Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Proizvodnjom organske hrane danas se u Srbiji bavi oko 7.000 domaćinstava. Oni hranu proizvode na oko 24.000 hektara špto je tek 0,6 odsto obradivih povšrina. Organska hrana proizvedena u Srbiji izvozi se u vrednot oko 60 miliona dolara godišnje. Rast ove proizvodnje u Srbiji ide ,,puževim korakom“, a cilј je da se 2040 godine njena proizvodnja obavlјa na 100.000 hektara. Organska polјoprivreda sprovodi se u 120 zemalјa, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Sad i primera razvoja organskog stočarstva.
Piše: Branislav Gulan
Sažetak: Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas se obavlјa na više od 24.000 hektara, što predstavlјa samo 0,61 odsto ukupnih obradivih površina. Sa proizvodnjom bavi se blizu 7.000 domaćinstava. Rast ove proizvodnje u Srbiji ide ,,puževim korakom“, a cilј je da se 2040 godine njena proizvodnja obavlјa na 100.000 hektara. Očekuje se da za dve decenije organska proizvodnja hrane u sinhronizaciji ,,zelene ekonomije“ treba da postane značajan faktor u razvoju sela i polјoprivrede u Srbiji. Poslednjih godina došlo je do naglog rasta ove proizvodnje, kako do povećanja u hektarima, tako i u tonama. Tako su nakon mnogo godina provedenih na margini, organski proizvodi ušli na glavna tržišta i postala deo globalnog trenda u načinu života, zdravlјa i u održivom razvoju Srbije. Tražnja za organskim proizvodima je jedina koja je u svetu, a i u Srbiji, rasla u vremenu posle velike svetske ekonomske krize 2008. godine. I dalјe je nastavlјen trend rasta. Danas u svetu organsko tržište brže raste na globalnm nivou od rasta površina pod organskim polјoprivrednim zemlјištem, pa ukorak sa tim raste i njegova cena. Domaće tržište organskih polјoprivrednih proizvoda je još uvek nedovolјno razvijeno i pored značajnih pomaka poslednjih godina. U ovom trenutku, najveću perspektivu za najbrže širenje organske proiuzvodnje, a to znači i agrobizna iz ekološke polјoprivrede, ima brdsko – planinsko područje Srbije. Ono pruža najpovolјnije uslove za organsku polјoprivredu jer se na tom području nalazi više od 60 odsto agrarnih površina Srbije. To je i šansa da se, kroz bavlјenje ovom proizvodnjom, zaustavi iselјavanje iz tih delova Srbije. Jer, njive su ostale nezagađene od konvencionalne polјoprivrede. U tim regionima Srbije proizvodnja se odvija bez primene savremenih agrotehničkih mera pa je sačuvan kvalitet zemlјišta. Proizvodnja se obavlјa na malim parcelama i sopstvenom radnom snagom proizvođača. To je i šansa da se zaustavi iselјavanje iz Srbije gde nestaje svako četvrto selo (od 4720 nestaje više od 1.200 naselјa koja imamju manje od 100 sanovnika). Proizvodnja organske hrane pruža i šansu da se smanji razlika između, razvijenih i nerazvijenih, bogatih i siromašnih. Uz bilјnu organsku proizvodnju polјoprivreda ova proizvodnjaq hrane se sprovodi u 120 zemalјa, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Sad i primera razvoja organskog stočarstva. U Srbiji je to stočarska firma kod Čuruga, gde ima oko 2.000 krava gde se proizvdoi organsko mleko!
U Evropskoj uniji se oko 50 miliona stanovnika opredelilo da troši organsku hranu. To je šansa za Srbiju da više izvozi organskih proizvoda. Procena je da organsko tržište u Srbiji vredi oko 50 miliona dolara. U 2017. godini, ukupan izvoz hrane, odnosno sirovian za njenu proizvodnju iz Srbije bio je 3,1 milijardu dolara, a u tome je organska hrane bila svega 19 miliona dolara.
Organsko tržitše je jedno od najbrže rastućih tržišta u svetu i prema poslednjim podacima IFOAM-a (Svetske organiazacije za organsku proizvodnju) u 2015. godini vrednost njegove proizvodnje bila je veća od 80 milijardi dolara. Proizvodnja se odvijala na više od 51 miliona hektara. Vodeće organsko tržište su SAD, Nemačka, Francuska i Kina. Najveći potrošači organskih proizvoda su Švajcarci (262 evra po stanovniku godišnje), a Danska ima najveći udeo organskih proizvoda na tržištu, a to je 8,4 odsto. Dok se u Evropi daju podsticji za organsku proizvodnju od 250 do 700 dolara po hektaru, Srbiji je to još uvek simbolično.
Klјučne reči: organska proizvodnja, zemlјište, rast, potrošnja, tržište, smanjenje siromaštva…
Pionirski koraci i razvoj organske proizvodnje
Organskom polјoprivrednom proizvodnjom niko ne treba da se bavi po sili zakona, već na bazi dobrovolјnosti i želјe da se proizvede najskuplјi i najcenjeniji u svetu proizvod. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska polјoprivreda sprovodi se u 120 zemalјa, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemlјišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj bilјne stočarske proizvodnje i osposoblјenost stručnjaka i proizvođača za organsku polјoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. Poslednje dve decenije proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve atraktivnija. Stalni rast tražnje za organskim proizvodima u svetu ukazuje na to da ova proizvodnja može biti veoma profitabilna ukoliko se na pravi način koriste prirodni resursi, znanje i proizvodno iskustvo.
Prema podacima koje su u 2009. godini dostavile četiri ovlašćene sertifikacione organizacije, ukupna površina u Srbiji na kojoj su se primenjivale metode organske proizvodnje iznosila je 2.876,5 hektara. Pošto se površine stalno povećavaju, prema poslednjim podacima organska hrana se u Srbiji gaji na blizu 24.000 hektara i ovim poslom se bavi oko 7.000 proizvođača. Skoro 90 odsto organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na tržišta zemalјa EU, SAD i Japana. U Srbiji je trenutno registrovano blizu 7.000 proizvođača organske hrane. S obzirom da je u 2010. godini osam sertifikacionih organizacija dobilo ovlašćenje od Republike Srbije za sertifikaciju organske proizvodnje, cilј je bio da se do 2014. godine poveća ukupna površina obradivog zemlјišta kao organski sertifikovanog do 50.000 hektara. Ali, još smo mi daleko od te želјe.
Rekordan budžet za poljoprivredu u 2025. godini, čak 7,5 odsto od ukupnog budžeta!
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, usvojenim na sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, za poljoprivredu je opredeljeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini čak 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije za narednu godinu. Od ukupnog iznosa, 138,5 milijardi predstavlja budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je preostalih 11 milijardi dinara predviđeno da se vrati poljoprivrednicima kroz refakciju akciza za gorivo.
Najviši ukupni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini za organsku biljnu proizvodnju je 2,52 miliona dinara, dok je za organsku stočarsku proizvodnju to 55 miliona dinara!
Budžet Ministarstva poljoprivrede za 2025. godinu, uvećan je za čak 286 odsto u odnosu na budžet iz 2015. godine. Subvencije imaju najveće učešće u budžetu Ministarstva, a blizu 111,4 milijarde namenjeno je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović istakao je da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti sa ulaganjem u jačanje agrarnog sektora, u cilju razvoja održive i konkurentne poljoprivrede i pružanja podrške srpskim proizvođačima za plasman proizvoda na domaće, evropsko i svetsko tržište hrane. Sagledavanjem ovogodišnje situacije na tržištu poljoprivrednih proizvoda i umanjenih prinosa kod glavnih ratarskih kultura, uz rast troškova proizvodnje, Ministarstvo poljoprivrede, kroz realizaciju mere Osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, podržalo je stabilnost dohotka proizvođača, podstaklo biljnu proizvodnju i viši nivo prinosa, kao i kvalitet proizvoda, čime je unapređena produktivnost, a troškovi proizvodnje smanjeni. Takođe, uvećanim iznosom za plaćanje po hektaru, Ministarstvo je podržalo rast konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača i zaštitilo ih od posledica smanjenja prinosa. S tim u vezi, ministar Martinović naveo je da izdvajanje ovog rekordnog iznosa ujedno predstavlja nastavak kontinuirane i snažne podrške poljoprivredi.
Na sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se unapređuje situacija u kojoj se nalaze poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom mleka i mesa. Izmenom Zakona omogućava se regres za upotrebu sertifikovanog semena u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, a upotreba sertifikovanog semena omogućava stabilnije prinose i bolji kvalitet proizvoda. Predviđeno je i da pravo na regres za sertifikovano seme u 2025. godini važi za račune izdate od 1. avgusta 2024. godine pa do dana podnošenja zahteva. Ovim Zakonom, takođe, predviđeno je da u 2024. godini lice koje je ostvarilo pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, ostvaruje i pravo na dodatna sredstva za kvalitetne priplodne krave prvotelke.
Planeta, proizvod prirode
Planetu zemlјu 60 odsto čini voda (okeani, mora jezera, reke…) i 40 odsto kopno (polјoprivredno inepolјoprivredno zemlјište). Ovaj odnos je praktično od nastanka planete do danas ostao nepromenjen. Na njega čovek ne može da utiče. Jednostavno to je proizvod prirode. Međutim, kopneni deo planete je podložan promenama. Te promene mogu biti izazvane delovanjem prirodnih činilaca – na šta opet možemo da utičemo, ali delovanjem čoveka.
Zemlјište je prirodni resurs, neumnoživ i neproširiv. U prošlom veku pritisak na ovaj resurs bio je ogroman. Taj pritisak je nastavlјen i u XXI veku. Organsko tržište je jedno od najbrže rastućih tržišta i prema poslednjim podacima organizacije IFOAM-a (Svetska organizacija za organsku proizvodnju) u 2015. je njegova vrednost iznosila više od 80 milijardi dolara, a proizvodnja se odvijala na skoro 51 miliona hektara u svetu. Vodeće organsko tržište bile su SAD sa 35,9 milijardi evra, pratila ih jeNemačka (8,6 milijardi evra), Francuska (5,5 milijardi evra) i Kina (4,7 milijardi evra). U 2015. većina velikih tržišta su imala dvocifren rast. Najveći potrošači organskih proizvoda su Švajcarci (262 evra po stanovniku godišnje), a Danska ima najveći udeo organskih proizvoda na tržištu od 8,4 odsto.
Srbija se još uvek ne može pohvaliti dvocifrenim rastom tržišta, ali je evidentno da se potražnja i ponuda povećavaju iz godine u godinu. Prema podacima iz 2024. godine pod ovom proizvodnjom nalazilo se oko 24.000 hektara, od čega najveću površinu obuhvata proizvodnja žitarica, zatim voća, navodi „Serbia organika“. Vrednost izvoza organskih proizvoda prema podacima Uprave carina u 2016. godini iznosila je nešto oko 19 miliona evra. Tradicionalno, najviše se izvozi sveže i voće niskog stepena prerade: smrznute malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina, zatim koncentrati voćnih sokova, od čega najviše od jabuke, sušeni proizvodi: malina, kupina, višnja, lekovito bilјe, pečurke.Vrlo malo izvozimo gotove proizvode. Od voćnih vrsta u 2016. godini najviše je izvezeno zamrznute maline – 10,1 miliona evra, smrznute kupine – 1,5 milion evra i sveže organske jabuke u vrednosti od 717.400 evra. Poslednjih godina, od 2020. Pa nadalej vrednsto ivyoiy se kre]’e do 60 milioan dolara godišnje.
Od prerađevina od voća, prjedne decenije, oko 2015. godine, najviše je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti 1,6 milion evra, sušenog voća – 2,2 miliona i pirea od višnje, kupine, maline, šlјive u vrednosti od preko 846.000 evra. Određen broj domaćih kompanija uspešan je u plasmanu organskih proizvoda na inostranim tržištima, međutim potencijal koji Srbija ima u pogledu proizvodnje i izvoza organskih proizvoda nije dovolјno iskorišćen, ocenjuju u ovoj organizaciji. Napominju da domaći manji proizvođači nisu konkurentni na inostranom tržištu, koje zahteva stabilnu isporuku proizvoda u odgovaraćim količinama, ujednačenog kvaliteta, s jedne strane, a sa druge strane zbog nedostatka informacija o stanju i zahtevima na stranom tržištu i mogućim partnerima. Kada je o lokalnom tržištu reč, uklјučujući promet na zelenim pijacama, ne postoji zvanična statistika. Iskustva malih proizvođača su pokazala da se zelene pijace od izuzetnog značaja za njih i potrebno je raditi na njihovoj održivosti, ali poslednjih godina su značajni kanali prodaje specijalizovane prodavnice kao i maloprodajni objekti većih trgovačkih lanaca.
Globalni problemi
Broj stanovnika u svetu je u stalnom porastu – sa pet milijardi 1985. godine na 6,4 milijarde 2000. godine do 8,4 milijardi 2025. godine, a 2050. godine očekuje se i 11 milijardi stanovnika. Ukupna zemlјišna površina planete iznosi 13 milijardi hektara ili 2,16 hektara po glavni stanovnika. Širenjem urbanih naselјa, industrijskih i tehnoloških parkova i infrastrukturne mreže obradive i oranične površine se stalno smanjuju. Krčenjem šuma, zatim prevođenjem neplodnog zemlјišta (livada, pašnjaka i pustinja) i pretvaranjem u plodno i obradivo zemlјište ovaj problem se delimično ublažava. Istovremeno, sa dinamičnim rastom broja stanovnika na planeti, zatim rastom tražnje za hranom i kupovne moći stanovništva, problem racionalnog korišćenja zemlјišta se stalno zaoštrava. Na primer, u svetu su se obradive površine povećale za 28,5 miliona hektara u 2002. godini u poređenju sa 1992. godinom. To je posledica krčenja šuma, razoravanja pašnjaka i ledina i njihovog pretvaranja u plodno zemlјište. Ovaj proces je izuzetno važan, pre svega, u zemlјama Azije, Afrike i Latinske Amerike gde je rast populacije visok. Upravo zbog toga obradive površine se smanjuju sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 hektara po stanovniku što znači da je u svetu priraštaj stanovništva dinamičniji od proširenja obradivih površina.
Resorno ministarstvo objavilo je spisak kontrolnih organizacija ovlaštenih da obavlјaju poslove kontrole i sertifikacije.Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije objavilo je spisak organizacija ovlaštenih da tokom naredne, 2018. godine obavlјaju poslove kontrole i sertifikacije organske proizvodnje. Ovu dozvolu tada je dobilo pet kontrolnih organizacija.
Reč je o organizacijama:
– „CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMIRNICA” DOO, Beograd, Zmaja od Noćaja 11;
– „ECOCERT BALKAN” DOO, Beograd, Glavna 13M/III;
– „ORGANIC CONTROL SYSTEM” DOO, Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/I;
– „ECOVIVENDI” DOO, Beograd, Voje Velјkovića 5/III;
– „TMS CEE” DOO, Beograd, Rudnička 2.
Kreatori agrarne politike u Srbiji ističu da je budućnost srpskog agrarnog izvoza baš u proizvodnji organske hrane. Jer, ona se danas u Srbiji, prema njihovim procenama, one su skromne, a mogućnosti i cilј su da to bude na najmanje 600.000 hektara. Za sada u Srbiji se oko 7.000 zemlјoradnika, odnosno gazdinstava, bavi se organskom proizvodnjom hrane. Pioniri u proizvodnji takve hrane su firme ’’Slovan’’ u Selenči vlasnika Đure Bocke, zatim porodica Vozar u Kisaču, Mamužić u Ljutovu… Uzgajanjem povrća metodama za koje se do sada praktično nije ni čulo Andreja Vozar počeo je da se bavi još pre tri decenije. Od uzgoja organske hrane na oko 18 hektara poseda, koliko je to bilo pre desetak godina, familija pristojno živi, kao i još 25 porodica dodatno angažovanih stalnih i sezonskih radnika.
Nјihov specijalitet su organska salata, cvekla, kupus i karfiol, a proizvodnja se sad proširila na više od pedesetak kultura. Da bi se takva stvar pogurala 2007. godine osnovan je i Fond ’’Organska Srbija’’ u kojem ističu da treba da rešimo još niz problema da bi stali rame uz rame s vodećim evropskim i svetskim proizvođačima ove hrane. ’’Jedna od osnovnih poteškoća je niska društvena i politička svest o značaju organske polјoprivrede po zdravlјe lјudi, zatim nedovolјna edukacija polјoprivrednika, građana i polјoprivrednih stručnjaka, pomanjkanje organskog semena i zaštitnih sredstava, nedovolјna podrška države, harmonizacija standarda, sertifikacija, marketing i jako tržište.
Organska proizvodnja za Srbiju ima poseban znači jer u njoj 56 odsto polјoprivrednih gazdinstava ima manje od tri hektara u proseku, dok u ruralnom području živi 54 odsto stanovništva. Odnosnio oko 216.000 polјoprivrednkak ima gazdinstva čikaj je veloičina oko 2,5 hektara. Za dalјu proizvodnju neophodno je razrešiti pitanje proizvodnje organskog semena i sadnog materijala, sertifikovanih đubriva i i biopesticida za biološku kontrolu proizvodnje’’, navodi profesor novosadskog Polјoprivrednog fakulteta dr Branka Lazić, koja je i idejni tvorac organske proizvodnje na prostoriam eks Jugoslavije. Po njenim rečima uspešna organska polјoprivreda zasniva se na agronomskom i biološkom znanju. Polјoprivreda zasnovana na biološkim procesima otvorena je za različite promene, ali je uvek karakteriše stvaranje, potrošnja i razgradnja organske materije. Nјena promenlјivost omogućuje stalni razvoj, gde je uloga znanja najveća. Organska proizvodnja bazira se na prirodnim, biološkim i agrobiološkim ciklusima i zato ona ima punu vrednost na ekološkoj farmi (eko – farmi), gde je ravnotežena bilјna i stočarska proizvodnja. Međutim, u Srbiji je razvijena bilјna, ali nazaduje stočarska proizvodnja je ima u proseku, manje od 0,30 uslovnih grla stoke po hektaru!
Razlozi se nalaze u tome što stočarstvo Srbije opada već više od tri i po decenije dva do tri odsto godišnje. Tamo gde je nerazvijeno stočarstvo, kao što je danas slučaj u Srbiji, sporije se razvija i organska polјoprivreda. Inače, danas se iz naziva izbacuje dosadašnji naziv ’’zdrava hrana’’, jer nema bolesne hrane za lјudsku upotrebu. Zbog toga je adekvatniji naziv funkcionalna hrana. To je ona hrana sa čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlјa lјudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili ’’ojačana’’ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Hipokrit je pre više od 2000. godina dao jednostavno objašnjenje – neka tvoja hrana bude tvoj lek i neka tvoj lek bude tvoja hrana. To se danas može reći za organsku hranu!
Nedovolјna organska proizvodnja
U Vojvodini se nalazi malo više od polovine ukupnih površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji, a preporuka je da bi država na svim nivoima trebalo znatno više da podrže ovaj vid proizvodnje. Organska proizvodnja je, kako je navodi prof. dr Branislav Vlahović, zastuplјena na nešto više od 24.000 hektara, odnosno na samo 0,6 odsto ukupnih polјoprivrednih površina, a ovom proizvodnjom, prema njegovom mišlјenju, bavi dr oko 7.000 polјoprivrednika. Potrebno je da se pojačaju intenzitet i brzina ulaska polјoprivrednika u ovu vrstu proizvodnje, a to je moguće samo uz ozbilјno učešće države. Sam plasman proizvoda, kako navodi Vlahović, ne bi bio problem jer je vrednost tržišta organskih proizvoda u Srbiji oko 50 miliona dolara, dok je u Nemačkoj ovo tržište vredno više od osam milijardi evra.
,,Evropska unija, i pored velike proizvodnje, nema dovolјno organske hrane, tako da je to velika šansa za nas’’ jasan je Vlahović. I sada mi izvozimo organskih proizvoda u vrednosti od 50 miliona dolara godišnje, od čega 70 odsto završava u EU, ali kada se uzme u obzir da se u Austriji, na primer, može kupiti više od 9.000 organskih artikala, a da se kod nas taj broj meri desetinama, jasno je u kakvoj se situaciji nalazimo, i koliko treba da radimo na razvoju.
U Srbiji je, inače, za podsticaje u organskoj proizvodnji, 2016. godine izdvojeno oko 750.000 evra, a u EU proizvođači u zavisnosti od vrste proizvodnje imaju podršku od 245 do više od 700 evra po hektaru.
Gordana Šoškić, iz Taraša kod Zrenjanina, koja sa porodicom gaji organsko povrće na oko sedam hektara, ističe da je veoma važno da se pronađu nove linije za podršku organskoj proizvodnji. Za sada je tu podrška za sertifikaciju zemlјišta. Ako bismo dobili više podrške, to bi automatski značilo da nismo sami, a i država bi imala daleko više koristi.
Subvencije
Novi Sad, u čijoj se okolini se organskom proizvodnjom pre nekoliko godina bavilo sedam polјoprivrednika, na oko 5,5 hektara, kako je naveo Milorad Radojević, član Gradskog veća zadužen za privredu, jedina je lokalna samouprava koja sa 100 odsto subvencioniše troškove sertifikacije zemlјišta. Novi Sad kontinuirano od 2011. godine podržava organsku polјoprivredu.Uz ovaj vid podrške, tu je i podrška u nabavci semena, a takođe i za studijska putovanja organskih proizvođača.
Organska polјoprivreda koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u više od 120 zemalјa sveta i njen udeo u polјoprivrednom zemlјištu neprekidno raste. Današnja vrednost ove proizvodnje u svetu procenjuje se na više od 80 milijardi dolara. U svetu pod organskom kultivacijom nalazi se 51 miliona hektara na više od 633.891 farmi, što je bilo 2015. godine ukupno 0,7 odsto polјoprivrednog zemlјišta na planeti. Tada su zemlјa sa najvećim organskim površinama bile Australija (11,8 miliona hektara), Argentina (3,1 miliona hektara), Kina (2,3 miliona hektara) i SAD (1,6 miliona hektara).
Broj polјoprivrednih dobara i odnos površina obradive zemlјe pod organskim kulturama u poređenju sa konvencionalnim, međutim, najveći je u Evropi. Rast površina pod organskom proizvodnjom najveći je u SAD i Evropi. U poređenju sa 2004. godinom porast na oba kontinenta je za oko pola miliona hektara, odnosno za 30 odsto. Takva hrana je tražena u svetu, i ima za 30 do 50 odsto višu cenu na tržištu. Da je to veoma značajno najbolјa potvrda je i sama činjenica da je u Srbiji 2010. godine donet novi Zakon o organskoj proizvodnji, pa proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju i na znatno veće podsticaje iz državne kase. Samo u 2010. godini Ministarstvo polјoprivrede Srbije namenilo je 10 miliona dinara za podsticaje razvoju organske proizvodnje. Planirana su tri modela podrške: direktna plaćanja po hektaru proizvodne površine, zatim direktna plaćanja po grlu stoke koja se gaji uz primenu metoda organske proizvodnje i pokrivanje dela troškova certifikacije za proizvode dobijene metodama organske proizvodnje.
(Nastaviće se)