POGLEDI: Glad najveća svetska tragedija (1.)

Svakih šest sekundi u svetu jedno dete umre od neuhranjenosti. Taj broj se sad povećava zbog poskuplјenja hrane u svetu, gde se ističe da više neće ni biti jeftine hrane. Zbog toga glad i postaje najveća svetska tragedija. Inače, sve to je pogoršala loša žetva u 2010. godini jer su suše i požari opustošili petinu roda pšenice u Rusiji, jednom od najvećih svetskih izvoznika. Cena hrane stalno je u porastu, pa se UN brinu da ne dođe do nemira, kao što je to bilo 2008. godine u tridesetak zemalјa sveta. Zato se nije ni ostvario jedan od Milenijumskih cilјeva da se procenat gladnih u svetu sa 16 smanji na deset odsto u 2015. godini! Glavni cilј obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, je unapređenje sigurnosti hrane širom sveta, posebno u kriznim vremenima

Branislav GULAN

Organizacija za hranu i polјoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. Ovaj dan se u Srbiji obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlјa Republike Srbije. Svetski dan hran obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao rezultat urbanizacije, globalizacije svetskog tržišta hrane, ali i demografskih i ekonomskih promena. Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblјu, zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske a male nutritivne vrednosti. Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci. Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda. Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu za poneti. Stoga ne čudi što prekomerna uhranjenost i gojaznost uzimaju svoj danak – pandemija gojaznosti u brojkama znači da je preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta od pet do 19 godina danas u svetu gojazno. Istovremeno, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste pa novi podaci ukazuju da je preko 820 miliona lјudi u svetu gladno. Prema najnovijem izveštajuFAO danas više od 815 miliona lјudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60 odsto čine žene.

 Klјučne činjenice:

• Dok je više od 800 miliona lјudi u svetu gladno, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece uzrasta 5–19 godina je gojazno, dok je preko 40 miliona dece prekomerno uhranjeno;
• Više od 150 miliona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 miliona smatra se neuhranjenim;
• Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta;
• Većina svetske populacije živi u zemlјama u kojima prekomerna uhranjenost i gojaznost ubija više lјudi nego glad – 3,4 miliona lјudi umre svake godine zbog prevelike težine i gojaznosti;
• Najvećem delu populacije nedostaju potrebni mikronutrijenti neophodni za zdrav i aktivan život;
• Od oko 6000 vrsta bilјaka gajenih tokom lјudske istorije danas samo šest bilјnih vrsta obezbeđuje više od 50 odsto dnevnog energetskog unosa! Neophodno je da jedemo raznovrsno;
• Klimatske promene prete da smanje ne samo kvantitet, već i kvalitet prinosa. Porast temperature utiče i na snabdevanje vodom, menjajući vezu između bilјaka i patogena i menjajući veličinu riba;
• Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje, uklјučujući 700 milijardi evra troškova za životnu sredinu i 900 milijardi dolara socijalnih troškova;
• Svetski dan hrane predstavlјa priliku da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane, već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilјa održivog razvoja – smanjenje gladi u svetu;
• U Izveštaju FAO  se navodi da su danas gladni svaka osma osoba i svako šesto dijete u svijetu. Istraživanje je provedeno na bazi podataka o smrtnosti djece, nedovolјnoj ishrani i drugim relevantnim činjenicama.
• Iz IFPRI-ja tvrde da je od 1990. godine do danas načinjeno mnogo važnih koraka u borbi protiv gladi u svijetu, ali da je taj problem i dalјe veoma ozbilјan. Navodeći podatke o smanjenju problema gladi u zemlјama poput Kine, Indije, Indonezije i Vijetnama u poslednjih dve i po decenije, u Izveštaju se ukazuje da su nagli porast svetskog stanovništva i klimatske promjene u mnogim regijama učinili da problem gladi ostane gorući problem u svetu;
• Glad je i dalјe najveći problem u zemlјama Afrike i Južne Azije, a Eritreja i Burundi su na vrhu te liste;
• Iako je u poslednjih 15 godina zabilјeženo smanjenje procenta smrtnosti djece mlađe od pet godina u zemlјama Crnog kontinenta, u Izveštaju se upozorava da je taj problem i dalјe na zabrinjavajućem nivou;
• Gana je jedini svijetli primjer znatnog pada indeksa gladi u proteklih 25 godina. Broj neuhranjene djece u toj zemlјi je smanjen za više od 40 posto, a procenat nedovolјno ishranjenih je s 44 smanjen na pet posto;
• Izveštaj IFPRI-ja posebno obrađuje temu „prikrivene gladi“, koja se odnosi na nedovolјan unos vitamina, minerala i drugih potrebnih tvari u ishrani. Iz Instituta upozoravaju da je to ozbilјan problem koji se u većini slučajeva zanemaruje.
• Navodi se kako je broj osoba koje ishranom unose nedovolјne količine vitamina i minerala duplo veći od broja osoba koje nemaju dovolјne količine hrane. Izvještaj stoga navodi da „prikrivena glad“ uzrokuje umiranje 1,1 miliona djece godišnje

Povratak lјudi u polјoprivredu

Pošto se prognozira da će u svetu korišćenje nafte biti svedeno na minimum 2050. godine očigledno je da će polјoprivreda morati da se orijentiše na proizvodnju sa znatno manjom upotrebom nafte što će zahtevati više lјudskog rada, manje hemijskih đubriva i mehanizacije kao i delimičnu ponovnu upotrebu stočnih zaprega ali i znatno više novog znanja, odnosno nauke. Dakle, bićemo prinuđeni da se okrenemo organskoj, odnosno ekološkoj polјoprivredi uz upotrebu novih znanja, posebno za obradu zemlјišta u uslovima suše. Jer, prognoez su da će od 100 godina biti 52 sušne! To će zahtevati hitne mere za stimulisanje seoskog stanovništva na zemlјi kao i za povratak lјudi u polјoprivredu. Ishrana stanovništva biće tako organizovana da će se ići na lokalno snabdevanje hranom i organsku polјoprivredu. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove.

Organska polјoprivreda

Organska polјoprivreda sprovodi se u 120 zemalјa, na 31 milion hektara, a njena vrednost je 23 milijarde dolara. Ovi proizvodi se u Srbiji gaje na oko 24.876 hektara ili na oko 0,6 obradivih površina. Sa njom se u Srbiji bavi oko 7.000 malih proizvođača. a cilј je da to u budućnosti bude na 600.000 hektara. Najnovije ambicije su da se stigne i do milion hektara. Ali je sprovođenje tih želјa u svetu, pa i Srbiji – u zastoju.

Povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava svake gdoine 16. oktobra,  saopšteno je da svetu preti i nestašica vode koja može da dovede do oružanih sukoba! Devet tačaka je najugroženije na svetu. A, smanjenje dostupnosti vode širom sveta treba smatrtati jednim od najbitnijih bezbednosti životne sredne ovog veka. To je stav stručnjaka za vojnu geografiju i bezbednot životne sredine, koji su nedavno objavili studiju koja ispituje odnos između nestašice vode, geopolitike i potencjala za nasilne sukobe u svetu, koji se zagreva, jer raste temperatura!

NAJNOVIJI PODACI UN FAO POKAZUJU DA JE VIŠE OD TRI MILIJARDE LjUDI NA PLANETI POTHRANјENO!

Uprkos poskuplјenjima u Srbiji se još mnogo ne gladuje, za razliku od afričkih i azijskih zemalјa

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i polјoprivredu (UN FAO), više od tri milijarde lјudi nije sebi moglo da priušti zdravu ishranu od 2020. godine, što je približno 112 miliona lјudi više nego godinu dana ranije.

U izveštaju FAO isticano je da je povećanje broja pothranjenih lјudi na planeti delom posledica rasta cena hrane, sa prosečnim troškovima za prehranu višim za 3,3 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine.

Te brojke bile su dovolјno sumorne i bez svih negativnih uticaja koji su se dogodili u međuvremenu. FAO globalni indeks cena hrane za avgust 2022. godine pokazuje cenovni rast od 40,6 odsto u odnosu na prosečne nivoe iz 2020. godine. Koliko li će tek taj skok ostaviti gladnih i pothranjenih lјudi?

Osim ako se nivoi ličnih primanja ne povećaju za sličan obim, kriza ishrane će se verovatno pogoršati, posebno u zemlјama sa niskim prosečnim prihodima koje doživlјavaju ogroman rast cena hrane.

(Ne)pristupačnost hrane se prema Ujedinjenim nacijama meri upoređivanjem cene zdrave ishrane sa nivoom prosečnih ličnih prihoda u nekoj zemlјi. Ako trošak na hranu prelazi 52 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, zdrava (i energetski dovolјna) ishrana se tada smatra nepriuštivom.

U Srbiji je, recimo, poslednjih dana u fokusu bila vrednost prosečne potrošačke korpe upoređena sa iznosom minimalne zarade koji su predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade dogovorili.  Ali, to neće biti dovolјno za minimalni porošačku korpu. Međutim, po smernicama UN trebalo bi uporediti ukupan trošak samo na prehrambene artikle iz prosečne potrošačke korpe i staviti ih u odnos sa prosečnim primanjima jednog domaćinstva.

Prema definiciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, prosečna korpa se odnosi na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, zbog čega se često naziva i prosečnom potrošačkom korpom za tročlanu porodicu, u skladu sa domaćom demografskom slikom. Ako se uzme u obzir da dva člana domačinstva privređuju, onda je taj odnos u našoj zemlјi još povolјniji. Kako god da se posmatra, Srbija ne spade u ugrožene zemlјe, uz sva moguća poskuplјenja kojima smo okruženi. Delimičan razlog za relativno dobru poziciju po tom pitanju je i činjenica, kao vlasti misle, da ipak proizvodimo dovolјno sopstvene hrane.  A, ono što nemamo dok imamopara, kaovalstki kažu, mi ćemo za naš narod uvoziti.

Prema saopštenju UN FAO, trenutno u čak 52 zemlјe na svetu više od polovine stanovništva ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Većina njih je u Africi, dok se ostale nalaze širom Azije, Okeanije, te Srednje i Južne Amerike.Nasuprot tome, u četiri zemlјe — Azerbejdžanu, Islandu, Švajcarskoj i UAE — svih 100 odsto stanovnika može sebi da priušti zdravu ishranu. Slična je slika i za većinu evropskih i razvijenih zemalјa sa visokim dohotkom, gde više od 95 odsto stanovništva može sebi da priušti zdravu ishranu.

Kada se ovi procenti prevedu u apsolutne brojke, Azija ima najveći broj lјudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu – čak 1,89 milijardi, od čega je 973 miliona lјudi samo u Indiji. Dodatnih milijardu pothranjenih i izgladnelih lјudi živi u Africi, te još 151 milion lјudi u Okeaniji i Amerikama.

Dok je glad globalna briga, ipak je posebno akutna u afričkim zemlјama, koje zauzimaju prvih 20 mesta na tabeli najugroženijih država. Najgore stanje je u Burundiju (97,2 odsto gladnog i pothranjenog stanovništva), Madagaskaru (97 odsto), Liberiji (96,8 odsto), Malaviju (96,6 odsto) i Nigeriji (95,8 odsto)

Dve milijarde stanovnika nema pristup pijaćoj vodi!

Svet se nalazi pred ozbilјnim izazovom kako da obezbedi lјudsko pravo na čistu i zdravu pijaću vodu u trenutku kada se procenjuje da dve milijarde lјudi nema pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnu upotrebu. Mnogi izvori vode postaju sve zagađeniji, a ekosistemi koji obezbeđuju vodu nestaju. Klimatske promene remete ciklus vode, uzrokujući suše i poplave. Ovo  je Primarni cilј, kao i podizanje svesti o globalnoj krizi vode i usaglašavanje aktivnosti koje će doprineti ostvarenju međunarodno dogovorenih cilјeva u vezi sa vodama, uklјučujući i one sadržane u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine. Aktivistkinje i aktiviste iz Srbije i čitavog regiona, predstavlјa Iva Marković, kao osnivačica inicijative Pravo na vodu i programska direktorka Polekol-a. Polekol i Pravo na vodu su kao deo panevropske mreže Evropski pokret za vodu i globalnog Narodnog foruma o vodi, učestvovali u pisanju Manifesta vodne pravde. Među više od tri stotine organizacija širom sveta koje su podržale manifest, našle su se i organizacije iz Srbije.

-Vode su ugrožene zagađenjem, prekomernom eksploatacijom i privatizacijom. Među milijardama lјudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi nalazi se i veliki broj stanovnika Srbije. Zato je i poruka, da je dostupnost vode i sanitarno-higijenskih uslova osnovno lјudsko pravo. Voda je zajedničko dobro, a ne tržišna roba i zato mora biti dostupna svima, izjavila je za javnost Iva Marković. Razmatranje ovih tema  smatra se „generacijskom šansom“ jer će se nakon skoro pola veka u ovakvom formatu raspravlјati o vodi. Poslednja ovakva konferencija Ujedinjenih nacija održala se u Argentini 1977. godine.

Šteta od suše mrazeva i grada samo  ove 2024. godine u Srbiji je prepolovila bruto dodatnu vrednost polјoporivrede. Nјive su biel šarene. Usevi su unipšteni od 30 do 80 odsto. Polјoprivrednici su tražili da se proglasi elementarna nepogoda! Država to nije dala, kao ni do sada. Jer, nema para da to plati. Već je rešenje u tome da se proglasi dvocifreno smanjenje proizvodnje! Nauka je prikazala da su, recimo 2017. godini  štete od suša u Srbiji bile 1,5 milijardi dolara. Nije bila elementarna nepogoda, nego – pad polјoprivredne proizvodnje od 11,7 odsto. Tako nešto slično će biti i ove 2024. godine. Zna se i da je rod voća 2024. godine u Srbiji manji do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Ako, su štete od suše u 2017. godini bile 1,5 milijardi evra, onda su one u 2024.godine, najmanje tri milijarde evra, kažu zadrugari u Srbiji. Inače, od 2000. godine ovo je već osma sušna godina u Srbiji i regionu. Do ove godine suše su samo u Srbiji nanele šteta od oko sedam milijardi dolara!

Vanredni profesor na odseku za geografiju i životnu srdinu na Univerziteti Vilanova u Pensilvaniji, Frensisn Galgano, rekao je za javnost da su loše upravlјanje u akutno ranjivim oblastima posebnpo u prekograničnkm rečnim slivovima – i produblјivanje klimatske krize dve glavne brige, piše CNBS. Postoji problem upravlјanja i sve veći efekat suše i klimatskih promena. Jer, će od 100 godina 52 biti sušne. Mislim da je to osnovna stvar koja destabilizuje našu sposobnost da rešavamo, sukobe oko vode na miran i efikasan način, rekao kje Galgan. ,,Starno se nadam da grešim’’ dodao je. Ali ovo je moj stav i podaci to potvrđuju, rekao je on.

Mogućnosti za vodene ratove su dugotrajna aktivna debata, u kojoj svi, od visokih zaničnika UN do renomiranh sručnjaka za hidropolitiku, izražavaju svoju zabrinutost zbog uočenih rizika. Drugi opet, međutim, skeptičniji, iz Stokholmskog međunarodnog Instititua za vodu (SIVI) neprofitne organizacije koja se bavi analizom upravlјanja vodama, rekli su ua javnost, da čak i usred mogućeg porasta društvenih sukoba i nasilјa ,,voda može biti most za mirne pregovore, a ne okidač ili oružje rata’’? Održivost vode postaje sve bitniji glbalni izazov. Procenjuje se da se polovina svetske populacije  već se  suočava sa ozbilјnom nnestašicom vode tokom najmanje jednog dela godine, dok podaci koje je 2023. godine objavio Svetski institut za resurse, upozoravaju da bi zapanjujućih 70 bilioan dolara – ili 31 odsto globalnog bruto domaćeg proizvdoa – moglo biti izloženo velikom stresu zbog vode u 2050 godini.

Sve veća konkurencija za vodu u već sušnim oblastima, zajedno sa sve većm efektom klimafskih promena, dovela je do mora naslova u vezi sa vodom poslednjih meseci. Tako su stanvnici glavnog grada Meksikaa izašli na ulice u januaru 2024. godine, u znak protesta zbog ,,neviđene’’ višenedelјne nestašice vode, iranske vlasti su u junu upozorile Teheran i više od 800 gradova i sela da su u opasnoti od sleganja yemlјe, a Modis Rejsting je nedavno saopštio da bi nestašica vode u Indiji mogla doneti širenje i kreditne krize. Ozbilјna globalna kriza vode dodatno je popunjena alarmantnim porastom broja bezbednosnih incidenata. Podaci koje je naveo Kontrol Risks početkom juna 2024. godine otkrili su da je prosečan broj mesečnih bezbednosnih incidenta u vezi sa vodom porastao od 230 odsto iѕmeđu početka 2019. i maja 2024. godine.  Globalna konsultantska kuća za ryine i oakve situacije, je saopštila da ovi incidenti uklјučuju proteste i nasilne nemire povezane sa nestašicom vode ili  zagađenjem, upozorila je da je malo vrovatno da će se ovaj trend usporiti u narednim mesecima.

Najveći potrošač vode je – poljoprivreda

Ovaj sektor uzrokuje zagađenje voda intenzivnom upotrebom đubriva i pesticida, upozorava Evropska agencija za životnu sredinu. Šta donosi budućnost?

Zagađenje, prekomerena upotreba i klimatske promene ozbiljno ugrožavaju otpornost vodenih resursa u Evropi. Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pod nazivom „Stanje voda u Evropi 2024: potreba za poboljšanjem otpornosti vodenih resursa“, poljoprivreda predstavlja najznačajniji pritisak na površinske i podzemne vode.

Evropa nije na dobrom putu da ostvari ciljeve poboljšanja njihovog zdravlja, a prema pravilima EU-a, stoji u saopštenju EEA. Poljoprivreda, kao najveći potrošač vode u Europi, uzrokuje zagađenje zbog intenzivne upotrebe đubriva i pesticida, prema praćenju država članica. Bez promena u praksama, potražnja za navodnjavanjem u poljoprivredi verovatno će rasti s klimatskim promenama.

„Zdravlje evropskih voda nije dobro. One su suočene sa neviđenim nizom izazova koji ugrožavaju njihovu sigurnost„, izjavila je u saopštenju izvršna direktorica EEA, Lina Ila-Mononen.

Degradacija staništa je široko rasprostranjena (Shutterstock/Ivan Azimov 007)

Prema Izveštaju, uprkos napretku, evropske vode i ekosistemi i dalje trpe zbog hemijskog zagađenja, uglavnom zbog termoelektrana na uglje i difuznog zagađenja đubrivima i pesticidima iz poljoprivrede. Degradacija staništa takođe je široko rasprostranjena.

Klimatske promene dodatno povećavaju pritisak na ovaj resurs, što otežava zaštitu ekosistema. Prema podacima država članica EU-a, samo 37  površinskih vodenih tela postiglo je „dobar“ ili „visok“ ekološki status, što je mjra zdravlja ovih ekosistema, prema Okvirnoj direktivi o vodama EU-a, dok je 29 odsto ostvarilo „dobar“ hemijski status u razdoblju od 2015. do 2021.

„Moramo udvostručiti napore kako bismo obnovili zdravlje naših vrednih reka, jezera, obalnih voda i drugih vodnih tela i osigurali da ovaj vitalan resurs bude otporan i siguran za buduće generacije„, objasnila je Ila-Mononen.

Mere država članica uspele su da zaustave dalje pogoršanje njihovog stanja, rešavanjem određenih hemijskih zagađenja i poboljšanjem uslova za neke vrste poput školjki i rakova, ali nije zabeležen sveukupni napredak od poslednjeg ciklusa praćenja.

Biće sve veća potreba za navodnjavanjem

 Kada je reč o podzemnim vodama, one su u boljem stanju nego površinske, sa 77 odsto dobrog hemijskog statusa, a u pogledu snabdevanja, za 91 odsto podzemnih se smatra da su dobrog kvantitativnog statusa. One su, inače, ključan izvor pitke vode, pa su potrebne životnoj sredini, poljoprivredi i industriji. 

Šta donosi budućnost?

Uprkos tome, pesticidi i zagađenja đubrivima ostaju problem. Rok koji je postavila Okvirna direktiva o vodama EU-a za postizanje dobrog stanja površinskih i podzemnih bio je 2015. godina, a najkasnije do 2027. godine. Tenutnim tempom napretka, on neće biti ispunjen.

Kako navode u saopštenju, otpornost se u Evropi može poboljšati smanjenjem potrošnje i povećanjem efikasnosti u poljoprivredi, industriji i domaćinstvima. Postavljanje ciljeva za štednju i smanjenje potražnje moglo bi dovesti do konkretnih rezultata i olakšati praćenje napretka, a za bolje upravljanje potrebne su ažurirane informacije o količini i kvalitetu. Pritisci na vodne resurse moraju se smanjiti, a zagađenje sprečiti prema ciljevima Akcijskog plana za nultu stopu zagađenja. Kratkoročno je potrebno smanjiti upotrebu i ispuštanje štetnih materija. Obnova reka, močvara i tresetišta može stvoriti zdravije ekosisteme koji osiguravaju kvalitetnu vodu, skladište ugljenik i ublažavaju učinke ekstremnih vremenskih prilika, zaključuju u saopštenju.

                                      (Nastaviće se)