Nova poslovna elita iz njiva

Ime Dušana Mojsilovića, Nebojše Petrića i Stanka Popovića srpskoj javnosti ne znači ništa. U biznisu, međutim, njihove kompanije „Agromarket” Kragujevac, „Promist” Novi Sad i „Eliksir grupa” iz Šapca, su u 2013. godini bile među prvih 50 po poslovnim prihodima!

Piše: Branislav Gulan

U publikaciji TOP 300 oni su bolje su rangirani od biznisa Predraga Rankovića Peconija, Toplice Spasojevića, Željka Mitrovića i Vojina Lazarevića, na primer. Iza njih na listi ostale su zvučne kompanije: „Lili drogerije”, „Knjaz Miloš”, „Meser tehnogas”, „Lafarž”, „Futura plus’’, ,,Gorenje’’, ,, Metalac’’, ,,Nestle’’, ,,Holcim’’, ,,Pionir’’….

Zajedničko za svu trojicu je da su iz unutrašnjosti, da posluju u oblasti poljoprivrede i da su upisani kao stopostotni vlasnici svojih kompanija u našoj zemlji, da ne rade preko ofšor firmi i ne pojavljuju se u tabloidima.

Ipak, nisu baš sva trojica potpuni anonimusi. Nebojša Petrić radio je u „Viktorija grupi”, a Stanko Popović je bio jedan od vlasnika „Viktorija grupe”. Upućeni kažu da je Popović svojevremeno bio čak alfa i omega ove kompanije, da se zatim povukao iz te priče, pokrenuo novi biznis i da je u Šapcu jedan od ozbiljnih igrača sa novoosnovanom firmom.

Dušan Mojsilović iz Kragujevca je javnosti potpuno nepoznat, a njegovo ime ne dovodi se u vezu ni sa jednom drugom firmom. Politika je kontaktira sedište njegove kompanije „Agromarket” u Kragujevcu i prvo što nam je rečeno da anonimnost njihovog gazde uopšte nije slučajna. „Poslovna politika kompanije je da se javni nastupi i neka vrsta medijske promocije izbegavaju. Promovišemo proizvode, a ne menadžere. Verujte da i u Kragujevcu ima ljudi koji uopšte nisu čuli za nas“, rečeno nam je u sedištu firme.

Inače, na kraju 2013. godine „Agromarket” je zabeležio rast poslovnih prihoda od 109 odsto. Ukupni poslovni prihod iznosio je 16,07 milijardi dinara, pri čemu je neto dobit bila 1,32 milijarde dinara. Tokom 2013. godine Mojsilović je zaposlio 22 ljudi, pa je ukupan broj zaposlenih dostigao 750.  Kompanija je osnovana još 1991. godine, a bavi se snabdevanjem, veleprodajom, maloprodajom i proizvodnjom repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju. Kako piše na njihovoj zvaničnoj internet stranici, firma pokriva potrebe kupaca na tržištu Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Zanimljivo je, da među prvih 50 kompanija na listi TOP 300 naviše ima onih iz oblasti poljoprivrede. U agrobiznisu posluje i „Delta”, „MK grupa”, „Matijević”, „Viktorija grupa”, ,,Irva investicije’’ i drugi.

Dakle, na 5,1 miliona hektara  u Srbiji, od čega je 4,1 miliona hektara obradivo poljoprivredno zemljište, bavimo se ekstenzivnom proizvodnjom, Najbolji dokaz je poslednji popis iz koga se vidi da se u Srbiji  obradjuje tek 3.355.859 hektara zemljišta. Inače, u Srbiji po popisu ima 631.122 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga je 628.555 porodičnih domaćinstava i 2.567 (ili 0,4 odsto) gazdinstava pravnih lica i preduzetnika.

I pored svsegta toga  prosečna njiva u Srbiji je, usitnjen, prosečne veličine 4,5 hektara. Jer, veleposedncii se uglavnom bave ekstenzivnom poljoprivedom. Najbolja potvrda takvog stanja je činjenica da stočarstvo u Srbiji godišnje opada po stopi od dva do tri odsto. Ono u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede učestvuej samo sa 30 odsto! Cilj je da to bude najmanje 60 odsto. Kada će se ostvariti, niko ne može da predvidi, jer, umesto željenog rasta bruto domaćeg proizvoda agrara, imamo uglavnom pad.

O tome najbolje govore i činjenice o broju stoke. Jer, na postojećim površinama se uzgaja 908.990 goveda, 3.403.288 svinja, 1.729.278 ovaca, 235.576 koza, 26.627.308 živine i 673.651 pčelinje društvo. Od mehanizacije utvrdjeno je da gazdinstva poseduju 408.734 dvoosovinskih traktora i oko 25.000 kombajna. Sve ta mehanizacija je davno bila punoletna, danas u proseku imaju oko 25 godina! Pre samo dve deceniej imali smo po dvostruko više goveda, svinjha, ovaca… Mehanizacija je bila tek zakoračila u njive, a danas je sva punoletna! Ona koja se obnavlja uglavnom je polovna iz uvoza. Izuzetak su jedino oni vlasnici koji obradjuju po nekoliko hiljada ili desetina hiljada hektara zemlje! Korist za državu bi bila kada bi oni po svakom hektaru obadivih površina imali bar po jedno goveče! Ovako će se o njiam govoriti kao tajkunima, ali poznavaloci prilika, će isticati da se bave ekstenzivnom poljoprivredom. Sve dok toga ne bude, govorićemo samo o šansama srpske poljoprivrede i padu njene proizvodnje!

 

Ako je kriza promešala karte u srpskom biznisu, znači li to da će njiva roditi novu srpsku poslovnu elitu i da je poljoprivreda, konačno, postala naša šansa. Uostalom, Miroslav Mišković dobro zna da izabere najpofitabilnije sektore. Kad je bankarstvo prestalo da bude toliko profitabilno, Miroslav Mišković prodao je Delta banku. Kasnije povukao se iz osiguranja i u potpunosti ga prepustio italijanskom Đeneraliju. Onda napustio je i trgovinu, prodavši „Maksi” belgijskom „Delezu” i „Delta” se sada pretežno bavi poljoprivredom. Treba li većeg dokaza za to da profit sada leži u brazdi? Ali je to ekstenzivna proizvodnja. U Srbiji je prazno oko 200.000 kuća, a u njima i staja za tov stoke. Kada bi svaka druga ta kuća imala uslovno po jedno goveče, to bi rešilo probleme srpske poljoprivred,e jer bi imala 100.000 junadi (danas ih ima izmedju 15.000 i 20.000)!? Od njih bi dobili i 10.000 tona ,,bebi bifa’’ za koji imamo dozvolu da izvozimo u EU. Istaknimo samo da je socijalistička Jugoslavija izvozila godišnje u svet 50.000 tona ,,bebi bifa’’. Od toga je sa današnjih prostora Srbije otpremano 30.000 tona. Sad se poslednjih godina ponekad jedva stigne u izvozu do 2.000 tona!