PALJENJE STRNJIKE U SRBIJI: Štetno za ljude i prirodu

Svake jeseni u sezoni poljoprivrednih radova, nesavesni pojedinci na svojim njivama pale ostatke useva i tako izazivaju požare. Paljenje strnjike je zastarela, štetna i ilegalna praksa, zbog koje stradaju ljudi i životinje, uništavaju se šumski ekosistemi, smanjuje se plodnost zemljišta i nanosi šteta poljoprivredi. Svake godine posle obavljanje letnjih i jesenjih poljoprivrednih radova u Srbiji, a to je u 2023. godini bila žetva pšenice na oko 750.000 hektara, ali i kukuruza na blizu milion hektara kao i ubiranja drugih jesenjih poljoprivrednih useva na ostalim agrarnim površinama, na njivama ostane više od 12,5 miliona tona poljosprvirednih otpadaka.

Najčešče oni se spaljuju što je štetno! I ne samo što se šire požari na njivama, štetno zamljište, nego i utiče na smanjenje prinosa u sledećoj žetv.. Međutim, naučnim skupovima koji su tada organizovani, ali i svih ovih godina, to je uvek bio problem o kome se samo govorilo, ali nikada do danas nije rešen. Brojke o uništavanju otpadaka posle obavljenih radova su gotovo identične. Je, na obradivim površinama, zbog plodosmene, samo se menjaju usevi… Tačnih podataka o štetama, nije bilo ni tada, ali nema ni sad. Međutim, gotovo svake godine požari se rašire pa bude i ljudskih žrtava. A, to su uvek najveće i nenadoknadive štete. Sve ovo ističe Bransilav Gulan, analitičar i publicista. On posebno, ukazuje da se o svemu ovome govorilo, kao velikom problem i pre pola veka, na početku njegove radne karijere. :ak su se pominjalii isti podaci kao I danas, zabelčeženo je i unaučnim radovima i medijskim izvesštajima.

Ne postoji ni jedna korist od palјenja žetvenih ostatka. Šteta je dalekosežna: bezbednosna, ekološka i agronomska. Na to ukazuje i upravo pokrenta kampanja: „Ne pali strnjiku“.

„Tako je radio moj deda“ je rečenica koja se često može čuti od uhvaćenih u prekršaju palјenja žetvenih ostataka. Šteta je nesaglediva, jer sagorevanjem bilјnih ostataka stvara se gust dim koji je često uzrok saobraćajnih nezgoda na putevima. Dim zagađuje vazduh koji udišemo, vatra u zemlјištu uništava bilјni svet i tako smanjuje njegovu plodnost. Pošto sugestije i apeli ne daju plodnost, država represivno deluje. Vršilac dužnosti direktora Uprave za polјoprivredno zemlјište u Ministarstvu polјoprivrede Vlade Srbije Branko Lakić napominje da su kazne za fizička lica do 50.000 dinara a za pravna do 1.000.000 dinara. On podseća da će gazdinstva polјoprivrednika koji je palio strnjište biti stavlјeno u pasivan status.

Zašto se pali strnjika!

Paljenje strnjike je najlakši način da se „očisti“ njiva od žetvenih ostataka, odnosno da se sa nje uklone ostaci useva – slama i kukuruzovina. Poljoprivrednici smatraju da je paljenje i jeftiniji način uklanjanja žetvenih ostataka, ali to je zato što ne vide skrivene troškove šteta koje nastaju spaljivanjem. Takođe, zabluda je uverenje nekih poljoprivrednika da je pepeo koristan kao izvor hranivih materija za biljke.

Od paljenja strnjike nema značajnih koristi, samo velike štete za poljoprivrednike. Paljenjem strnjike drastično se smanjuje plodnost zemljišta, ugrožava bezbednost ljudi i imovine, povređuju se i stradaju životinje i uništava se priroda.

Paljenje štetno za zemljište!

Paljenjem žetvenih ostataka uništavaju se korisni mikroorganizmi u zemljištu i sitne životinje važne za stvaranje humusa, poput kišnih glista.

Sa slamom takođe izgori i do tri tone humusa po hektaru!

Ono što ostaje nakon gorenja je pepeo, koji se spira kišom i raznosi vetrom. Na taj način nestaje plodni sloj zemljišta. Azot, koji je uništen paljenjem, potrebno je ponovo nadomestiti đubrenjem, čime se zemljište natapa hemikalijama. A, mi danas prridogno gonoviaj skoro uopše nemamo ,a nesoaje nam i veštačko đubrivo!

Opasno po ljude i prirpodu!

Požari se lako šire i za trenutak mogu zahvatiti pomoćne objekte ili domaćinstva ljudi i zako ugroziti njihove živote i imovinu. Plantaže različitih zasada koje se nalaze blizu oranica gde se spaljuju žetveni ostaci često stradaju, a štete se mere u hiljadama evra.

Da ova zastarela i štetna praksa odnosi i ljudske živote, pokazuju podaci MUP-a, prema kojima je u požarima izazvanim paljenjem na otvorenom, do prošle godine život je izgubilo desetak ljudi, trdiesetak je povređeno, a povređeni su i vatrogasci.

Paljenje na njivama koje su u blizini puteva ugrožava i saobraćaj, jer dimne zavese prekrivaju puteve i smanjuju vidljivost vozačima.

Jedna grančica može da zapali celu šumu. Požari se lako šire i zahvataju velika područja. Zbog paljenja strnjike stradaju šume i čitavi ekosistemi. Pre nekoliko godina požar zbog paljenja strnjike je zahvatio i rezervat prirode „Carska bara“ u blizini Zrenjanina. Stradale su stotine hektara pod trskom, dosta drugog barskog rastinja, vidikovac i drvene staze.

Zbog paljenja strnjike na njivama i izazivanja požara, stradaju divlje životinje. Posebno su ugroženi mladunci i ptice čija su gnezda na zemlji, poput fazana.

Paljenje uzrokuje zagađenje vazduha i emitovanje većih količina ugljen-dioksida, najvećeg uzročnika efekta staklene bašte. Na taj način doprinosi se sve ćešćim vremenskim nepogodama koje su posledica klimatskih promena. Jednom rečju, sve loše što uradimo prirodi, vraća nam se.

Štetno i po zakonu zabranjeno!

Zakon o zaštiti od požara zabranjuje paljenje strnjike na otvorenom, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne – 10.000 – 50.000 dinara za fizička lica, odnosno 300.000 – 1.000.000 dinara za pravna lica. Ukoliko se požarom ugrozi život i imovina ljudi, Krivični zakonik Republike Srbije, propisuje i zatvorsku kaznu.

Zaoravanje biljnih ostatka posle žetve, daleko je korisnije za zemljište. Na taj način, stvara se rastresit sloj zemljišta na površini oranice, poboljšava vlažnost zemljišta, a biljkama se obezbeđuje više hranjive materije!

Najčešće gori suva trava, strnjika, biljni otpad. Spaljivanjem se ugrožava sopstvena, ali i bezbednost drugih ljudi. Širenjem požara čini se materijalna šteta i na okolnim objektima. I pored toga što je zabranjeno loženje vatre na udaljenosti  200 metara od ruba šuma, izuzev na određenim i vidno obeleženim mestima, to se nepoštuje!

Ali, svake godine i pored apela nadležnim najčešće seljaci opet pale strnjike. To je bio slučaj i ove godine. Najčešče, posle obavlejne žetve pšenice. Tako nam veoma često gori cela Srbija!

Primeri iz poslednjih godina bili si u okolini Carske bare kod Zrenjanina gde je u 2022. Godini kada je gorelo oko 800 hektara, zatim u okolini Inđije bilo je više desetina požara, ali slično se dešavalo i ucleoj Srbiji.

Gorela i Fruška goira…

U Srbiji postoji planina, Fruška gora, na kojoj ima 16 jezera i 40 vodopada, a krase je i neki od najlepših predela naše zemlje. Ona je zbog svojih 17 manastira poznata i kao srpska Sveta gora, ali ni to nije dovoljno da bi joj posvetili pažnju i brigu koju zaslužuje, tako je  u nekoloiko godina bilo slučajeva kada je gorela gotovo cela ova vojvođanska planina. Pećina Beli majdan, Ledinačko jezero, livada Kišelez, jezero Moharač, Iriški venac, nebrojeni vinogradi, izletišta, guste šume, samo su deo prirodnih lepota Fruške gore. Ona je i dom velikog broja kulturnih spomenika, na njoj je nastalo 35 pravoslavnih manastira, većinom od XV. do XVIII. veka, od kojih je sačuvano 17. Međutim, umesto da brižljivo čuvamo i pazimo na takvo blago, mi smo ga zatrpali smećem, uništavamo šumu sečom i paljevinama bez mere, na njoj smo ostavili napuštene objekte kao kuće duhova… Ljubitelji prirode, ekolozi i planinari upozoravaju da Frušku goru zbog svega toga nećemo uspeti da sačuvamo od uništenja. Situacija je, kažu, takva da ako se uskoro ne donese jasna strategija kako zaustaviti loše pojave u najstarijem nacionalnom parku, bogata prirodna i istorijska riznica postojaće samo na papiru.

Članovi Gljivarskog udruženja Novog Sada kažu da obilaze mnoge nacionalne parkove u Evropi, ali da Fruška gora to jednostavno više nije. Priča se i seče sve živo, motorke, kamioni i traktori rade bez prestanka, još malo ćemo moći da vidimo Vrdnik iz Novog Sada. Tamo gde su bila stabla, sada je šipražje. Stavljaju tucanik na planinarske staze. Nemarni su i sami posetioci, ima onih koji ostavljaju sve iza sebe. U okolinama vikend naselja i sela stalno se pali strnjika, ljudi su opsednuti time, gore i rubni delovi šuma. Kao da smo se svi dogovorili da uništimo Frušku goru, kažu mnogi članaovi i planinarskog udruženja.

U Nacionalnom parku Fruška gora kažu da je situacija veoma komplikovana. Navode da često isti ljudi budu kažnjavani zbog bacanja smeća ili bespravne seče, odsluže svoje mizerne kazne i nastave postarom. Kako navode, postoje oni koji se divljom sečom bave kako bi preživeli, a postoje i oni koji dolaze iz daljih delova Srbije samo da bi se bavili krivolovom, šumokrađom i podigli divlji objekat.

Čuvari su zbog novog zakona ostali bez oružja pa ih lopovi napadaju sekirama i motornim testerama. Zaštićeno područje Fruške gore prostire se na oko 26.000 hektara, odnosno na dužini nešto većoj od 80 kilometara i prosečnoj širini od oko petnaest kilometara!

Kako saznajemo, jedan od predloga koji bi mogao da se razmatra kako bi Fruška gora bila sačuvana jeste i mogućnost da se oni koji uništavaju okolinu kažnjavaju za narušavanje prirodnog dobra, a ne samo za bacanje smeća ili nelegalnu seču šume.

Iako je tako nešto predviđeno Zakonom o zaštiti prirode, a kazne su čak i do tri miliona dinara za pravna lica, u praksi se to do sada retko primenjivalo, kažu ekolozi.

Koliko je Fruška gora kao nacionalni park ugrožena govori više primera uništavanja.

1. Seča drveća

Gotovo da nema staze koja nije zakrčena deblima. „Gole seče“ ima na lokalitetima Zmajevac – Vrdnik, kod hangara na Paragovu, restorana „Arena“, prema TV tornju, Ledinačkom jezeru, i prema skoro svim nseljehnim mestima na obodu planine!

U Nacionalnog parka kažu da oni seku planski, ali je problem u nezakonitoj seči drveća.

2. Smeće

Smeće jednostavno ne može da se ne primeti gotovo na svakom mestu, a baca ga ko gde stigne, upozoravaju vec godinama mediji. Građani misle da komunalne službe iz parka redovno odnose đubre, a to nije istina, nego tek u nuždi. Na izletištima će vas dočekati gomila smeća – pričaju planinari, koji ga i sami često čiste, ali uzalud.

3. Kuće duhova

Fruška gora postala je groblje za hotele, odmarališta i bolnice, nekada poznate, a danas prave kuće duhova. Hoteli „Osovlje“, „Ležimir“ i bivše odmaralište „Pošta“ samo su neki od dvadesetak napuštenih i ruiniranih objekata u koje danas svako može da uđe. Radi se o vlasništvu nekih odavno propalih firmi, a uglavnom se nalaze na najlepšim mestima i vidikovcima.

4. Požari

Na obodima NP, iznad naselja, meštani i vikendaši često pale strnjiku, a požari se šire i na obode šuma. U NP smatraju da to jedino adekvatne kazne mogu da reše. Vatrogasci su tako gasili šumu kod Ležimira, a požar je izazvao čovek koji je palio baštenski otpad.

5. Deponije

Legalna deponija Tancoš – Beočin nalazi se na tek 900 metara od NP i prostire se na 35.000 kvadrata. S druge strane svako fruškogorsko selo ima najmanje jednu divlju deponiju u svojoj blizini. Iako ih komunalci povremeno uklanjaju, ne mogu da uklone posledice koje je otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu. Na divlje deponije bacaju se čak i leševi životinja.

6. Uništeni putevi

Mnogi putevi na Fruškoj gori nisu popravljani decenijama. Takav je i jedan od najprometnijih, Partizanski put, dug 70 kilometara. U nadležnosti je šest opština, koje ne mogu da se dogovore o obnovi! (B.Gulan)