Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U svim budućim projektima razvoja Srbije polјoprivreda mora postati strateška grana. Znači, zvanično, a ne samo deklarativno kao do sada! To ukazuje da treba da dobijemo realnu dugoročnu strategiju, nacionalni ili akcioni program, nazovimo ga kako god hoćemo, ali da živi u praksi! Sadašnja Strategija razvoja polјoprivrede Srbije, doneta je jula 2014. godine i važi do 2024. godine. Predviđala je godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto, ili 6,1 odsto, u otežanim uslovima. To je bila nerealna i netačna strategija, štetna po državu i to se pokazalo tačnim. To je prognozirao dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede. Nјu je napisalo 200 naših eksperata na 145. strana. Ništa se nije ostvarilo pozitivno, jer, je već prve godine njene primene 2015. godine bio pad proizvodnje od osam odsto, zatim rast od osam odsto u 2016. godini, pa je 2017. godine suša odnela trećinu proizvodnje u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, u 2018. godini je država proglasila rast od 18 odsto, u 2019. godini bio je pad od 0,1 odsto, a u godini Korone rast od 4,6 odsto!? Potom već u 2022. godini Republički zavod za statistiku je javio da u 2021. godini imamo pad proizvodnje od pet odsto! Za protekle tri i po decenije agrar ima rast od samo 0,45 odsto! Sadašnje stanje pokazuje da su nam pune mesare, ali prazne staje i obori. To je veoma opasno i kritično. Jer, mesare su pune zahvalјujući uvozu ali i pokolјu stoke u Srbiji.
Da bi se prevazišli problemi, agrlјru SRbije koji stlјagnaira već nekoliko decenija, potreban je noivi koncpet agara. Stagnacija znači da je vrednost proizvodnje na obradivim površinama većnekoliko decenija oko pet milijardi dolara godišnje. A, to je i prihod po hetkaru od 1.000 dolara. Uz novi koncept agrara, njemu treba da se vrati prerađivačka industrija, koja im je oduzeta u plјačkaškoj privatizaciji obavlјenoj uz pomoć države. Kada primarni proizvođači budu imali u njoj deo akcija, i budu donosili odluke, to znači da će insistirati na bržem obrtu kapitala. Uspeh poslovanja zavisi od brzine obrta kapitala. On je sada kod nas dva do tri puta godišnje, a kod uspešnih 52 puta, a to znači jednom nedelјno. Na ovaj način će se rešiti veliki deo problema, pe svega, subvenciaj u agraru. Jer, vlast nečuej vapaj polјoprivrednkia, opa pristaje da ih čuej tek kad onio izađuna ulicu. A, tada se problemi ne rešavaju, već smao ,,gase požari“. To treba sve da se reši sistemski, pa će biti bolјe, državi,selјacima i narodu. Jer, uredbe koje se donose nikad nisu dugoročno rešile probleme za poslednjih sedam decenija. Samo su gasile požare, a to je značilo i trenutni mir za vlasti, bez protestana ulicama. A, nedonsoi nikada nikome dugoročnu bezbrižnost.
Da bi se krenulo putem bolјitka mora se stvoriti novi koncept agrara Srbije koji će proizvoditi i donositi profit, umesto gubitaka. Nužno je da se bolјe i drugačije koristi bogatstvo od 4,1 miliona hektara obradivog zemlјišta. Sad se koristi 3.476.000. Potrebno je i da se poveća godišnja vrednost agrarne proizvodnje novčano i u tonama. Sad se njena vrednost već decenijama kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. To je stagnacija. Ima godina sa izuzecima, ali to je retkost. Vrednost godišnje proizvodnje po hektaru je samo 1.000 dolara. Takva polјoprivreda nije konkurentna. Vrednost proizvodnje po hektaru mora biti najmanje 10.000 dolara! Jer, u Holandiji je 24.000, a u Danskoj 17.000 dolara! Tek kada sa novim konceptom krenemo u njegovu realizaciju i stignemo do najmanje 10.000 dolara po hektaru, možemo da se nadamo bolјitku. Novi konceot traći i brži obrt kapoitala. Najmanje 50 ptua godišnje, a ne samo dva do tri puta, kako je sada. Proizvod, porerada i pro0emtj moraju da idu preko zaddruga. Sad je to nemoguće jer zadrugari koji su stvarlai i gradili prehrambenu industriju, nemaju te kapacitete. Oni su im oduzeti u plјačkaškoj privatizaciji koja je obavlјena posle demokratskih promena 2000. godine, uz pomoć države.
U svakoj delatnosti mora se stvoriti realna mogućnost, a ne plan želјa, kako su činili dosadašnji kreatori a groekonhomske politike. U 2021. godini izvoz sirovina za proizvodnju hrane je bio 4,9 milijardi dolara. Decenijama se izvoze sirovine za proizvodnju hrane. Mi to ne zovemo pravim imenom. Primera radi nalazimo se među deset izvoznika kukuruza u svetu. Sa tim se i hvalimo! To je godišnje između tri i četiri miliona tona. U 2021. godini to je donelo u zemlјu 557 miliona dolara. Ali, kada se bolјe razmisli, to je za odgovornost, a ne za pohvalu. Jer, od kukuruza može da se proizvede 10.000 različitih proizvoda, pa tada bi imali mnogo veću vrednost u izvozu finalnih proizvoda! Agrar učestvuje u BDP zemlјe sa manje od 10 odsto. Mnogo više nego u razvijenim zemlјama. Subvencije u agraru su u 2022.godini su oko 62 milijarde dianra. Vlasti kažu nikada veće… Ali i sada ispod zakonskih pet odsto državnog budžeta. Ako se dobro rasporede i kontroliše potrošnja novca, mogu doneti pomak u agraru. A, tek decenijama kada bi bilo tako, i rezultate.
Subvencije za agrar Srbije po hektaru nedavno su povećane sa 4.000 na 8.000 dinara po hektaru! To je oko 70 evra. U EU one su od 480 pa do 900 evra po hektaru. Naš agrar sa tim subvencijama nemože biti konkurentan u proizvodnji sa zemalјama EU. Sada kada se moramo uklapati i politiku EU, i to se mora izjednačiti. U novom programu o subvencijama mora se narodu reći gde je ,,nestalo“ 54 milijarde dinara namenjenih (28 milijardi stočarstvu plus 26 za ruralnom razvoju) u vremenu od 2016.do 2020. godine. To su pare od 457 miliona evra. Utrošene su ili nestale, ali nisu donele nikakve rezultate za šta su bile namenjene. Nema para, a ni povećanja proizuvodnje u stočarstvu, ali ni bolјeg života na selu! Kolika je to vrednost samo da se zna da je u 2021. godini Agrarni budžet bio u vrednosti od oko 400 miliona evra. Da su te pare stigle do stočara, sigurno bi ova grana, koja se nalazi na izdisaju, osetila bolјitak i danas bi drugačije izgedala! Ne bi bilo ni protesta selјaka na ulicama. Na to je ukazala prilikom kontrole i Državna revizorska institucija u svoja dva izveštaja. Ona je prilikom, kontrole utvrdila da nema rezultata u stočarstvu, u povećanju broja grla, kvalitetu, stoke, povenjau u tonama proizvodnje i izvoza mesa… Slično je utvrđeno iprilikiok kontrole trošenja novca od 26 milijardi dinarra u vremenu od 2018, do 2020. godine u ruralnom razvoju. Dakle, nema rezultata, a ni para.
Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks savezni ministar polјoiprivred eu Jugoslaviji prof dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto.
Samo ,,gašenje požara“
Ima dosta problema sa mlekom, posebno kad su subvencije u pitanju. Zvanično po statistici u stajama imamo oko 891.055 grla stoke. U stvarnosti to je mnogo manje. Od oga je između 270.000 i 300.000 krava mlekulјa. Proizvodi se oko 1,5 milijardi litara mleka, ali sa manjim brojem grla, jer je povećana mlečnost grla. Ali, od toga je tek oko 800 miliona litara u redovnim kanalima, a ostalo u sivoj emisiji. Proizvođači mleka su nezadovolјni, država im premije poveća za tri dinara. Neće biti bolјitka u ovoj oblasti sve dok je mineralna voda skuplјa od mleka. To se dešava već decenijama. Problem se ne rešava sistemski, već se samo ,,gasi požar“.
Srbija je 1990. ggdine proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa. Danas proizvodi oko 200.000 tona mesa manje godišnje. Da su te pare stigle u stočarstvo bili bi drugačiji rezultati proizvodnje koja učestvuje u BDP agrara samo sa 29 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa. Subvencije u agraru moraju da budu po zakonu, koji postoji na papiru. To je najmanje pet odsto od ukupnog budžeta Srbije. Postoji zakon o tome, ali se ne primenjuje. Ako hoćemo bolјtiak, sve se mora bolјe kontrolsiati. Očito je da nije bilo ni kontrole ni odgovornosti odgovornih za neurađeno ili pogrešno urađeno u trošenju subvencija. Najbolјi primeri su za stočarstvo i ruralni razvoj! Svedoci smo i opšteg pokolјa stoke, goveda i svinja. Pune su mesa ali prazne saje i obori. Kako će biti sutra? Zbog neadekvfatne agroekonomske politike, poklali smo goveda i svinje. A, sve je to trebalo da služi za reprodukciju.
Srbija je 1990. godine bila izvezla u svet svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Sad smo od izvoznika postali uvoznici ovog mesa, Zahvalјujući lošim merama i njihovom sporovođenju ona je od izvoznika postala uvoznik ovog mesa. Tako je, prema podacima RZS, u 2021. godini je uvezeno zamrznutog svinjskog mesa za 64 miliona dolara. Prethodnih godina i za mnogo više. Stočarstvo je danas na najnižim granama. Stanje se poredi sa vremenom pre Prvg svetskg rata! Ljudi iz prakse kažu da u stajama imamo oko 500.000 goveda, u oborima oko dva miliona svinja, zatim oko 1,7 milion ovaca, pa 191.280 koza, 26 miliona pilića, milion košnica za pčele, 14.000 konja, 1.000 magaraca… Danas bi tebali da imamo bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, tri miliona ovaca, 95 miliona pilića, više desetina hilјada konja i bar nekoliko hilјada magaraca… Srbija jedina u Evropi nema plavi dizel za agrar!
Prema izveštaju RZS statistiku za 2021.godinu u Srbiji se navodnjavalo samo nešto više od 52.236 hektara njiva, što je manje za 0,4 odsto nego godinu dana ranije! A, svaki dan slušamo o izgradnji novih sistema za navdonjavanje na više stotina hilјada hektarara. Sad agrar Srbije vodi 13 ministar polјoprivrede od 2000. godine. Da je svaki od njih izgradio sisteme na po 10.000 hektara, sad bi u Srbiji bilo novih sistema na 130.000 hektara. A, najveća promašena investicija u Evropi D-T-D je završena 1977. godine. Tada je rečeno da će se navodnjavati najmanje 510.000 hektara samo iz ovog sistema i odvodnjavati milion hektara. Ntog navodnajkvanja niej nikad abilo, dok je odvodnajvale funkcionisalo do 2005. godien kada sisem niej mogao da primi suvušne vode. Kada je građen iz njega je iskopano voko 135 milioan kubika zemlej, a sad ga treba očistiti od najmanej 15 milioan kubina mulјa,m kako bi mu vratili plovne funkcije. O novim sistemima samo slušamo priče, a ovo su zvanični rezultati. U Srbiji se navodnjava samo 1,4 odsto njiva, a u svetu 17 odsto. U tome treba i tražitii zašto nam proizvodnja stagnira već decenijama i pored toga što nauka nudi dobre rezutlate. Ali, genetske mogućnsoti se koriste samo od 30 do 50 odsto!
Sumorna je islika sela u Srbiji. Od 4.700 naselјenih mesta ili sela, u Srbiji nestaje svako četvrto selo. Po Ustavvu Srbije u njoj nepostoji nijedno selo, već se zovu naselјana mesta. U fazi nestajanja je njih 1.200, u 1.000 nema prodavnice, 500 nema puta, u više od hilјadau sela ima mkanje od po 100 stanovnika. U Srbiji je i oko 200.000 praznih kuća, 2000 sela nema poštu ni bankomat…
Vraćen duh zadrugatrstvu
Jedino je u ovoj oblasti počelo je nešto da se radi od 2017. godine. Pre dve godine formirano je ministarstvo za brigu o selu koga vodi Milan Krkobabić pa je više od 200 zadruga dobilo pomoć od 2,2 miliajrde dianra od 2017. godini, vraćen je duh zadrugarstvu pa je osnovno oko 1.000 novih zadruga. U 2021. godini čak 651 prazna kuća na selu je dobila nove stanare, a u 479 sela iz 18 lokalnih samouprava rešen je problem prevoza mini busevim, dok se oko 100.000 lјudi iz 961 sela družilo na ,,Miholјskim susretima“. Akcija je nastavlјena i u ovoj godini. Ali, da bi se bolјitak više osetio potrebno je da se akcija vodi pola veka. U nju treba uklјučiti i više od 2.500 mladih koji svake godine završavaju srednej polјoprivredne škole. Nјhovi roditelјi imaju imanja za početak rada. Oni koji odu na studije neko će kasnije da se vrati na selo da bude direktor ili menadžer zadruge. Jer, selo nije samo polјoprivreda. Kada se izjednači sa urbanim delovima zemlјe za život postaje privlačno mladima za život. Moderne zadruge, kojima treba vratiti prerađivačku industriju, to će im omogućiti.
Traktori stariji od vlasnika
Treba obnoviti polјoprivrednu mehanizaciju, u kojoj je više od polovine mašina, a imamo 450.000 traktora i 25.000 kombajna, stariji od svojih korisnilka! Treba otvarati mala i srednja preduzeća u selima, formirati razvojnu banku za agrar, više uklјučliti lјude izdijaspore. Račuan se da u svetu na svim meridijanima živi oko četiri milioanm lјud iz ovihkrajeva koji raspolažu sa kapitalom od oko 80 milijardi dolara. Stimulisati rađanje dece, jer Srbija nestaje! Samo u 2021. godini u Srbji je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 stanovnika. Sličan trend nastavlјen je i u 2022. godini pa je za prva tri meseca više umrlo nego što se rodilo 21.000 žitelјa Srbije. Dakle, samo za tri meseca nestala je jedna varošica, manji gradić. Dok se ne vrate velike izvozne firme, treba osnviati izvozne zadruge, da preuzmu nekadašnju uloge bivših izboznika firmi poput ,,Geneksa’’, ,,Generalekksporta’’, ,,Progresa’’…
Za sve ovo potreban je novi koncept funkcionisawa polјoprivrede. Ako ne napravimo zaokret, ostaćemo bez sela i biti sirotinja. To se posebno odnosi na 1,4 miliona lјudi koji su zaposleni i žive od agrara, navodi dr Vitomir Vidović, profesor nvosoadskog Polјoprivrednog fakulteta i vlasnik ogledne farme svinja kod Novog Sada. Novi koncept treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva prerađivačku industriju koju Srbija nema. Jer, ona je uništena u plјačkaškoj privatizaciji koja je obavlјena uz pomoć države. Tada je oko 400 firmi dobilo nove vlasnike. Bez posla je ostalo i oko 100.000 lјudi. U toj plјačkaškoj privatizaciji, selјaci, oni koji su gradili kombinate, nisu postali vlasnici te prerađivačke industrije. Pa nemaju ni uticaj na kreiranje politike. To bi donelo mnogo veći obrt kapitala i veću zaradu. Tada bi se pobolјšala zainteresovanost lјudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Postojeće stanjje je potrebno menjati jer sadašnji koncept nekorišćenja skupe nauke u polјorpvredi daje slabe rezultate. Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji us vlasnici farmeri. Ljudi od nauke će farmere ,,hraniti“ pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji. To je i put da se poveća proizvodnjui količinski i novčano, pa i da se krene ka berićetu i bolјoj budućnosti agara u Srbiji. Taj bolјi život u agarua se čeka već decenijama. Jer, hrana će biti sve skuplјa, odnosnio nikada vieš neće biti jeftina. A, Srbija ima mogućnosti da je proizvodi znatno više nego što je potrenbbvo za ishranu sopstvsenih stanovnika, kojih je na žalost sve manje. I ne samo za samodovlјnost nego i da se izvoz za koju godinu već udvostruči, bude veći od 10 milijardi dolara godišnje. To se može ostvariti uz novi koncept i brži obrt kapitala. Umesto da sadašnjeg obrta od dva do triputa, da to bude 50 puta! Naavno i da se prerađivačka industriaj vrati u vlasništov onih koji su je stvarali pa da oni i upravlјaju sa njom. To će moći samo uz ovi koncept agrarne politike.
(Autor je analitičar i publicista)