НЕРАДИН У СРЕМУ: Село у коме се гради и вртић

Према последњeм попису 2011. године иришко село НЕРАДИН, у подножжју Фрушке горе имало је 475 тановника. У 1991. години у селу је живело више од 600 њих, а највише становника је било 1922. године чак 2.300. То је једно од старијих села иришке општине, а први пут се помиње 1427. године. Данас у селу има око 450 становика, просечне старости око 43 године. У насељу има 171 домаћинство а просечан број чланова по домаћинству је 3,22. И ово село је до пре неколико година било међу оних 1.200 у Србији која нестају. Међутим, нешто се додило и село је показало да може да опстане и остане. Доказ је да су се почела рађати деца и да је селу потребан нови вртић.

Све је више ђака, а сад се у оквиру школе граде додатне прострије за вртић. Сад већ у селу има деце на чекању за место у вртићу. Доказ да се у њему може живети су и две породице из Русије кије су се овде доселиле. Једни имају фарму коза, а друга фамилија се бави кинематографијом. Уселу се повећава и број становника, што нас чини срећним. Чак 90 одсто сељана се бави пољопривредом, воћарством и сточарством. Најмање је ратара у селу. Само двадесетак становника је негде запослено, а сви остали се баве пољопривредом., наводи председник Месне заједнице у Нерадину Стеван Аврамовић. Доказ да у њему има и младости је и фудбалски клуб у селу који постиже добре резулатае.  Ми смо смо пример да мало село може да живи и да има перспективу. И поред будућности девојке су у потрази за бољим животом чешће одлазе из села, док момци остају, и доводе младе, нарабно онај који је нађе да хоће да дође у село да живи. У селу истичу да би било и више становника, када би била већа сигурност у пољопривреди. Некада се у селу дневно товарило по  20 до 30 камиона разне робе за продају. Тада је и свака кућа имала по јутро винбограа, данас су сви доведени у сиромнашптво, да преживљавају. Кажу потребно је само мало ,,ветра у леђа“ па да буде боље свима, и дражи и житељима Нерадина.

 ,,Некада смо све продавали са прага. Сад односе накупци на кванташ. Пошто сви морају да зараде, најмаење остаје сељаку. Он већ деценијама чека бољи живот у пољопривреди, и чекајући умире… Имамо путеве, и тржиште, само када се промени однос према селу и сељацима, биће боље свима“, наводи Миленко Георгијевић, некадашњи председник Месне заједнице. (Б.Г.)