POGLEDI: Bakterije otpornije od ljudi

Zbog antimikrobne rezistencije u svetu godišnje umre 700.000 ljudi! O tome svedoče i najnoviji podaci iz 2021.godine, koji ukazuju na to da se preko 70 odsto antibiotika koristi kao promoter rasta životinja. S obzirom na to da postoje države u svetu koje ne sankcionišu upotrebu antibitioka za podsticanje rasta životinja ne samo da je ugroženo zdravlje ljudi i životinja, nego postoje i posledice i za bezbednost hrane. Zato je neophodan svestrani multisektorski pristup rešavanju ovog problema.

Zbog ovakve situacije svake tri sekunde u svetu jedna osoba umre zbog posledica antimikrobne rezistencije, koja se svrstava među deset najvećih pretnji javnom zdravlju!  Ukoliko se što pre ne smanji upotreba antibiotika, za bar 50 odsto, tokom naredne dve – tri decenije ljudski rod neće imati čime da se brani od sve otpornijih bakterija. Dakle, antimirobna rezistencija je veoma značajna tema, kako u humanoj medicini, tako i u veterini, jer smo kroz interakciju sa životinjama svakodnevno izloženi patogenima i genima koji direktno utiču i na ljudsko zdravlje. Postoji i oko 30.000 polusintetičkih i sintetičkih antibiotika, ali je samo 100 od njih ispitano u kliničkoj praksi, dok se u terapijske svrhe koristi oko 60-tak. Bakterijska rezistencija je otpornost bakterija na dejstvo nekog antibiotika, tako da one opstaju ili se čak umnožavaju u njegovom prisustvu. Sa početkom upotrebe antibiotika javila se nada da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjene, ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike tj. bakterijske rezistencije. .

Smanjiti preteranu upotrebu antibiotika

Po rečima prof. dr Ivana Stančića, direktora Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Srbija se, među evropskim državama, nalazi negde u sredini po upotrebi antibiotika u lečenju životinja. Javno zdravlje moramo da čuvamo i putem životinja. Sigurno je da potrošači nisu u mogućnostima da prepoznaju meso i perađevine kod kojih je bila upotrebljena preterana količina antibiotika za lečene životinje. Zato je bitno da se meso kupuje od proverenih proizvođača, koje kontrolišu sanitarne i veterinarske i druge akreditovane veterinarske službe. Time su mnogo manje mogućnosti prenošenja gena mikrobiološke rezoistentnosti sa proizvoda životinjskog porekla čoveka.

Prema mišljenju prof. dr Frane Božića, iznetom na skupu u Novom Sadu, mikrobiološka rezistencija javila se već nakon  primene privih antibiotika u praksi i razvijala se uporedo  sa uvođenjem novih preparata. Najozbiljnije nevolje su se javile 1948. godine, kadsu nutricionisti i biohemićčari u SAD ustanovili da ostaci aktinomiceta u hrani, iz kojih su nastali antibiotici, imaju izuzetan uticaj na enorman rast pilića, neuporedivo veći nego uz klasičnu ishranu. Nedostatak hrane i ,,glad za profitom’’ posle Drugog svetskog rata učinili su da se upotreba antibiotika u hrani za živinu proširi i po čitavom svetu, čak u većim količinama nego za čoveka. Veliki broj država to i sada dozvoljava, čak i uz koriščenje u dužem vremenskom periodu. S druge strane, SAD su 2017. godine proglasile ilegalnim korišćenja antibiotika za podsticanje rasta životinja, ali ne i u svrhu izlečenja. Evropa je 2006. godine zabranila upotrebu antibitoika za podsticanje rasta životinja, a 2022. godine je oganičila primenu i u, svemu zaista neophdobnim slučajevima, uz saglasnost veterinara. U Srbiji je taj postupak zakonski zabanjen i kažnjiv. Iznenađenje je da su eksperimenti na vegetarijancima pokazali prenošenje gena mikrobiološke rezistentnosti kao i kod nevegetarijanaca, što ukazuje na to da nije uvek reč o klasičnoj zoonozi.

Kada životinje razviju antimikrobnu rezistenciju, antibiotici mogu postati manje efikasni u njihovom lečenju. Ovo može dovesti do produženog trajanja bolesti, povećanog rizika od komplikacija, povećane smrtnosti, smanjene dobrobiti i produktivnosti životinja, ali i ograničava mogućnost za lečenje zaraznih bolesti.

“Značajno je istaći da se geni rezistencije mogu preneti sa životinja na ljude i obrnuto. Izloženost ljudi rezistentnim bakterijama može dovesti do razvoja infekcija koje je teže lečiti konvencionalnim antibioticima. Smanjenje efikasnosti antibiotika kod ljudi takođe može ograničiti opcije lečenja i dovesti do veće osetljivosti na infekcije, produženi boravak u bolnici, veći rizik od komplikacija i smrtnost. Kroz interakciju sa životinjama svakodnevno smo izloženi patogenima i genima koji direktno utiču i na ljudsko zdravlje“, ističe prof. dr Zorana Kovačević, rukovodilac PROMIS „InfoBomat“ projekata, koji su finansirani od strane Fonda za nauku Republike Srbije.

Izveštaj SZO iz marta 2023. godine, a na osnovu istraživanja objavljenog u eminentnom naučnom časopisu „Lancent“, ukazuju na činjenicu da je u 2019. godini 1,27 miliona smrtnih slučajeva godišnje bilo direktno izazvano rezistencijom bakterija na antibiotike, dok je blizu pet miliona smrtnih slučajeva povezano sa ovom globalnom pretnjom javnom zdravlju.

Slična situacija je i u našem regionu, što je jedan od zaključaka 2. Međunarodne konferencije „Antimikrobna rezistencija u veterinarskoj medicini – trenutno stanje i perspektive“, održanoj sredinom 2023. godine u Novom Sadu. Najbitnije je istaći da se do 2030. godine upotreba antibiotikia u veterini mora smanjiti za 50 odsto, a u humanoj medicini za 60 odsto.

Problem savremenog društva ogleda se u tome što se najveća količina antibiotika koristi za životinje namenjene upravo za ishranu ljudi. U ovu grupu životinja spadaju živina, goveda i svinje, međutim, oni se primenjuju i u procesu lečenja kućnih ljubimaca. Posledično, te grupe životinja su najviše pogođene rezistencijom. Pored zdravstvenog, zabrinjava i ekonomski aspekt koji antimikrobna rezistencija predstavlja za društvo. Bez efkasnih antibiotika i proizvodnja hrane u svetu će opasti. Tako je Svetska banka napravila projekciju da će se kao posledica antimikrobne rezistencije stočarska proizvodnja smanjiti za 11 odsto u zemljama u razvoju.

Zlatna era  penicilina

Kada je 1928. godine škotski naučnik Aleksandar Fleming utvrdio efikasno delovanje penicilina na bakterije, otvorena je ,,zlatna era’’ antibiotika koji izazivaju usporavanje rasta ili uništavamnje tih mikroorganizama kod ljudi i životinja. Potom je počelo ubrzano lečenje mnogih zaraza, poput ,,spavajuće bolesti’’, koju izaziva muva ce – ce, zatim sifilisa i drugih opakih bolesti. Smatralo se da je ljudski um dokazao svoju nadmoć na drugim živim bićima, čak do te mere da je u stanju da upravlja i iskoreni najopasnije bolesti izazvane bakterijama. Ali, samo nekoliko godina od početka koriščenja penicilina, pored mnoštva uginulih bakterija, pojavile su se i one koje su otporne na antibitoike, uz sposobnost brzog razmnožavanja. Isti efekat nastajao bi uz upotrebu još jačih doza antibiotika, sve opasnijih po čoveka. Ni do danas rešenje nije nađeno iako postoji oko 4.000 prirodnih i oko 30.000 polusintetičkih i sintentičkih antkibiotika. Pokazalo se da su  bakterije neuporedivo, otpornije od čoveka. Podizanje svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini predstavlja jedan od najboljih načina borbe protiv antimikrobne rezistencije.

Svetska zdravstvena organizacija čak upozorava da ukoliko se što pre ne smanji upotreba upotreba antibiotika za bar 50 dosto, ljudski rod za dve – tri decenije neće imati čime da se brani od sve otpornijih bakterija. Upravo ta činjencia bila je povod da se, drugu godinu uzastopno, u Novom Sadu, sredinom ove godine održi druga Međunarodna konferencija o antimikrobnoj  rezistenciji, s ciljem da postane tradicija.

Neracionalna upotreba antibiotika

 Usled neracionalne upotrebe antibiotika, Republika Srbija se ubraja u zemlje sa visokom stopom rezistencije kako u humanoj, tako i u veterinarskoj medicini. Nacionalna referentna laboratorija za veterinarsku medicinu odgovorna je za sprovođenje monitoringa bakterijske rezistencije. Dobijeni rezultati u Republici Srbiji jasno pokazuju visoke nivoe rezistencije među izolovanim bakterijskim sojevima, upravo prema najčešće korišćenim antibioticima u veterinarskoj medicini. Ovi rezultati otkrivaju ozbiljan problem rezistencije prema kritično važnim antibioticima, koji se koriste u humanoj medicini. Kada životinje razviju antimikrobnu rezistenciju, antibiotici mogu postati manje efikasni u lečenju infekcija kod tih životinja. Ovo može dovesti do produženog trajanja bolesti, povećanog rizika od komplikacija, povećane smrtnosti, smanjene dobrobiti i produktivnosti životinja.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) procenjuje da u Evropskoj uniji, Islandu i Norveškoj godišnje umre više od 35.000 ljudi zbog antimikrobne rezistencije, a da takve infekcije stvaraju dodatnih 1,5 milijardu troškova u zdravstevnoj zaštiti i gubicima produktivnosti u EU.

Cilj organizatora konferencije, održane u Novom Sadu, bio je da se kroz predavanja eminentnih stručnjaka iz Srbije i Evrope, namenjenih veterinarima u našoj zemlji i regionu, istakne važnost koju antimkrobna rezistencija predstavlja za javno zdravlje kao jedna od deset pretnji globalnom javnom zdravlju prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Značajno je istaći da se geni rezistencije mogu preneti sa životinja na ljude i obrnuto. Izloženost ljudi rezistentnim bakterijama može dovesti do razvoja infekcija koje je teže lečiti konvencionalnim antibioticima. Smanjenje efikasnosti antibiotika kod ljudi takođe može ograničiti opcije lečenja i dovesti do veće osetljivosti na infekcije, produženi boravak u bolnici, veći rizik od komplikacija i smrtnost.

Uticaj na lanac ishrane

Rezistentnost bakterija može značajno uticati i na lanac ishrane na nekoliko načina. Ove bakterije mogu se pronaći u prehrambenim proizvodima životinjskog porekla, kao što su meso, mleko i jaja, a kroz lanac ishrane se mogu preneti i na ljude. Konzumiranje hrane koja sadrži rezistentne bakterije može dovesti do kolonizacije tih bakterija u crevima ljudi. Na žalost, to takođe znači da su rezistentne bakterije prisutne u digestivnom traktu ljudi i mogu se prenositi na druge ljude. Ovo može dovesti do širenja rezistentnih bakterija kroz populaciju i lanac ishrane.

Problem savremenog društva ogleda se u tome što se najveća količina antibiotika koristi za životinje namenjene upravo za ishranu ljudi. U ovu grupu životinja spadaju živina, telad i svinje, međutim, oni se primenjuju i u procesu lečenja kućnih ljubimaca. Posledično, te grupe životinja su najviše pogođene rezistencijom. Na primer, jedno od najčešćih obolenja kod krava je mastitis, samim tim je i upotreba antibiotika u terapiji ovog obolenja na visokom nivou. Pored navedenih životinja rezistenstnost je moguća i kod kućnih ljubimaca. Iz ovih razloga, sve navedeno su teme Međunarodne konferencije sa akcentom na racionalizaciju upotrebe antibiotika kod svih životinjskih vrsta.

Podizanje svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini predstavlja jedan od najboljih načina borbe protiv antimikrobne rezistencije. Prema podacima SZO, najmanje 700.000 ljudi godišnje umre usled posledica antimikrobne rezistencije. SZO upozorava na procene da će do 2050. godine kao posledica rezistencije bakterija na antibiotike biti izazvano 10 miliona smrtnih slučajeva ukoliko ne budemo dovoljno obratili pažnju na ovu tihu pandemuju.

Nadzor rezistencije na antibiotike još uvek nije uveden u Srbiji, kao što se to kontinuirano radi u Evropskoj uniji. Cilj organizatora konferencije bio je da ukaže na važnost pravilne upotrebe antibiotika i primene vodiča koji su zasnovani na dokazima, sprovođenje biosigurnosnih mera, istraživanje i primenu dostupnih alternativa za upotrebu antibiotika.

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, „antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti“.

Među više od 30 izloženih referata na skupu u Novom Sadu bilo je dosta onih koji su predlagali alterantivna rešenja kao zamenu za upotrebu antibitiika u lečenju ljudi, aposebno životinja… Mnoga od njih već se potvrđuju u praksi. Ali, opšti je zaključak da je neophodno i maksimalno  moguće smanjenje upotrebe antibiotika u lečenju. Zato valja učiniti sve da do upotrebe aantibiotika ne dođe, prvenstveno primenom prevencije, biosiurnosnih mera, vakcina, a ako i to nebude deovoljno, moguće je koristitit i proverene alternativne metode.

Na skupu je istaknuta neophodnost bržeg pronalaženja novih antibiotika nego što se razvija mikrobiološka rezistentnost. Izuzetbno je važno da se naši veterinari, koji su vrlo dobro edukovani, neprekidno informišu o najnovijim lekoviima, njihovoj efikasnosti i mogućnostima primene u što kraćem roku, kako bi intervencije bile blagovremene. Bioritam je i edukacija farmera kroz podizanje njihove svesti da ništa ne treba preduzimati bez odobrenja veterinara, nakon laboratorijske analize i sigurne dijagnoze. Pri tome se koriste i postojeći vodiči za racionalnu upotreu antkibiotika koji se već upotebljavaju u razvijenom delu Evrope i na većim farmama u Srbiji. Sve to je zakonski reguslisano, samo je potrebno da se dosledno primenjuje u praksi. (B.Gulan)