POGLEDI: Državna ruka u džepu mlinara!

Zahtev mlinara da ih Vlada obešteti zbog donošenja uredbe o ograničenju cena brašna nema ekonomsku osnovu jer je došlo do pada cena pšenice na tržištu, smatraju potrošačka udruženja. Ipak, poljoprivredni stručnjaci ističu da zbog ekonomske krize i niskog životnog standarda građana odluku o ograničenju cena brašna još uvek ne treba ukidati. Zahtev mlinara da im država isplati naknadu se pak zasniva na tvrdnji da zbog uredbe o ograničenju cena brašna gube pet dinara po kilogramskom pakovanju za tip 400 i tip 500. „Vlada Srbije je u septembru 2023. godine dopunila uredbu kojom je propisala za oko 25 dinara manje proizvođačke i maloprodajne cene brašna tipa 400 i 500, u pakovanju od kilogram, sa obrazloženjem da je pala cena pšenice“, navodi Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije.

Prozvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,9 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara. Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice. Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru 2023. godine, intervenisali u novembru iste godine više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak od ukupno 40 miliona dinara za oktobar, novembar i decembar 2023 godine, ali se, kako je rekao Šajatović, taj zahtev ignoriše!

Udruženje: Vlada smanjila cene brašna, a odbija mlinarima da nadoknadi gubitak!

Zdravko Šajatović ističe da će se uskoro uputiti i zahtev za kompenzaciju za januar i februar 2024. godine, s obzirom na to da smanjenje cena važi do kraja februara, pod uslovom da se ne produži.

Mlinari plaćaju ceh socijalne politike!

Prema Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, „vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu“. Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se, kako je navedeno u tom zakonu, u budžetu Srbije. Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište tog brašna najmanje 50 odsto, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke. Sa druge strane predstavnici potrošača smatraju da zahtev mlinara da im se nadoknade troškovi zbog ograničenja cena brašna nije ispravan, odnosno da nije zasnovan na ekonomskim parametrima.

„Došlo je do pada cena pšenice na tržištu i shodno tome logično je da se snizi i cena brašna. U takvim okolnostima rezonovanje mlinara ne odgovara stanju na tržištu. Drugim rečima, ne može se konstatovati da su oni pretrpeli poslovne gubitke kada je reč o toj konkretnoj meri Vlade Srbije. Sa druge strane, tačno je da Vlada ne čini dobro kada administrativnim merama pokušava da uredi tržište. Takva orijentacija je potpuno pogrešna. Zbog toga uredbu o ograničenju cena brašna ne treba produžavati. Međutim, to nikako ne znači da bi mlinari nakon toga trebalo da dižu cene iznad realnih tržišnih granica jer bi to svakako ugrozilo standard potrošača. Jednostavno, činjenica da je pala cena pšenice je nešto što mlinarska industrija mora da uvažava u formiranju cena svojih usluga i proizvoda“, ističe za javnost  Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

„Tačno je da su merama Vlade poput one o zabrani izvoza brašna i pšenice mlinari i ratari oštećeni. Zbog toga bi trebalo da dobiju određenu vrstu naknade. Međutim, to nikako ne bi trebalo sprovoditi kroz izdvajanje sredstava iz budžeta jer u državnoj kasi nema toliko novca koji može da se deli na sve strane. Drugim rečima, treba naći rešenje o pomoći ratarima i mlinarima kojim neće trpeti ni budžet ni socijalno ugrožene kategorije. Jedan od načina bio bi potpuna izmena agrarne politike države i stavljanje akcenta na podršku prerađivačkom sektoru kako bi poljoprivrednici imali kome da prodaju svoje proizvode. U sklopu toga trebalo bi razmišljati i o ponovnom pokretanju poljoprivrednih kombinata. Ako oni postoje u razvijenoj Nemačkoj ne vidim razloga da ih nema i kod nas u Srbiji“, navodi za javnost analitičar Vojislav Stanković. Po njegovim rečima, ukidanje uredbe o ograničavanju cena brašna je nešto o čemu svakako treba razmišljati ali ne u ovom trenutku u kome su negativni efekti ekonomske krize i dalje veoma jaki i utiču na standard potrošača.

Proizvodnja i potrošnja brašna za ljudsku ishranu u Srbiji

,,Prema proceni ,,Žitounije’’, a polazeći od situacije na tržištu brašna u Srbiji, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona (zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog broja stanovnika), smanjili smo dosadašnje procene godišnje meljave pšenica sa 1,2 miliona tona na million tona, odnosno na 1,05 miliona tona u slučaju osetnog povećanja izvoza brašna’’, navodi Šajatović.

Od million tona pšenice proizvede se oko 730.000 tona brašna za ljudsku ishranu  (prosečni procenat izmeljavanja pšenice  0,73 odsto) u Srbiji.  Dobijeno brašno za ljudsku ishranu utroši se za proizvodnju:

• hleba i peciva;
• neposrednu potrošnju stanovništva;
• proizvodnju testenina;
• konditorsku industriju;
• izvoz;

U odnosu na podatke iz prethodnih godina, zaključno sa 2022. godinom, osim što se:

• smanjila se potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika, sa 91,5 kilograna na 48,58 kilograma;
• smanjen je i broj stanovnika Srbije: od 2006.godine (sa 7.622.185) do 2022 godine (na 6.664.449);

U tome vremenu broj stanovnika u Srbiji  smanjen je za 957.736  – (procene RZS za 2006.g. i popis stanovništva u 2022.godini).

,,Oba faktora uticala su u navedenom vremenu na smanjenje ukupne godišnje potrošnje hleba u

Srbiji za 374.000 tona’’, dodaje Šajatović.

Proizvodnja hleba i peciva

Procena godišnje potrošnje brašna za proizvodnju hleba i peciva u Srbiji iznosi 283.000 tona, i to:

• HLEB – broj stanovnika 6.664.449 x 48.58 kg = 324.000 tona x 0,74 =234.000 tona brašna;
• PECIVO – broj stanovnika 6.661.449 x 10 kg =  000 tona x 0,74 = 49.000  tona brašna;

Procena godišnje potrošnje brašna za neposrednu potrošnju stanovništva u Srbiji:

• Broj stanovnika 664.449  x 19,55 kg = 130.000  tona brašna

Građani u Srbiji troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz tzv.  “mala pakovanja“ brašna (pakovanja 1/1, 2/1, 5/1 i 10/1 kilogram). Prema podacima višegodišnji prosek  godišnje proizvodnje “malih“ pakovanja brašna iznosi oko 60.000 tona od čega se oko  osam odsto ili oko 5.000 tona izveze. Takođe treba uzeti u obzir da, naročito u manjim sredinama, vlasnici RPG (koji između ostalih ratarskih  kultura proizvode i pšenicu) značajne količine brašna za potrebe svog domaćinstva obezbeđuju kroz tzv. “ušurnu meljavu“, a određene količine brašna za potrebe svog domaćinstva stanovništvo kupuje direktno u prodavnicama mlinova (pakovanja 25/1). Procena je da ukupna  domaća potrošnja malih pakovanja brašna (od 1-10 kg), pakovanja 25/1 i brašna iz ušurne meljave,  u domaćinstvima u Srbiji ukupno iznosi oko 130.000  tona.

Potrošnja brašna za testenine

• Potrošnja brašna za testenine 664.449 x 9.58 kg = 64.000 tona brašna;

(NAPOMENA: Korišćeni su podaci od RZS).

 Potrošnja brašna za konditorsku industriju

• Prema podacima RZS godišnje se za proizvodnju konditorskih proizvoda (keksa) u Srbiji potroši:

6.9 kg x 6.664.449 = 46.000 tona brašna

• Izvoz brašna iz Srbije u kalendarskoj 2022 godini iznosio je 134.000 tona;

Godišnja potrošnja

Za ekonomski položaj mlinske industrije u Srbiji posebno je zabrinjavajuće da naša država u uslovima aktuelne svetske ekonomske krize donosi mere socijalne politike (što i jeste njena obaveza) ali značajan deo tereta te politike svaljuje na teret mlinske industrije (i indirektno na proizvođače pšenice).

Iz  navedenih procena vidi se da i dalje u Srbiji postoji izražen negativan trend u smanjivanju potrošnje brašna na domaćem tržištu. Iz navedenih procena uočljivo je da su previsoke prelazne zalihe brašna što je posledica ekonomski neopravdane zabrane izvoza brašna u martu i aprilu 2022.godine, u kom periodu smo “izgubili“ izvoz brašna od oko 40.000 tona. Ohrabrujuće je da izvoz brašna u drugom polugodištu 2023.godine pokazuje vrlo pozitivan trend povećanja, tako da će izvoz brašna u 2023. godini biti bar za 30.000 tona veći nego 2022.godine a samim tim će se smanjiti i prelazne zalihe brašna. U 2023.godini na domaćem tržištu brašna imamo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po tzv. “damping cenama“, što u praksi znači po 22.00 din/kg (bez PDV) – što je jedva iznad tržišne cene pšenice (koja iznosi oko 20 dinara po kilogramu), a najčešća tržišna cena istog tipa brašna  koje mlinska industrija prodaje tim istim pekarima iznosi oko 32.00 dinara po kilogamu!

,,Ako se zna da godišnja potrošnja brašna T-500 od strane pekara-proizvođača hleba i peciva iznosi 283.000 tona a država preko Robnih rezervi prodaje 74.000 tona brašna, onda je lako zaključiti da je država “oduzela“, odnosno opljačkala mlinsku industriji oko 26 odsto navedenog segmenta tržišta. Osim toga, država je krajem septembra 2023. godine, sa važnošću do 31.decembra 2023. godine, donela posebnu uredbu (samo za mlinsku industriju) kojom je propisala proizvođačke cene za kilska pakovanja brašna T-400 i T-500 koja je za oko 25 dinara po kilogramu niža od to tada propisane. ,,Žitounija’’ je podnela zahtev Vladi da mlinarima-proizvođačima kilskih pakovanja isplati kompenzaciju od pet dinara pokilogramu (u skladu sa čl.37.st.5, Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda)’’, kaže Zdravko Šajatović.

       (Autor je analitičar i publicista)