ODRŽANA FUTOŠKA KUPUSIJADA: Kupus tražen i u EU!

Futoška kupusijada, XXIV po redu, održana je u centru tog vojvođanskog mesta. Jedan od prvih koji je organizovao ovu tradicionalnu manifestaciju bio je pok Goran Puača, žitelj Futoga, ali posle  njegovog odlaska sa ovog sveta, organizazaciju je nastavila porodica u saradnji sa proizvođačem kupusa iz ovog mesta i suiorganizatorom Miroljubom Jankovićem.

 U Srbiji se godišnje sad proizvede kupusa i kelja oko 179.377 tona. Rekordna proizvodnja u Srbiji bila je 1980. godine i tada je tržištu ponuđeno čak 381.720 tona ovih proizvoda!

Na takmičenju za najtežu glavicu ,,Futoškog kupusa’’ pobedio je Branislav Jenko (8.636 grama), na drugom mestu bio je Rajko Gligorić (7.530 grama), dok je treći Ivan Kava (7.522 grama), svi iy Futoga. Kada je reč o takmičenju za najbolјe kuvano jelo od futoškog kupusa najbolјa je bila ekipa JGSP „Novi Sad”, koja je prema oceni stručnog žirija pripremila najukusniji specijalitet.   

U Srbiji se godišnje održi viče od 3.000 sličnih, ali različitiih manifestacija  ovog tipa. Njih poseti više desetina hiljada ljudi. Ova i slične manfestacije su mesto susretanja, razgovora, razmen  iskustava,  probanja ukusa jela, kupovine i prodaje, proizvoda u Srbiji.  Daakle, kupusijada niej bilo samo prilika za kupovinju kupousa već i vreme da se domaćini opuste. Osim u dobro poznatim ukusima, lјubitelјi specijaliteta od kupusa iz cele zemlјe uživali su i u bogatom kulturno-umetničkom programu za sve generacije. Tradicionalnu manifestaciju otvorio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, koji je tom prilikom istakao važnost uzgoja autohtone sorte i promocije brenda koji doprinosi različitoj ponudi manifestacija u gradu i okolini. Novi Sad je poznat po raznim manifestacijama i sajmovima, te s ponosom možemo da kažemo da kod nas može da postoji i Egzit, Sterijino pozorje i Zmajeve dečje igre, ali i da se održavaju manifestacije poput pasulјijade, pihtijade i kupusijade, rekao je Đurić, koji je još dodao: Odlika svih nas je da prihvatamo različitosti i da živimo u multikulturalnom i multinacionalnom gradu. Nastavlјamo da podržavamo manifestaciju i organske proizvođače, kako bi isključivo ,,Futoški kupus’’ i dalјe bio prepoznatlјiv po autentičnom ukusu zaštićenog geografskog porekla.

,,Ponosni smo što se nakazimo među malobrojnim proizvođačiam i prerađiačima kuousa koji su od Republike Srbije dobili status proizvdoa sa geografskim poreklom, kaže Rajko Gligorić, drugo nagrađeni za proizvedеni kuпус su ovoj godini. Futoškli kupsu je autohtona sortna popuilacija gene anastala i oržalča se do danas na prostoru mestga Futog, desetak kiloemtara udaljengo od Novog Sada. Ovaj kuous je nasavo pre višeod pet vekova, prirodnjom selekcoijom i drevnkm znanjme ljudi sa ovog prostora u kultivaciji biljniuh vrsta i povoljnih mikro klimaskih uslvoa ovog podneblja. Kao svojevrstan brend sa geografskim poreklom, bilo da se radi o svežem ili kiselom kuousu, naše udruženje prfedano radi na unapređenju samog proizvoda, ali i brendu Fjutoški kupus. Mi se sa nnjikm ponvoosimo, ali iimamko pi probleme. Je,r on se nekada gabio na višde stotina hektara, niej se mg.lo takmiltii na tržišstu, pa kje proizvdonaj oapdada svake godine. Pre jednu decniju on se proizvodio na 250 hektara, ove godine nije ga bilo na više od desetak hektara. I pored pada proizvodnje nadamo se da ćemo ga sačuvati na našim njivama, navodi Gligorić.

Fuitoški kupus ima zaštićenu oznaku geografskog porekla. Prepoizbnaje se po svetlozelenoj boji, tankom aelastičnjom listu sa slabo izraženim ,,nervima’’, glavica je blago spljoštena, a kad se preseče ima belu boju sa žućkastom sredinhikm, navode u Uduženju ,,Futoški kupus’’. Tvrde da je nenadmašan u brzini kišeljenja. Sadrži više prirodnog šećera od  drugih vrsta, ne zaheva visoku koncentraciju prilikom fermemntacije,a rastresit ilisabijen lakši je od drugih vrsta.

– Za pripremu jela od kupusa u oraniji od 80 litara potrebno je tri do četiri sata,  kazao je meštanin Milenko Pivaš, koji je, otkako postoji Kupusijada, učestvovao na gotovo svim takmičenjima i zauzimao prva tri mesta.  Najpre se izdinsta luk i dodaje meso, s tim da prvo ide juneće, jer se duže kuva, a tek posle sat vremena stavlјa se svinjsko meso. Nakon toga, ubacuju se začini, biber, vegeta i so. To se sve lepo krčka i pred sam kraj, dodaje se kupus, koji se kuva narednih sat vremena.

Kako da prepoznate pravi ,,Futoški kupus’’?

Ponosni smo što smo među malobrojnim proizvođačima i prerađivačima koji su od Republike Srbije dobili status proizvoda sa geografskim poreklom. Iskljulivo ,,Futoški kupus’’ rtra\en je I u EU, jer su u ovokm mestu pre Drugog svetskog rata ve’insko stanoivni[tvoi bili Nemcoi. Oni su tada gajili iskljulivo ,,Futoški kupus“. Kada g kuouju biloi svež ili kiseli, znaju odmah koji će kupiti. Tako izvoznici netreba da nude u Srbiji ili da izvoze klasičan kupus, jer će on uvek biti vraćen!

O ,,Futoškom kupusu’’  ispredaju se priče još od 1578. godine, kada se prvi put spominje uzgajanje kupusa u Futogu. Glavne karakteristike koje krase ovu vrstu kupusa su kvalitetan i pogodan hemijski sastav sa većim sadržajem šećera, a malim sadržajem belančevina i kiselina.

Pripada beloj vrsti kupusa, ima izrazito tanke listove, lako se kiseli, a pogodan je i za potrošnju u svežem obliku. Futoški kupus je prvi prehrambeni proizvod koji je zaštićen oznakom geografskog porekla u Srbiji. Miroljub Janković, jedan je od pedesetak uzgajivača u Futogu. Želja nam je naravno da ,,Futošku kupus’’  kao proizvod zaštitimo i na nivou Evropske unije, nadam se da ćemo u narednih godinu do dve, to i ostvariti.

,,Futoški kupus’’ je autohtona sortna populacija gena nastala i održala se do danas na
prostoru mesta Futog, pre više od pet vekova, prirodnom selekcijom i drevnim znanjem
ljudi sa ovog prostora u kultivaciji biljnih vrsta i povoljnih mikro klimatskih
uslova ovog podneblja. Kao svojevrstan brend  sa geografskim poreklom, bilo da se radi o svežem ili kiselom kupusu, udruženje predano radi na unapređenju samog proizvoda, ali i brenda ,,Futoški kupus’’.

Kako se Futožani bore protiv nelojalne konkurencije?

Ovakve prave domaće i kvalitetne proizvode uglavnom proizvode samo mala poljoprivredna gazdinstva. To su ona sa posedom do dva hektara. Takvih u Srbiji je 217.623.

Ona ne mogu u ekonomskoj utakmici da se takmiče sa velikim proizvođačima ili industrijama, ukoliko rade preradu. Mala poljoprivredna gazdinstva prave tako specifčne proizvode i plasiraju se kao visoko kvalitetni, tako pronalaze svoje mesto na tržištu. Konkurencija u proizvodnji kupusa u Srbiji je veoma velika. Na pijaci  svaki drugi prodavac tvrdi za svoj kupus da je baš futoški! Na domaćem i inostranom tržištu proizvod Futoški sveži i kiseli kupus prodaje se samo pod registrovanim imenom, standardnom deklaracijom proizvođača, uz dodatak usvojenog znaka Udruženja proizvođača i prerađivača – Futoški uz obavezan natpis: kontrolisano ime porekla. Svaki drugi – nije pravi futoški. Za razliku od hibridnih sorti, autohotnhog futoškog kuposua ove gdoienj je manje na tržištu. Proizvođači navode da je gajenje zahtevno, a da g a je ove odine omelo nevreme na početku i sušana kraju vegatacije.

Zbog nepovoljnih vremenksih prilika Miroljub Janković će sa dva hektara poseći nešto više od 30 tona futoškog kupusa. ,,Fiziološki problem su sad jako izašeni, pre svega, nedostatak vode. Kupus tokom dana traži 15 do 20 litara vode. I on onda odbacuje lišće, posle to kreće na glavicu i samo propadanje’’ kaže Miroljub Janković, proizvođač kupusa u Futogu.

Karaktersitike ,,Futoškog kupusa’’ su najbole primetne na specifičnoj zemlji u Nemačkoj. Jer, futoški kuous odlikuje vrlpo tanak i specifičan list, plitak koren, visok procenta šečeraa izuzetno je pogodan za preradu, odnosno kišeljenje. Ne stavlja se rano, jer rano će uskisnuti i neće biti  dobar. Potrebno je da su zdrave i zrele glavice, i da se stavi kad je vreme. Ne treba da se stavlja po ovom toplom vremenu. Tržište je učunilo svoje da je ova proizvodnja u padu. Sad se godišnje po hektaru proizvodi oko 15 tona ovog kupusa.Sad su pune prikolice kupusa na putu između Futoga i Veternik, a pa sve do Novog Sada. Kao na svakoj pijaci cene zavise od količine kupljene robe. Proizvođači pravog ,,Futoškog kupusa’’, koji mora da ima svoju markicu kažu da mu je cena oko 60 dinara po kilogamu i da je to dovoljno jer njegova proizvodnja  zahteva puno truda. Proizvođač Milan Vidović kažee da prodaja ,,Futoškog kupusa’’ zavisi od dana, nekada 300, 400, pa i 500 kilograma. Kada bude 600 kilograma, kažu to je vrhunac, jer ga ima puno na putu.

Proizvođači kojima je ,,Futoški kupus ‘’prioritet unapred sertifikuju proizvodnju. Tako Savka Vidović, ističe da je ove 2023. godine, tek njih 28 gajilo isključivo ovaj kupus. Da bi se on održao potrebna je pomoć države, jer u izvozu se traži isključivo pravi ,,Futoški kupus’’. Zato proizvođači ovog kupusa od države traže stimulaciju i podršku za njegovu proizvodnju, ali i da pomogne o većoj proizvodnji, ali i marketingu u pronalaženju kupaca, kako u zemlji tako i EU.

Kulturno-zabavni program trajao je tokom čitavog dana na centralnoj bini, dok su atmosferu upotpunili mnogobrojni posetioci, kao i učesnici u takmičenju za najbolјe kuvano jelo od futoškog kupusa, koji su nam i otkrili pravi recept za tu đakoniju. 

Pokrovitelј manifestacije 2023. godine bio je Grad Novi Sad, a organizatori su MZ Futog, Kulturni centar  „Mladost”, Udruženje „Futoški kupus”, Polјoprivredna škola sa Domom učenika Futog, te osnovne škole „Miroslav Antić” i „Desanka Maksimović”.  (B.Gulan)