Svakog dana u svetu se rodi 364.321 čovek, a umre 147.137 lјudi kažu statistike. Tako organizacija UN procenjuje da će na kraju 2300. godine na Zemlјi živeti oko 9,2 milijardi lјudi. Međutim, većina od njih će biti stari. Ako ne povećaju značajno natalitet, Rusija, Italija, Španija i Nemačka će do kraja 2300. godine značajno smanjiti svoje sadašnje populacije. U Srbiji je do pojve bolesti Korona 19, tri i po decenije godišnje umiralo oko 102.000 stanovnika, dok se rađalo samo 65.000! U 2021. godini stanje se pogoršalo pa je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanvnika Srbije, a u 2022. godini samo za prva tri meseca više je umrlo nego što se rodilo 21.000 stanovnika! Znači nestao je jedan gradić srednje veličine… Dakle zahvalјujući samo onome što priroda radi, Srbija je svake godine sve manja i manja… Sad ima 6,6 miliona stanovnika, a to je za jednu deceniju manje čak za 500.000! Već za dva i po veka, na njenim prostorima, samo na osnovu većeg umiranja nego rađanja živeće neki drugi lјudi. Za istoriju to je veoma kratak period, dok za obične smrtnike nije. Jer, niko od njih neće doživeti da vidi šta će se dogoditi za manje od dva i po veka!
Branislav GULAN
Evroplјani u nestajanju!
Analitičari predviđaju da će u 24. veku Japanci u proseku da žive 198 godina, a da će Afrika da doživi demografsku eksploziju. S druge strane Evroplјani će postati ,,vrsta u nestajanju“. Procena od oko 9,2 milijarde stanovnika do kraja 2300. godine, zasnovana je na porodici od dvoje dece. Ali, statističko povećavanje za samo ,,četvrtinu deteta“ po porodici moglo bi populaciju u 24. veku da podigne na čitavih 36,4 milijarde lјudi. Predviđanjima kako će se svetska populacija razvijati u naredna tri veka bavi se Odelјenje za populaciju UN. Eksperti ove službe misle da će se u narednih 300 godina zadržati trend stvaranja četvoročlanih porodica u svetu.
Međutim, ako se današnji nivo plodnosti žena u zemlјama u razvoju nastavi u narednim stolećima, onda će na našoj palenti 2150. godine živeti 244 triliona, a 2300. godine 134 triliona stanovnika, navodi se u izveštaju UN pod nazivom ,,Svetska populacija u 2300. godini“. “To je kao ,,Titanik“ koji ispred sebe ima ledeni breg. Tonete zato što su stope preniske ili zato što rastete suviše brzo jer su stope previsoke. U svakom slučaju morate da promenite kurs. Jer i najmanje promene mogu izazvati ogromne razlike. To je slično podatku i da biste, ako ste preterano gojazni mogli umreti. Ali, ako ste mršavi i nastavite da gubite u trećini težine takođe ćete umreti, ali od neuhranjenosti. Slično je i sa populacijom – ako je prekobrojna ili premala, ako raste prebrzo ili presporo“, navodi u izjavi za javnost direktor Odelјenja za stanovništvo UN Džozef Čami.
Ovo predviđanje za tri veka unapred je najdugoročnije koje su UN do sada uradile. Dugoročne prognoze su neophodne vladama i svim državnim institucijama koje se bore s klimatskim promenama, polјoprivrednom proizvodnjom i migracijom, kako bi na vreme mogli da izvrše korekcije programa i planova. Procenjeno je, takođe, da će stanovnici u bogatim zemlјama živeti mnogo duže: Amerikanci, Šveđani i Japanci živeće u proseku duže od 100 godina, dok će životni vek u Kini biti produžen na 85 godina.Dobra vest je da je u mnogim zemlјama vidlјiv trend stvaranja malih porodica sa dvoje dece postala gotovo normalna pojava u Iranu, Brazilu, Indoneziji, Meksiku i Tajlandu, zahvalјujući, pre svega, redovnijem korišćenju sredstava za kontracepciju. Međutim u Evropi, Japanu, Australiji ili Kanadi, porodice su ipak premale i imaju u proseku 1,4 dete. A, pošto nema porasta imigracije, u narednih 100 godina na današnjih hilјadu doći će 232 Evroplјanina.
Zanimlјivo je da su statističari među razvijenim zemlјama samo SAD videli kao državu koja će zadržati trend porasta populacije, uglavnom zahvalјujući imigraciji, pa se očekuje da do kraja 2300. godine dostigne cifru od 523 miliona lјudi. Stanovništvo Afrike će se u tri naredna veka udvostručiti i dostići 2,3 milijarde lјudi – pod uslovom da se ukroti sadašnja epidemija side i virusa HIV. Latinska Amerika i područje Kariba uglavnom će zadržati sadašnji broj žitelјa dok će populacija Azije biti u blagom padu i sa 61 odsto ukupne svetske populacije danas, do 2300. godine će pasti na 55 odsto, navodi se u izveštaju UN.
Glad dece u Africi i Aziji
Procene su da će na kraju ove godine svetska populacija dostići sedam milijardi lјudi, što je brojka koja nosi nove izazove u pogledu proizvodnje hrane, zdravstva i obrazovanja. Najveće stope priraštaja su u nerazvijenim zemlјama, naročito među najsiromašnijim segmentima populacije. U ovom periodu svet dobija milijardu stanovnika svakih 12 godina. A, ko zna koliko je miliona godina otkako lјudi hodaju zemlјom bilo potrebno da se 1800. godine dostigne prva milijarda?
U podsaharskoj Africi stope rađanja su visoke, a stopa smrtnosti se smanjuje. Kampanje protiv bolesti kao što su virus HIV i sida ili malarija pokazuju rezultate. Prema novom izveštaju, Afrika će dobiti milijardu stanovnika u idućih 40 godina. Prema današnjoj stopi rađanja, žene u Nigeru rađaju u proseku 7,4 dece. Inače, osamdeset odsto dece sveta živi u Africi i Aziji. Ovom velikom neproduktivnom segmentu populacije potrebne su usluge, škole, bolnice, i zaposlenje. Ne pomaže vam kada imate velikih broj mladih bez obrazovanja ili jedva pismenih i misli se da je to najveći izazov za nerazvijene zemlјe, stoji u izveštaju UN.
Demograf u Svetskoj Banci Džon F. Mej navodi za javnost da u Africi samo 10 odsto dece završi srednju školu, a na fakultet ode samo jedan odsto. Snaga zemlјe nije povezana s brojem lјudi, nego s brojem obrazovanih lјudi. S druge strane razvijene zemlјe imaju manju stopu priraštaja. Evropa i Azija imaju najmanju. Tajvan ima najmanju stopu priraštaja na svetu i u proseku jedno dete po ženi. Visoko obrazovanje i migracija u gradove su faktori koji utiču na malu stopu priraštaja. Prognozirano je da će oko 2020. godine Indija prestići Kinu i postati zemlјa sa najvećim brojem stanovnika na svetu.?
Izazov, hrana!
Za ovakvu populaciju na svetu hrana je i dalјe najveći izazov. Međutim, gladovanje u svetu najvećim delom ne izaziva nedostatak hrane, već siromaštvo: polovina populacije u nerazvijenim zemlјama živi u uslovima koje Svetska banka definiše kao ekstremno siromaštvo, to jest sa manje od dva dolara dnevno. A, to je grupa koja brže raste. Zbog politike koju vode bogati, samo za poslednjih godinu dana broj siromašnih u svetu, koji žive sa manje od 1,2 dolara dnevno povećao se za 44 miliona! Demografi se slažu da će rast populacije, naročito u Africi podstaći migracije u urbane regije. Kao rezultat, gradovi će postati veći, teški za upravlјanje, s velikim divlјim naselјima i delovima punim siromaštva.
Ukrajina u problemu
Intervencija Rusije u Ukrajini stvorila je velike probleme svim zemlјama koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom, ali i ovim zemlјama, koje su svetski lideri u polјoprivredi. Jer, postoje zalihe neprodate robe, a stiglo je i novo ubiranje useva, pa je problem gde ih uskladištiti. Probleme Ukrajine neće rešiti ni ovih dana obećana pomoć nemačke od 600 miliona evra. I pored toga što stanovnika u toj zemlјi ima mnogo manje, taj novac neće biti dovolјan ni za hranu! A, I oružja im ponestaje, pa će biti prinuđeni da prihvate ponudu Rusije za mir. Naravno ako se ne budu mešali drugi, koji podstiču ratove i smanjenje broja lјudi na zemlјinoj planeti.
„Nema kapaciteta za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju žetvu“! Ta zemlјa je bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Ukrajina nema dovolјne kapacitete za skladištenje žitarica, čak ni za ovogodišnju smanjenu žetvu, jer je suočena s problemom da izveze postojeće zalihe iz skladišta nakon napada Rusije, objavio je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija. Problem je delimično rešen jer je početkom maja 2024. Godine 20 miliona tona pšenice otpremlјeno u Rumuniju.
Jakob Kern, koordinator Svetskog programa za hranu u Ukrajini – nadležan za vanredne situacije – na početku sukoba procenio je da će 20 odsto zasejanih površina u Ukrajini već tada neće biti požnjeveno u julu i da će površina prolećne setve biti za oko trećinu manja nego inače, prenosi Rojters. Ukrajina je bila peti najveći svetski izvoznik pšenice i među prva tri izvoznika kukuruza, ječma i suncokreta. Nјena proizvodnja pšenice u 2021. iznosila je oko 40 miliona tona, a proizvodnja preostale pomenute polјoprivredne kulture je bila 50 miliona tona. Veliki problem ove godine je izvoz postojećih zaliha žitarica, kako bi se obezbedili kapaciteti za skladištenje žetve, i generisao novac za kupovinu semena i đubriva za sledeću sezonu setve, rekao je Kern putem video linka iz Ukrajine, na brifingu za medije u Ženevi. On je naveo, pozivajući se na podatke Ministarstva polјoprivrede te zemlјe, da je Ukrajina na počtku intervencije Rusije izvozila skoro sve svoje žitarice i ulјarice, oko šest miliona tona mesečno – preko morskih luka koje su sada blokirane zbog sukoba.
Putin najavio istorijski rekord u žetvi pšenice – povećaće i izvoz?
Dok je Putin planirao rekorde u agraranoij proizvodnji, procene za Ukrajinu su pokazale nagli pad izvoza u marketinškoj godini 2022/23. godini. Rusija je ove i prošše godine imala rekordnu žetvu 130 miliona tona žitarica, uklјučujući 87 miliona tona pšenice, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin pozivajući se na preliminarne procene stručnjaka. Slično se ponoilo i ove godine. Putin kaže da ako dođu do navedenih količina, biće to istorijski rekord za Rusiju, navodio je 2023. godine tass.ru. „To će omogućiti ne samo podmirivanje domaćih potreba, već i povećanje snabdevenosti naših partnera na svetskom tržištu„, istakao je dodajući da je to vrlo važno za globalna tržišta hrane. O količinama nije govorio, ali, u aprilu 2024. godine je konsultantska kompanija „SvoEcon“ saopštila da bi veći izvoz iz ove zemlјe u marketinškoj sezoni mogao da zadovolјi rastuću globalnu potražnju u slučaju da ukrajinski ostane nizak, odnosno da se ne povrati pristup crnomorskim lukama.
Procenili su da je ruski izvoz pšenice 2022/23 bio oko 41,0 miliona tona u poređenju sa 33,9 miliona tona u tekućoj sezoni, pod uslovom da ne bude zapadnih sankcija koje direktno cilјaju na izvoz hrane i dalјu eskalaciju vojnih aktivnosti u regiji. Drugi faktor koji će verovatno uticati na izvoz je državna regulacija, navodi AgFlow. Slično se dešava i ove godine. Žele da zadovolјe globalnu potražnju! Ruska vlada je bila ponovo odredila izvozne kvote u drugoj polovini 2022/23, je njihov obim bio na nivou izvoznog potencijala. Slična politika kada je hrana u pitanju vodi se i u 2024.godini.
Nagli pad ukrajinskog izvoza
Kada je reč o ukrajinskom izvozu pšenice, ostvaruile su se prognoze iz 2023. godine da je vrlo je on ostao nizak. Najnovije procene USDA pokazivale su i na nagli pad, budući da je u 2022/23 mogao da iznosi samo 10 miliona tona, u odnosu na pre rata planiranih 24 miliona tona pisao APK-Inform.
Ukrajina će zasejati 70 odsto polјoprivrednih površina – šta to znači za izvoz?
Prognoza izvoza 2021/22 je stabilna i iznosi 19 miliona tona. USDA prognoziali su da će proizvodnja pšenice u Ukrajini pasti na 21,5 miliona tona u 2022/23, što je i bio nagli pad u odnosu na rekordnih 33 miliona tona u sezoni 2021/22. godine.
Milenijumski cilј
Prvi Milenijumski cilј razvoja UN je smanjenje siromaštva i gladi u svetu. Prvi cilј bio je da se prepolovi broj lјudi koji žive ispod granice siromaštva od 1,25 dolara na dan, što je prema podacima Svetske banke trebalo da bude ostvarivo do 2015. godine, i prepolovi broj gladnih u svetu. To je bila nerealna želјa kreatora takve politike. Nije se ni ostvarila zbog rekordnih cena hrane. Drugi Milenijumski cilј UN-a odnosio se na to da osnovno obrazovanje bude dostupno svima.
Prema podacima Svetske banke, 50 siromašnih zemalјa sveta je taj cilј ostvarilo, na dobrom putu je njih još sedam, dok 38 država, uglavnom u Africi, verovatno neće postići da sva deca završe osnovne škole. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) je objavila podatak da u školu lane jedno vreme nije išlo 69 miliona dece prema broju od 103 miliona iz 2000. godine. Očekivalo se da će cilј ukidanja nejednakog tretmana polova u osnovnom i srednjem obrazovanju biti ostvaren do 2015. godine, iako Afrika mnogo zaostaje. To se očekivalo se, ali se nije ostvarilo, ni u svetu ni u Srbiji.
Zapadni Samarićani i glad u svetu
Ne manjka paradoksa koje je proizvela ukrajinska kriza. Zapad koji oružjem i finansijama produžava sukob na njenoj teritoriji, isplanirao je da zbog moguće gladi kao posledice istog, pomaže najugroženije zemlјe. Naravno kreditima koje bi sirotinja i vraćala!
Sjedinjene Države, nekoliko globalnih razvojnih banaka i drugih finansijskih organizacija predstavili su plan vredan više desetina milijardi dolara za rešavanje svetske prehrambene krize koju je pogoršala ukrajinska kriza.
Tačnije, američko Ministarstvo finansija je objavilo tada da nekoliko globalnih razvojnih banaka „ubrzano radi na finansiranju, političkom angažmanu i tehničkoj pomoći“ kako bi se sprečila glad izazvanu ratom, rastom cena hrane i štetom koju klimatske promene nanose usevima, preneo je Telegraf Biznis.
Protiv gladi u svetu
Tako je Svetska banka stavila na raspolaganje 30 milijardi dolara pomoći, za suzbijanje globalne krize s hranom, Azijska razvojna banka je obezbeditla sredstva za Avganistan i Šri Lanku, Afrička razvojna banka je 1,5 milijardi dolara pomoći dala za 20 miliona afričkih farmera.
Evropska banka za obnovu i razvoj, Interamerička razvojna banka, Međunarodni fond za polјoprivredni razvoj takođe su dali nekoliko desetina milijardi dolara u narednim mesecima i godinama za podršku proizvođačima hrane i za rešavanje problema deficitarne ponude.
Američki Stejt department je procenio da je 2021. godine više od 193 miliona lјudi širom sveta trpelo akutnu nestašicu hrane, što je za 40 miliona lјudi više nego prethodne godine. Predviđalo se da je do kraja prošle godine još 40 miliona gurnuto u siromaštvo i da će biti izloženo prehrambenoj nesigurnosti, naveo je AP.
Druga strana medalјe
Pitanje je, međutim, hoće li najsiromašnijima kojima su ta sredstva najpotrebnija ona i biti dostupna.
Pitanje je koliko će najsiromašnije zemlјe biti u stanju da povuku kredite ma koliko bili povolјniji uslovi njihove otplate. „Naravno da bi svi ti fondovi kao jedna vrsta preraspodele bogatstva, koje je inače oplјačkano uglavnom od tih istih naroda i kontinenata, trebalo da čine bespovratna sredstva. Ipak ne verujem da će ona, makar ne u značajnom delu, biti bespovratna, ali očekujem da bude sa značajno niskim kamatama i sa značajno dužim rokovima otplate“, rekao je za Sputnjik konsultant Branko Pavlović. Koliko god dobro zvučao plan pomoći siromašnima, on ima i drugu stranu medalјe, objašnjavao je on. Ta ideja da se njima pomogne nekakvim fondovima zbog toga što se pretpostavlјa da je moguća nestašice hrane dovešće do takve otimačine i povećanja cena da onda države kojima je to zaista potrebno i koje jesu siromašne, neće moći iz finansijskih razloga uopšte da konkurišu za ta sredstva.
Banke ništa ne poklanjaju
Agroekonomista Milan Prostran pak smatra da je to bila reč o čistom kreditnom aranžmanu, samo verovatno sa nešto povolјnijim uslovima otplate. „Čim je banka u pitanju, banka nikada nikome ništa nije poklonila. Na kraju, novac je roba, banke posluju po principu profita. Kamata je njima osnovni izvor prihoda. Ovde je, ipak, osnovno pitanje odakle će oni kupovati robu“, rekao je on za Sputnjik.
Od kad svet postoji, uvek je imao gladna područja zbog suše, nepogoda, ratnih dejstava. Sada je taj problem eskalirao jer su fondovi hrane prazni što zbog vojnih operacija, što zbog toga što su drugi zaklјučali svoje zalihe. U svetu se godišnje proizvede do 750 miliona tona pšenice, a njeni najveći proizvođači, Kina i Indija, gde živi praktično trećina čovečanstva u vreme krize bile su zabranile izvoz.
„Možete vi izdvojiti ne znam koliko milijardi, ali ako vam je Indija kao drugi najveći proizvođač pšenice na svetu zatvorila svoju granicu onda prodaje samo ono što je ranije ugovorila. Sada se postavlјa pitanje odakle ćete vi to da kupite. Ili ćete ponovo morati da se obratite Ruskoj Federaciji koja je ove godine očekivala rod do 100 miliona tona žita“, ističe Prostran. Kako će neko ubediti onoga ko ima hranu da je proda, dodaje on, podsetivši da je Kina davno još za više od 90 milijardi dolara kupila hranu gde god je našla – i pšenicu i kukuruz i soju, čak i pirinač. Naš agroekonomista, pri tom, konstatuje da će što dejstva u Ukrajini budu duže trajala, situacija sa cenom hrane i brojem gladnih u svetu biti sve gora!
Loši samarićani
Tako smo došli do čistog paradoksa da oni koji konstantno šalјu dodatno naoružanje i praktično finansiraju produžetak ratnih dejstva u Ukrajini, čija pšenica zajedno sa ruskom čini 30 odsto globalnog izvoza, prave planove za sprečavanje gladi u svetu izazvane tim sukobom.
Kredite međunarodnih finansijskih organizacija će, ako uopšte budu mogli da ih povuku ma koliko bili povolјni, vraćati naravno zemlјe gladnih. Mogao bi to da bude prilog za delo „Loši Samarićani“ profesora ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čanga, britku kritiku svetskog ekonomskog poretka koja pokazuje kako je taj sistem ustrojen u korist bogatih zemalјa — loših Samarićana, na uštrb siromašnih.
Analitičar i dugogodišnji istraživač Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kaže da je tačno da je porasla minimalna cena rada, ali dodaje da je mesečna korpa za preživlјavanje lane bila dosegla iznos od 45.000 dinara. Minimalna plata koja se dobija u zemlјi Srbiji bila je tada 35.000 dinara. Za nju je moglo da se kupi samo deo korpe na početku 2022. godine!
I u slučaju postkovid krize u Srbiji, a pa i na početku intervencije u Rusije na Ukrajinu Srbija ima dovolјno hrane za sebe i izvoz. Misli se naosnovne proizvode. Ali, na osnovu rada i zarada u Srbiji je sad već svaki dan oko pola miliona lјudi gladno! Ali situacija u svetu je takva da hrana više nikada neće biti jeftina! Posebno za one kojinemaju para. Proizvodiće se dovolјno. I svake godine dovolјno pšenice. U toj 2022. godine u svetu je bilo čak oko 790 miliona tona pšenice. To je bilo dovolјno za planetu Zemlјu pa čak i za rezerve.
Dakle, hrane će biti, ali klјučno je pitanje koliko imaš para? Pare se pitaju i da li ćeš kupovati hranu kvalitetniju, organsku ili GMO. Hrane Srbija može da proizvede, nije kao nekada, biće je u svakom slučaju. Sejali smo u 2023. odini pšenice na oko 62.000 hektara. U 2024. goini to će biti, kako se očekuje na oko 500.000. Z aishanju SRbiji je potrebno 1,55 mlioan toan godišnje i to u prosečnoj godini može d se proizvede na 300.000 hektara. Kukuruz će biti zasejan na oko 950.000 hektara. U prospčenoj 2023. godini rod je bio oko 6,6 miliona tona, dok se očekuje da će u sušnoj 2024. godini biti tek nešto više od pet miliona tona. Pošto je stočni fodn u Srbiji na najninižim granama za njega će biti dovolјno i četiri miliona tona kukuruza. Dakle, uz ppostojeće zualiha, biće i za izvoz i šenice, čoiji je rod u 2024. godine bio 2,9 mlioan tona, biće za izvoz. Ljako se pronađu kupci.
Proizvedemo je oko tri miliona tona, a nama za ishranu, rezerve i setvu godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Proizvodimo povrće (više od milion tona), voće (oko 1,3 miliona tona godišnje), mesa (oko 440.000 tona svih vrsta) pa će uz pomoć uvoza takođe biti dovolјno u ponudi. Na policama marketa u Srbiji đelјa je da se nalazi oko 80 odsto robe iz domaće proizvodnje. To bi bilo dobro kada bi ti marketi bili domaći. Ali, ako u Lidlu i drugim stranjm marketima mamo samo 20 dosto domače robe, to je onda odraz loše agroekonomske politiek u Srbiji. Najbolej bi bilo kad abi ti marketi svibili domaći. Podaak lođe agroekonksmek politkie je izunet i u Skupštini Srbije, uz koinstataciju da ona više nema samodovolјnokis tu proizvodnji hrane. Posebno je istaknuto da nema ni sopstvenu prerađivačku industriju u selima, jer je ona oplјačkana, uz pomoć države, u privatizhaciji nakon demokratskih promena 2000. godine.
U prilog ovoj tezi analitičari podsećaju da u Srbiji ima 508.365 polјoprivrednih gazdinstava. U Srbiji postoji 4.073.703 miliona hektara polјoprivrednih površina, a koristi se 3.257.100 hektara. Nјive se obrađuju sa 481.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Premehanizovani smo, ali se od tri stara traktora sklapa jedan da može u njive. Prosek starosti mehanizacije je oko tri decenije.Ali, dobar deo mehanizacije jei stariji od svojih vlasnika. Jer, većina vlasnika ove mehanizacije mlađa od nje! Tako da nam njive obrađuje stara mehanizacija od tri decenije i polјoprivrednici koji u proseku imaju i više od 60 godina. Vrednost agrarne proizvodnje na tim njivama po hektaru se kreće od 1.000 do 1.200 eva. Vrednsto ukupne proiѕvodnje na njivama i u stajama nikada nije bila veća od 5,6 miliajrdi evra! Sada je sve to mnogo, mnogo, mnogo, niže.
Dakle, dok je vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji je tek 1.200 evra po jednom hektaru bolјim godinama (to je u Holadniji 24.000 dolara,a u Danskoj 37.000 dolara). Selјak Srbije sa subvencijama, koje nakon povećanja, ali ne ispatle, pa sad smanjenja subvencija i pondudom od možda od 10.000 po hektaru, nemoe ni da zaseje njive, ne da bude i konkurentan na svetskom tržištu. Jer, subvencije u EU se kreću od 480 do 900 eva po jednom hektaru. Tačno je da je sad posle rebalans budžeta agrarfni buddžet oko 136,7 milijardi dinara ili sedam odsto ukupnog budžeta Srbije. Prihvatlјiva suma kada bi imali zdravu polјoprivredu, ali ona to nije u Srbiji. I da se taj novac pravilno i rasporedi. Ali, to u Srbiji nije slučaj, pa proizuvođači opet izlaze na ulicu da se čuje njihov glas kako bi novac dobili bar na vreme!
(Nastaviće se)