankcija u ovdašnjim oborima odomaćila se svinjska, a posle nje i afrička kuga.

– Uprkos ukidanju vakcinacije i pompeznom najavljivanju izvoza svinjskog mesa u Evropsku uniju 2021. godine od toga opet nema ništa, jer da bi meso krenulo na tržište EU neophodno je da prođe četiri do sedam godina, odnosno da iz tova nestane i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Pored zabrane izvoza, još za vreme sankcija EU je odlučila da zbog vakcinacije protiv bolesti kuge naše svinjsko meso ne može ni da se transportuje u svet preko država Unije, osim ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena – objašnjava Branislav Gulan i napominje da je dodatni problem to što EU ima 50 miliona svinja viška, pa Srbija sa svojim proizvodima nije konkurentna jer nema kome da ih proda. (B.G.)