NOVOSADSKI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO: Znanje u brazdama

Kao Institut od nacionalnog značaja, želimo da preuzmemo maksimalnu profesionalnu i naučnu odgovornost i damo doprinos povećanju produktivnosti i racionalnosti biljne proizvodnje i da svi zajedno zaustavimo pad poljoprivredne proizvodnje, koji je u minuloj godini bio osam, a u 2021. godini pet odsto. U novosadskom Institutu za rastarstvo i povrtarstvo stvorenoje oko 1.500 sorti i hibrida i oni se koriste u 33 zemlje u svetu. Cilj nam je da se kroz stvaranje novih sorti i hibrida poveća proizvodnja svih kultura u zemji, kao i da se poveća vrednost proizvodnje po hektaru koja sad iznosi tek oko 1.000 do 1.200 dolara. Tako će se povećati i konkurentnost poljoprivrede Srbije na svetskom tržištu, kaže prof dr Dragana Latković, predesednik Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo  u Novom Sadu. A, kada se poveća  ukupna vrednost  proizvodnhje sirovina za hranu, a njena vrednot se proteklih godina kretala  na njivi od 3.476.000 hektara do 2022. godine kretala 5,6 milijardi dolara, imaće značajan rass od dosadašnjeg. Samim tim porašće i konkuretnost poljoprivrednika iz Srbije. Institut od ove sezone uvodi i jednu novinu, a to je NS prsten. Cilj NS prstena je povezivanje svih činilaca biljne proizvodnje, naučnih radnika Instituta, regionalnih predstavnika na terenu sa poljoprivrednim stručnim službama, vodoprivrednim preduzećima, lokalnim samoupravama, agencijama za razvoj, uz poziv poljoprivrednim proizvođačima da se i oni pridruže. Je, ova naučna ustanova od nacionalnog značaja ima više od 1.500 registrovanih sorti i hibridi koje se prodaju i seju u 33 zemlje. Ovogodinje 57 tradicionalnboi savetovanje agronomiam i poljoprvrednika na Zlatiboru, održano je je uz prisustvo više od 400 učlesnika, a otvorila ga je ministarka poljoprivrede u Vladi Srbije Jelena Tanasković. Ona je naglasila da će ove godine prioritet u aktivnostima imati stočarstvo, i to govedarstvo i svinjarstvo.

Poseban doprinos daje se nauci. Naš cilj je da sve što radimo bude dokazano  u brazdama naših proizvođača, kaže dr Ivica Đalović, savetnik za saradnju sa naukom u ovoj ustanovi od nacionalnog značaja. Zadatgak je, kaže on, da sve oo što stvori nauka, da naši ratari, primene i u brazdama  i da se to pokaže kroz rast prinosa.

Kada je rečo stanju useva, prof dr Ana Marjanović Jeromela ukazuje na povećanje površina pod uljanom repicom, a seme treba da pokaže dobre rezultate u uslovima promenljvie klime. Kada jde rečo pšenici, ona se nalazi na više od 700.000 hektara, dok je ječam posejan na preko 100.000 hektara, navodi dr Ljiljana Brbaklić, iz Odelenja za strna žita novosadskog Instituta. Stručnjak Odelenja za suncokret inž Miloš Krstić, posebno  ukazuje nove hibride suincokreta za predstojeću setvu, uz nagalsak da je suncokret u 2022. godini najbolje izdržao sušu na ovim prostorima, pa ćemo imati dovoljno sirovina za ulhe kako za dome tržište. (potrebneo je oko 86.000 tona godišnje) takoi i značajne koiličine i za izvoz. On posebno naglašava da hibridi suncokreta stvoreni u novosadskom Institutu u svetu zauzmaju oko tri miliona hektara površina. Najbolja potvrda kvaliteta je da svaki osmi hibrid na svetu poseduje novosadsku genetiku. I ovog proleća najveće površine  u setvi, od blizui milion hektarfa u Srbiji zauzeće kukuruz. Po rečima dr Gorana Bekavca, istaknutoig selekcionara, prinosi kukuruza u centralnoj i južnoj Srbiji u 2022. godini bili su duplo veći u odnosu na prinose na teritoriiji Vojvodinde. I pored toga što je kukuruz biljka tolerantna na sušu i visoke temperature, u 2022. godini i vremenski uslovi su bili veoma teški za ovu biljnu vrstu. Zato pri izboru hibrida treab se rukovoditi uslovima proizvodnje i ciljevima koji se žele postići.

Dovoljno sertifikovanog semena

Kada je reč o predstojećoj setvi u Srbiji koja ovog proleća treba da se obavi na oko 2,5 miliona hektara Institut je spremio dovovoljne količine kvalitetnog semena za predstojeću sezonu, pre svega, kukuruza, suncokreta i soje. Jedna od poruka je da poljoprivredni proizvođači imaju poverenje u Institut i da žele da koriste sertifikovano seme, jer se na taj način povećavaju prinosi, dok stručnjaci preporučuju da se poštuje plodored jer i to utiče na rast prinosa. Pored svega rod treba da se skladišti u adekvatne prostore, kako ne bi došlo do zaražavanj asemena koje se posle koristi u prehrambrendoij industriji. Pripremjeni su kvalitetni hibridi i semena za prolećnu setvu u Srbiji. ImamoU ovoj naučnoj ustanovi je pripremljenp  kvalitetno seme za prolećnu setvu, a to znači više noviteta u produkciji kukuruza i suncokreta, ječma i uljane repice za sada su solidna do izvanredna. Na tradicionalnomzlatiborskom savetovanju, gotovo jednako interesovanje je bilo za inovacije u biljnoj proizvodnji, posebno zaštiti, ali i za tržišne uslove. Ono što je zapaženo jeste da ratari imaju poverenje u državne institucije i da očekuju veću efikasnost i povoljnu zakonsku regulativu, kao i primenu postojećih propisa – od upotrebe semena, zaštite, do skladišnog prostora. Za savremenu proizvodnju semena potreban nam je novi zakon koji bi regulisao ovaj sektor značajne proizvodnje. Cilj mora biti da se, pre svega, kod pšenice, smanji setva domaće sorte ,,tavanke“, koja je zauzela čak 60 odsto od ukupno zasejanih površina koje su veće od 700.000 hektara.

Govoreći o ovogodšnjem prinsou pšencie Sunčica Savović, direktor ,,Žito Srbije“, posebno je istakla da će Srbija ove godine, posle podmirenja sopstvenih potrebha koji su za ishranu, rezerve i novu setvu, do 1,5  milion tona pšenice,  imati problema  sa viškovima roda. Jer, posle žetve i podmirenja domaćih potreba,  biće višak od oko dva miliona tona zrna. A, žetva će se dočekati sa viškom od milion tona hlebnog zrna, koliko sad imamo u skladištima.  Problem kreće i od toga gde uskladištiti novi red pšenice, do prodaje. Biće nezadovoljstva i sa cenom. Ako računamo da će prosečan rod biti oko 5,5 tona po hektaru, a sada se računa da će cena pšenice, biti oko 27 dinara ko pilogramu, bez PDV. Onda sa tim neće biti zadovoljni proizvođači.  Ovo je zabrinulo ratare, jer su izračunali da je ulaganje u setvi bilo od 132.720,00 dinara do 197.245,00 dinara po hektaru. Za opravdanost ulaganja ratarima je potreban prinos, a to znači da je potrebno da obave punu prihranu i da se poklope dobre vremenske prilike za solidan rod. To neće biti po volji proizvođača. Već sad se ukazuje da će biti problema oko pronalaženja tržišta za sve naše viškove hlebnog zrna.

Kome prodati viškove pšenice?

Kao i svake proizvodne godine sve učesnike u ovom poslu očekuju brojni izazovi, od nepredvidljivih vremenskih prilika do nepoznatih cena na tržištima i njihovih proizvoda.

U Srbiji se polazi od opredelenja da ratari znaju i mogu da proizvedu dovoljno zdravstveno bezbedne hrane i da je to za njih, kao i sve nas, visoko moralna radnja. Međutim, i taj posao zahteva kontrolu i sistem provere. Za tu sigurnost postoji više predloga. Prvo, da se na naša polja seju sertifikovanim semenom sa doradom, koja je kvalitetna i biloški prihvatljiva, proverenih potencijala i adaptibilnosti. Drugo, da se rod u skladišta, pre svega, pšenice, razvrstava po kvalitetu i da se za taj posao osposobe kupci – otkupljivači i da se na osnovu podataka o kvalitetu obavlja i plaćanje. Ina;e, u vreme kada je nekadašnji direktor novosadskog Instiugta bio pok dr Tihomir Vrebalov, tada ministar poljoprivrfed eu Vladi Jugoslavije, postojao je i zakon o otkupu i plaćanju pšenice u tri klase. On nikada nije zanuično ukinjut, ali je prećuno prestala njegova primena. Ranija praksa nas ozbiljno opominje: događalo se da zrno sa fuzarijumom dospe u preradu za brašno. Zato je ovo ozbiljna poruka ratarima: nije retkost da se u setvi ne poštuje plodored i to za kukuruz, pšenicu i suncokret i posebno šećernu repu. I zato je potrebno da u našoj praksi imamo legitimnu, stručno definisanu knjigu polja, u koju se upisuje setva i zaštita i koja može poslužiti kao uvid u podatke o celokupnom poslu na njivi. Knjiga koja je potrebna kao obaveza, a ne kao samo inicijativa.

Šta se još čulo na Savetovanju i šta nam je sugerisano da prenesemo nadležnim institucijama? Ratari očekuju od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da dorade propise o setvi sertifikovanog semena, da bespovratnim ili povoljnim kreditnim novcem država podstakne opremanje savremenih otkupnih centara i skladišnog prostora za razvrstavanje zrna po kvalitetu. Reč je o mernim instrumentima i laboratorijama, kao i ugradnji više usipnih koševa u silose.

U pogledu povećanja tržišne sigurnosti proizvođači imaju potrebu za većim angažovanjem komorskog sistema ministarstava trgovine i poljoprivrede. Ratari su ubeđeni da je funkcionisanje Javnih skladišta i Kompenzacionog fonda bilo korisno pre desetak godina, jer su na osnovu uskladištene robe dobijali robne zapise koje je davala banka povezana u ovaj model, a to je bio zapravo operativan novac za korišćenje u setvi. I sada postoji zakonska regulativa za pomenuta javna skladišta, ali je njihov rad zamrznut zbog nedostatka novca za troškove skladištenja.

Prodaja, sigurnost za proizvođače!

A, pre nego roba dospe na rafove, predstoji mnogo posla. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za bilјnu proizvodnju Privredne komore Srbije, smatra da je za svakog proizvođača najvažnije, ipak, da osigura plasman robe. Bogunović,  smatra da bi poljoprivrednici, i pre nego što uđu u posao, trebalo da znaju kome će da prodaju proizvod. Na taj način osiguravaju adekvatan transport i kontrolu kvaliteta čime je zagarantovano da će i kupci dobiti kvalitetan proizvod. Zato su ratari, povrtari, voćari shvatili da je važno da se udružuju kao i dragocenost podrške velikih trgovinskih lanaca kojima plasiraju ono što proizvedu. Savremena polјoprivredna proizvodnja podrazumeva set savremenih agro-tehničkih rešenja, koja obuhvataju i tehniku i znanja, veštinu i ulaganja, navodi kaže Bogunović. Nije dovolјno samo obrađivati, proizvoditi već biti spreman za zahteve tržišta.

Polјoprivrednici su sve više svesni važnosti dobre mehanizacije, jer se danas ne može opstati na tržištu bez adekvatnog tretmana bilјaka, pravovremene upotrebe sredstava, i praćenja savremenih pravila u proizvodnji. Međutim, Srbija ima 451.000 traktora  i 25.000 kombajna. To znači da je ona premahanizovana za površine koje se obrrađuju. Alik najveći broj te mehanizacije je stariji od svojih vlasnika! Zato je potrebna hitna obnova. Velika količina naših proizvoda završava ne samo na trpezama širom Srbije, već i Evropske unije gde ide najveći procenat izvoza, ali i Kine, Japana, Švedske… Proizvođači su shvatili da je put do toga, praćenje evropskih trendova u proizvodnji, ispunjavanje normi i zahteva, neophodnih pravila. Ipak, sve ovo je uzalud ako nije obezbeđena realizacija.i naplata.

Da nije sve jednostavno kao zamah čarobnim štapićem, već da iza svakog uspeha polјoprivrednika stoji ozbilјan rad i ulaganje, kaže i Ivan Mitić, povrtar iz sela Čokot kod Novog Sela. Sa porodicom već dve decenije na oko 80 ari uzgaja krstavce i brokoli. Imao je sreću da ga podrži veliki trgovinski lanac, i da se sve što proizvede završi na rafovima Maksi supermarketa.

Fondovi

Većina poljoprivrednika svesna je mogućnosti različitih fondova i pomoći kako državne, tako i iz evropskih i svetskih nadležnih cenatara – kaže Bogunović. – Oko 100 jedinica lokalne samouprave imaju svoje fondove za pomoć poljoprivrednicima. Postoji i poseban za Vojvodinu – preko pokrajinskog sekretarijata za poljoprovredu. Na raspolaganju su im i nacionalni programi za agrarnu proizvodnju, kao i programi Svetske banke i evropski IPARD programi.

– Svi oni upakovani kastavci u foliji, kao i svež brokoli, preko firme za kojom imamo saradnju i koja pakuje povrće ode u prodavnice širom zemlje – kaže Mitić. – Time nam je najveća briga zbrinuta da za ono što proizvedemo, za šta smo znoj prolili, bude obezbeđen plasman, a time i naša zarada.

Ovaj posao Ivan radi sa suprugom i roditeljima koji od povrtarstva žive već decenijama unazad. Sadili su i paradajz, papriku, ostalo povrće, a danas su se fokusirali na zasade brokolija i krastavca. Ne zna se šta je ukusnije.

– Na 30 ari u zatvorenom sadimo krastavac i na 50 ari brokoli na otvorenom – kaže Mitić. – Da bi 30 tona našeg povrća moglo da završi na Maksi pijaci, plodovi moraju da budu veoma kvalitetni, sveži i uskusni. Za to je sve neophodan izuzetan rad, mnogo truda, i velika ulaganja. Oko 300.000 dinara koštala nas je kupovina semena. Morali smo da uradimo i sistem kap po kap za navodnjavanje, a svesni smo da za dobar rod i siguran plasman moramo da pratimo trendove u poljoprivrednoj proizvodnji, da učimo i inoviramo svoj rad.

Agronom Saša Filipović, iz okoline Požareva, ističe da je u Srbiji danaqs procentualno nqavjeći agrqarni budžet baš u Požarevacu. To se vidi po pšroizvdni koaj ima najvuiši rast u rast u SRbiji, kaže on.

Država je donela i zakon o finansiranju predsetvenih radova, ali za njega nema interesovanja,  jer kupac za preuzetu robu nije dužan da upiše akontnu cenu. Poljoprivrednici predlažu da se u sektor ratarske proizvodnje u celini vrate ugovori i kao dobar primer navode saradnju ratara i šećerana. Gazdinstva predlažu Ministarstvu poljoprivrede da se usklade domaće mere podsticaja u ratarstvu sa merama u okruženju, jer sa izdvajanjem oko 70 evra i za samo 20 hektaraa površine oni nisu konkurentni na tržištu. Cenu njihove robe umanjuju i troškovi transporta do utovarnih luka koji košta oko 40 evra po toni. Ratari za prolećnu setvu i prihranu useva očekuju državne podsticaje.

Prognozirani rod za 2023. godinu ozbiljan je razlog za pronalaženje tržišta, jer zemlje iz našeg okruženja nemaju više potrebu da preuzmu naše zrno. Zbog toga ratari apeluju da Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine putem privredne diplomatije konačno pomognu u pronačlaženju kupaca. Dokibroi je da tržite funkcioniše,a aui je preko potrebna i pomoć države!