ORGANSKI SVET, EU I SRBIJA: Razvoj biološke polјoprivrede (2.)

Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori za oko 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili sa 0,39 na 0,35 hektara po stanovniku. To nije dobro. Očigledno da se nedomaćinski i neracionalno ponašamo prema ovom polјoprivrednom resursu koje smo samo pozajmili od budućih generacija. Oni nam to arčenje neće oprostiti. U 2023. Godini u SRbiji se navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva ili tek 1,4 odsto obradivih površina. U svt se danas navodnjva u prsoeku oko 17 odsto obradivih površina.

Posmatrano na globalnom nivou najmanje obradivog zemlјišta po stanovniku ima Japan, svega 0,03 hektara, Kina 0,08 hektara, Holandija 0,06 hektara, Bugarska raspolaže sa 0,45, Francuska sa 0,33, Brazil 0,36, Zajednica nezavisnih država 0,79, Australija 2,8 hektara, Srbija 056 hektara… Zemlјe razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlјe vode dvostruko “mudru“ politiku. Posmatrajući svet, zabrinjava što se sve više širi degradacija polјoprivrednog zemlјišta. Procene su da je trenutno ugroženo čak 550 miliona hektara zemlјišta, a to čini jednu trećinu od ukupno raspoložive zemlјe koja se obrađuje u uslovima farmerske proizvodnje u svetu.

Struktura zemlјištaau svetu:

1992. godina	Svet	Evropa	Srbija i Crna Gora
obradivo zemlјište	1.512.302	318.791	4.776
neobradivo zemlј.	11.547.557	1.941.103	6.124
Ukupno:	13.059.859	2.259.894	10.900

2002. godina	Svet	Evropa	Srbija i Crna Gora
obradivo zemlјište	1.540.000	303.993	4.100
neobradivo zemlј.	11.526.172	1.596.106	6.476
Ukupno	13.066.880	2.260.099	10.200

Mi sad moramo da razmišlјamo globalno, ali se mora delovati lokalno. Nas, pre svega, interesuju problemi u korišćenju obradivog zemlјišta (Srbija raspolaže sa 4,07 miliona hektara polјoprivrednog i 3,25 miliona hektara obradivog zemlјišta). Ona sad sa zemlјištem ima četiri krupna problema i to: ekstenzivan način korišćenja i isto takvu setvenu strukturu, relativno malu veličinu poseda privatnih gazdinstava (ispod tri hektara po domaćinstvu), a to čini prepreku da polјoprivrednici postanu robni proizvođači. Smanjeno je i unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, posebno stajnjaka. Prisutna je i stalna degradacija zemlјišta.

“Kao je reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlјa lјudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka) polјoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teškoće, ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanje životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati polјoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacije za hranu i polјoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije) organska polјoprivreda predstavlјa sistem upravlјanja proizvodnjom koji promoviše ozdravlјenje ekosistema uklјučujući i biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isklјučuju upotrebu inputa van farme“, navodi profesor Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Zorica Sredojević.

Osnovni cilј organske polјoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj održive polјoprivrede i očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemlјišta preko uzgoja mahunarki, primene zelenišnog i stajskog đubriva i bilјaka sa dubokim korenom u višegodišnjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane organske materije u zemlјište. Podrazumeva se maksimalno korišćenje obnovlјivih izvora energije, održavanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zaštite životne sredine, smanjenje svih oblika zagađivanja koji mogu da budu posledica polјoprivredne proizvodnje kako bi se stvorili uslovi za zadovolјenje osnovnih životnih potreba polјoprivrednih proizvođača, sticanje odgovarajuće dobiti i zadovolјenja potreba sopstvenim radom.

Kontrolisana proizvodnja

Organska polјoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Pojmovi “alternativna“, “ekološka“, “biološka“ ili “organska“ polјoprivreda označavaju se u nauci, praksi i politici sistemi i načini obavlјanja bilјne i stočarske proizvodnje koji su suprotni sistemu uobičajene – tradicionalne ili konvencionalne polјoprivrede. Pod navedenim sinonima se podrazumevaju sistemi agrarne proizvodnje u kojima su dominirajući faktori ekonomski principi dovedeni u najbolјi mogući sklad sa ekološkim zahtevima. Organsko – biološka polјoprivreda, razvijena je tokom 30 – tih godina prošlog veka u Švajcarskoj. Đubrenje se kod ovog načina proizvodnje obavlјa organskim gnojivom koje se u tankom sloju rasipa po površini zemlјišta. Osim određenih izuzetaka nije dozvolјena upotreba hemijskih sredstava za zaštitu. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruženje organskih proizvođača) moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlјe u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski se mora regulisati. Tako da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati definisane uslove. U razvijenim zemlјama gde je konvencionalna (intenzivna, savremena) polјoprivreda već dovela do narušavanja prirodnih ciklusa i značajnog nakuplјanja rezidua agrohemikalija u zemlјištu, uslovi za zasnivanje organske polјoprivrede ne postoje. S druge strane, nakon svih skandala koji su izbili na tržištu hrane (BSE, slinavka, šap, dioksini, GMO…) veoma se povećala tražnja za proizvodima organske polјoprivrede. U zemlјama EU prodaja organskih proizvoda je utrostručena. Potrošači ovu hranu kupuju, pre svega, iz zdravstvenih razloga (46 odsto) i bolјeg ukusa (40 odsto). U nekim razvijenim zemlјama organska polјoprivreda već predstavlјa značajan deo u ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada na oko 15 odsto, u Austriji na više od 10 odsto, u Švajcarskoj desetak odsto… Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj sa godišnjim rastom od 10 odsto i dvostruko je veće od drugog po redu tržišta Francuske. Procenjuje se da je u SAD, Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje oko 20 odsto!

Površne ocene

Protivnici organske polјoprivrede tvrde da su organsku proizvodi znatno skuplјi od onih iz konvencionalne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda površno. Više cene organskih proizvoda su, pre svega, posledica većeg angažovanja radne snage koja je u razvijenim zemlјama veoma skupa, a sa druge strane na tržištu su ovi proizvodi deficitarni, što sigurno utiče na visinu cena. Trenutno na našem tržištu prehrambenih proizvoda vlada prava stihija proizvoda koji nose oznaku “zdrava hrana“ ili neke druge oznake koje pogrešno upućuju kupce da se radi o proizvodu iz ekološke proizvodnje. Očigledno da je, rastuća ekološka svest građana za kvalitetnom ishranom, veoma pogodno tlo za ostvarivanje i ne tako male finansijske dobiti proizvođača ovih proizvoda, jer je poznato da su artikli iz ekološke proizvodnje na tržištu 20 do 80 odsto skuplјi od proizvoda iz konvencionalne polјoprivrede. Međutim, ako se sagleda dublјe, cene proizvoda iz konvencionalne proizvodnje su daleko više od onih koje mi direktno plaćamo, pa tako i od cena organskih proizvoda. Ta konstatacija opravdava se tvrdnjom da se u obzir ne uzima cena lečenja lјudi, a ona je samo u 1996. godini u Velikoj Britaniji iznosila 2,34 milijarde funti, odnosno 208 funti po hektaru obradive površine, a oko 120 miliona funti godišnje se izdvaja za čišćenje vodotokova od pesticida. Pojava BSE je koštala 4,5 milijardi funti, ne računajući emocionalne i fizičke traume obolelih lјudi i njihovih porodica. Konačno, većina živih bića zavisi od zemlјišta, ali postoji zabrinjavajući trend erozije zemlјišta i smanjenja njegove plodnosti. Uz sve to svet danas izdvaja značajna sredstva za pobolјšanje plodnosti zemlјišta. Posmatrajući sve na ovakav način može se reći da potrošač plaća daleko skuplјe proizvode iz konvencionalne proizvodnje jer je njihova prikrivena cena veoma velika. Pored svega razvoj ekskluzivnog turizma, u čemu mi posebno težimo narednih godina, zahteva ponudu visokovredne hrane koja plasirana na taj način ima i do četiri puta veću cenu. Nјeni prinosi po jedinici površine su manji nego u tradicionalnoj proizvodnji, ali su zato zdravstveno bezbedniji. Najuspešnija zemlјa u pogledu izvoza proizvoda iz organske polјoprivrede u Evropi je Mađarska. Ona izvozi oko 80 odsto svojih proizvoda, upravo zahvalјujući stimulativnim merama vlade, koja izdvaja čak 30 odsto svog budžeta za razvoj organske polјoprivrede.

U proizvodnji te hrane Srbija ima sve uslove i izvanrednu šansu. Privredna komora Srbije je 2007. godine bila predložila da se ceo njen prostor proglasi za područje bez genetski modifikovanih proizvoda, odnosno za region gde je razvijena organska polјoprivreda i gde se proizvodi zdravstveno bezbedna hrana.  Posebna šansa je i u tome pa je Srbiji i Crnoj Gori, uklјučujući i teritoriju Kosova i Metohije, tada priznat status “zemlјe slobodne od slinavke i šapa bez vakcinacije“. Ova odluka je jednoglasno bila doneta na 74. generalnoj sednici skupštine Svetske zdravstvene organizacije za zaštitu životinja. U sistemu ekološke polјoprivredne proizvodnje ostvaruju se veći ekonomski efekti, doprinosi se zaštiti životne sredine i u okviru toga i biodiverziteta što je pravo nacionalno blago zemlјe. U takvim uslovima agrarna proizvodnja se zasniva na kriterijumima održivog razvoja koji integriše ekonomske i ekološke interese sadašnjih i budućih generacija sa cilјem da se proizvede kvalitetna i bezbedna hrana za sopstvene potrebe i izvoz, ostvari profit i zaštiti životna sredina. To treba da postane i naš agrobiznis.

 Svet i mudra politika

Zemlјe razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlјe vode dvostruko “mudru“ politiku. Prvo putem kontrolisanog priraštaja stanovništva i brigom o prirodnim resursima, zaštiti prirodne sredine i čovekove okoline i posebno o polјoprivrednom i obradivom zemlјištu. To je regulisano mnogobrojnim zakonima, propisima i uredbama. Ovo je izuzetno važno jer se tu prepliću i usaglašavaju interesi – proizvođača (čiji je motiv veći profit), potrošača čiji je interes kvalitetnija i jeftinija hana i vlada nacionalnih država grupacija država čiji je interes briga o resursima. S druge strane gusto naselјene zemlјe (Kina, Indija…) primorane su na dve žetve godišnje i na veće površine pod navodnjavanjem (u svetu se navodnjava prosečno 17 odsto površina, a u Srbiji samo 1,4 odsto) veću upotrebu hemikalija kako bi obezbedile hranu za brojnu rastuću populaciju, što je pritisak na resurse.

Rezultati istraživanja širom sveta pokazuju da se u proizvodima iz konvencionalne polјoprivrede sve češće pronalaze rezidue agrohemikalija (pre svega, pesticida) koje su veoma štetne po zdravlјe lјudi. Podaci WTO (Svetske trgovinske organizacije) ukazuju da se pesticidima svake godine otruje oko tri miliona lјudi! Prema najnovijim istraživanjima Ministarstva polјoprivrede Velike Britanije (MAFF) u polovini kontrolisanih proizvoda su nađene rezidue pesticida i zato se potrošačima preporučuje lјuštenje sa kore voća i povrća kako bi se smanjio rizik od njihovog unošenja u organizam. Istraživanja pokazuju da se kod žena koje su bile u blizini polјa na kojima su primenjivani pesticidi za 40 do 120 odsto povećava rizik od spontanih pobačaja usled deformacija ploda i pojave raka dojke. Hrana proizvedena po principima organske polјoprivrede je bezbedna od prisustva bilo kakvih veštačkih sintetizovanih materija pa i pesticida.

Polјoprivredni institut ’’Tamiš” u Pančevu za ratare koji žele da uđu u organsku proizvodnju jo[ pre jedne decenije pripremio je sertifikovano seme soje, koje je nastalo u prvoj godini konverzije i nalazi se samo korak do naziva ’’organsko seme”. Za tržište se preporučuje sorta „Dukat” (nulte grupe zrenja) i sorta „Galeb” (prva grupa zrenja). Institut „Tamiš” u Pančevu je vodeća savetodavna služba u Vojvodini, koja se uspešno bavi inovacijama u ratarstvu. Institut za jesenju setvu pšenice venepunu deceniju nekoliko godina nudi seme spelta sorte’’Nirvana”, koja se takođe nalazi na polovini postupka da bude organsko. Ova pšenica ima ‘’obučeno zrno”, više vitamina i 15 odsto proteina, a poseduje i kvalitetniji gluten. Korišćenjem semena soje i pšenice na putu stvaranja organske proizvodnje u Vojvodini je pre jedne decenije bilo će biti zasejano oko 90 hektara. Inače, u Srbiji ne postoji proizvodnja isklјučivo organskog semena, što posebno nedostaje povrtarima, pa se ovim poslom baviti novootvoreni Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

Zakon za organsku proizvodnju

U Republici Srbiji 2006. godine donet je prvi Zakon o organskoj proizvodnji. Tadašnja Vlad u maju 2010. godine donela je nov Zakon o organskoj proizvodnji. On uređuje proizvodnju polјoprivrednih i drugih proizvoda metodama koje isklјučuju genetički modifikovane organizme, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja, odnosno metode, cilјeva i načela organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u toj vrsti proizvodnje, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, se obavlјaju na poseban način. Ovaj Zakon je usaglašen sa regulativom Evropske unije. Još tada je Selenči je formiran Centar za organsku proizvodnju, dok je u Privrednoj komori Srbije formirana i Grupacija za organsku proizvodnju. Bio je cilј da se te površine prvo povećaju na 600.000 hektara, a za dve decenije da to bude milion hektara. Sad se vidi das u to bile lele I nerelane želјe da se to uradi.  Tačno je da takvu hranu svet traži.  Ona je skuplјa od obične za 20 do 50 odsto! Samo u Evropskoj uniji 10 odsto stanovništva ili 50 miliona njih se izjasnilo da hoće da troši hranu bez GMO sastojaka, odnosno da potiče iz organske proizvodnje, kaže ex ministar plјoprivrede Srbije i predsednik  Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić. Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja, specifična za različite regione.

Organska proizvodnja je sistem koji proističe iz bazičnih standarda formulisanih u
okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, osnovana 1972. godine). Na tim principima zasnivaju se dokumenta EU (Direktiva 2092/91, revidirana 1999), Codex Allimentarius iz 2001. (FAO/WHO), kao i naša zakonska regulativa (Savezni zakon o organskoj proizvodnji, 30. juni 2000. god) i odgovarajući pravilnici (11. septembar 2002. godine), a u toku su dopune i izmene. IFOAM je u bazičnim smernicama za organsku polјoprivredu i preradu istakao glavne cilјeve, (na kojima su građeni svi postupci i standardi) a to je i u našoj zakonskoj regulativi.

Organske maline iz Rađevine

Rađevina je poslednjih godina postala poznata i po proizvodnji organskog voća i povrća. Pored uzgajanja krompira, paprike, maline i kupine, sve više Rađevaca odlučuje se i da na tržište plasira gotove proizvode poput ajvara, i ostale zimnice. Od jednog do četiri plastenika sa organskim povrćem porodica Pavlović došla je vrednim radom za četiri godine, a u proces proizvodnje uključeni su svi članovi. U planu im je i širenje posla, odnosno proizvodnja od oko hiljadu sadnica rasade i oko tri hiljade tegli zimnice.

„Mi smo počeli iz hobija, proizvodili smo rasad prvo i ostvarili smo neki sitan prihod, i onda smo došli na ideju da proširimo proizvodnju, kako je rasada recimo samo tokom proleća, onda smo došli na ideju da proizvodimo i gotov proizvod“, kaže Boško Pavlović iz Brištice. Sve što proizvedu u svom domaćinstvu, Pavlovići plasiraju na tržište. U nameri da se izdvoje od ostalih proizvođača, pored ajvara i kiselih paprika, počeli su da proizvode i različite vrste drugih salata. „Krenuli smo sa sušenim paradajzom, malo da izađemo iz te klasične proizvodnje, pa smo pokušali sa sušenim, za njega treba malo veća količina, suši se na suncu, malo se dodaje maslinovog ulja, pakuje se u tegle tako da ne bude baš u tipu klasične zimnice“, objašnjava Mladenka Pavlović.

Osim podsticaja za organsku proizvodnju, opština Krupanj uključila je seoska domićinstva i u turističku ponudu u nameri da gostima predstave ono čime se, kažu, najviše ponose – vredne ljude i prirodne proizvode. „Naši sugrađani proizvode sokove od maline, sokove od kupine, rakiju, ajvar, zimnicu, kisele paprike, sir, kajmak, bundeve, med, gljive, krompir, znači sve prirodno što može naša Rađevina da ponudi“, kaže direktor TO Krupanj Aleksandar Petrović. U Rađevini se proizvodnjom organske hrane bavi još oko sedemdeset domaćinstva. S obzirom na velike prirodne potencijale i rodnu zemlju očekuju da ih narednih godina bude i više.

Organske maline proizvedene u Rađevini, na severozapadu Srbije, prvi put su 2010. godine bile ponuđene na tržištu, saopštio je Zavod za polјoprivredu u Loznici. Oko 70 malinara iz rađevskih sela Kostajnik i Šlјivova, koji su se opredelili za organsku proizvodnju hrane, tadasu hladnjači „Beri frost’’ (Berry frost) u Loznici  bili ponudili prve maline proizvedene bez upotrebe hemijskih sredstava. Stručnjak za voćarstvo u ovom zavodu Zlatica Krsmanović, tada je rekla da je organska proizvodnja hrane prirodna, zdrava i unosnija. Ona ističe  je da taj vid uzgajanja maline u Srbiji donosio cenu 10 odsto višu od konvencionalne proizvodnje. Ona naglašava da Rađevina ima velike mogućnosti za organsku proizvodnju, pošto polјoprivredna delatnost do skora nije ni uklјučivala upotrebu hemijskih sredstava. Zavod za polјoprivredu pokriva lozničku i susedne opštine Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik. I hladnjača ‘’Sirogojno kompani’’ planira da svake godine proizvede najmanje oko 150 tona organski uzgajanih malina. Sertifikat proizvodnje organske maline koji je ‘’Sirogojno kompani’’ dobio još 2008. godine, kao prvo preduzeće u zapadnoj Srbiji, bio je vetar u leđa celokupnoj proizvodnji organske hrane u našoj zemlјi. Specijalna pakovanja maline ove firme već su našla mesto na policama supermarketa u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Japanu i Australiji. Značajan doprinos izvozu hrane iz Srbije u svet u 2009. godini u vrednosti od 1,94 milijarde dolara dao je i izvoz voća, pa je ostvaren u ovoj oblasti i trgovinski suficit sa svetom od 640 miliona dolara, navodi istraživač. Tada smo mnogo hteli, mnogoi9 započeli, ali puževim korakom idemo u proizvodnji organske hane. Realne šanse su mnogo veće!

Pesticidi na kašičicu

Budući da je Srbija  zemlјa koja već više više od dve i po decenije koristi malo veštačkog đubriva, a ponajmanje je imala novca za nabavku pesticida i herbicida, stvoreni su uslovi za razvoj organske polјoprivrede koja postaje izuzetno atraktivna. U njoj se pre jedne decenije godišnje trošilo na ovim prostorima 14.000 tona pesticida, dok je to danas svedeno na manje od 3.000 do 4.000 tona. Ali, pesticide koji su se uvozili u ovim, količinama zamenili su mnogi drugi artikli koje sami proizvodimo. Smanjena je i proizvodnja veštačkog đubriva. Pre deceniju i po trošili smo 120 kilograma po hektaru i po tome bili među poslednjima u svetu. Danas trošimo ooko  46 kilograma! Mala potrošnja veštačkog đubriva bila je zbog nemaštine i siromaštva, a ne želјe da se ono upotreblјava u što manjim količinama.  

Pre dve decenije trošili smo godišnje na ovim prostorima blizu 1,5 miliona tona đubriva, a danas samo 700.000 tona godišnje. Organska proizvodnja hrane treba da donese čiste proizvode bez primesa hemijskih supstanci, što je veliki izazov. Za proizvode tretirane prirodnim materijalima naročito je Evropa zainteresovana, jer je ona i najveći zagađivač životne sredine. Primera radi Austrija je prva zemlјa u Evropi pre dve i po decenije počela organsku polјoprivrednu proizvodnju da bi danas ona bila zastuplјena sa blizu 20 odsto i time postala veliki izvoznik ove hrane. Ova proizvodnja treba da zauzme reprezentativno mesto u našoj ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji koja će imati svoju profitabilnost. Organskom polјoprivrednom proizvodnjom niko ne treba da se bavi po sili zakona, već na bazi dobrovolјnosti i želјe da se proizvede najskuplјi i najcenjeniji u svetu proizvod

 Potrošači i firme

Među najvećim potrošačima organske hrane su Nemci, zatim Italijani i Francuzi. Najveći udeo tržišta organskih proizvoda u odnosu na ukupno tržište zabeležen je u Švajcarskoj, a najviša potrošnja po glavi stanovnika je takođe u toj zemlјi, sa više od 100 evra mesečno potrošenih za organsku hranu. Ukupni razvoj tržišta Evrope procenjuje se na oko 10 odsto godišnje. Ljudi svakodnevno pridaju sve više značaja organski proizvedenoj hrani, na prirodan biološki celishodan način. U organskoj proizvodnji ne koriste se genetski modifikovana semena, a broj pesticida je veoma ograničen, od potpune zabrane do manjih količina, u zavisnosti od standarda. Proizvođači organske hrane teže da obezbede dobre namirnice iz zemlјišta u kojem su sve komponente u ravnoteži. Stroga pravila i standardi regulišu šta polјoprivrednik može, a šta ne može da radi. U organskoj proizvodnji postoji svest i snažan naglasak na zaštiti prirodne sredine.

Skupština Crne Gore usvojila Zakon o organskoj proizvodnji

Zakonom o organskoj proizvodnji, koji je Skupština usvojila u utorak, pruža se osnov za održivi razvoj te grane, uz obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja tržišta organskih proizvoda i ferkonkurencije, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstvo poljoprivrede. ”Pored toga, zakon će stvarati uslove za povećanje domaće proizvodnje, veće poverenje i zaštitu interesa potrošača, podsticanje kratkih kanala distribucije, ali i uticati na druge procese koji su od značaja za životnu sredinu“, navodi se u saopštenju. Tim propisom, kako je objašnjeno, rešiće se problemi u delu uvoza i izvoza, kao i sprovođenje sertifikacije, službenih kontrola i inspekcija koje do sada nisu bile zakonski uređene.Oni koji su se opredelili za organske proizvode dobro znaju da se takva hrana od konvencionalne razlikuje po ukusu, ali ne treba zanemariti ni bezbednost. Pomenimo i one koji su se u Srbiji već dokazali u ovom poslu. Vodeće pozicije zauzimaju firme poput ‘’Slovana’’ u Selenči, ‘’Fudlenta’’ i ‘’Zadrugara’’, BMSD je poznat po šumskim plodovima, pečurkama i začinima, tu su i ‘’Marni’’, ‘’Lajn fud’’, ‘’Suncokret’’, ‘’Lela’’ iz Torka, biofarma Mamužić u Ljutovu, ‘’Bilјe borča’’ u Borči… Opština Svilajnac je nosilac projekta pokretanja ’’Inicijativa za razvoj organske proizvodnje i primenu standarda ISO/DIS 22.000 u regionu Šumadije i Pomoravlјa’’ (sedam opština u partnerstvu – Svilajnac, Lapovo, Batočina, Despotovac, Velika Polana, Rača i Jagodina), a vrednost projekta bila je 66.785 evra. Program je napravlјen u saradnji sa Beogradskim univerzitetom, a po ugledu na slovenački i holandski model, počeo je da se sprovodi od 2007. godine.

Kada je reč o pojedincima, među liderima organske proizvodnje su, osim Andrije Vozara iz Kisača, i  idejnog tvorca firme Đure Bocke iz Selenče, još su i Josip Mamužić iz Ljutova kod Subotice, Janoš Farago iz Oroma i desetine drugih malih proizvođača koji to rade za sebe, a sad počinju da im se javlјaju i tržni viškovi. I Stevan Nikolić iz Opova, proizvodi organsku hranu na oko 130 hektara podelјenih u četiri gazdinstva. Gaji nekoliko kultura, a proizvodi su namenjeni ne samo našem, već i stranom tržištu. Ovaj proizvođač gajio je i na 30 hektara semensku slačicu za tržište Holandije. Poired svega toga gajio je i na oko 15 hektara suncokret za ishranu ptica koji je takođe bio namenjen stranom tržištu.

Nekadadašnja predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje ‘’Serbia Organica’’ Nada Mišković kaže da i danas postoji mnogo problema koji muče tu oblast proizvodnje.   Kod nas nije dovolјno razvijena ni svest potrošača ni svest proizvođača, pa u skladu s tim ne postoji ni odgovarajuće tržište za ovu hranu. I pored toga mislim da bi organska proizvodnja trebalo da bude i strateški cilј zemlјe.

Vlasnici kompanija koji se već godinama bave proizvodnjom i preradom organske hrane, kažu da je sada najbolјe vreme za bavlјenje ovom proizvodnjom. To nikako nije posao koji može preko noći da donese zaradu. Ali, baš sada je pravo vreme za započinjanje, jer je organska hrana hit u svetu. Treba biti svestan ekonomske koristi od tih proizvoda, jer u svetu za njima vlada prava pomama.

Vlasnik biofarme ,,Mamužić’’, Josip Mamužić, se odlikuje time što gaji pšenicu speltu (Spelta triticum), staru sortu koja je prvi put nađena u dolini Nila 4000. godina pre nove ere. Poznavali su je i stari Rimlјani, a u upotrebi je dugo bila i u Nemačkoj, alpskim predelima i delovima Panonske nizije. Vremenom sorta je skoro isčezla i održavana je samo u bankama gena širom sveta. Ponovo je otkrivena sedamdesetih godina prošlog veka, buđenjem ekološke svesti stanovnika i povećanjem potrošnje zdravstveno bezbedne hrane. Ta stara sorta sve više zauzima mesto na tržištu i lјudi shvataju njen značaj. Struktura njenog klasa je prirodno takva da ne može da uspe ako u zemlјištu ima teških metala, zbog čega je idealna za organsku proizvodnju. Spelta je pšenica izuzetno zdrava, a mogu da je koriste i osobe koje su alergične na gluten!

Šansa Srbije je u proizvodnji organskog voća i povrća koji ne uspevaju ili uspevaju sa slabijim prinosima na teritoriji EU, gde se pod organskim proizvodima nalazi 7,3 miliona hektara. Ako pogledamo zemlјe u okruženju organski proizvodi se u Grčkoj nalaze na 278.000 hektara, a u Bugarskoj na 166.000 hektara.  Do kraja 2009. godine 12 kompanija u Srbiji je dobilo sredstva za organske sertifikate, dok u njoj sad postoji blizu 30 prerađivačkih kompanija koje poseduju i ‘’Organik sertifikat’’ za preradu hrane kao što su: zamrznuto voće, sokovi, džemovi, voćna punjenja, pečurke i bilјna ulјa. Kompanije koje su posredstvom SIEPE uvele ‘’BIO sertifikat’’ imaju višestruku korist. SIEPA je zajedno sa Ministarstvom polјoprivrede Vlade Srbije organizovala četiri puta učešće privrednih društava iz Srbije na sajmu BIOfach, najvećem sajmu organskih proizvoda na svetu. Svake godine u martu se održava ovaj sajam u Nirnbergu (Nemačka).

Organska proizvodnja hrane, budućnost Srbije

Ovakva proizvodnja hrane može biti izlaz za sitne polјoprivredne proizvođače koji ne mogu da proizvedu dovolјno da bi bili tržišno održivi. Organska proizvodnja hrane je budućnost, kako Srbije, zemlјe sa usitnjenim posedom, tako i Evropske unije, čija je zajednička agrarna politika od 2013. godine, uzela baš nju kao model održive polјoprivrede. Ovakva proizvodnja hrane je etička, oni koji se njom bave imaju pošten odnos prema kupcu i zemlјištu, a to je i princip koji ih pokreće i na kome se zasniva sve što rade, poručeno je pre nekoliko godina sa Međunarodnog foruma čija tema je bila organska proizvodnja hrane. Tada je naglašeno da je organaska hrana prisutna u zemlјi, da se površine pod njom stalno povećavaju što ukazuje da smo napravili ozbilјan korak ka zdravijoj trpezi. Tadašnji predsednik Centra za organsku proizvodnju hrane u Selenči dr Jozef Gašparovski ističe da se u okolini ovog mesta davno nalazila  njiva sa ovim proizvodima na 1.000 hektara, a tu je i fabrika organske hrane ZDRAVO ORGANIK gde se proizvodi ova hrana. Po njegovim rečima bio je i plan  da se tu tovi 1.000 goveda, koja će trošiti organsku hranu, pa će se zaokružiti ova proizvodnja od njive do trpeze. Inače, ovaj Centar u Selenči je jedan od planirana četiri centra u zemlјi. Predstavnici  Evropske komisije smatraju da je Srbija spremna da podnese zahtev za stavlјanje na listu zemalјa kojima će biti odobren izvoz organskih proizvoda na tržište EU. To je veoma bitno, jer je organska hrana znatno skuplјa od obične, a to će predstavlјati i šansu za sitne polјoprivredne proizvođače koji imaju male posede pa na njima ne mogu da proizvedu dovolјno da bi bili tržišno održivi.

                                     (Nastaviće se)