Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U Srbiji je prošle 2023. godine, od ukupno 3,48 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je povratak na navodnjavane površine od pre jedne decenije. U 2022. godini bilo je navodnjavano 54.639 hektara! Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubit bitka za vodu! To je 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. l zato uvek ima pre drugih povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.
Piše: Branislav GULAN
Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godien u godinu. Navodnjavanje u 2022. godini: Nestao bIvši blagi rast hektarA pod sistemima za navodnvjanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavan 54.639 hektara polјoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).
Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hilј. m3 vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.
Evo i podataka RZS o navodnjavanjim površinama u 2021.godieni. Sve je to bilo jako malo, ali ipak više nego u godini koju smo ispratili.
Tokom 2021. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano je 52.236 hektara a poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hilj. m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Štete od suša
Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko sedam milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride!Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne. A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto.
Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave Korone 19, kretao se oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.48 miliona hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. Tada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara. Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza.To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do tri puta. Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.
UN o vodama…
U ovako malim površinama koje se navodnjavaju u Srbji nalaze se i razlozi zašto se u njoj po jednom hektaru proizvodi vrednost od samo 1.200 evra! U svetu kome težimo vrednost proizvodnje po hektaru, kao što je Holandija kreće se oko 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj ona dostiže i 37.000 evra po hektaru. Odnosno zašto ukupna vrednost agrarne proizvodnje retko kad prelazi pet milijardi dolara. U takvoj proiyvodnji nećemo biti ni konkurentni sa svetom! Zbog ovakvog rada Srbija je od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Jer u Srbiji od 4.700 sela nestaje svako četvrto ili njih 1.200. U tim selima je prazno oko 200.000 kuća, a u tim praznim kućama su i prazne staje i obori. Jer, Srbija je izvoznika hrane postala zavisna od uvoza, pre svega, mesa.
Daleke 1984 godine u oborima za tov svinja je bilo više od 5,5 milina svinja. Danas ih ima manje od dva miliona. Pre samo jedne decenije imali smo i 1,1 miliona krmača prasilja, sad ih imamo manje 100.000! Sad godišnje uvozimo više od 35.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, više od 500.000 prasića. Proizvodimo tek oko 200.000 tona svinjskog mesa i trošimo samo 15 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Kada je reč o junećem mesu proizvodi se od 73.000 do 86.000 tona godišnje tog mesa. Troši se po jednim sanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje. Jedino imamo rast potrošnjue sa 15 na 18 kilogama godišnje živinskog mesa. Proizvodi se godišnje oko 115.000 tona. Nekada smo u zemlji imali oko 15.000 hektara pod ribnjacima, a sad je to palo tek na nešto više odc 6.000 hektara. Godišnje trošimo manje od 50.000 tona ribe, a od toga uvozimo više od 35.000 tona. Prosčeno po jednom stanovnikju po 3,1 kilograma. A, u EU kje to više za 15 puta.
Kada se rasapdala Jugosalvoiaj u sSrbojki se proizvodilo ukuipono 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Sad je to manje od 400.000 tona i troši se tek nešto više od 30 kilograma godišnje po jednmm stanovniku.
Potreban novi koncept agrara
Sve ovo su rezultati loše agroekonomske politike donete 21. jula 2014. godine. U Strategiji razvoja poljoprvirede Srbije tada je napisana adaželja koja i danas postoji, a t o je da piše da će agrar kraja jula 2024. godine, imati godišnji rast od 9,1 ili u lošijoj godini 6,1 odsto. Međutim umesto da imamo obećani rast, mi sad imamo strategiju pada! To se krije od naroda. Najveći uzroci su što su najviše žedne njive jer nema vode. Pa zato se i manje proizvodi i hrane. Pored toga nema dovoljno ni prirodnog đubriva jer nema goveda u selima, prazne su staje za tov goveda i obori za tov svinja. Znači loša agroekonomska politika, po uništavanju stočnog fonda, je jača od klasične svinjske kuge i afričke kuge zajedno.
Da bi se sve to obnovilo i vratili se u prošlost, u odnosu na ono što smo tada imali, kada su bile pune staje, obori, kao i torovi za ovce potreban je novi koncept agrarne politike, zasnovane na zadrugama koji će imati i prerađivačku industriju. Taj novi koncept treba da vode i novi ljudi. Jer, ovi što su to radili u proteklim decenijama pokazali su šta su znali, odnsonjo kako netrea da se radi. Usvemu što nam osavlajju, počevo od sela, to su samo ruine. Nekada je proivodnja je bila veča, sela su bila privlačnija za život. Nije s odlazilo iz njih kao danas…
Zbog lošeg rada uništen je stočni fond!
Goveda sad ima manje od 300.000 grla (pre samo jedne decenije imali smo 891.000 grka), a od toga je sad polovina krava mlekulja. Nema ni za domaće tržite ni za izvoz. Godišnje se izveze do 2000 toan goveđeg i junećeg mesa i ,,bebi bifa’’. Istovremkeno se uveze po 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu. Kada je rečo izvozu ,,bebi bifa’’ to je swad do 400 godinja godi[nje. Dakle, za 100 puta mjanje nego daleke 1991. godine kada je bilo izvezeno iz SFRJ 54.000 tona,a od toga više od 30.000 ,,bebi bifa“.
Svemu tome treba dodati činjenicu da je potrošnja hleba sa pecivima 2016. godine po stanovniku bila oko 91 kilogram, a sad je bez peciva to 48,5, a sa pecivom oko 59 kilograma godišje po jednom stanovniku! Znači, samo za šest godina manje se troši više od 30 kilograma po stanovniku godišnje.
Agrarnu politiku koju vodu Srbija kreiralo je 240 naših eksperata i jula napisali su je na 145 strana. Za to su sebe častili sa 8,2 mkilioan dolara stranih donacija koje su stigle od nekoliko zemalja. Strategiju je usvojila Vlada Srbokre 21. jula 2014. godine, kada je premijer bio sadašnji predsednik Srbije. Strategija je trebala da ide na javnu raspravu u Skupštonu Srbije. Ali, je Valda niakda nije uputilatu adresu!? Zasto nema zvaničnog saopštenja. Dakle, nju je usvojila samo Vlada, a ne Parlament. Da je usvojio i Parlament, onda bi bila obavezna za sve vlade, ovako nije… Ali je i dalje validna do kraja jula 2024. godine.
Rezultat agrarne strategije
Najgore je što trenutnim stanjem u agraru Srbije nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potgrošači. I jedni i drugi plaćaju ceh loše agrarne politike. Jer, samo 1.200 evra je vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji, dok se u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru! Ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji retko kad godišnje pređe vrednost od pet milijardi dolara
Realni rast (pad) poljoprivredne proizvodnje prema podacima RZS
- RAST 2,0 odsto
- PAD 7,7 odsto
- RAST 8,1 odsto
- PAD 11,4 odsto
- RAST 15,1 odsto
- PAD 1,7 odsto
- RAST 2,2 odsto
- PAD 5,7 odsto
- PAD 7,8 odsto
- PAD ? odsto
Neznanje vlasti!
Međutim, nedavno, na jednom skupu u Palati Srbije, zajedno sa pedesetak članova ministarstva poljoprivrede Srbije, oni su bili iznenađeni kada su čuli da postoji Strategija trategija SRbije,čiaj validnsot ističe krajme jula 2024. godine. A, nisu ni znali rezutate njenog sprovođenja. Tu analizu je trebala da uradi Vlada Srbije, Privredna komora Srbije i članovi Akademijskog odbor za selo SANU.
Ti nazovi trustovi mozgova, koji nisu sprečili godišnje gašenje po 100 zadruga u Srbiji i nestajanje svakog četvrtog sela u Srbiji, sad su promenilimišljenje. Ono što su nekada rušili sad, kako bi oprali svoju biografiju hoće da grade. Zato što to nisu uradili, ka dim je vreme bilo, zato nam sad, umesto sela privlačnih za život, ostavljaju ruine! Da bi oprali biografije dobar deo članova, kreatora agroekonomske politike Srbije, al, pre svih iz Akademijskog odbora za selo SANU, sad su najveći pobornici osnivanja novih zadruga (ima novih oko 1.100) i obnove sela u Srbiji. Obnova je krenula, ali puževim korakom. Jer od 200.000 praznih kuća u Srbiji zahvaljući akciji Ministarstva za brigu o selu, nove vlasnike jee dobilo 2.650 kuća. To je samo kap vode u moru u odnsoui na 200.000 praznih kuća! Tako su sela dobila oko 10.000 novih stanovnika. Međutim, da bi se obnovilo sve što je srušeno, potrebno je da prođe vremena koliko su od tih istih ljudi uništavana sela za poslednjih pola veka. Zato nam sad sa nestajanjem sela, nestaje i Srbija koja za poslednjih deset godina ima manje za 500.000 stanovnika!
Postoji opasnost sukoba zbog nestajanja vode!
ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA JE 1992. GODINE PROGLASILA 22. MART SVETSKIM DANOM VODA, S NAMEROM DA ISTAKNE NJENU VAŽNOST I OGRANIČAVAJUĆU ULOGU U RAZVOJU. BLIŽIMO SE VREMENU KADA ĆE POTREBE ZA VODOM PREMAŠITI ZALIHE. POSLE TOGA NUŽNO PRESTAJE RAZVOJ, ZAPOČINJU BORBE ZA VODU, A POSTOJI OPASNOST I IZBIJANJE SUKOBA ZBOG VODE! ABEZ VODE NEĆEBIT NI HRANE!
Dodaje se da su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od sedam milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju das u od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.
ISTRAŽIVANјA: SVAKOG MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE. DA BI SE TO, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!
Požari suše!
Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.
Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjskih svet, ali posebno na poljorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govoei poslednji poda co padanjunavaodnajvanih površina. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnavjano bilo samo nešto više od 47.580 hekara. To nas vaća na nivo od pre decenijui po! A,svAkak vlasti obešava kako će graditi jvoe sistem ana više stotina hioljda hehktara. I sadašnja, 14 ministar u agraru od 2000. godine kada je sela u fotelju, odmah jeo bećala gradnju novih sistem na 103.000 hektara! Manje je obećala nego njeni prethodnici, ali sv su to bila o ostalobećanja želje vlastoi data selajcimai narodu.Uglavnom u predizbornim kiampanjam akakoje to bilo i 2023. godine. Jer,od njih 14 koliko ih je sedelo od 2000. godine u toj fotelji, da je svake godine izgradilo sano sistea samo nap o 10.000 hektardanas bi vodu imanovih 140.000 hektara.
Kako se navodi, u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara poljoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj 2019. godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara. Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice po navodnjavanim površianmq. Jer, u Srbiji se navodnjava samo 1,4 odsto, a u svetu u proseku 17 odsto!
U višegodišnjem padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto. Nedavno je bivši, 13 ministar ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, pre preuzimanaj dđnsoti u Fudbalskom savezu Srbije, izračunao da ćemo uskoro navodnjavati, još više od 100.000 novih hektara koji su u izgradnji. I to je po onoj zapisanoj od Ive Andrića večnog čekanja boljeg života u agraru. U ovom, slučaju navodnjavanja. ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’’.
Sledi: Predizborna obećanja