Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Pad navodnjavanih površina
Prema podacima Republićkog zavdoa za statistiku u Srboji se u 2023. godini ukupno navodanjvalo samo 47.579 hektara obradivih poljoporivrednih površina. To je ya 12,9 odsto manje nego prethodne 2022. godine. Hrana se proizvodila na 3,48 miliona hektara.
Za navodnjavanje je u 2023. godini ukupno zahvaćeno 70.429.000 m3 vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, objavio je Republički zavod za statistiku.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3% površine.
Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto).
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje. (B.G.)
Ali, narode nisu samo lagale i obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta s je prilikom otvaranja hidrosistema D-T-D , kada je voda u pitanju, narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije. I to je ostalo obećanje pred izbore.
Napomenimo samo da je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. Najveći hidrosistem u ovom delu Evrope, tad aje otvorio visoki funkcioner u SFRJ Stane Dolanc. I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanej sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godin posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode.
Piše: Branislav GULAN
Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!
,,Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i biljne bolesti’’, navodi Miroslav Tadić.
Propadanje hidrosistema
Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. To je tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.
Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanlske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želja na papiru.
Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Do 2005. godine. Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.
Procena smanjenja prinosa
Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agraru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.
Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlje. Povećanje temperatura produžiti period vegatacije ozime pšenice i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored poljoprivrednih radova.
Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godina za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelje. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlja izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.
– Kompletna poljoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje tek sa 30 odsto. To je daleko manje od zemalja sa razvijanim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…zaključuje aautor ovih redova i analitičar i publicista Branislav Gulan.
Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemljišta u Srbiji! Novosadski Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, University Grand Valley, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razvija sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemljišta u Srbiji, saopšteno je danas iz tog instituta. Kako se navodi, novi projekat pomoći će srpskoj poljoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemljište.
,,Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću poljoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet’’, rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko.
Prenosi se i izjava direktora novosadskog Instituta BioSens Vladimira Crnojevića, koji smatra da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije poljoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens. ,,Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj poljoprivrede su podaci. Deljenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će poljoprivredu učiniti efikasnijom’’, rekao je on.
Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za poljoprivredu, opada. Kako bi se poljoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u poljoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja poljoprivredne sezone. Najavljeno je da će projekat trajati do 2024. godine, a najnovije informacije i rezultati projekta biće dostupni na sajtu Instituta BioSens.
Žega smanjila prinose
Visoke temperature, a pre svega, nedostatak padavina, na mnogim parcelama pod ratarskim kulturama 2022. godine umanjiće rod gotovo za trećinu. Zato stručnjaci pozivaju proizvođače da iskoriste podršku države i povećaju površine pod sistemima za navodnjavanje.
Poljoprivreda se suočava sa velikim problemima. Visoke temperature su samo deo razloga smanjenja prinosa. Od prolećne setve, kako objašnjava savetodavac u vrbaskoj Poljoprivrednoj stanici Vladimir Rankov, ratarstvo svake godine muči nedostatak vode. Suncokret je protekloj godina solidno podnosio žegu, ali ostale kulture već sada trpe veliku štetu, protekloh godina.
U biljnoj proizvodnji dominira suvo ratarenje. Neretko, bez realne osnove, ratari očekuju da im priroda odnosno kiša budu naklonjeni. Realnost je drugačija i sve surovija. Neophodno je više navodnjavanja, upozorava Vladimir Rankov i zaključuje da treba iskoristiti podršku države! Mnogi poljoprivrednici uz ratarstvo gaje i domaće životinje. Sada je naročito ugrožena stoka koja se drži u zatvorenom sistemu, pa se savetuje dobra higijena u objektima, i dovoljna cirkulacija vazduha
Visoke temperature
Visoke temperature, a pre svega, nedostatak padavina, na mnogim parcelama pod ratarskim kulturama 2022. godine umanjio je za trećinu. Država nema para pa niejhtela da proglasi elementarnu nepogodu. Zato stručnjaci pozivaju proizvođače da iskoriste podršku države i povećaju površine pod sistemima za navodnjavanje. : otkupo siromašnoj poljoprviredi pare grad eaistema za navodanvjanje. A, država ih sa obećšanjiam već decenejama vara!Poljoprivreda se suočava sa velikim problemima. Visoke temperature su samo deo razloga smanjenja prinosa. Od prolećne setve, stručnajci ističu da ratarstvo uvek muči nedostatak vode. Suncokret je proteklih gdoina solidno podnosio žegu, ali ostale kulture već sada trpe veliku štetu, navodi naš sagovornik. Rekrodna proizvodnaju suncorekta od 733.706 toanb ila 2018. godine.
U biljnoj proizvodnji dominira suvo ratarenje. Neretko, bez realne osnove, ratari očekuju da im priroda odnosno kiša budu naklonjeni. Realnost je drugačija i sve surovija. Neophodno je više navodnjavanja, ali zua to im je potrebna stvarna pomoćš države, a ne samo obećanja u koej neveruju ni onikoji ih daju. Tonajbolej pokazuju rezutlati koje ostavljaju iza sebe.Da je u prošlsoti bilo bolje ukazjuu podaci RZS o visni prinosa. A, to znači daj e rerkodan rod pšenice bio 1991. godine kadda je požnjeveno 3.736.503 tone, zatim kukuruza 1986. godine je bilo ubrano 8.062.020 tona.Daleke 1955. godine pasulj koji danas uvozimo za nas, imali za domaće potrebe i izvoz, a ubrano je 101.030 tona, pa smo 1974. godine na našim njivama imali 1.148.660 tona krompira! Podaci ukazuju das mo nekada imali i paradajza za domaće tržište i izvoz. Tako smo 1977. godine imali rekordan rod od244.960 tona. Danas ponajviše uvozimo iz Albanije. A, kada je već reč o prinosiam voća, evo samo nekoloiko primera iz1969. godine. Ubrali smo 886.540 tona šljiva, pa 1969. godine 748.530 tona grožđa, 441.710 toan dinja i lubenica, 2013. godine je ubrano 516.411 tona jabuka, evropski smo rekorderi po proizvodnji dunja od 15.754 tona godišnje postignut 2013. godine, a 2011.godine ubrali smo i 91.366 tona breskvi i 44.077 tona kajsija. Dakle, budućnost Srbije nalazi se u povratku u prošlost da ima ovakve prinose!
Mnogi poljoprivrednici uz ratarstvo gaje i domaće životinje. Sada je naročito ugrožena stoka koja se drži u zatvorenom sistemu, pa se savetuje dobra higijena u objektima, i dovoljna cirkulacija vazduha.
Vode ima, ali ne na njivama
Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih 2,1 milion obradivih površina bilo bi pod vodom, kaže Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP „Vode Vojvodine”. Regulisanje vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem 18. veka izgradnjom Velikog i Malog bačkog kanala, potom u prvoj polovini 19. veka regulisanjem toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U 20. veku jedna od najvećih investicija u Vojvodini bila je izgradnja hidrosistema Dunav–Tisa– Dunav, koji ima oko 700 kilometara kanala. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode sa površine i stvorile plodne njive. Kada je kopan hidrosistem iskopano je 135 milioan kubika zemlje. To je tada pre polav eka koštalo milijardu dolara. Da bi se dans sisem priveo nameni potremnbo je očisitti, i+odnosno izvaditi iz njega 15 milioaj kubika mulja,. Ukoloiko se to hitno za godinu dve nesuradi hidrosistem će biti navječa promašena investicija u Evropi!
Radovi vredni 21,5 miliona evra
Kada RZS saopšti koliko se hektara navodnjava, aktulelne vlasti da bi poboljšale svoj položaj iznose činjenice o svojim žečljama za gradnju novih sitema za navdonjvanje čija gradnja još nije ni počela. A, hće da ih prkažu dkao das u već u funkciji. Već deceniju se hvale da su u toku radovi na deset projekata izgradnje sistema za navodnjavanje na teritoriji Vojvodine, koji se finansiraju iz Abu Dabi fonda, a vredni su ukupno oko 21,5 miliona evra. Među njima, najveći projekat je izgradnja crpne stanice “Jarak” na samoj obali reke Save u istoimenom naselju, vredan oko 4,8 miliona evra. Drugi po veličini je projekat izgradnje akumulacije i crpne stanice “Srbobran”, koji predviđa spajanje Krivaje sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav, a vredan je oko 2,9 miliona evra, saopštili su iz Voda Vojvodine. JVP Vode Vojvodine planira da i u ovoj godini nastavi sa investicionim radovima, koji će doprineti povećanju kapaciteta i modernizovati sisteme za navodnjavanje. Ali, to se još n veidi kada će biti ufunkciji!Dakle, starfnost je omno što je RZS sopštio 9.januara 2024.godine da je u Srbiji 2023. godine navodnjavano samo 47.579 hektara. Znatno manje nego pre pola decenije! Pitanje je odna šta je vlast radila uradila od svojih obećanja! Zvanično pdoacoim RZS kažu – ništa!
JP „Vode Vojvodine” gazduju sa 22.000 kilometara kanalske mreže, ali nije sva ovamreža usmerena na navodnjavanje njiva. Kolaković objašnjava da ovi sistemi imaju više funkcija i služe i za odvodnjavanje vode, ali i za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža „Voda Vojvodine”, prema projekcijama, mogla da navodnjava oko pola miliona hektara oranica, ili četvrtinu vojvođanskih njiva, trenutno se iz njih crpi voda tek za oko 70.000 hektara. –Naši kanali su infrastrukturni kanali, da uporedim, kao što je to auto-put. Na poljoprivrednicima je da isprojektuju svoje sisteme za navodnjavanje, to što mi imamo vode u kanalu ne znači daona može odmah da se koristi na njivi. Potrebno je da poljoprivrednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo ljudi je htelo da se time bavi, to dosta i košta – kaže Kolaković.
Nije dovoljno imati osnovni kanal za navodnjavanje, potrebni su vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalje granati po Vojvodini i tako omogućiti da voda stigne do pojedinačnog korisnika. – „Vode Vojvodine” su 2012. godine imali započeta četiri podsistema za navodnjavanje, a danas imaju započetih osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Treba znati da je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se grade više godina. Iz Abu Dabi fonda dalje razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom trenutku imamo aktivnih 15 gradilišta vodnih objekata– kaže Kolaković. Iz ovih kanala vodu trenutno koriste tek 173 gazdinstva ili poljoprivredne firme i zalivaju 70.000 hektara, što je daleko ispod potencijala sistema.
Zaštita od štetnog dejstva voda, 2020.
Ali, u Srbiji probleme poenakd stvaraju i suvišne vode, odnsonjo poplave. najveće su bile 1965, pa zatim 2014. godine. Ukupna površina branjena od poplava iznosila je 1 579 479 hektara, što je u odnosu na 2019. godinu više za 5,5 odsto. Korišćena poljoprivredna površina čini 77,4 odsto od ukupne branjene površine. Dužina izgrađenih nasipa za odbranu od površinskih voda iznosi 3 628 kilometara. U ukupno branjenoj površini najveći udeo ima sliv Dunava (61,9 odsto), a zatim Morave (19,6 odsto) i Save (18,5 odsto). Površinskim vodam bilo je poplavljeno je 35.857 hektaraa površine, od čega 75,0 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 21.352 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 79,4 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina.Podzemnim vodama poplavljeno je 34.007 hektara površine, a od toga 83,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina bila je poplavljena u slivu Dunava.
Sistemom za odvodnjavanje pokriveno je 7,9 odsto manje površine nego u 2019. godini. Sliv Dunava sa 1. 655.000 hiljada ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 239.000 hektaraa. Dužina kanala za odvodnjavanje je za 8,3 odsto veća u odnosu na 2018. godinu godinu. U 2020. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3. 864 km2, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 36,6 odsto. Od toga je smireno 317 km2.
Poplave…
Površinskim vodama poplavljeno je 14.072 hektara površine u 2021, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U slivu Morave je, kako navodi RZS, poplavljeno 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina.
RZS navodi i da je 656 hektara poplavljeno poodzemnim vodama, od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište.
Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava. Površinskim vodama je poplavljeno 214 naselja, 57 indsutrijskih objekata, 562 kilometetara puteva i kilometar železničke pruge, dok je podzemnim vodama poplavljeno 24 nasaelja i 48 industrijskih objekata.
Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto.
Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i ona čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine. Sistemom za odvodnjavanje obuhvaćeno je 2,3 miliona hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1,67 miliona hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 ha i Morave sa 275.000 ha.
U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu godinu više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.
BDP SRBIJE U 2023. GODINI – PODACI RZS
Procenjeno je da je ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2022. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), zabeležila rast od 2,3 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pema podacima RZS u 2023. godini BDP Srbije iznosio je 69,5 milijardi dolara.
Dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ističe, kada bio dobiloi nove koncept agrara, u koemk bi on bio strateška grana, on bi imao godišnju vrednost proizvodnje od 64 milijarde dolara! Danas je to godišnje oko pet milijardi dolara. Tako agrarni poslenici ističu, ako država odobri novi koncept poljoporivrede, koja će biti strateška grana. Ako država stane iaz tog projekta, ova delatnost može godišnje da donosi više novca nego što bi dobijali od kopanja litijuma! DA li će seto ostvariti zavisi oid volje onih koj budu vladali ovom zemljoom.
(Autor je analitičar i publicista)