Agrarna struka u Srbiji upozorava da je nivo organske materije u obradivom zemljištu Vojvodine drastično opao. Ukoliko se ovaj trend nastavi, proizvodnja ratarskih i drugih kultura doživeće drastičan udarac. Prema istraživanju  prof dr Jovice Vasina, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je institucija od nacionalnog značaja, gubitak organske materije u zemljištu je najbitniji i najizraženiji proces uništavanja zemljišta. Tvrdi se da je ovaj gubitak došao do tako kritične tačke da već uveliko ugrožava poljoprivrednu proizvodnju. Jer, njen rast u poslednje četiri decenije iznosi samo 0,45 odsto. U 2021. godini pad proizvodnje bio je blizu sedam odsto, a u 2022. godini čak osam odsto!

Učešćee humusa u zemljištu ne tako davno bilo je i do pet odsto, a sad je između 2,5 i tri odsto. Sa tendencijom daljeg pada! Jer, nema prirodnog gnojiva, to je opet posledica uništavanja stočarstva u Srboiji koje, prema podaciam RZS i PKS učestvuje samo sa 28,1 odsto u BDP agrara. To je rezultat loše agroekonomske politike, pa su prazne staje, nema goveda, pa ni prirodnog đubriva.

Analitičar i publicista Branislav GULAN, koji je i član Konventa EU za Srbiju, ukazuje na decenijski ozbiljan nedostatak humusa na srpskim njivama. A, prema podacima RZS koristi se 3.488.752 hektara. „Oko 75 odsto površine Vojvodine, koja ima oko 1,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom ornicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je veliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina,“ navodi Gulan.

Agrar Srbije stagnira skoro četiri decnije. U tonama proizvodnje i njenih vrednosti. Jedini iskorak ima voćarstvo, zuahvaljujući što je nauka ušla u voćnjake. To se vidi po tonama voća koje se kreće i do 1,6 miliona tona, u bolje rodhnim godinama i kada priroda ne obere deo roda. Ali, godišnje izvoz voća donosi oko 800 miliona dolara. Najveći doprinos tome dao je profesor novosadskfgo Poljoprivrednog fakulteta dr Zoanr Keserpović.  Voće se u Sribji gaji na oko 193.000 hektara. Nauka ukazuje kaže da ni približno ne koristimo mogućnosti, posebno kada je šljiva u pitanju koja zauziam oko 74.000 hektara. Prošle 2022. godine rod je bio 488.593 tone, dok je nekada rekord bio 886.540 tona.

Ovo što se dogodilo sa izvozuom bresaka pvo uSlvoeniju, pa posle u  Hrvgasku, zbog prisustva pestic9ida hloropirifos ruši sve napore nake da stvorimo, proizvodimo, trošimo i izvozimo kvalitetan proizvod.  U buduće ćemo prilikiom izvoza biti pod strogim okom zemalja koje s odliče nešto od nas da kupuju. To će uticati i na smanjesnje izvoza voća koje je poslednje godine imalo rekord od oko 800 miliona dolara.  Jer, zato što se sad dogodilo u izvozu, odogovrni su oni koji se bave ovim poslom, Kako su mogli naizgled lep rod da transportguju u svet, mislićei da kupac nevoid računua šta će ponuditi svom potoršaču, kada sitže iz uvoza! Strogo se sve kontorliše u EU, čijem zakonodavstvu se i Srbija približava. Sad će svaki naš izvoz hrane biti pod strogim režimom i kontrolom. A, i teže ćemo dolaziti do kupaca, bez obzira koju robu nudimo… Zar nam nije dovoljno upozorenje to što već četiri decenije ne možemo da izvozimo svinjsko mesa u EU. Zabranjeno nam je čak  da ga transportujemo sveže preko zemalja EU. Bilo je slučajeva ograničavanja i izabrana izvoiza u – Rusiju, zbog sličnih grešaka, kao što je sad slučaj prvo sa Slovenijom pa sad Hrvatskom. U javnosti nema podataka o kojim količinama se radi i ko je vlasnik robe.

Posledkica će biti teža prdoaja i snižavanje cena… Kako sve radimo i ponašamo se u poslovima zada za greške nema odgovornosti odgovornih, teško je verovati da će ih biti i sad, kad su breskve u pitanju. A, rod breskve u 2022. godini je bio 31.840 tona, dok je rekord zabeležen kada je to bilo 91.366 tona, pre deetak godina.

Sluično  je I sad drugim voćem. Šljiva je simbol poljoprivrede Srbije, ali prinos kao i zarada na tom voću treba da budu i do 40 odsto veći. I sad smo treći proizvođači šljive u svetu, odmah iza Kine I I Rumunije. Po rečima profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, šljiva je u istoriji igrala veoma važnu ulogu u razvoju Srbije, a već decenkijama smo u vrhu svetskih proizvođača u svetu. U proseku je to 450-500.000 tona, pojedinih godina i čak i preko 750.000 tona. ”Ali, moramo priznati da nismo dovoljno uradili na unapređenju tehnologije proizvodnje šljive. Na primer, kada bi prešli sa generativne podloge džanarike na podlogu vavit, u jednom gustom sklopu sadnje 4×2 metra, mogli bi na istoj površini da povećamo prinos za 30 do 40 odsto”, kaže profesor Keserović.

Razlozi nedostatka organske materije

Tokom 2022. godine u Srbiji je navodnjavano samo 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj godini, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno bilo zahvaćeno 99,35 miliona kubnih metara vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini, saopštio je RZS. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto). Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupno navodnjavanih površina, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine,  sistemom “kap po kap” 8,1 odsto površine, a površinski svega 0,1 odsto površinа. Kada je reč o navodnjavjanim površinama, od čega zavisi i ukupna proiuvodnja u agraru, mora se istaći da je 1977. godine, posle tri decenije izgradnje pušten u rad hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. Tada je naglašeno da će se u Srbiji navodnjavati 510.000 hektara njiva. To se nikada do danas nije ostvarilo. Sve drugo što se priča o navodnjavanim površinam, a i gradnji sistema na više od 100.000 hektara novih ssistem, predstavljadecenijsku  želju vlasti , a to se govori uipredizbornim kampanjama. Međutim, to je uvek do sada bila obmana za proizvođače hrane. Jer, im je obećavane pomoć za dve pa i tri žetve godišnje.Vode imajuu u viškovima, ali kada su poplave. Sistemi za navodnjavanje su samo u obećanjima onih koji vladaju i i obmanjuju proizvođače hrane u Srbiji. To do sada nije tačno. Prema podacima RZS na 3.488.752 hektara u 2022. godini navodnjavalo se samo 54.639 hektara, Po rečima dananjih vladalaca agroekonomijom u Srbiji, mi stlano imamo u izgradnji po više od 100.000 hektara novih sisema Ali, to nika d dosad niej putpšeno da se priemnjuieju praksi I da to saoptšava zvanična statistika RZS, u svojim podacima.

Kada je  bio izgrađen  hidrosistem D-T-D,  bilo istaknuto je da će hidrosistem odvoditi suvišne vode sa milion hektara. To je je funkcionislao do 2005. godine kada sistem nije mogao da primi suvišne vode pa su bile velike poplave u Vojvodini. Kada je sistem građen iskopano je 135 milona kubika zemlje. Danas da bi bio upotrebljiv i plovan mora da se iz njega očisti oko 15 miliona kubika mulja! Kada je sistem građen potrošeno je više od 700 miliona dolara. Ako, se neočisti i ne privede nameni biće to jedna oa njvećih promašenih investicija u Evropi poslednjih pola veka!

Razlozi opadanja humusa!

Kao jedan od razloga opadanja procenta humusa u zemljištu Srbije, prevashodno na vojvođanskim njivama, kao glavni razlog navodi se brzi pad stočnog fonda! „(Fond je opadao) prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Za pohvalu je trud ratara da redovno zalivaju zemlju. Ali usput analitičari upozovaju da, ukoliko nastavimo da navodnjavamo zemljište koje gubi plodnost iz godine u godinu, a jul 2023. godine ne koristimo propisno organsko đubrivo, pretvorićemo Vojvodinu u kojoj se nalazi 1,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u pustinju po prinosima. Jer, zemljište će imati dovoljno pa i višak vode, ali neće imati đubriva, pa će ga voda isposniti!

To može da se spreči jedino odlukom Vlade Srbije da se u stajama ove  Pokrajine nađe najmanje 100.000 junadi. Odnosno da oni koji imaju zemljušte,a nemaju juandi, plaćaju kaznene poene. Tada bi Srbija imala dovoljno prirodnog gnojiva. Zatim imala bi i dovoljno junećeg mesa za Srbiju jer  potrošnja je samo četiri kilograma po stanovniku, što je najniže u Evropi. Pored toga Srbija  već skoro tri decenije ima dozvolu za godišnji izvoz ,,bebi bifa’’ od 8.750 tona u EU. Ali, sad nema ni tog mesa u Srbiji. Najbolji dokaz je da se godišnji izvoz ovog mesa sveo samo na 300 do 400 tona. Nekada, davno, 1991. godine iz tadašnje SFRJ u svet je otpremano godišnjue oko 54.000 tona, najkalkitetnijeg junećeg mesa. Od toga je iz Srbije bilo oko 30.000 tona. Ovo je dokaz da je devastirano stočarstvo u Srbiji koje u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Ako se tako nastavi već uskoro to će biti samo 20 osto. To vodi ka gašenju stočarstva u zemlji. Ono se nalazi na tom pragu jer je izvoz najkvalitetnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa’’ za poslednje tri decenije smanjen za 100 puta! Dokaz ove krize i da su prazne staje u Srbiji je činjenica da nedavno, sredibnom 2023. Godine,  nije moglo da se nađe ni 2.000 junadi kako bi se napunio jedan brod za izvoz u svet!

Ključni razlozlozi za opadanje humusa, između ostalog, su i paljenje žetvenih ostataka, te njihovo uklanjanje i korišćenje za proizvodnju energije sa površina koje za taj proces nisu adekvatne. Kako se tvrdi, dominantan sadržaj humusa u vojvođanskom zemljištu je ispod tri odsto. „Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke.

O krahu ekonomske politike u agraru, pre svega, gašenju stočarstva Srbije najbolje govore brojke. U poslednjoj deceniji, prema podacima RZS ugašeno je čak 62.000 farmi u Srbiji. Pre četiri decenije u oborima je bilo oko 5,5 miliona svinja, a danas je manje od dva miliona. Najveći broj svinja u  Srbiji uništila je aktuekna vlast,a zatiom klasična svinjska kuga, a sad ostatak preti da uništi oi afrička kuga!Ako uskoro dođe do tog kraja, rešenje se vidi u novom konceptu poljoprivrede Srbije a pre svega stočarstva. Onima koji su vodili i kreirali agrarnu poltiku u proteklim decenjama, tvorci novog koncepta treba da se zahvale na lošem radu koji je uništilo stočarstvo Srbije. Svaka srednje razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Najbolji primer je recimo Danska, koja ima 5,6 miliona stanovnika, a u oborima ima čak 32 miliona svinja.

Pad proizvodnje i potrošnje mesa!

Dokaz uništenog stočarstva Srbije je i potrošnja mesa poo jednom stanovniku. Tako se recimo 1991.godinde, kada se raspadala SFRJ u Srbiji se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa. Potrošnja po jednom stanovniku je bila oko 65 kilograma godišnje, takođe svih vrsta mesa.

 Kada su se ispraznili obori i staje, danas se u zemlji Srbiji godišnje proizvodi 200.000 tona mesa manje. Odnosno, manje od 450.000 tona. Smanjila se i potrošnja mesa, po se po jednom stanovniku danas troši oko 40 kilograma mesa godišnje! Procene je da je danas u Srbiji svakog dana gladno oko 500.000 stanovnika!

Koliko mesa godišnje pojedete?

Statistika kaže 18 kilograma živine, 16 kilograma svinjetine… OvakV znak ukazuje na činjenjicu pada razvijenosti zemlje Jer, gde god raste potrošnja živinskog, a opada svinjskog I junećeg mesa, to je znak nerazvijenosti zemllje. Ovi podaci ukazuju i na činjenicu da je Srbija od izvoznika postala uvoznik, recimo, svinjskog mesa. Jer, pre jedne decnije u Srbiji je bilo oko 1,1 miliona krmača prasilja, a danas je manje od 100.000. S tim brojem nema obnove stočnog fonda, niti punjenja obora sa praćima.

Pored toga samo u 2022. godini u Srbiju je uvezeno oko 300.000 prasića i još 300.000 svinja za klanice. U ovoj 2023. godini odobren je uvoz 500.000 prasića, a očekuje se i uvoz više stotina hiljada svinja za klaničnu industriju. Uvoz neće oporaviti uništeno stočarstvo Srbije. U mesarama danas ima mesta posle uvoza i nakon pokolja stoke koji uvek usledi posle protesta stočara. Sa ovim brojem nema obnove stočnog fonda. Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa bio je 1991. godinw u vrednosti od 762 miliona dolara. Dobar deo tog izvoza tada je otišao u SAD za američku vojsku je otpremljeno svinjsko meso u konzervama iz novosadske ,,Neoplante’’. Posle toga su došli ratovi, sankcije pa tri kuge i ostali su prazni obori u Srbiji. Kada je reč o sankcijama to znači da je zbog vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge, Srbiji zabranjen izvoz svinjskog mesa u EU. Ali, nije dozvoljen ni transport ovog mesa preko država EU u druge zemlje. Izuzetak je jedino ako je ono bilo prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. Vakcinacija protiv svinjske kuge prestala je zvanično 15. decembra 2019. godine. Međutim i posle toga je ostalo svinja u Srbiji iz vremena vakcinacije. Pored toga, ukinuta je vakcinacija u Srbiji, ali je ostala prisutna svinjska kuga! Korist od prestanka vakcinacije ima država Srbija koja više ne troši godišnje oko 25 miliona dolara za kupovinu vakcina.

Grešku je učinila i vlada Srbije jer je posle ukidanja vakcinacije, trebalo da prođe najmanje četiri pa do sedam godina kako bi nestala i poslednja svinja iz vremena vakcinacije, da bi se krenulo sa izvozom. Međutim, tadašnji ministar poljoprivrede, posle ukidanja vakcinacije, odmah je izašao u javnost sa netačnom činjenicom da kreće izvoz svinjskog mesa iz Sribje u EU. To je bila obmana javnosti, jer se znalo da nema izvoza, sve dok se ne ukloni i poslednja svinja iz vremena  vakcinacije.  Jer, EU neće svom narodu da daje meso vakcinisanih svinja. Ali, u to vreme pa ni danas EU neće da  uvozi svinjsko meso, iz Srbije, jer svakog trentuika u oborima imaju višak od 50 miliona svinja! Uz sve to Srbija već tada nije imala svinaj za izvoz!

U Srbiji, meso postaje luksuz!

Meso na stolu mnogih porodica u Srbiji postalo je gotovo luksuz. Iako u prosečnoj potrošačkoj korpi ima mesta za sve vrste mesa i ribe, podaci Privredne komore Srbije ne pokazuju i da sve ono što bi trebalo da bude u njoj zaista i jeste. Jer, Prema podacima PKS, u našoj zemlji svaki građanin prosečno godišnje pojede 18 kilograma živinskog mesa, dok jedan građanin EU za to isto vreme pojede 30 kilograma.

Dakle, troši se po 18 kilogama živinskom, zatim 16 kilograma svinjskog, četiri kilogama junećeg i samo tri kilograma ribe godišnje. U Srbiji se po glavi stanovnika godišnje pojede 16 kilograma svinjetine, dok je u Evropskoj uniji taj prosek, po osobi, 31,8 kilograma.

Junetina je meso koje je odavno postalo luksuz u tiganjima u našoj zemlji. Dok u Srbiji, prema podacima PKS, svako pojede samo po četiri kilograma junetine godišnje, u EU je to više nego duplo – 10 kilograma!.

Sličan odnos je i kada je u pitanju jagnjetina, u Srbiji je to 3,5 kilogama, a u EU osam kilogama.

Kada je reč o ribi, stvari su gotovo poražavajuće. U Srbiji se godišnje, po glavi stanovnika, pojede tri kilograma ribe, dok je prosečnom stanovniku EU za godinu dana dostupno čak 30 kilograma! Inače u Srbiji se godišnje potroši oko 50.000 tona ribe. Od toga se uveze 35.000 tona, a u ppreosrtalim postojećim ribnjacima se proizvde najviše 15.000 tona!

Prema analizi stručnjaka, mesa, osim svinjskog, za sada, imamo dovoljno.

„Uvozimo najviše svinjskog mesa i za prvih šest meseci ove 2023. godine uvezeno je oko 15.000 tona u vrednosti od 52 miliona evra. Imamo dovoljne količine junećeg, jagnjećeg i ovčijeg mesa i to odličnog kvaliteta“, kaže za javnost serketar za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimirović.

Koraci ka oporavku

Stručnjaci navode da je moguće oporaviti  uništeni agrar Srbije. Prvo je potrebna za to politička odluka, pa krenuiti u obnovu degradiranog zemljište, ali za sve to je potreno vreme. Za povratak jednog santimetra kvalitretnih oranica sa humusom potrebno je do 100 godina! Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. To bi moglo da se pobljša i sa kompostiranjem urbanih organskih otpadaka. Primera radi, treba   uvesti strogu zabranu spaljivanja žetvenih ostataka. Poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergana treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje sa kojih površina pa će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije.

Stručnjaci ističu da je za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje. Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranljivih materija u zemljištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe veštačkog gnojiva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemljišta.

Mere države: Oko 20.000 ratara umešano u prevare sa subvencijama!?

U prevare oko lažnih prijava za subvencije umešano je više od 20.000 ratara koji su na ovaj način pokušali da oštete državni budžet za oko 80 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  izjavio  je da je ovo otkriveno preko novog sistema e-agrar putem satelitskih snimaka i da je reč o oko pola miliona hektara koji se uopšte ne obrađuju.Kako je objasnio, za to zemlјište traženi su podsticaji i prijavlјeni lažni zasadi. Naglasio je i da je posle svega mnogo jasnije zbog čega je bilo toliko pritisaka da e-agrar ne zaživi. Razlog je što preko njega sve može brzo i lako da se proveri.

– Izašli smo vrednim ratarima u susret, od kojih su mnogi blokirali puteve, iako su neki od njih časni i pošteni lјudi. Imamo sada satelit i Biosens institut, uzeli smo zahteve za subvencije, pošto imamo 150 miliona evra za subvencije samo za ratarske kulture, i videli da su za pola miliona hektara lažne prijave za obradive površine – rekao je Vučić. Dodao je i da su u prijavama navedene kulture poput kukuruza, pšenice, ulјane repice, a da se na snimku vidi da je tu gusta šuma u kojoj niko nikada nije ništa posadio ili posejao.

Oko 65 odsto ukupne površine Srbije zauzima polјoprivredno zemlјište. Prema popisu iz 2012. polјoprivrednici su koristila oko 3,48 miliona hektara polјoprivrednog zemlјišta. Ako se ovo zna, jasno je da je reč o velikom pokušaju zloupotrebe državnog novca.

Za sada još nisu objavlјeni detalјi ove istrage. Međutim, kao drastičan primer Vučić je naveo izvesnog ratara koji je za navodni zasad ulјane repice na 1.000 hektara tražio podsticaj od 200 evra po hektaru, a da je na tom mestu, kako se vidi na snimku, šuma kao u Amazonu.

– Za ukupno pola miliona takvih hektara nam traže novac, to je 80 miliona evra direktne krađe države. Iz vazduha vidimo svaki metar kvadratni, oni to ne razumeju, svaku kulturu vidimo. Zato smo i radili e-agrar. I onda kažu da je Vučić arogantan, a to je 80 miliona evra vaših sredstava – naglasio je predsednik obraćajući se javnosti. Zapitao je i da li sada država treba da podnosi krivične prijave protiv svih koji su bili umešani u ove prevarne radnje. Rekao je i da će država tih 80 miliona evra dodatno da uloži u subvencije za polјoprivredu i poveća ih za one koji rade pošteno.

Prevare sa subvencijama u polјoprivredi nisu retkost ni u drugim zemlјama. Poslednjih godina nekoliko izveštaja je upozorilo na zloupotrebu polјoprivrednih subvencija Evropske unije u zemlјama centralne i istočne Evrope. Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) prošle godine otkrila je poslednju u nizu u koju je bila umešana grupa prevaranata iz Italije i Rumunije koji su se našli na optuženičkoj klupi rumunskog suda pod sumnjom da su učinili prevaru vrednu skoro 850.000 evra.

Inače, to je četvrtina subvencija koje je EU dodelila Rumuniji za proizvodnju te povrtarske kulture u 2017. godini. Ništa od tog novca nije potrošeno u tu svrhu ili u Rumuniji. Posle isplate subvencija, novac se prebacivao na bankovne račune u Italiju, gde je dalјe korišćen za finansiranje drugih kriminalnih aktivnosti. OLAF je otkrio niz potencijalno lažnih praksi koje su uklјučivale podnošenje lažnih dokumenata, osnivanje fiktivnih kompanija i falsifikovanih deklaracija o zemlјištu za nezakonito dobijanje sredstava.

Takođe, policija u Srbiji je prošle 2022. godine, na teritoriji Šapca, Beograda, Novog Sada i Bačke Palanke, uhapsila 11 osoba zbog sumnje da su izvršile prevaru. Terete se da su neosnovano ostvarili pravo na subvencije namenjene mladim polјoprivrednicima u iznosu od oko deset miliona dinara i za taj iznos oštetili budžet Srbije. Ministarka polјoprivrede Jelena Tanasković je pre nekoliko meseci, u jeku najvećih negodovanja oko uvođenja e-agrara, rekla da se u medijima i na društvenim mrežama sporadično pojavlјuju lјudi koji iz njima poznatih razloga opstruišu ovaj sistem. Pomenula je da postaje sumnje da mnoga doskora prijavlјena gazdinstva nisu bili pravi polјoprivrednici i da je pitanje na koji su način do sada dolazili do novca.

Ministarka polјoprivrede Jelena Tanasković je sredinom 2023. godine, u jeku najvećih negodovanja oko uvođenja e-agrara, rekla da se u medijima i na društvenim mrežama sporadično pojavlјuju lјudi koji iz njima poznatih razloga opstruišu ovaj sistem. Pomenula je da postaje sumnje da mnoga doskora prijavlјena gazdinstva nisu bili pravi polјoprivrednici i da je pitanje na koji su način do sada dolazili do novca. Zbog zloupotreba  počela je i kontrola gazdinstava prijavljenih za subvencije Kontrola poljoprivrednih gazdinstava koji su se prijavili za subvencije kroz e-Agrar počela je 16. avgusta 2023. godine, najavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Ona je Tanjugu kazala da su podaci koji su do sada stigli pokazali da je bilo mnogo više zloupotreba nego što se očekivalo

 “Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti mnogo manje nego što jeste i sa sutrašnjim danom mi krećemo u teritorijalne kontrole, kako bi videli šta je to što su ljudi prijavili kroz e-Agrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja”, kazala je Tanaskovićeva. Ona je pokazala knjigu gde se jasno vide neslaganja koja su uočena do sada. “Ovde je svaki slučaj pojedinačno, i jasno se vidi šta je to što je prijavljeno u e-Agraru, a šta je na snimku. Neretki su slučajevi da je prijavljena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz, ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Neretko je slučaj da imamo i objekat na toj parceli koji je nelegalno izgrađen, jer je to poljoprivredno zemljište”, objasnila je Tanaskovićeva. Po njenim rečima, država je sada po prvi put u mogućnosti da proveri podatke koje je pojedinac dao kada se registrovao u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG). Ona je naglasila i da se za poljoprivredu izdvaja veliki iznos u budžetu i tu zato mora do postoji kontrola, kako bi se ta sredstva koristila adekvatno. “Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 dinara porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu dajete koliko”, naglasila je Tanaskovićeva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je država povećala ratarima subvencije, ali da je preko e-Agrara utvrdila, putem satelitskih snimaka, da su podnete lažne prijave za subvencije za čak pola miliona hektara površina koje se ne obrađuju, ili za oko 80 miliona evra. Kazao je da je najmanje 20.000 ratara koji su podneli lažne prijave i dodao da je to tek početak u otkrivanja zloupotreba subvencija u poljoprivredi.

Posle toga oglasili su se i poljopsrivredncii sa svojim starim zahtevima koji nisu ispunjeni u toku protesta, a sad  je  do  kraja 1. septembra  produžen rok državi da ispuni taj pisani dogovor. Poljoprivrednici traže hitno ispunjenje potpisanog sporazuma do  dogovorenog roka.

Poljoprivrednici koji su protestovali u maju ove 2023. godine potpisali su Sporazum sa Vladom Srbije i time se obavezali da će se povući sa ulica i da će se ubuduće komunikacija odvijati mirnim putem. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija“, poručili su poljoprivrednici.

 Ono što je bio deo koji treba da ispuni druga strana – država, ali do sadsa nije bilo je:

1. Povećanje subvencija sa 9.000 na 18.000 dinara (6.000 za dizel gorivo + 3.000 direktno);
2. Premija za mleko se podiže sa 15 na 19 dinara po litri;
3. Regres za mlečne krave se povećava sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu;
4. Ukida se 50 odsto naknade za odvodnjavanje ove godine, i u potpunosti sledeće godine;
5. Regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda;
6. Razgovor sa mlekarama;
7. Uvođenje mlečnih kvota – analiza i razgovori;
8. Analiza kako urediti tržište žitarica;
9. Uvođenje plavog dizela od 1. januara 2024. godine;
10. Razgovori oko nove agrarne politike i politike subvencije da krenu odmah.

Od maja 2023. godine do sredine avgusta iste godine, prošlo je nekoliko meseci, a udruženja koja su protestovala okupila su se nedavno u Aradcu kod Zrenjanina i donela zaključak o traženju hitnog ispunjenja potpisanog sporazuma isplate subvencija do 1. septembra 2023. godine, ukidanje naknade za odvodnjavanje, isplate svih zaostalih dugovanja za suncokret (od prošle godine) i mehanizaciju. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija“, poručili su. Rok ovim zahevima koji su usvojeni prilikom potpisianja mirovnog sporazuma ističe 1. septemba 2023. godine.

Ko je odgovoran što su šume, bar u e-agraru, postale oranice

Informacija da je 20.000 polјoprivrednika lažiralo svoje podatke kako bi dobili subvencije od države iznenadila je i proizvođače i stručnjake i nadležne organe. U resornom ministarstvu kažu da su odlučni u nameri da se tome suprotstave, zbog čega će na adrese polјoprivrednih gazdinstava narednih dana dolaziti kontrolori.

Država je odlučna da stane na kraj polјoprivrednicima koji su pokušali da je prevare i da dobiju subvencije za površine koje uopšte ne obrađuju, kaže za javnost resorna ministarka Jelena Tanasković. Zato su nadležni krenuli u terenske kontrole koje treba da pokažu i potvrede da li zaista ima neslaganja između onoga što je prijavlјeno u e-Agraru i onoga što se na parcelama nalazi.

Podsetimo, nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je za oko 500.000 hektara podneto lažnih zahteva za podsticaje, što bi oštetilo državnu kasu za oko 80 miliona evra. Polјoprivrednicima i stručnjacima ovi podaci deluju iznenađujuće mnogo, ali kažu da će utvrđivanje stvarnog stanja na terenu omogućiti da se celokupan agrarni sistem bolјe izgradi i novac pravednije raspoređuje.

„Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti znatno manje nego što jeste. Kreću teritorijalne kontrole, kako bismo videli šta je to što su lјudi prijavili kroz e-Agrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja“, rekla je za Tanjug Jelena Tanasković, ministarka polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Sva neslaganja, dodaje, koja su do sada uočena su popisana i biće proverena.

„Za svaki slučaj pojedinačno se jasno vidi šta je to što je prijavlјeno u e-Agraru, a šta je na snimku. Neretki su slučajevi da je prijavlјena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz, ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Neretko je i da imamo objekat na toj parceli, koji je nelegalno izgrađen, jer je to polјoprivredno zemlјište“, objašnjava resorna ministarka.

Zahvalјujući digitalizaciji polјoprivrede država sada može da proveri podatke koje je pojedinac dao prilikom registracije u Registar polјoprivrednih gazdinstava. Otkrivanjem i otklanjanjem svih nepravilnosti i malverzacija trebalo bi da reši problem koji smo do sada imali. Da se za polјoprivredu izdvajaju značajna sredstva u budžetu, a da su proizvođači nezadovolјni onim što dobijaju.

“Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu i koliko“, naglasila je Tanaskovićeva.

Proizvođači pozdravlјaju odluku države da otkrije prevarante i traže adekvatne kazne

Polјoprivrednici kažu da im informacija o tome da je pola miliona hektara pod šumom ili objektima prijavlјeno kao obradiva površina zviči neverovatno.

„Da bismo registrovali bilo koju parcelu u elektronskoj formi u e-Upravi ili ranije trezoru polјoprivrede, morali smo da dostavimo posedovne listove iz katastra za svaku parcelu na kojoj piše namena zemlјišta. Dakle, tu piše da li je zemlјište njiva, šuma, pašnjak, ribnjak… Da bi se namena zemlјišta promenila iz njive u šumu ili obrnuto mora se tražiti dozvola. Zahtev se predaje lokalnoj samoupravi koja to šalјe resornom ministarstvu, a ministarstvo odobrava prenamenu. Kada to odobri vraća rešenje lokalnoj samoupravi i polјoprivrednik tada mora da plati taksu koja nije mala“, objašnjava Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja polјoprivrednika Banata.

„Ako je neko imao šumu na katastarskoj parceli i ako se to vodi u katastru kao šuma, on ne može da aplicira za subvencije, jer se tu vidi da to nije obradiva površina. Ako je neko imao njivu, pa tu posadio šumu bez dozvole i saglasnosti resornog ministarstva, to je odgovornost na polјoprivrednom gazdinstvu, polјoprivrednoj stručnoj službi koja nije primetila da je zemlјište prenamenjeno i na inspektoru polјoprivrede“, dodaje naš sagovornik.

Ne poriče se da pokušaja zloupotrebe u polјoprivredi ima, ali ga najnoviji podaci zaista brinu. 

„Sigurno je da postoje i oni koji žele da izmanipulišu vlast. Ali, ovakva vrsta manipulacije, sa izvodom iz katastra, gde bi neko morao da prihvati promenu namene zemlјišta bez odobrenja ministarstva, moralo bi da znači da su u to umešane institucije“, kaže Kleut. „Bojim se da je ovo samo jedno spinovanje da sutra imaju razlog da ukinu subvencije polјoprivrednicima koji su u izuzetno teškoj situaciji. Nemamo otvorenu berzu, nemamo normalne cene proizvoda, ne pratimo svetska tržišta, inputi su nam više nego svetski i što se tiče cene nafte i repromaterijala, a nigde niža cena pšenice nije nego kod nas“, dodaje Kleut.

I on i članovi njegovog udruženja, naglašavaju, da s nestrplјenjem očekuju rezultate terenskih kontrola. „Svi mi polјoprivrednici bismo zaista voleli da vidimo da li je to tako i ko su ti lјudi koji su pokušali da prevare državu, a i sve nas. Mi smo za pravnu državu i zalažemo se da se sve iskontroliše do najsitnijih detalјa. Da se svaki počinilac takvih zloupotreba kazni, bez obzira na to o kome se radi“, objašnjava Kleut. „U zakonu stoji da oni koji daju neistinite podatke mogu da budu izbrisani iz trezora, da mogu da uđu u pasivan status tri godine i da ne mogu da konkurišu ni za kakve podsticaje. Ako je bilo takvih prevara onda svi treba da snose posledice. I da se ispita kako je taj neko mogao da izvrši prenamenu zemlјišta, na osnovu čega i ko mu je dao dozvolu“, kaže naš sagovornik.

Sistem treba urediti tako da se jasno zna ko, za šta i koliko novca dobija na ime podsticaja i stručnjaci kažu da im podatak od 500.000 hektara lažnih oranica za koje su tražene subvencije deluje mnogo i da to svakako zaslužuje detalјnu kontrolu. Moraju postojati zemljišne knjige. „Ja sam se neprijatno iznenadio kada sam čuo da je pola miliona hektara lažno prijavlјeno za subvencije. Nekako mi to mnogo izgleda. Koliko će to biti tačno i da li je to do kraja verodostojan podatak, verujem da će nadležne službe proveriti i dati odgovor. Da vi prijavite ratarski usev na šumi to je potpuno nedopustivo. Međutim, odmah moram da kažem da ne treba sve polјoprivrednike posmatrati kroz prizmu tih neodgovornih proizvođača koji su prijavili te podatke“, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

„S druge strane, ohrabruje činjenica da je ovo otkrivanje rezultat dobre primene IT tehnologije, e-e-Agrara, digitalizacije naše polјoprivrede, gde vidimo da je monitoring mnogo bolјi i kvalitetniji. Više ne možemo da lutamo ne samo u pogledu malverzacija, već i u pogledu tačnosti i ažurnosti katastra, knjige polјa, Registra polјoprivrednih gazdinstava. To pruža dobre perspektive da se i agrarna politika vodi mnogo kvalitetnije, bolјe i sa preciznijim podacima gde taj novac ide, kome ide i da li ide na prave adrese“, objašnjava naš sagovornik.

Još jedan od mehanizama za sprečavanje zloupotreba jeste i predstojeći popis polјoprivrede. „Popis koji nam predstoji treba da pokaže koliko mi imamo šuma i ako je vama verodostojan

propust. To su malverzacije koje su nedopustive i verujem da će, upravo, taj sistem e-Agrara i.

podatak dokaz iz katastra i ako prijavlјujete usev umesto onoga što piše u katastru.

„Rezultati popisa će pokazati koliko je oraničnih površina, koliko je šuma, pašnjaka, ribnjaka… Kada sve to, korak po korak, uvežemo u jedan sistem mislim da ovakvih situacija više ne bi smelo da bude. Da država bude u problemu da 80 miliona evra, po osnovu lažno prijavlјenih pola miliona hektara, ode, a da niko ne zna gde je otišlo“, naglašava naš sagovornik. Zbog nepoštenih proizvođača oni, pravi polјoprivrednici, kaže, ostaju uskraćeni za novac koji im je preko potreban. Ali, malverzacije, podseća, nisu novina u ovom sektoru. Bilo ih je i ranije, zbog čega se sećamo brojnih hapšenja.

„Svako malo se vrši neki vanredni popis stanja Republičkih robnih rezervi. i onda se svaki put kao iznenadimo kada vidimo koliko nam fizički nedostaje robe u odnosu na papirološki popisane količine. Kada se sistem uredi, značajno će se smanjiti prostor za prevare. To će, ponavlјam, dati dobre alate kreatorima da naprave pragmatičnu agrarnu politiku, gde će se znati ko za šta dobija pare i gde će se videti rezultati tih mera“, objašnjava Galetin.

Poslednjih godina u sistemu polјoprivrede se uočava poroznost, ali je dobra stvar što iz države stižu najave da to želi da ispravi i da je odlučna da se obračuna sa prevarantima kojima je jedini cilј da oštete budžet i na taj način lako dođu do zarade.

Zbog toga je i te kako bitno da digitalizacija u ovom sektoru bude u potpunosti sprovedena, jer se tako lako mogu kontrolisati sva polјoprivredna gazdinstva i kompanije koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom. To, između ostalog,  znači da je potrebno koristiti alate koji će omogućiti tačan uvid u, na primer, setvenu strukturu ili, recimo, fizičko prisustvo robe u magacinima ovlašćenih direkcijskih skladištara.

                                                           (Autor je analitičar i publicista)