ODMIČE ŽETVA U SRBIJI: Sve prolazi, paori, pšenica i država Srbija ostaje

Na način kako su se izborili da im ova žetva bude berićetna, verujem da će se tako ratari izboriti, složno i argumentovano, za primerenu cenu. U svemu tome mogu da računaju na svoju državu, svoju vladu i na svog predsednika“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju „Žetveni dani“ u selu Plavna opštine Bač. „Sad znamo šta znači pšenica, treba da se dogode neke geopolitičke stvari da bi smo razmišlјali o pšenici. Ali nemojmo da zaboravimo – proći će ovo kao što je sve prolazilo.“ poručio je Krkobabić. Manifestacija je protekla u neformalnoj atmosferi i dobrom raspoloženju u iščekivanju prvih plodova rada vrednih ratara. „Zahvalјujući visokim ulaganjima u proizvodnju i svim primenjenim agrotehničkim merama, uz poštovanje plodoreda mi danas imamo prinose do sedam tona tona po hektaru.“ izjavio je Janika Mesaroš, direktor zemlјoradničke zadruge „Nizine“ Plavna.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj izjavila je da je cena koštanja proizvodnje pšenice po hektaru oko 50 posto viša od prošlogodišnje i da cena koštanja koja pokriva troškove proizvodnje za prosečni prinos od 4.250 kilograma po hektaru iznosi 38,53 dinara za pšenicu roda 2022. godine. “Kao Zadružni savez radimo na tome da se kroz državne mere obezbedi tržišna cena kojom se najmanje pokrivaju troškovi proizvodnje, kao i da se proizvođačima obezbedi smanjenje troškova buduće proizvodnje kroz regresirano dizel gorivo i povećanje podsticaja“.

Ovoj tradicionalnoj manifestaciji, 15. po redu, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, domaćini su bile zadruge „Nizine“ iz sela Plavna i „Lovrenac“ obližnjeg sela Mladenovo. Žetveni dani simbolizuju početak žetve pšenice i donoseći prve rezultate rada ratara predstavlјaju za njih značajne dane u godini.

Ovim događajem skreće se i pažnja na značaj proizvodnje pšenice, kao strateškog proizvoda za nacionalnu prehrambenu sigurnost, a budući da su zadruge preko koje se vrši promet pšenice, okosnica opstanka i razvoja ovih pograničnih sela, ovo je važan dan za sve zadrugare i stanovnike sela Plavna i Mladenovo. Obe ove zadruge pomognute su bespovratnim sredstvima Ministarstva za brigu o selu za unapređenje svog rada.

Iz programa finansijske podrške zadrugama koji je sprovodio Kabinet ministra Milana Krkobabića, a nastavilo Ministarstvo za brigu o selu, u Južnobačkom okrugu uloženo je 279 miliona dinara u proteklih pet godina. Samo u ovom upravnom okrugu pomognut je rad 19 zemlјoradničkih, uglavnom starih zadruga, koje su okosnice opstanka ovih seoskih sredina.

Rekordna setva

Prošle jeseni pšenicom je zasejano 627.000 hektara u Srbiji. To je bla rekrodna setva pšenice poslednjih decenija u Srbiji. Ove godine se očekuje rod od oko tri milioan tona, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Srbiji je godišneju za isrhanu, rezerve i jesenju setvu potrebno ukupno 1,55 miliona tona. Ostalo sve može da se izveze.

Ratari i dalje sa nestrpljenjem očekuju cenu. Robne rezerve Srbij su se izjasnle da će ove godine od proizvođača preuzeti 131.000 tona pšenic epo ceni od 40 dinara. Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) Jovica Jakšić u izjavi za javnost kaže da su prošle  2021. godine prodavali  pšenicu po 47 dinara i da ove godine cena ne bi treablo da ide ispod 50 dinara sa PDV.

Predsednik Saveza uidruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut u izjavi za javnost kaže da poljoprivredni proizvođači traže da se ukinu kvote i dozvoli slobodan izviz pšenice, kukuruza i jestivog ulja. Po njegovim rečima, država nije ništa učinila za poljoprivrednike, a sada je zabranila izvoz žitarica, ulja i ,,veštački “ obara cene tih proizvoda. Tražimo slobodan izvoz pšenice i jestivog ulja da bi uljare mogle da od proizvođača  kupe suncokret. Država nam daje simboličen subvencije, a sada je zabranila izvoz tih poljoprivrednih proizvoda i veštački obara cenu, kaže on. Još je dodao da su skladišta prenatrpana viškovima žitarica (ima ih 88 u privantom i tri u državnbom vlasništvu u Srbiji) jer ne mogu da ih prodaju na domaćem tržištu i dođu do novca. Kleut još ističe da su subvencije poljoprivrednicima na niovu ,,statističke greške“. Od države smo tražili subvencije od 200 evra po hektaru i  gorivo po povlašćenim cenama, ali ništa nismo dobili. Sada natavljaju da nas uništavaju zabranom izvoza, podvlači Kleut. Zbog takvog odnosa poljoprivrednici će, po njegovim rečima, sve više odustajati od proizvodnje jer im država ne dozvoljava čak ni robu da prodaju.

Dakle žetva u Srbiji  je u punom jeku. U njoj učestvuje oko 25.000 kombajna i 450.000 traktora. Ratarima se sviđa zrno, ali ih plaši cena. Zbog niza nepoznanica u dosadašnjem toku žetve, pre svega, zbog cena, hlebno žito poljoprivrednici za sada uglavnom predaju na lagerovanje mlinskim preduzećima.  Još uvek ne mogu da ga prodajui i naplate pošto još uvek nije poznata otkupna cena.  Realno otkupna cena za kilogram bi bila poštena ako bi to iznosilo, reicmo, 50 dinara po kilogamu, kaže Cveta Murgaški, poljoprivrednik iz Čeneja kod Novog Sada.

Živorad Jocković, poljoprivrednik iz Dubalja, kaže za javnost da je od setve do žetve na svojoj njivama sve rudio i ne krije zadovoljstvo što je dobio više od osam tona žita po hektaru. Osim što je prinos dobar, dobio je i očekivani kvalitet zrna, sa visokim hektolitrom i sa malo vlage. Podseća da je lane u vreme žetve otkupna cena bila 22 dinara po kilogamu, a da su mlinari nedavno prošlogodišnje žito plaćali po 40 dinara po kilogramu.  Trebala bi i ovogodišnja pšenica da bude barem toliko. Ta cena nije ni duplo viša, a pojedini troškovi su veći nekoliko puta, čak za 50 – 60 odsto. Počev od semena, preko đubriva koje je sa 4.000 dinara poskupelo na 12.000 dinara po toni, zatim goriva koje poskupljuje svakog petka do rezervnih delova. Dakle, ako cena bude niža od 40 dianra po  kilogramu, što kažu naši stari, nema helba za seljake, novi Jocković.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, u izjavi za javnost kaže da se očekuje ukupan rod od oko tri miliona tona pšenice, što je dvostruko više nego što Srbiji treba. ,,Mi proizvedemo dva, do dva i po puta više pšenice nego što nam je potrebno, ali šta sad treba da zbog velike tražnje za izvozom ostanemo bez pšenice i brašna u Srbiji. To bi bila katastrofa. Naša proizvodnja je dovoljna za ceo Balkan. Srbija potroši 1,3 do 1,5 miliona tona za sve što joj je neophodno, ishranu rezerve i semenarstvo. Ako, vam kažem da ćemo imati 3,2 miliona tona na prelaznim zalihama posle žetve, imaćemo za dve i po Srbije sledeće godine pšenice, ali moramo biti budni. Po rečima ministra imamo velike zahteve za izvoz pšenice i da je jedna arapska zemlja tražila da joj u jednoj isporuci izvezemo čak 240.000 tona zrna.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je, gostujući na Televiziji „Pink“, rekao da će očekivani prinos pšenice iznositi približno tri miliona tona, navodeći da je žetva već skoro gotova na prostoru Mačve, dok će na prostoru najvećeg dela Vojvodine biti gotova do kraja ove, odnosno početkom sledeće nedelje.

Srbiji je neophodno približno 1,5 miliona tona ove poljoprivredne kulture, a mi ćemo imati duplo više nego što nam je potrebno, ukazao je on i dodao da to znači da ćemo imati i za naše komšije na Balkanu. Po njegovim rečima, ove godine imamo veći rod nego što je bio petogodišnji prosek, ali manje nego što je bilo prošle godine, koja je bila rekordna.

Foto Envato

Potpredsednik Vlade je, kada je reč o trenutnim zalihama pšenice, precizirao da je pre desetak dana kod svih ovlašćenih otkupljivača i skladištara bilo 332.000 tona. – Ono što je najvažnije jeste da osnovnih životnih namirnica ima. Radili smo analizu i od 1.132 objekta najvećih trgovačkih lanaca, u 97 odsto je bilo šećera – rekao je Nedimović.

On je takođe podvukao da ulja ima dovoljno i da će na sednici Vlade biti doneta odluka o tome da se dodatne količine ove namirnice puste u izvoz. (B. GULAN)