ORGANSKI SVET, EU I SRBIJA: Razvoj organske, biološke polјoprivrede (3.)

Na konferenciji o organskoj proizvodnji hrane, koju su organizovali Ministarstvo polјoprivrede i grad Valјevo (septembra 2010) tada je bilo istaknuto da će za uzgajanje ratarskih i povrtarskih useva organske proizvodnje u Srbiji biti formirano pet centara. Tada se organska proizvodnja hrane u Srbiji  organizovala na oko 1.200 hektara, a cilј je da se do 2015. godine ta površina poveća na 50.000 hektara. Ali, to je ostala neispunjena želјa, te ali i ostalih vlada Srbije do danas! Samo 2010. godine Ministarstvo je za te namene, na osnovu Zakona o proizvodnji organske hrane, bilo izdvojilo 10 miliona dinara. Subvencije domaćinstvu koje se bavi proizvodnjom organske hrane su dvostruko veće od subvencija koje se daju za proizvodnju konvencionalne hrane.

Tada je bilo  ocenjeno da se u Srbiji već više od 100 godina narušavaju organski procesi u zemlјištu, vodi i vazduhu, zbog čega je izgublјeno na hilјade bilјnih i žvotinjskih vrsta i mirkoorganizama. Pre deceniju i po je bilo  upozoreno da sve to može da dovede do većih klimatskih promena, ali i do situacije da čovečanstvo ne može da prehrani sebe, pa je neophodno učiniti sve da dođe do obnove kvaliteta zemlјišta, pre svega,  putem smanjivanja upotrebe sintetizovanih mineralnih đubriva i pesticida, koji ozbilјno smanjuju zdravstvenu vrednost hrane ali i upotrebu aditiva i veterinarskih lekova.

Da bi se to postiglo, potrebno je obnavlјanje biodiverziteta putem formiranja malih i srednjih preduzeća i pomoći seoskim gazdinstvima kako bi se nakon 100 godina, koliko toliko nadoknadilo uništeno okruženje i obnovila proizvodnja. Za to je neophodna i pomoć Evropske unije u ostvarivanju proizvodnje zdrave hrane, za koje se na tržištu postiže i za 30 odsto veća cena od konvencionalne proizvodnje. Bilo je reči o nacionalnom programu ruralnog razvoja u Srbiji, iznet je podatak da se u Srbiji od 328.000 domaćinstava, 25 odsto bavi proizvodnjom hrane za tržište i da bi, uz pomoć mera vlade i sredstava dobijenih od EU, trebalo podsticati ovu proizvodnju, putem olakšica koje se kreću i do 50 odsto od vrednosti investicija. Značajnu ulogu moraju da imaju i lokalne samouprave, koje treba da prepoznaju svoje potencijale i kroz donetu strategiju razvoja, konkurišu za dobijanje potrebnih sredstava za ostvarivanje tih cilјeva iz EU. Takođe je neophodna i fiskalna decentralizacija u Srbiji, jer opštine ne mogu same da ponesu teret ovoga što žele da ostvare. Valјevci planiraju da naprave jednu od najvećih parcela za proizvodnju organske hrane na Balkanu.

Skoro 10 odsto polјoprivrednih površina u EU koristi se za organsku proizvodnju!

FRANCUSKA IMA 2,8 MILIONA HEKTARA, NAJVEĆI RAST U PORTUGALU I HRVATSKOJ!

Zemlјište koje se koristi za organsku polјoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji nastavlјa da se proširuje. Naime, ova teritorija se sa 14,7 miliona hektara u 2020. godini povećala na 15,9 miliona u 2021, što je 9,9 odsto ukupne korišćene polјoprivredne površine u EU, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

U periodu od 2012. do 2021. godine površine koje se koriste za organsku polјoprivrednu proizvodnju povećale su se u skoro svim zemlјama EU. Najveći rast imali su Portugal (283 odsto) i Hrvatska (282 procenata). Površina pod organskom polјoprivredom brzo se proširila i u Francuskoj – za 169 odsto, dok se više nego udvostručila u Mađarskoj (125 procenata) i Rumuniji (101 odsto).Francuska je u 2021. godini imala 2,8 miliona hektara zemlјe koja se koristi za organsku polјoprivredu, što je najviše među zemlјama EU. Slede Španija sa 2,6 miliona hektara organskih površina, Italija sa 2,2 miliona i Nemačka sa 1,6 miliona. Ove četiri zemlјe zajedno čine skoro tri petine ukupne organske površine EU u 2021. godini – Francuska 17,4 procenta, Španija 16,6 odsto, Italija 13,7 procenata i Nemačka 10,1 odsto.

Najveći udeo površina pod organskom polјoprivredom u ukupnim korišćenim polјoprivrednim površinama na nacionalnom nivou imala je u 2020. godini Austrija (26 odsto), a u 2021. godini Estonija (23 procenta) i Švedska (20 odsto).

Nasuprot tome, udeo organske polјoprivrede bio je manji od pet procenata u šest zemalјa EU u 2021. godini, sa najnižim udelom u Bugarskoj (1,7 odsto) i na Malti (0,6 procenata).

Švedska najveći proizvođač organskih žitarica i svežeg povrća

Organska proizvodnja žitarica je u 2021. godini činila 6,2 odsto ukupne proizvodnje žitarica u Švedskoj, 5,5 procenata u Estoniji i 4,4 odsto u Finskoj, što je najveći udeo među zemlјama EU.

Švedska je takođe imala najveći udeo (17,7 procenata) organske proizvodnje svežeg povrća u ukupnoj proizvodnji povrća među zemlјama EU, a slede Nemačka (11,2 odsto) i Holandija (5,4).

Organske ratarske kulture činile su većinu organskih polјoprivrednih površina Finske (99,1 odsto), Danske (83,1 procenat) i Polјske (78,6 odsto). Ovo je bilo u najvećem kontrastu sa Češkom, Irskom i Slovenijom, gde su oko 80 procenata ukupnih organskih polјoprivrednih površina bili organski pašnjaci i livade.

Iz Eurostata su napomenuli i da se sve veći broj goveda, ovaca i koza uzgaja organskim metodama. Na primer, pet miliona goveda iz stada EU od 75,7 miliona goveda (6,6 odsto) uzgajano je na organski način u 2021. godini.

Kako je ranije objašnjeno za Biznis.rs, u 2021. godini ostvarena je dosad najveća vrednost izvoza organskih proizvoda iz Srbije u visini od 57,4 miliona evra, što je povećanje za 53 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 37,5 miliona evra.

Tada su iz Ministarstva polјoprivrede naglasili da je tokom 2022. godine obezbeđen dosad najveći budžet za organsku proizvodnju, koji je iznosio 577,7 miliona dinara, od čega je za organsku bilјnu proizvodnju bilo predviđeno 170 miliona dinara, dok je za organsku stočarsku proizvodnju izdvojeno 407,7 miliona dinara.

U poslednje dve godine površina koja se obrađuje organski povećana je za više od 10 odsto. U 2021. godini u Srbiji je bilo 23.527 ha pod organskim načinom obrade, dok se pre jedne decenije organska bilјna proizvodnja obavlјala na nešto više od 6.000 hektara.

Organska hrana dva puta skuplјa od GMO hrane!

Srbija treba da se okrene proizvodnji organske hrane, pre svega, iz komercijalnih razloga, izjavio je danas vlasnik „MK grupe“ Miodrag Kostić, istakavši da nije tačno da je ta poslovna grupacija lobista za uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) na naše tržište. Kostić je, na konferenciji „Klimatske promene i zelena ekonomija“, predočio da se razlika u ceni između GMO i konvencijalno proizvedene hrane povećava u korist organskih namirnica. Nije daleko dan kada će organska hrana biti dva puta skuplјa od GMO hrane – ocenio je Kostić.  On je naglasio da to predstavlјa istorijsku šansu za Srbiju, podsetivši da naša zemlјa ima dva miliona hektara obradivog zemlјišta koej može da se korsiti za proizvodnju organske hrane, što je, kako je rekao, malo u poređenju sa, na primer, Rusijom koja raspolaže sa 170 miliona hektara oranica i Ukrajinom koja ima 42 miliona hektara oranica

Evropsko tržište organske hrane suočava se sa ozbilјnim izazovima tokom 2024. godine, uklјučujući geopolitičke sukobe, rastuću inflaciju i ekstremne klimatske uslove. Uprkos ovim preprekama, sektor organske polјoprivrede pronalazi načine za oporavak, pružajući potencijal za dugoročnu stabilnost i rast.U Evropskoj uniji, udeo organskog polјoprivrednog zemlјišta dostigao je 10,5 odsto 2022. godine. Od ovog zemlјišta, 45% se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi. Međutim, tržište je pod uticajem faktora izvan kontrole, što doprinosi neizvesnosti. Kriza je već dovela do bankrota i finansijskih teškoća nekih od glavnih aktera u organskoj polјoprivredi Evrope. Nakon stagnacije i pada tražnje tokom 2022. godine, izazvanih inflacijom i povećanjem troškova života, tržište organske hrane pokazalo je blagi oporavak tokom 2023. i 2024. godine, posebno u zapadnoj i severnoj Evropi.

Jedan od klјučnih faktora ovog oporavka jeste rast maloprodajnih cena organskih proizvoda, koje su porasle između  pet i 20 odsto za visokokvalitetne artikle. Povećano prisustvo organskih proizvoda u diskontnim lancima i sektorima organskog ugostitelјstva takođe doprinosi stabilizaciji tržišta. U zapadnoj Evropi, potrošači sve češće prelaze sa poznatih vrhunskih brendova na povolјnije alternative koje nude maloprodajni lanci pod privatnim brendovima. Međutim, to otvara izazove za proizvođače, jer niže cene dodatno smanjuju profitne marže, čime se pojačava pritisak na polјoprivrednike da smanje troškove.

Idealne lokacije u Srbiji

U Srbiji postoji 35 idealnih lokacija za proizvodnju organske hrane. To su Fruška gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, delovi Šar planine, Prokletije, Kamaraš, Palić, Tikvara, Begečka jama, Vršačke planine, Ponjavica, Golija, Sićevačka klisura, Stara planina, Grmija, Subotička peščara, Zobnatica, Kompleks Panonija, Klisura reke Gradac, Raja, Rogot, Klisura reke Resave, Ovčarsko – kablarska klisura, Sokograd, Ozrenske livade, Park šuma Ivlјe, Klisura reke Mileševke, Miruša, Dolina Pčinje, Avala, Kosmaj, Mokra gora, Radan i Vlasina.

Kako do zdravog proizvoda

1. Pre početka proizvodnje na njivi se hemijska sredstva i pesticidi na smeju koristiti najmanje tri godine;
2. Moraju da postoje jasne granice parcele kako bilјke ne bi dolazile u dodir sa okolnim kulturama;
3. Zabranjen je genetski inženjering – sve mora biti u skladu sa prirodom;
4. Problemi sa štetočinama rešavaju se postavlјanjem zamki i mamaca:
5. Odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje;
6. U ishrani životinja ne smeju se koristiti hormoni koji veštački podstiču rast, lekovi i ostala veštačka sredstva;

Trnovit put do sertifikata

Prosečna veličina imanja od oko tri hektara nije pogodna za mehanizovanu, „industrijsku“, proizvodnju, ali je baš dobra, smatra se, za organsku hranu, koja se i inače gaji na manjim parcelama i uz mnogo više lјudskog rada. („Okopavati, okopavati i okopavati“ objašnjava „tajnu“ svog uspeha Mamužić, jer se o organskoj proizvodnji korov ne sme ubijati zaprašivanjem bilјaka.) To bi onda, spekuliše se dalјe, i našu turističku ponudu učinilo znatno atraktivnijom pa bi se tako dve muve ubile jednim udarcem. Ali, ono što nam je najbolјa strana, to nam je i najveća mana. Dakle, nerazvijenost. I to kako proizvođača, tako i potrošača, a i drugih učesnika u ovom kolopletu, posebno državnih činovnika. Najpre, organska proizvodnja je strogo definisana, do najsitnijih detalјa, zbog toga je i jako kontrolisana. „To je neophodno“, objašnjava Nada Mišković, predsednica udruženja proizvođača organske hrane „Serbia organika“, „da bi sve bilo čisto i jasno, da bi kupac bio sto posto siguran da kupuje organski proizvod“. „Samo sertifikovan proizvod je organski proizvod. To ne funkcioniše na ’majke mi, nisam ga prskao’, a do sertifikata je dug i trnovit put. Pre nego što krenete u proizvodnju, vi morate da dovedete inspektora da pogleda da li uopšte imate neophodne uslove za taj posao. Inspektor procenjuje koliko ste vi organskih proizvoda dobili i kog kvaliteta i tek tada dobijate sertifikat kojim se potvrđuje da je u pitanju organski proizvod. Sa sertifikatom na kojem piše godina proizvodnje i koja je količina proizvedena, vi se pojavlјujete kod kupaca, trgovaca ili direktnih potrošača i nudite svoju robu“, objašnjava Nada Mišković ovu dugu i komplikovanu proceduru. Sve to naši proizvođači-entuzijasti na neki način prođu, a onda se susretnu sa najvećim izazovom – plasmanom.

Naš potrošač, kako se to kaže, nije edukovan. Ali pod tim se ne misli na ono što čoveku prvo padne na pamet kad se pomene edukacija – da oni ne znaju kakve su prednosti organske hrane. Doduše, ne znaju tačno ni to, ali je veći problem što oni misle da je sve što se proizvede u Srbiji manje-više zdravo i organsko. Paradoksalno je, ali tome je znatno doprinosila i država, tj. vlada, tj. Ministarstvo polјoprivrede, između ostalog i svojom kampanjom „prirodno iz Srbije“. Jer, time se zapravo stanovništvu (potencijalnim potrošačima) poručuje da je prirodno sve što je iz Srbije. A nije.

To je na najbolјi način potvrdilo istraživanje potrošnje hrane na Balkanu, koju je sprovela marketinška agencija Ipsos. Prema tom istraživanju, gotovo četvrtina potrošača u Srbiji tvrdi da svaki dan jede organsku hranu iako im je naglašeno da je to samo hrana koja ima zvaničnu potvrdu (sertifikat) da je organska. „Kada bi zaista milion i po lјudi u Srbiji svaki dan jelo organsku hranu, ne bi nam bilo dovolјno ni 600.000 hektara da se sve to proizvede“, kaže Goran Živkov. Trgovačke muke naših sagovornika to potvrđuju.

Josip Mamužić, koga, uzgred, svako s kim razgovarate o organskoj proizvodnji pominje kao primer za ugled, prodaje uglavnom na lokalnom tržištu, u Subotici i okolini, dostavom na kućnu adresu, a nešto i po Srbiji, na dvadesetak adresa, brzom kurirskom poštom. Izvozio je začinsku papriku koju je proizvodio na oko dva hektara, ali mu je prošle godine voda u poplavama sve odnela a sad nema para da obnovi proizvodnju tako da je ove godine neće ni gajiti. Mijanović izvozi znatno više, oko polovine ukupne proizvodnje, ali uglavnom tako što robu prodaje švajcarskoj firmi Dufri, koja je zakupila bescarinsku prodavnicu na beogradskom aerodromu. Pa je, dakle, kupuju putnici za inostranstvo kao neku vrstu suvenira ili poklona. Pa šta, reći će neko, nek izvoze, zar ionako to nije glavni cilј. Tim pre što ovo tržište strelovito brzo raste, po nekim procenama i 10 odsto godišnje, a u zemlјama kao što su SAD, Francuska, Japan i po 20 odsto godišnje. Tako je, ali, tvrdi Živkov, „iskustvo pokazuje da nije moguće da se razvije proizvodnja organske hrane bez razvoja domaćeg tržišta. Obično se organski proizvodi baš najviše i vezuju za domaće tržište, jer oni, naročito ako je reč o voću i povrću, ne trpe transport niti mogu dugo do stoje u rafovima supermarketa. Tako da se bez razvoja domaćeg tržišta neće razviti ni organska proizvodnja“, kaže Živkov.

Bivši ministar upućuje na iskustvo Hrvatske, „koje pokazuje da domaće tržište ima potencijal, ali da je neophodno, prvo, kreirati tražnju za takvim proizvodima kroz vrlo usmerene kampanje za koje je potrebno nekoliko godina i, drugo, potrebno je jasno razgraničiti organski sertifikovan proizvod od onog ’sa pijace’ ili ’mejd in komšija’ ili ’od moje bake’ i slično. Ali, kod nas to niko ne radi, naprotiv, imamo državnu kampanju koja nas uči da čim je nešto naše onda je to i prirodno i organsko“, zaklјučuje Živkov. Ako ste baš zapeli da izvozite, ima dobro da se namučite. Naš pečat, odnosno znak naše države da je hrana organska, u Evropskoj uniji se ne priznaje, tako da domaće sertifikacione kuće nisu proizvođačima mogle da obezbede plasman u EU. Po novom zakonu Novi Zakon o organskoj proizvodnji donet je 5. maja prošle godine, a stupio je na snagu 1. januara ove. Zakon nalaže formiranje kompetentnog tela pri Ministarstvu polјoprivrede, čije je sedište u okviru Nacionalne laboratorije u Batajnici. Zadatak ovog tela je da kontroliše rad sertifikacionih firmi. Zakon takođe predviđa i formiranje Saveta za organsku proizvodnju (opet pri Ministarstvu polјoprivrede) čiji je zadatak da predlaže mere za unapređenje organske polјoprivrede. Konačno, formirana su i četiri regionalna centra za razvoj organske polјoprivrede: u Selenči, Valјevu, Svilajncu i Leskovcu. Još jedan važan dokument koji se odnosi na ovu oblast jeste Nacionalni akcioni plan za razvoj organske polјoprivrede od 2010. do 2014. godine. Površine pod organskom hranom Zemlјa /EU Površina (u mil. ha) Španija 1,3 Italija jedan miliona, Nemačka 0,9 V. Britanija 0,9…

Organska hrana dva puta skuplјa od GMO hrane

Srbija treba da se okrene proizvodnji organske hrane, pre svega, iz komercijalnih razloga, izjavio je danas vlasnik „MK grupe“ Miodrag Kostić, istakavši da nije tačno da je ta poslovna grupacija lobista za uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) na naše tržište. Kostić je, na konferenciji „Klimatske promene i zelena ekonomija“, predočio da se razlika u ceni između GMO i konvencijalno proizvedene hrane povećava u korist organskih namirnica. Nije daleko dan kada će organska hrana biti dva puta skuplјa od GMO hrane – ocenio je Kostić.  On je naglasio da to predstavlјa istorijsku šansu za Srbiju, podsetivši da naša zemlјa ima dva miliona hektara obradivog zemlјišta koej može da se korsiti za proizvodnju organske hrane, što je, kako je rekao, malo u poređenju sa, na primer, Rusijom koja raspolaže sa 170 miliona hektara oranica i Ukrajinom koja ima 42 miliona hektara oranica

Evropsko tržište organske hrane suočava se sa ozbilјnim izazovima tokom 2024. godine, uklјučujući geopolitičke sukobe, rastuću inflaciju i ekstremne klimatske uslove. Uprkos ovim preprekama, sektor organske polјoprivrede pronalazi načine za oporavak, pružajući potencijal za dugoročnu stabilnost i rast.U Evropskoj uniji, udeo organskog polјoprivrednog zemlјišta dostigao je 10,5% 2022. godine. Od ovog zemlјišta, 45 odsto se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi. Međutim, tržište je pod uticajem faktora izvan kontrole, što doprinosi neizvesnosti. Kriza je već dovela do bankrota i finansijskih teškoća nekih od glavnih aktera u organskoj polјoprivredi Evrope. Nakon stagnacije i pada tražnje tokom 2022. godine, izazvanih inflacijom i povećanjem troškova života, tržište organske hrane pokazalo je blagi oporavak tokom 2023. i 2024. godine, posebno u zapadnoj i severnoj Evropi.

Jedan od klјučnih faktora ovog oporavka jeste rast maloprodajnih cena organskih proizvoda, koje su porasle između  pet i 20 odsto za visokokvalitetne artikle. Povećano prisustvo organskih proizvoda u diskontnim lancima i sektorima organskog ugostitelјstva takođe doprinosi stabilizaciji tržišta. U zapadnoj Evropi, potrošači sve češće prelaze sa poznatih vrhunskih brendova na povolјnije alternative koje nude maloprodajni lanci pod privatnim brendovima. Međutim, to otvara izazove za proizvođače, jer niže cene dodatno smanjuju profitne marže, čime se pojačava pritisak na polјoprivrednike da smanje troškove.

Kako ide prodaja organske hrane?

Veliki maloprodajni lanci i privatni brendovi imaju klјučnu ulogu u stabilizaciji tržišta organske hrane, čineći ove proizvode pristupačnijim širem krugu potrošača. Ipak, povećano prisustvo diskontnih lanaca donosi izazove, jer zahtev za nižim cenama ugrožava održivost sektora. Istovremeno, južna Evropa beleži porast lokalnih distributivnih mreža i malih održivih farmi, što podstiče lokalnu proizvodnju organske hrane.

Inovativni modeli kao što su italijanski Biodistrikti postaju sve popularniji, kombinujući turizam, kulturne događaje i organsku polјoprivredu. Ovaj model primenjuje se i u Srbiji, gde je formiran prvi Biodistrikt Kolubara u organizaciji udruženja Serbia organica. Ovi napori osnažuju lokalne zajednice, promovišući održivost i povezivanje organske proizvodnje sa ekonomskim razvojem.

Zadatak i misija

Osnovni zadatak i misija polјoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovolјno hrane i sirovina organskog porekla za postojeću lјudsku populaciju. Pravdajući se tim zadatkom, s naročitim osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje, zbog još uvek velikog broja gladnih širom sveta u vremenu posle Drugog svetskog rata počele su se razvijati polјoprivrede zasnovane, pre svega, na veštački sintentizovanim materijama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni…), teškim polјoprivrednim mašinama i u velikoj zavisnosti od inputa čije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je da su nove tehnologije doprinele da se prinosi značajno uvećaju, a po nekim saznanjima čak i učetvorostruče. Međutim, u 2000. godini u svetu je proizvedeno žitarica da ishrani osam milijardi lјudi (trenutno na našoj planeti živi više od sedam milijardi, a ipak je više od 800 miliona gladnih), jer tako “napredne“ tehnologije proizvodnje zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su još uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemlјama se pojavlјuju viškovi proizvoda i proizvođačima se plaćaju premije ukoliko odluče da ne proizvode polјoprivredne proizvode u određenom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do pada cena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teške polјoprivredne mehanizacije u obradi zemlјišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, doveli su do značajnog narušavanja životne sredine.

                                                          (Autor je analitičar i publicista)