Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
ПОВРТАРСТВО
Производња поврћа у Србији има веома дугу традицију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја производње у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Производи се целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора.
Доминантне повратске врсте су: парадајз, грашак, купус и кељ, црни лук, паприка, пасуљ, диње и лубенице, шаргарепа, краставац и бели лук. Статистика овде придодаје и кромпир, који код себе сврставају и ратари.
Званична статистика води евиденцију о производњи 10 повртарских врста и кромпира. У периоду од 2010-2016. године у просеку се произведе 1.028.789,3 t поврћа и 724.211,0 t кромпира са површине од 123.676,9 ha (74.616,8 hа десет повртарских врста и 49.060,1 ha кромпира). Поврће се највише произведе у АП Војводини (377.466,6 t), а кромпир у региону Шумадије и Западне Србије (312.989,0 t). Процена је да се у баштама (48.799 hа) произведе још око 409.240 t поврћа. Осим тога на значајним површинама се производи кукуруз шећерац (3.433 hа), зачинска паприка (3.558 hа), боранија (2.558 hа), карфиол (422 hа) и брокола (380 hа) углавном за потребе прерађивачке индустрије. У сталном заштићеном простору произведе се око 247.202,0 t поврћа са површине од 2.421,8 hа. Процена је да се у привременом заштићеном простору произведе још око 120.000,0 t свежег поврћа са површине од око 3.000,0 hа.
С агрономског и економског становишта највећи значај код нас има њивска производња поврћа, затим производња поврћа из заштићеног простора, производња семена и садног материјала и на крају производња поврћа у башти. Њивска производња поврћа и производња из заштићеног простора намењена је домаћем тржишту и за извоз, док је производња у башти превасходно намењена за сопствену потрошњу у домаћинству, а вишкови се износе на зелену пијацу.
Велики професионални произвођачи на породичним комерцијалним газдинствима су производњу поврћа на отвореном пољу у целости реструктурирали и максимално интензивирали, уважавајући биолошке захтеве гајених биљака. Организовали су целогодишњу производњу квалитетног свежег поврћа по количини и асортиману поштујући принципе смене усева у времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења. (Илин, 2017)
Код нас у различитим типовима заштићеног простора поврће се производи:
- На природном земљишту;
- На смешама чисте баштенске земље, згорелог стајњака, компоста и/или тресета;
- На индустријски начин припремљеним супстратима органског порекла (кокосова влакна, или на смешама од црног и белог тресета);
- У систему „без земље“ (супстрати неорганског порекла, камена вуна);
- Техником танког хранљивог филма;
- Ebb & Flow.
Интензивна производња поврћа у специјализованим породичним комерцијалним газдинствима подразумева производњу поврћа као главног усева (паприке бабуре, туршијаре или роге, парадајз паприке, зачинске паприке, црног лука, парадајза за свежу потрошњу и прераду у сок, кромпира, мркве, першуна, паштрнака и целера, краставца корнишона за прераду), накнадног усева (кељ пупчар, купус, краставац корнишон), у пострној сетви, односно садњи (краставац корнишон за тржиште, карфиол, броколе, цвекле за прераду, купус за прераду и свежу потрошњу током зиме и раног пролећа) и у предзимској сетви (зимски лук, спанаћ), уз увођење механизације и наводњавања као обавезне агротехничке мере. (Илин, 2017)
Мере аграрне политике у производњи хране, поготово у најинтензивнијим гранама пољопривреде као што је производња, чување, прерада и дистрибуција поврћа, морају бити свеобухватне и што је можда још важније на што дужи рок. Конкурентност домаће производње поврћа омогућиће мере аграрне политике примењене на начин и у складу са мерама аграрне политике у земљама ЕУ. Ове мере су у функцији опстанка и развоја села (такозвани рурални развој), а подразумевају:
- Директну подршку произвођачима поврћа плаћањем по ha;
- Мере подршке које су усмерене ка развоју села (рурални развој);
- Институционална подршка развоју повртарства, финансирањем нових технологија и неопходне пратеће механизације и опреме за савремену производњу поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору.
Мере аграрне политике у производњи поврћа треба да обезбеде конкурентност производње у односу на окружење, али и на земље ЕУ, поготово у односу на земље изнад 450С ГШ. Осим конкурентности производње важно је мерама аграрне политике обезбедити количину, континуитет и квалитет произведеног поврћа за свежу потрошњу, топлу и хладну прераду, кишељење, дехидрацију или сушење, производњу полу и готових јела и производњу дечије хране у првом реду за домаће тржиште, али и за извоз.
Стање у производњи поврћа у Србији и мере које би требало предузети
у периоду до 2040. године – SWOT анализа (Илин, 2017)
| Компаративне предности у производњи поврћа | Слабости у производњи поврћа |
| 1) постоји дуга традиција у производњи поврћа;
2) повољни агроеколошки услови (едафски и климатски); 3) довољне количине воде; 4) квалитетан домаћи и страни сортимент високе адаптабилности, униформности и стабилности; 5) спремност произвођача да уводе нове технологије; 6) релативно јефтина радна снага; 7) оспособљени кадрови за увођење нових технологија гајења; 8) висок квалитет произведеног свежег поврћа за свежу потрошњу и прераду; 9) почело се улагати у складиштење и чување свежег поврћа намењеног домаћем тржишту и извозу; 10) развијена прерађивачка индустрија с уведеним стандардима квалитета. |
1) мале површине, уситњен посед и одсуство концентрације производње;
2) одсуство специјализације у производњи поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору; 3) мали број гајених врста; 4) слабо развијена агроиндустрија; 5) недостатак органске материје-стајњака; 6) недостатак повртарске механизације; 7) недостатак система за наводњавање; 8) застарела технологија производње поврћа на отвореном пољу код већине произвођача чија је производња у комбиновано ратарско-повртарском плодореду; 9) старосна структура произвођача поврћа и ангажоване радне снаге; 10) скуп репроматеријал (дизел, гас, струја, минерална ђубрива, пестициди, семе, супстрати, малч фолије, агротекстил…); 11) недостатак знања, посебно у производњи поврћа у заштићеном простору; 12) мале површине под заштићеним простором; 13) низак ниво технологије и опремљености у производњи поврћа у заштићеном простору; 14) мањак складишног простора за краткорочно и дугорочно чување поврћа; 15) недостатак откупно-дистрибутивних центара по регионима и велетржница; 16) монополски положај прерађивача поврћа; 17) циклуси у понуди и тражњи произведеног поврћа; 18) недостатак свежег поврћа из предзимске, зимске и рано пролећне производње; 19) сезонски карактер производње и потрошње поврћа; 20) ниска свест и необавештеност потрошача о биолошкој вредности и значају поврћа у исхрани, а у складу са препорукама светске здравствене организације; 21) нема развијене свести о ефектима маркетинга на потрошњу свежег и/или на различите начине прерађеног поврћа.
|
| Могућности у производњи поврћа у Србији | Претње у производњи поврћа |
| 1) омогућити произвођачима поврћа субвенције за укрупњавање поседа и куповину земље;
2) субвенционисати куповину система за наводњавање на отвореном пољу и у заштићеном простору; 3) субвенционисати набавку повртарске механизације и то: садилица за контејнерски расад, сејалица за сетву ситносемених култура на гредицама, на банку, разривача, подривача, машина-фреза за прављење гредица, машина за постављање система „кап по кап“ и пластичних фолија, машина за прављење ниских пластичних тунела, постављање агротекстила, противградних мрежа или мрежа за сенчење, набавку платформи за бербу поврћа и комбајна за индустријску производњу поврћа; 4) субвенционисати пилот пројекте и набавку пластеника/стакленика и пратеће опреме; 5) подстицати и субвенционисати коришћење алтернативних извора енергије (жетвених остатака, геотермалних вода, топлих отпадних вода индустрије и ветра); 6) субвенционисати пилот пројекте за подизање складишта за краткорочно и дугорочно чување поврћа и/или ревитализацију складишног простора; 7) спречити монополски положај прерађивача поврћа; 8) подстицати произвођаче да са конвенционалне пређу на интегралну производњу поврћа; 9) подстицати развој органске производње поврћа; 10) подстицати сертификацију технолошког процеса производње, чувања и прераде поврћа; 11) субвенционисати увођење најновијих технологија гајења на отвореном пољу и у заштићеном простору и семенарству поврћа. |
1) постоји објективна опасност да тржиште Србије буде преплављено увозним поврћем сумњивог квалитета, семеном и садним материјалом;
2) драстично смањење конкурентности, количине, квалитета и континуитета у производњи и преради поврћа; 3) недовољан број инспектора у инспекцијској служби и непостојање акредитоване националне лабораторије за контролу квалитета увезеног поврћа, али и поврћа из домаће производње; 4) недостатак капитала код професионалних произвођача за неопходне инвестиције у репро материјал, повртарску механизацију, заштићени простор, складишта за чување поврћа; 5) недостатак капитала за инвестиције у прерађивачке капацитете и/или за ревитализацију постојећих прерађивачких капацитета; 6) смањење производње поврћа испод нивоа сопствених потреба; 7) уништавање домаћег семенарства и зависност од увоза семена поврћа и садног материјала кромпира и лука; 8) драстично смањење броја ангажованих радника.
(Табеле 9 и 10) |
Табела 9. Планиране површине под поврћем и кромпиром у периоду
до 2040. године (ha) у Републици Србији
| Врста
Године |
2017. | 2020. | 2030. | 2040. | ПРОСЕК |
| 1. Кромпир | 49.060 | 54.000 | 54.500 | 46.724 | 51.071 |
| 2. Пасуљ | 12.450 | 13.600 | 14.243 | 15.000 | 13.823 |
| 3. Грашак | 6.825 | 10.000 | 12.993 | 14.930 | 11.187 |
| 4. Црни лук | 5.020 | 5.600 | 14.792 | 15.000 | 10.103 |
| 5. Купус и кељ | 11.450 | 12.000 | 17.423 | 18.000 | 14.718 |
| 6. Паприка | 13.140 | 17.000 | 18.994 | 20.000 | 17.284 |
| 7. Парадајз | 9.500 | 10.000 | 18.421 | 20.000 | 14.480 |
| 8. Бостан | 6.850 | 7.500 | 12.088 | 15.000 | 10.360 |
| 9. Мрква | 3.000 | 3.500 | 7.626 | 8.616 | 5.686 |
| 10. Краставац | 4.100 | 4.500 | 9.386 | 9.609 | 6.899 |
| 11. Бели лук | 2.500 | 3.000 | 4.000 | 5.000 | 3.625 |
| 12. Зачинска паприка | 4.100 | 4.250 | 4.750 | 5.000 | 4.525 |
| УКУПНО | 127.995 | 144.950 | 189.216 | 192.879 | 163.760 |
Табeла 10. Планирани приноси поврћа и кромпира у периоду до 2040. године (t/ha)
у Републици Србији
| Врста
Године |
2020. | 2030. | 2040. | ПРОСЕК |
| 1. Кромпир | 18,9 | 35,0 | 50,0 | 29,8 |
| 2. Пасуљ | 2,5 | 2,9 | 3,0 | 2,7 |
| 3. Грашак | 6,4 | 8,0 | 8,5 | 6,9 |
| 4. Црни лук | 13,1 | 45,0 | 70,0 | 34,6 |
| 5. Купус и кељ | 14,5 | 42,0 | 65,0 | 34,0 |
| 6. Паприка | 12,6 | 25,0 | 50,0 | 24,6 |
| 7. Парадајз | 10,2 | 30,0 | 80,0 | 32,5 |
| 8. Бостан | 19,3 | 40,0 | 100,0 | 44,3 |
| 9. Мрква | 14,5 | 35,0 | 60,0 | 30,4 |
| 10. Краставац | 9,9 | 12,0 | 15,0 | 11,4 |
| 11. Зачинска паприка | 10,0 | 18,0 | 25,0 | 15,3 |
| УКУПНО | – | – | – | – |