Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 52 236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2020. godini! Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.
Napomenimo samo a je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode daq million hektara. I pored svakodnevnih obećanaj vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada niej funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godinе posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja niie mogao da primi suvišne vode.
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92 574 hiljade. m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje. (B.Gulan)