POGLED NA MALINE U SVETU I SRBIJI (2)

Arilje, prestonica maline

Drastičan pad proizvodnje u Čileu, poslednjih godina, izazvao je jagmu za ovim voćem, što je dovelo do poskuplјenja i u Srbiji. Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako i u Srbiji

Branislav GULAN

Arilje je smešteno u planinskom delu zapadne Srbije i pripada Zlatiborskom okrugu. Smešteno je između slivova reka Moravice, Velikog Rzava i Malog Rzava, na površini od 349 kilometara i nadmorskoj visini od 330-1.382 metra. Pripada brdsko-planinskom području što je najpodesnije za uzgoj malina. Područje je bogato čistim vodama i atraktivnim šumskim predelima, što ga ubraja u najčistije i najzdravije sredine u Srbiji. Očuvana sredina pruža izvanredne uslove za proizvodnju zdrave hrane. Arilje je već prepoznatljivo u svetu po proizvodnji maline i nazvano je svetskom prestonicom maline. U opštini se gajenjem maline bavi skoro celokupno stanovništvo. Prema statistici postoji 5.000 “malih fabrika” pod otvorenim nebom koja proizvedu godišnje oko 20 miliona kilograma maline. Malinu još zovu ,,crvenim zlatom’’ Srbije jer je naša zemlja jedan od najvećih proizvođača maline na svetu. Najbolji kvalitet naše maline je rezultat kombinacije idealnih klimatskih uslova, kvalitetnog zemljišta i proizvodne tehnologije.

 

Drastičan pad proizvodnje u Čileu, poslednjih godina, izazvao je jagmu za ovim voćem, što je dovelo do poskuplјenja i u Srbiji. Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako i u Srbiji. Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskuplјenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi ova i naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

STATISTIKA

• U strukturi izvoza agroindustrijskih proizvoda malina predstavlja naš najznačajniji izvozni proizvod;
• Ukupna površina pod malinom u Srbiji iznosi 15,2 hiljade hektara sa tendencijom rasta po prosečnoj stopi od 2,8 odsto godišnje. Proizvodnja maline u Srbiji varira od 65.000-100.000 tona;
• Prosečan prinos malina kod nas iznosi oko sedam tona po hektaru što je za 6% više u odnosu na ostvareni evropski učinak;
• Oko 98 odsto površine pod malinom locirana je u Centralnom delu Srbije. Regionalno posmatrano najveći proizvođač maline je Zlatiborski okrug;
• U Srbiji u periodu od pet godina proizvodnja maline iznosi u proseku oko 80.000 tona;
• Najveći deo izvoza usmeren je ka EU;
• U sezonsku proizvodnju i preradu maline uključeno je sa sezonskim radnicima vise od 200.000 stanovnika Srbije;
• U svetu, inače, iz godine u godinu raste proizvodnja maline i dostiže 430.000 do 460.000 tona, a gaji se na 82.000 hektara;
• Srbija je dugo bila prvi proizvođač u svetu kada je osamdesetih godina prošlog veka proizvodila 116.000 tona maline godišnje;
• Regionalno posmatrano najveće površine maline nalaze se u Evropi koja u svetskim okvirima proizvodnje ucestvuje sa 87 odsto;
• Najveći svetski potrošači maline su Nemačka i Francuska. 10 kilograma maline po glavi stanovnika godišnje.
• Najveću uvoznici srpske maline su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija i Francuska;

PROIZVODNJA MALINE U SRBIJI

Godina                                               Hektari                                                      ToneektariHh

2010.                                                 14.570                                                     70.000

2011                                                  14.550                                                     85.000

2012.                                                 15.332                                                     55.000

2013.                                                 13.000                                                     59.000

2014.                                                 15.000                                                     63.200

2015.                                                 21.861                                                   109.742

2016.                                                 15.000                                                     65.000

2017.                                                 15.000                                                     50.000

2018.                                                 15.000                                                     60.000

2019.                                                 19.000                                                     55.000

2020.                                                 18.000               očekuje se                  60.000

(Izvor: RZS, proizvođači i B. Gulan)

Svet i maline – proizvodnja  2012 -2016. godineSave

Cena malina u 2017. godine u otkupu se spustila ispod 100 dinara za kilogram. Kako lepo zvuči cena od 2016. godine, kada je bila od 220 – 250 dinara za kilogram. Da li je svetska proizvodnja (njen tadašnji veliki rast  i manja potrošnja uzrok ovoga cunamija tržištu Srbije ili…U ovoj godini proizvođači ističu da bi idealnacena za kilogram malina bila 1,7 evra, a za kupine 80 evro centi.

U vremenu od 2012 – 2016. godine svetska proizvodnja maline beleži rast:

• 2012 – 415.500 tona
• 2013 – 415.400 tona
• 2014 – 464.400 tona
• 2015 – 447.000 tona
• 2016 – 475.200 tona

 

Velike plantaže se podižu širom sveta. Kina je uvidela šansu na tržištu i ulaže velika sredstva za podizanje novih plantaža. Proizvodnja u Kini 2015. je bila samo 25.000 tona – očekivalo se povećanje od 150 odsto tokom perioda 2016 -2017. godine. Meksiko je duplirao proizvodnju  za protekle tri godine – sa 35.589 tona na 73.556 tona u 2016. godini. Srbija je ostvarila najveću proizvodnju u svetu od blizu 110.000 tona, ali i ostale države vide priliku za svoje voćare – sve će više površina biti pod malinom, da li se vredi svake godine svađati sa hladnjačarima, državu moliti za pomoć – treba biti onaj koji zna vrednost svoga proizvoda i sam ga plasira, uz pomoć stručnjaka sa fakulteta, fondova (primer pomoć Danske – Fruits& Berryes ). Treba ići u susret prilikama, ne čekati da Vam mukotrpni rad ugroze oni koji su se dogovorili kako će da Vam uzmu deo Vaše zarade.Srbija izvozi 97 odsto maline u EU (Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija ). Izvozi se kao zamrznuta – manje kao sveža, dok se proizvodi od maline, višeg stepena prerade, skoro ne proizvode. Na tržištu širom sveta se nudi skoro 4.000 artikala, proizvoda od maline. Za sada samo deo proizvođača maline prihvatio je savete stručnjaka da je vreme da se udruže i pokrenu proizvodnju sokova, sirupa, džemova, hrane za decu…od malina. Ekstrakt od maline dostiže na svetskom tržištu i 80 dolara za jedna kilogram. Cena malina u Francuskoj, u supermarketima, u 2016. godini bila je u proseku 20 evra po kilogramu. Najbolje kod naših malina je visok procenat suve materije što joj daje dodatnu prednost na tržištu. Vreme je za preradu i plasman na svetsko tržište. To duže traje (prostor, opremanje, smeštaj, pakovanje, marketing, prodaja, transport…) ali je to šansa za proizvođače, njihovu decu i unuke… Vredi se pomučiti, koristiti subvencije, pomoć fondova. Jer, sada se nudi i bespovratni novac za zadruge, sutra ko zna? Treba ići u susret posebno dobrim prilikama za proizvođače malina, ne čekati da mukotrpan rad ugroze oni kojni su se dogovorili da uzmu deo zarade.

 

Iz Srbije se do pre dve godine nudila samo malina kao sirovina za više faze prerade. Ni sad nije daleko odmakla jer nudi tek nekoliko proizvoda. U svemu prednjače proizvođači i prerađivači maline iz složene zadruge iz Milića sela kod Arilja, koju vodi Božo Joković. Da li će proizvođači prihvatiti savete stručnjaka da je vreme da se udruže i pokrenu proizvodnju sokova, sirupa, džemova, hrane za decu … od malina, Ekstrakt od maline dostiže na svetskom tržištu i 80 dolara za jedna kilogram. Cena malina u Francuskoj, u supermarketima, 2016.godine je bila prosek 20 evra za kilogram, objavio je u javnosti Petar Jovičić. Da li će ponuda države da se dodeli zadrugama 50.000 eura (postojećim zadrugama i više od 100.000 eura !! ) učiniti  Vam se kao izlaz da ne budete taoci hladnjačara. Najbolje kod naših malina je visok procenat suve materije što joj daje dodatnu prednost na tržištu. Vreme je za preradu i plasman na svetsko tržište. To duže traje (prostor, opremanje, smeštaj, pakovanje, marketing, prodaja, transport …) ali je to šansa za vas u Srbiji, Vašu decu i unuke. Vredi se pomučiti, koristiti subvencije, pomoć fondova – sada Vam ih nude, sutra … ko zna ?

 

Očekivanja…

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkuplјivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.  Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovolјnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastuplјenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo, izjavio je dr Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji. On posebno ističe da je 2018. godine u našoj zemlјi proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastuplјen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže on, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već polјulјane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolјa vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.,, Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalјe proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlјe prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom.

 

Manji rod i viša cena

Ovogodišnji rod maline, procenjuju proizvođači u Srbiji, biće osetno mani od dobijenog u 2019. godini. Lane je urano blizu 60.000 tona. Razlog tome, je zamrtvljvanje pupoljaka koje je primetno poslednjih dana, ali i zbog značajnih površina koje su zbog virusa korone ostale neobrađene. To je slučaj i u Ivanjici , Kosjeriuću, Arilju, Požegi, Surdulici, RAžnju, pa je za očekviati d samo na osnovu ovog arod bude manji za 20 do 30 odsto, navodi Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. Tamo gde su pupoljci opusteli, dodaje on, očekuje se visok kvalitet ovog voća jer su primenjene sve agrotehničke mere. Prvi malinar u Srbiji očekuje da  ove godine ,,crveno zalto’’ bude dobro plaćeno. Jer, po njegovim rečima u Čileu je berba manja za 40 do 60 osdto. Vidljivo je da će u sličnim procenama biti manja berba i u Poljskoj, a manje malina će biti u Bosni i Hercegovini, jer su tamošnji malinari smanjili proizvodnju zbog nepostojanja ekonomske računice. Dakle, domaći otkupljivači ove godine neće moći da ucenjuju proizvođače sa uvoznim malinama, niti će moći da nam prodaju maglu da je tržište prezasićeno i da konkurencija nedozvoljava veću cenu.

 

To je sve uslov da se proizvođači opet nadaju dobroj ceni, višoj nego proteklih godina, a argument su im obećavajući kvalitet maline u zasadima koji su pravilno tretirani i podbačaj roda u konkurentskim državama. Ko je malinu posle prethodne berbe obradio kako treba imaće prvoklasni rod. Na malinjacima se i dosta pradilo prethodnih nedelja jer mnogo naroda zbog zabrane kretanja i privremenog zatvaranja fabrika nije imao šta drugo da radi nego da se posveti zasadima. Kod mene, na primer, na jednoj sadnici je 28 rodnih grančica, što je vrhunski, kaže Dragan Vukajlović, proizvođač iz Duba kod Bajine bašte. Ipak, zbog nemogućnosti da ljudi sa strane dođu na svoja dobra, oko 10 odsto ukupnih površina pod malinjacima ostaće neobrađeno.

 

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlјa najveći problem proizvođačima koji nemaju dovolјno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastuplјenije sorte u ovoj zemlјi trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastuplјenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša. Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalјa proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Prema nekim istraživanjima i procenama onih koji su otkupljivali malinu, Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline. Različite su procene zbog toga, što ako je veći rod, onda je cena niža, a to odgovara otkupljivačima i hladnjačarima.

 

Žene, uspešne malinarke!

Kada su pre samo 10 godina počele da krče parlog starog malinjaka, niko u njih nije verovao. Danas su najuvaženiji proizvođači malina u ovom delu Srbije. Slavomirka Stefanović (57) i Biljana Babić (49) iz sela Ploča na oko 30 kilometara od Aleksandrovca, nerazdvojne su malinarke, a neobičan ortakluk još je neobičniji kada se zna da su dve uspešne preduzetnice – zaova i snaja. Jedinstveno partnerstvo počelo je od 70 ari. Napušteni malinjak u selu imao je samo ime – „Ravnine“. Predložila sam snaji da zakupimo zemlju i ona je odmah pristala, iako sredina nije bila oduševljena našom idejom – priseća se zaova Slavomirka Stefanović. – Sa vlasnikom malinjaka smo se dogovorile da 500 evra isplatimo odmah, a 500 u berbi. Tako je sve krenulo. Malinjak, dodaje naša sagovornica, nije bio čišćen šest godina, pa su uporne žene izbacile više od 10 kamiona starog i neupotrebljivog roda. Srpsko „zlato“ raslo je bez reda i malinarke je čekao veliki posao. ,,Da zadatak bude još teži, ništa nismo znale ni o samom poslu, pa smo sve učile u hodu – priča, za javnost i, snaja, Biljana Babić. – Kada se osvrnem na početke, na dane provedene u malinjaku, prvo krčenje, prve sadnje i berbe i sve to bez ikakvih mašina, stvarno mislim da možemo da budemo ponosne. Sve smo stvorile sa 20 ženskih prstiju. I put do malinjaka nije jednostavan, od regionalnog pravca Aleksandrovac – Raška udaljen je na skoro kilometar strmog uspona. Voće uspeva na oko 1.100 metara nadmorske visine, na planini Željin, pa se dešava da se obrađuje ralom sa konjima!

 

Odvažne žene, ipak, ne poznaju prepreke. Prve godine su maline povezale u grupu i od berbe isplatile vlasniku dug. Već naredne, počele su da formiraju redove i ugovorile prodaju rasada za Makedoniju. ,,Odlično smo prošle s tim poslom, pa smo nastavile da ulažemo: kupile smo stubove, žice, alatke – priča nam Slavomirka. – Uredno smo kosile trimerima, predano prskale, čistile. A, i širili su se zasadi za još 20-30 ari, pa još hektar i dva. Došle smo do četiri hektara. U međuvremenu, pravile smo i put do malinjaka. Kada smo počinjale, pod malinjacima je bilo nekih 15 hektara, a sada je svako parče pretvoreno u malinjak – kaže Slavomirka Stefanović. – Ima ljudi koji su se odselili, a na dedovini rade malinjake. Brine, međutim, cena otkupa. Računice za proizvođača  nema bez makar 130 dinara po kilogramu, a mnogima su otkupljivali po ceni od 40 do 60 dinara! Ljudi se neće vraćati da obrađuju maline, ako se nešto ne promeni. U skoro divljoj prirodi Gornje Župe, gde se čovek brzo podseti koliko planinski vazduh bistri um, prinos malina u proseku iznosi od 100 do 120 kilograma po aru. Junakinje ove priče redovno su rekorderke po godišnjoj proizvodnji, pa postoje i rezervacije za otkup mikera i vilameta.

 

Maline idu bez kontrole

Srpske maline pri izvozu u EU neće više biti dodatno kontrolisane na norovirus, izvoznici će imati manji trošak a i (higijenski) imidž Srbije će se popraviti. To će omogućiti lakši plasman naše robe i veće prihode za proizvođače tog voća, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. Evropska komisija je donela odluku da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz zamrznutih malina poreklom iz Republike Srbije, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede, tako da će srpski agrar imati jednu muku manje, ako ne dođe do zloupotrebe. Prema zvaničnim informacijama iz EU, pojačan nadzor u Srbiji uveden je zbog epidemije zaraze u julu 2014. godine, čiji je uzročnik bila zaražena malina iz Srbije. Našoj zemlji bile su uvedene takozvane blaže mere, budući da je Kini, nekoliko godina ranije, zbog kontaminacije jagoda naložena je kontrola pet odsto ukupnog izvoza  ovog voća, što je urzokovalo ogromne dodatne troškove. Nezvanično se pominje da je EU ukinula ovu meru jer je mali rod ovog voća u svetu, ali nema ni radnika za njegovu berbu, posebno sad. kada je korona protutnjala celim svetom. Stručnjaci ističu da eć ukidanje ove mere smanjiti troškove kontrole koji su dostizali 1.500 do 2.000 evra po hladnjači. Stanje sa malinama u svetu odgovara Srbiji, što povtrđuje i cena koja se kreće od 2,04 do 2,08 evra po kilogramu.

 

Mera dodatne desetoprocentne kontrole, odnosno kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na norovirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su u proteklim godinama intenzivno radili na uspostavljanju sistema bezbednosti hrane koji garantuje kvalitet proizvoda, a što uključuje zakonodavni okvir, akreditaciju metoda ispitivanja na norovirus, edukaciju inspektora, kao i subjekata u proizvodnji i preradi maline, što je dovelo do ovakve odluke u EU kažu nadležni. Norovirus je veoma zarazan, a prenosi se kontaktom sa zaraženom osobom ili kontaminiranim površinama, konzumiranjem kontaminirane vode ili hrane. To je posledica slabe higijene kako ljudi tako i proizvodnih, trgovačkih prostorija jer se virus prenosi oralno – fekalno – kada stolica ili povraćene mase dospeju do usta zdravih ljudi.Virus izaziva akutni gastroenteritis, i to već u periodu od 18 časova do tri dana. Bolest počinje naglo, gađenjem, povraćanjem, bolnim grčevima u stomaku tipa i prolivima, a može da dođe do toksiinfekcije (drhtavica, povišena remperatura, adinamija, glavobolja, gušobolja, bolovi u mišićima…). Norovirus je među najsitnijim poznatim virusima i otporan je na termičku obradu. Zadržava se na površini voća i prenosi se isključivo fekalno – oralnim putem, a osnovni uzrok kontaminacije voća je loša higijena tokom gajenja, berbe, otkupa i skladištenja voća.Virus, uglavnom prenose berači prljavim rukama ili ljudi koji sortiraju voće u hladnjačama.

 

 

 

 

Branislav NEDIMOVIĆ, ministar poljoprivrede

Izvoz 12.000 tona maline za dva meseca

Nakon medijskih objava da kvalitet maline utiče na smanjenje izvoza ove voćke iz Srbije, rečeno je da je u poslednja dva meseca naša zemlja izvezla čak 12.000 tona maline, zabeleženo je 14. aprila 2017. godine.  Takođe, kada je reč o kvalitetu maline, Srbija dominira, rečeno je tada na sastanku sa hladnjačarima u Arilju. Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, istakao je, nakon sastanka sa hladnjačarima u Arilju, da su netačne tvrdnje da uvoz maline uništava domaću proizvodnju, navodeći kao primer da je tokom januara i februara 2017. godine, u Srbiju uvezeno svega 1.000 tona maline, od čega 600 tona iz BiH. „Mi smo potpisali različite sporazume koji garantuju otvoreno tržište, ali Srbija dominira u kvalitetu i uvezena roba ne može trenutno da parira našoj“, naglasio je ministar. Nedimović je, pored poziva upućenog proizvođačima iz Ivanjice, pozvao i hladnjačare, odnosno otkupljivače maline i drugog  jagodičastog i bobičastog voća iz Arilja da učestvuju u formiranju posebne stalne radne grupe u okviru Ministarstva poljoprivrede koja će koordinirati između njih. U radnoj grupi će biti i predstavnici Instituta za voćarstvo, kao i ministarstava privrede, trgovine i finansija, u čijem je sastavu Uprava carina. „Želimo na sveobuhvatan način da sagledamo malinu kao strateški poljoprivredni proizvod, ne samo u okviru otkupne cene koja će biti ove godine, već i šire – da li imamo dovoljno skladišnih kapaciteta za kompletnu proizvodnju i šta će se dešavati u narednim godinama“, rekao je Nedimović. Ministar je prethodno obišao i Sjenicu, gde je istakao da je srpskoj poljoprivredi potrebno što više lokalnih brendova sa oznakom geografskog porekla, kao i da je sjenički sir dobar primer kako može da se poveća konkurentnost proizvoda i njegova cena.

 

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je i pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvdoa koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima. Tao, na primer, cena maline procenejna je na 1,25 evra po kilogamu (avans) za delimičlno ugovorenu proizvodnju. Navodi se da su početkom ove godine neke kompanije koje imaju delimično ugovorenu proizvodnju i prodaju već zaključivale ugovore na taj iznos.