NAUKA I AGRAR: Zlatne voćke Srbije

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 193.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka. Zlatne voćke Srbije su borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja.

Branislav GULAN

Voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede u Srbiji, a zapošlјava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit. Tome je najveći doprinos dala i nauke u ovoj oblasti koja se dokazala u praksi. Jer, se genetski potencijali kultura stvorenih u dva najveća domaća instituta, u Novom Sadu i Zemunu, (oko 1.500 raznih sorti i hibrida) koriste tek sa 30 do 50 odsto na domaćim njivama. Kada je reč o agaru Srbije jedini napredak protekla decenije ima voćarstvo. Voće se gaji u Srbiji na blizu 194.000 hektara. Rod je u 2023. godini bio nešto manji nego prethognih godina, a to je oko 1,2 miliona tona.  Najranije sorte voća u Srbiji, ove 2024. godine cvetale već krajem februara, ima dosta pčela i oprašivanej je dobro, pa ako ne bude mraza, rod će biti dobar. Ako temperature ne odu u minus,u aprilu, što se dešeavalo poslednjih godina, pa je oštetilo voće, ova godina bi posle 2013. i 2017. mogla biti jedna od rodnijih jer je voće dobro cvetalo i potencijal je veliki.

U prošloj godini rod je bio za 270.000 tona manji nego godinu dana ranije, ističe tvorac novog voćarstva Srbije prof dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. On ističe da je prošle 2023. godine, bez obzira na visoke troškove proizvodnje i lošije vremenske uslove, koji su napravili veliku štetu, bio manji, pa devizmni priliv od izvoza za devet meseci lane nije bio veći od 600 miliona dolara.  Dakle, i manji rod 2023. godine uticao je na smanjenje izvoza voća iz Srbije. Dok je on proteklih godina dostizao vrdnost i od milijardu evra, prošle 2023. godine to je na kraju godine bil tek nešto više od 622 miliona evra. Jer, godina nije bila pogodna za voćarstvo.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto. Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara… Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje prihoduje više od 120 miliona dolara. Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti. Među prvih 10 izvoznih polјoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze tri voćne vrste: malina na trećem mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na četvrtom. mestu sa 122,4 miliona dolara i zamrznuta višnja je na osmom mestu sa 59,2 miliona dolara. Takođe, u 2018. godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva. Sad je proizvodnja i izvzz malihe u krizi.

Inače izvoz poljoprivrednih proizvoda, čitj sirovina za proizvodnju hrane, iz Srbije u 2019. godini bio je vredan oko 3,6, a u 2020. godini oko 4,1 milijardu dolara. Dobro je što ostvarujemo i suficit u izvozu agrara. Ali, on bi mogao mnogo veći da bude kada ne bi izvozili sirovine, već artikle iz viših faza prerade. Nije li smešno da sorta pšenice ,,Simonida“ stvorena u Novom Sadu, daje vreće prinose i kvalitetniji rod u Mađarskoj nego na pšeničnim poljima u Srbiji. Mi tu pšenicu, proizvedenu od naših sorti, sad uvozimo u količini od više desetina hiljada tona, za poboljšanje kvaliteta domaćeg hlebnog žita? Istovremeno od izvoznika svinjskog mesa postali smo stalni uvoznici. Primer je 1991. godine, kada se raspadala Jugoslavija. Tada je iz Srbije u svet izvezeno svinjskog mesa u vrednosti do oko 762 milionad dolara. Da smo uništiili domaći proizvodnju, najbolji dokaz je da se u 2019. godini iz sveta u Srbiju uvezelo zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara? Kakva je to agroekonomska politika koja to dozvoljava da se radi? Sad smo zavisni od uvoza svinjskog mesa. Tako je 2023. godine uvezeno oko 30.000 tona ovog mesa treće kategorije i oko 500.000 prasića. Za to se potrošilo više od 200 mkiliona evra godišnje. A, daleke 1862 godeien Srboiaj je na 1.000 stanvonkak imala 1.300  svinjia. Ameriak je tada imala na taj borj stanovnika smao 800 svinja.

Ljudi prepoznali voćarstvo

 Šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade je u udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge: Poslednjih godina ljudi su prepoznali VOĆARSTVO kao granu polјoprivrede koja je visoko profitabilna! Pored unosa znanja svi zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplјe prodati ako se udruže. Jer, ako se ne udruže ne da će nestati, nego će ih pojesti velike multinacionalne kompanije! U Srbiji imamo više voćarskih složenih zadruga .zadruga kao što su „Agro eko voće“ u Arilјu, koja je počela proizvodnju odličnih sokova od maline, jagode i jabuke i  „Složni voćari“ iz Novog Slankamena, koja je velike zalihe jabuka prodala po tri puta većoj ceni zahvalјujući zadružnom kalibratoru. To mogu samo zadruge i udruženi polјoprivrednici – zadrugari i kooperanti. Naš cilј je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu – giganta, poput španskog „Anekoop“-a, koji okuplјa 27.000 farmera Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja.“Sad nam je potrebgna jedna složena zadruga koja bi u prelaznom priodu obavljala poslove otkupa i izvoza, poput nekadašnjih  ,,Geneksa’’. ,,Progresa’’ I drugih sličnih kombinata.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju blizu 194.000 hektara, odnosno oko četiri odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka. ,,Nauka ukazuje da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima. Dugoročni cilј nam je izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, u selima, da bi se zaustavio njihov nestanak i gašenje’’, kaže Božo Jokoivć, direktor složene zadruge ,,Agro eko voće’’ u Arilju. Dakle, potrebno je da se u selima otvaraju mali prerađivački pogoni, kao bi se zaposlili mladi, posebno oni koji su dobili kuće u seslima. A, do sada je dodeljeno oko 3.000 takvih kuća od Ministarstvu za brigu o selu Vlade Srbije,  pa su sela dobila i oko 10.000 novih stanovnika. Otvaranje malih pogona u selima znači i dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija. To će podstaći i otvaranje prodavncia u Srbiji da se prodaje roba iz domaće proizvodnje, a ne uvozna. Jer, čak u 1.000 sela Srbije danas nema prodavnice. To će omogućiti i novo zapošljavanej, ali i bolji život u selima.

Po uvođenju savremenih tehnologija u proizvodnju ipreradu izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji se ostvaruje po hektaru. Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i: višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šlјiva, kupina i breskva.

Voćnjaci u Srbiji sad zauzimaju blizu 194.000 hektara, odnosno oko četiri odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. To je prema proceni stručnjaka  zaista premalo, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.

U tabeli je prikazan prosečan rod voća za poslednjih deceniju i po. To je I polazanmera za određiavnje većeg ili manejg roda. Ukupan rod voća se ponekada kretao i do dva miliona tona. Srednje, dobre godine su kada je to između 1,3 i 1,5 miliona tona.

Rod površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. To je bazna godina za obračune, većih ili nižih prinosa:

Najispaltivija voćka…

BOROVNICA je trenutno najisplativija bilјna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru računajući zemlјište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko dva evra. Po hektaru  može da se ostvari i do 18 tona. Cena borovnice u poslednjih  godina kod vrhunskih proizvođača bila je u proseku oko 5,5 evra. Proteklih godina kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos devet-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća za nekoliko godina, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi  više od 45.000 evra.

U Srbiji rastu hektari borovnica i prema procenama, čista mesečna zarada ide i do 5.000 evra po jednom hektaru. Sve veći trend u Srbiji postaje gajenje borovnica, koje su zbog stabilne cene i dobre zarade sve popularniji porodični biznis. „Zarada po kilogramu bila je sedam evra, dok godišnje može da se zaradi i do 40.000 evra po jednom hektaru. Broj sadnica borovnice svakodnevno raste i sada se gaji na više 3.000 hektara u Srbiji, dok je do pre desetak godina to bilo svega četiri hektara u celoj našoj zemlji. To jeste biznis budućnosti i suvo zlato, kaže za javnost Goran Ranković, poljoprivredni stručnjak. Najveći broj zasada borovnica nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera. ipak, uz pomoć mehanizacije i sistema sadnje koji omogućava gajenje borovnice na neadekvatnom terenu, u saksijama ili vrećama, ovaj posao se proširuje po celoj Srbiji.

Potrebna zaštita od suše!

Sava Stošić, proizvođač iz Vranja kaže za javnost da se borovnicom uspešno bavi još od 2013. godine.  „Nemamo velike sadnice, imamo 30 ari placa i to nam je dovoljno. Uložili smo 6.000 evra na početku za sadnice i mehanizaciju. U proseku, tokom sezone, zaradimo oko 20.000 evra. Radimo porodično, gajimo borovnice na 1.200 metara nadmorske visine i od nas uglavnom otkupljuju iz okolnih mesta i gradova. Ovaj posao se pokazao kao dobar i isplativ. Jedino što može da bude problem su vremenski uslovi. Mi nismo jurili da se obogatimo, već da živimo normalno, što smo uspeli“, izjavio je za javnost Sava Stošić, sa poljoprivrednog gazdinstva iz Vranja.

Mnogo je onih koji su odlučili da zasade na borovnicama, ali da bi sve to bilo izvodljivo, treba dosta truda, ulaganja i striktno praćenje uputstava stručnjaka, jer samo tako uspeh i priliv novca neće izostati. „Uzgajanje borovnice se razlikuje od drugih voćaka. Ona je jako osetljiva na kvalitet vode, zemljišta i pripremu terena. Zahteva pažnju, navodnjavanje i nabavku kvalitetnih sadnica. Traži sunce i otporna je na mraz i vetar, ali ne podnosi sušu. Zato je neophodno odmah postaviti dobar sistem za navodnjavanje, jer su visoka vlažnost i redovno zalivanje od presudne važnosti. Neophodno je pre sadnje pripremiti zemljište i izabrati kvaliteten sadni material. Najveći deo novca ide na protivgradnu mrežu koja je  neophodna i košta oko 17.000 evra. To je čest razlog koji obeshrabruje voćare i zbog čega se odlučuju da počnu sa manjom površinom. Prema podacima Privredne komore Srbije, borovnica se iz Srbije godišnje izvozi  u vrednosti većoj od pet miliona evra. Poslednjih nekoliko godina izvoz je porastao za 50 odsto i najviše se izvozi u zemlje EU. U Srbiji postoje dobri klimatski i zemljišni uslovi za uzgajanje. Osim toga, dobra strana je takođe što borovnice kod nas stižu pre onih koje dolaze iz severne Evrope, a posle onih koje dolaze iz južne Evrope. U tom periodu, to nam je zato velika šansa za izvoz. Najzainteresovaniji za srpsku borovnicu već nekoliko godina unazad su Holanđani i Rusi.

JABUKA je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. To je doprinelo da smo proteklih godina imali rekdordnu proizvodnju, pa i veću 500.000 tona! Ali, u 2023. godini to je bilo manje. U zemlji se potorši godoišnje oko 220.000 tona. Jabuka  iz Srbije prililno se dobro kotira na svetskomtržištu. Tako je od početkaavtgusa pa rošle, pa do febraura 2024. godien  u svet isporučeno oko 70.000 tona, po prosečnoj ceni nešto nižoj od jednog evra po kilogamu. Do prošle sezone, kad aje 60 osto izvoiza jabuka bilo u rusiji, situacija se okrenula i Sada je 2,2 podsto više jabuak iz Srbije preplavilo tržište Bliskgo istoka, kaž predsednik Asocijacije ,,Serbia does apples’’ Gojko Zagorac. Po njegovim rečia slika se ove sezone promenuila u odnosuna raniej godine. I dlaje je Evropsko tlo vodeće i tamo smo do sada izvezli 30.000 tona jabuika, na Bliski istok 22.000 tona,a najmanej tek oko 10.000 tona u Rusiju. Prednjačiizvoz u Saudijsku Arabiju, gde je izvezeno jabuka zua 11,3 milioan evra, kao I u Ujedinjene Arapske Emirate, gde vrtednsto izvoza iznosi oko sedma milioan eva. Druigo izvoizno tržište za naše jabuke je Evropa, gd eje do kraja deceemba 2023. godine izvezeno u vrednstoi od 15 milioan eva. Do tada je u Rusku Federasciju bilo izvfezeno jabuka za osammilioanevra, I to je treće tržištepo veličlini za Srbiju. Jabuke iz Srbije rdoavale su se i na drugim tržištima, reicmo u Indiji, Maleziji, Singapuru I Bangladešu, gde je izvezeno oko 6.000 tona ovog voća. Proizvođači u Srbiji se nadaju da će im uskoro biti dostupno i tržište Kine, što će u buduće proemniti izvzoznumapu, kada je reč o ovom voću. To ćeomogućiti sporazum sa Kinom, o usaglašavanju izviza jabuka iz Srbije. Ovaj dokumetn podrazumeva šuiri spektar proizvdoa, poput maline, suve šljvie, meda, piletine, svinjskog mesa, kada ga budemo imali.. Za velimki borj proizvdoa iz Srbije bićče oslobođene carine.  Kina je u 2022. godini ukupno uvezla iz sveta 100.000 tona jabuka, što je bio rast u odnosu na prethdoenu godinu za 27.000 tona. U 2022. godini samo sedam zemalja iz sveta je zvozilo jabuku u Kinu.  Na tržištu Kine, uglavnom se  traže obojene sorte jabuka, fudži, koja je najzastupljenija, zatim gala i crveni delišes.

Veoma privlačna je I kajsija. Njen rod ne 5.707 hektara 2017. godine bio je 28.334  tone. Dakle, 5,6 tona po hektaru. U boljim godinama kada mraz ne obere rod dobije se i do 40.000 toan kajsija. Tad imamo za sebe dovoljno i za izvoz. Poslednjih roda proseka rod ja bio i do 35.000 tona!

Na tržište Kine odmah bez carine može da se izvozi:

• Od voća mogu se izvoziti sveže jabuke, breskve, višnje, šljive i lubenice;
• Od prerađevina mogu se izvoziti konzervisani mesni proizvodi, kobasice, konzervirano povr;e, džemovi, kiseli krastavci, kukuruz šećerac i svinjska mast;
• Od mesa može se izvoziti zamrznuto svinjsko meso, šaran i pastrmka;

Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo lјudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti do 50.000 evra po hetkaru, što zavisi od broja sadnica po hektaru.  Investicija se otplaćuje do šeste godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit do 12.000 evra po hektaru, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55-60 tona po hektaru. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona. Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više. Proteklih godina izvoz jabuka je godišnje Srbiji donosio oko 125 miliona dolara! U 2023.godini to je bilo manje od 100 miliona dolara. Sad se traže i nova tržišta jer je ranije sav izvoz išao u Rusiju, ali sad je to prošlost. Po proizvodnji jabuka ističe se složena zadruga  ,,Voćar’’ iz Slankamena. Njen direktor Nikola Kotarac kaže da zadruga ima 42 zadrugara i da uzgaja jabuke na oko 800 hektara.

Kod JAGODE u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po hektaru iznosi više od 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone. Tako je 2020. godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. Proteklih godina sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po hektaru, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra.

Kod MALINE za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po hektaru. Sa prinosom od 12 tona po hektaru i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija,pre dve godine se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države.  

PANDEMIJA I OGROMNA POTRAŽNJA BILE SU POVEĆELE CENU MALINA NA SVETSKOM TRŽIŠTU u 2021. godini!

Hoćemo li crveno zlato uskoro davati u zamenu za naftu?

Malina je vrlo retka vrsta voća, sa najmanjom proizvodnjom u svetu. Među glavnim proizvođačima dominira nekoliko zemalja: SAD, Poljska, Čile, a među njima je i Srbija. Na svetskom nivou godišnje se proizvede oko 400.000 tona malina. Koliko je to količinski malo, može se videti ukoliko se uporedi sa proizvodnjom banana, koje na godišnjem nivou dostignu cifru od 130 miliona tona. Njena ogromna nutritivna vrednost naročito tokom pandemije doprinela je znatnom rastu cena na svetskom tržištu, pa su Srbiji počela da se otvaraju i neka druga tržišta, poput arapskih zemalja.To su novi momenti kada je reč o potražnji. Reč je o bogatim zemljama, koje imaju naftu i koje znaju šta je u svetu vredno.  Božidar Joković, direktor složene  zadruge ,,Agro eko voće’’ u Arilјu ističe da se pogoršalo stanje na tržištu prodaje maline, pa su proivzudođači sad u teškoćama. Međutim, mrazevi su proteklih godina obrali rod u Srbiji. Ako, i sad počnu ucene hladnjačara, to neće biti dobro ni ove godine, pa će se i dalje smanjivati površine pod malinama. Dugo smo oimali malinjake na 15.000 hektarta, pa su se bili proširili i do 21.000 hektara, sad je dosta proizvođača povadilo zasade koji su se po veličini vratili na prethodni nivo. Uz to nije pobljšan kvalitet zasadia pa neće biti ni većeg roda. Proizvođači su u velikim problemima i ove godine ako cena bude za njih ispod 350 diarna po kilogamu neće im se isplatiti ni da ih beru. Iako naša zemlja poslednjih godina beleži pad u proizvodnji od 3,5 do četiri tone po hektaru, srpska malina razlikuje se od ostalih ne po kvalitetu, kvantgitetu… Srbija je nekada proizvodila blizu 100.000 tona godišnje i bili smo prvi u svetu. Sada na godišnjem nivou proizvodimo oko 70 do 80.000 tona, i ukazuje da treba iskoristiti ogroman interes za ,,crvenim zlatom’’. 

Vrednost agrarnog izvoza

Ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Srbije u trećem tromesečju 2023., u odnsou na isti period 2022. godine, u u tekućim cenama bila je manja za 19,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Kada je reč o malini, odjednom od proizvoda na koji je u izvozu Srbija godinama najviše račnala i donosio je oko 10 odsto novca od ukupnog izvoza agrara, imamo yantno manejprihoda. Poslednje informacije pokazuju da je od januara do oktobra 2023. godine izvezeno samo 845 tonasveže maline, što je doneo u zemlju samo 1,7 miliona evra. Prema podacima RZS do kraja oktobra 2023. godine izvezeno je 57.612 tona zamrznute maline u vrednosti od oko 237 miliona evra.Kao i do sada najznačajniji kupci su iz Nemačke, Belgije, Holandije, SAD… Ipak u poređenju sa istim periodom 2021. godine, izvoz je u padu jer je on tada prema podacima Privredne komore Srbije iznosio 290 miliona evra.

Podsetimo, te godine zabeležene su i izuzetno visoke otkupne cene, ali je bio primetan pad proizvodnje. Istovremeno u celokupnom sektoru voćarstva za prvih deset meseci 2023. godine ostvaren je izvoz voća od 316.790 tona, dok je istovremeno i uvezeno 234.673 tone, pretežno južnog voća.  Vrednost izvoza voća bila je 622 miliona evra, a uvoza 245 miliona evra. Ovo ukazuje da je udeo izvoza maline u ukupnom plasmanu na druga tržišta i dalje visok.

Malina da bude strateški proizvod

I Dobrivoje Radović, predsednik udruženja malinara Srbije ukazuje da je jedini izlaz iz krize da se malina proglasi za strateški proizvdo u Srbiji. To bi pomgolo da se domaće tržižste zaštiti prelevmanima, odnono zaštitnim uvoznim taksama, od prekomernog i nepotrebnog uvoza tog voća u Srbiji. Poslednjih godins  zbog problema zastarelih malihnjaka i vađenja zasada, rod se smanjio na oko 60.000 tona godišnje. Ali, na tržištu se bilo našlo samo 45.000 tona, što znači da je jeftina malina iz Poljske i Ukrajine uvezena i mešana sa domaćom, kvalitetnom da bi se izvezla i više zaradilo. Zbog toga je bio i nastao problem da vlasnici malih hladnjača nisu mogli da prodaju maline, pa je država ponudila kredit da plate dug proizvođačima.

Ipak, stručnjaci ukazuju da je sektor proizvodnje i otkupa malina i dalje u velikim problemima, značajno su porasli proizvođački troškovi ulaganja u malinjake, postoje i problemi s nedostatkom radne snage. Smatra se da ovaj proizvod mora postati strateški u Srbiji u narednim godinama, jer dobar deo tog dela Srbije i živi od njene proizvodnje i prodaje malina.

Kod TREŠNJE investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela pet iznosi 40.000-45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u 5-6. godini. Može da se ostvari prinos 12-15 tona po hektaru. Prosečna cena poslednjih godina za kvalitetnu trešnju bila je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.

Visoke nadnice za radnike, slabiji prinos i kvalitet trešanja kao i pritisak na domaće tržište zbog otežanog izvoza doprineli su težem plasmanu ove voćne vrste iz Šumadije. Prošle godine proizvođači nisu bili zadovoljni  ni sa cenom višanja.  Na teritoriji prokupačke opštine, na površini od preko 2.000 hektara, početna cena je za topličke voćare i ove, kao i prethodnih godina je ispod očekivane, jer je, kako tvrde, za minimalnu rentabilnost u proizvodnji potrebno da cena višnje bude bar 70 dinara.

Proizvođači su 2023. godini zapamtili i po veoma lošem rodu šljiva. A, Srbija je poznata po njenoj proizvodnji i izvozu. Primera radi, šljiva je daleke 1893. godine Srbiju izbavila iz krize. Jer, tada je prvi izvozni posao nekih roba iz Srbije u SAD, bio baš – prodaja suvih šljiva. Tada je bilo izezeno oko 30.000 tona suvih šljiva što je tada iz SAD donelo u Srbiju 37 miliona dolara. Uz izvoz oko 250.000 tovljenika u Austrougarsku to je Srbiji tada omogućilo da ima ukupan suficit u trgovini sa svetom! Šljiva je dugo za Srbiji bila značlajan izvozni proizvod. I prinosi su bili veoma visoki, u odnosu na današnje vreme. Tako je rekordna proizvdoanja bila 1969. godin od 886.540 tona. Zatim, 2020. godin rodje iznoiso 582.547 tona, a 2019. godine to je bilo 558.930 tona. Zasadi su već dugo zapušteni nisu obnavljani ( na 70.000 hetkara naklayi se oko 42 milioa uglavnom starih sadnica) pa su se smanjili ukupni prinosi koji danas iznose tek oko 300.000 tona. I izvoz suve šljive u odnosuina nekadašnji je simboličan.  Iznosi  tek 4.000 do 6.000 tona godišnje!

Zadrugarstvo razvija voćarstvo

Za sve ove voćne vrste važno je da su posađene u odgovarajućim agroekološkim uslovima kako bi otklonili štete od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva. Nacionalni tim za preporod sela Srbije obaveštava zainteresovane povratnike i druge građane koji planiraju da ulažu u voćarstvo da će na njihov zahtev organizovati posete najuspešnijim voćarskim zadrugama u Srbiji, uz stručne savete kako se mogu udružiti.

Kroz razvoj zadrugarstva mnogi voćari vide svoju bolju budućnost. Tako je u Srbiji od aprila 2017. do 2021. godine osnovano  1.100 novih zadruzga. Do početka povratka poverenja u zadrugarstvo Srbije, mi smo bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga! Poslednej tri i po decenije agrar Srbije do pojave Korone, imao je skroman godišnji rast, od samo 0,45 odsto. Strategija razvoja poljoprivrede, koja je i danas validna, doneta sredinom je 2014. i važi do kraja jula 20214. godine nije orpavdala postojanje. Za nju se može reći na osnovu rezultata, daje to bila Strategija pada agrarne proizvodnje u Srbiji.  Jer, njeni tvorci,  odnosno njeni autori i političari, planirali su i narodu tada obećali  (premijer je tad bio sada[njoi predsednik Srbije!) da će godišnja stopa rasta agrara da bude 9,1 ili najmanje 6,1 odsto. To je bila samo nerealna želja kreatora agroekonomske politike iz aktuelnih vlasti.  Njeni autori su naši eksperti, njih oko 240 napisali strategiju na 145 strana. Za to su sebe častili sa stranim donacijama pristiglim za ove mamene sa 8,2 miliona evra!

I pored zakletvi da su agrar i turizam naše strateške delatnosti, one su to samo u predstavljanjima ekonomskih obećanja i boljitka, ali to nigde nije zapisano niti takvu odluku i saoptešenje nije dala ni donela bilo koja vlada ni Parlament, ni Jugoslavije ni Srbije. A, agrar je uvek državi bio na pomoći kada joj je bilo teško. Pomagao je da se proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, ali da preostane i sirovina za izvoz. Država mu to nikada do sad nije vratila sa merama koje donosi i sprovodi. Jeste verbalno, pred izbore, ili kad izađu na ulcie da protestuju, ali su bila samo prazna obećanja.

Gde su naše pare!

To najbolje pokazuju rezultati navodno  poslatog novca za subvencije od 28 milijardi dinara  za stočarstvo u vremenu od 2016. do 2018. godine . Boljitka nema jer stočarstvo već decenijama samo sa 28,1 odsto učestuvje u BDP agrara. U vremeno od 2018. o 2020. godine oko 26 milijardi dinara podsticaja navodno je uloženo e za ruralni razvoj. Dakle, samo u te dve delatnosti navodno su dati podsticaji u iznosu od oko 54 milijarde dinara.  Kada se pretvori taj novac u evro to je onda oko 460 milion evra! Top je bila visina Agrarnog budžeta 2021. godine u Srbiji. Taj novac kao subvencije za agrar nvodno je poslat iz ministarstva poljoprivrede, ali niakada nije stigao do onih kojima je bio namenjen stočarima i selima. To je kontrolisala i utvrdila Državna revizorska institucija i utvrdila da nema poboljšanja u ove dve oblasti, zatim da nije moguće utvrditi gde je novac potrošen! A, da novca nema niti mu se do se danas ušlo u trag gde je nenamenski potrošen? Za taj neodgovoran rad, niko do sad nije ni odgovarao! Posle tih akcija vlasti, boljitka nema u stoa;rstvu, ali ni u selima, ali ni para, konstatovala  je prilikom kontrole Državna revizorska institucija!  Da je taj novac stigao do stočara i sela, oni danas ne bi veoma često izlazili  na proteste na ulice da traže subvencije i poboljšanje da bi preživeli. Jer, da je stigao taj novac, koji je navodno njima bio namenjen, bili bi na njivama i u stajama i radili, ne bi imali vremena za proteste.

Opstanak zadruga i ostanak sela!

Poboljšanju  stanja u voćarstvu najveći doprinos je dala nauka! Ono dobija podršku i od zadrugara koji su članovi ili kooperanti zadruga u Srbiji. Zadrugarstvo Srbije prolazilo je kroz različite faze razvoja. Od razvoja i padova, pa do povratka zadružnog duha i poverenja i razvoja. Mije im vraćena neopravdano oduzeta imovian posle Drugog svetskgo rata. Za to Srbija nema sada novca, jer je to između dve i tri miliajrde evra! Razlika između  zadrugarstva posle Drugog svetkskog rata i danas je u tome, što su zadrugari tada u zadruge unosili imanje, zemlju, stoku, i sve što su posedovali. Danas unose samo svoj proizvod da bi ga prodali i naplatili. Ukoliko nema toga – džaba se sve radilo!

Najteže je bilo poslednjih decenija, kada su zadruge pogrešno smatrane tvorevinama i recidivima prošlosti. Nadamo se da je tome  konačno došao kraj i da zadruge sad spasavaju sela, a samim tim i Srbiju. Od aprila 2017. godine kada je pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela“ koju vodi ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić, osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Za četiri godine u Srbiji je bespovratnu pomoć dobilo 207 zadruge u iznosu od 2,2 mililijarde dinara. Reziltati će biti vidljivi tek kada u svakom od tih sela koja netaju, a gde je stigla nova zadruga, bude izgrađen i prehrambeni objekat, odnosno mala fabrika. Tada će seljaci tu da predaju svoje proizvode kako bi se preradioli u finalne artikle i otišli na tržište. Tako će posao u fabrikama dobiti i ljudi koji  su dobili na poklon o države 3.000 stambenih kuća Jer, imaće gde i da zarade novac za život. To je bila direktna pomoć i boljitak za život za oko 10.000 onih koji su prvi ptui dobili svoj krov nadl glavom. I odlučili se da odu na seloda žive!

Opstanak zadruga znači i opstanak sela. Cilj je da se zaustavi odlazak onih koji su sad u selu, a pre svega, ciljna grupa mora biti oko 2.500 svršenih srednjoškolaca iz blizu 60 poljoprivrednih škola u zemlji. Njihovi roditelji imaju početni kapital za početak rada na selu. Ako se pomogne mladima, da im se stvore isti uslvoi na selu kao u gradu, ostajaće i zasnivati porodice. To zavisi dobrimm delom i od mladih žena da li hoće da žive na selu. Jer,došlo je vreme da je bolje da se udaju za bogatog seljaka, nego za siromašnog portia u gradu! Moramo biti svesni da je poslednjih decenija, do pojve Korone 19, više umiralo nego što se rađalo u Srbiji između 37.000 i 40.000 ljuti. I dalej jeproblem demogrqafiaj jer umire svake godiejnoko 120.000, a rađa se tek oko 60.000  beba. Bez naroda,. Nestaće nami Srbije. Zato je spasšavanej sela spašavanje i Srbije.

Jer, unjoj će za jednu deceniju nekinju nestati oko 1.200 sela, aprema podacima od 4.720 sela nestaće čak 3.000 njih!  Dakle, ako se tako nastavi već za dva i po veka na ovim prostorima živeće neki drugi ljudi. To će ponajviše pogoditi one koji želei tada da vladaju, jer će ostati pusta zemlja. Imaćemo zemlju, za koju se borimo, ali neće biti u njoj naroda! Ko će da glasa za vlasti, kome će se graditi bolnice, putevi, kome će se davati obećanja za boljitak, ako imamo u vidu koliko se rađa, a koliko umire godišnje žitelja Srbije! I da nam se po tome nazire kraj! To je vreme kratko za istoriju, ali dugo za obične ljude.

AZANјA: Zadruga opstaje 127 godina

Nastala godinu dana pre Zadružnog saveza, 1894. godine, Zemlјoradnička zadruga Azanja kod Smederevske Palanke jedna je od najstarijih zadruga u Srbiji koja i dalјe postoji. Nekada je u svom sastavu imala preko 1.000 hektara obradive zemlјe, otkuplјivala je u najbolјim danima i do 400 vagona šećerne repe i predavala je skoro dva miliona litara mleka.

Problemi zadruge u Azanji krenuli su devedesetih godina pošlog veka, prvo sa povraćajem zemlјe, a zatim sa dugovima koji su se gomilali. I pored svih problema zadruga opstaje već 130 godina. Plan novog upravnog odbora zadruge je da uz pomoć resornog ministarstva i ZSS povrati deo stare slave i obezbedi sigurnost polјoprivrednicima ovoga kraja.

Nekada su veliki kombinati u Srbiji koji su ugašeni, jer je u agraru, uz pljačkašku privatizaciju, koja je obavljena uz pomoć drđave, privatizvoano oko 400 preduzeća,  imali po 15.000 koperanata. Primer je PIK ,,Vrbas’’ iz istoimenog gada u Vojvodini  ili ,,Sirmijum’’ iz Sremske Mitrovice… Sad kažu da imaju po stotinu puta manje! Uz to svaka treća privatizacija poljoprivrede u zemlji Srbiji je poništena, kao loša!

Odlivanje novca namenjenog agraru,  u druge delatnosti najbolji je dokaz da on nije došao do onih struktura kojima je namenjen. To pokazuje i analiza o političkoj renti u Srbiji, kao i subvencije koje su navodno poslate stočarima i selima, ali im se izgubio trag!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivvrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su bile namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Verovatno se to radi I danas, ali se nerade analize da bi se to prikazalo javnosti. Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI od 2000. godine do danas u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto.

AGRAR U EU: Kako deliti 387 milijardi evra polјoprivrednicima

Pregovori o novoj Zajedničkoj polјoprivrednoj politici (ZPP) vodili su više od tri godine. U višegodišnjem budžetskom okviru za period od 2021. do 2027. godine za polјoprivrednu politiku predviđeno je oko trećine evropskog budžeta, odnosno 387 milijardi evra. Nova politika odnosi se na period 2021-2027. godine,  ali nova pravila važiće tek od 2023. godine. Svaka zemlјa EU će izraditi nacionalni strateški plan ZPP, kombinujucći sredstva za podršku prihodima, ruralni razvoj i tržišne mere. Prilikom izrade svojih strateških planova, zemlјe EU će doprineti ostvarenju devet specifičnih cilјeva putem alata širokih mera politike koje je dala Evropska komisija, a koje se mogu oblikovati prema nacionalnim potrebama i mogućnostima. Čelnici EU postigli su politički sporazum o Višegodišnjem finansijskom okviru (VFO) od 2021. – 2027. godine i o paketu oporavka. Planom oporavka i dugoročnim budžetom za razdoblјe 2021- 2027. godine pruža se podrška oporavku od pandemije Kovid 19 i ulaganju u zelenu i digitalnu tranziciju. Veći deo sredstava dolazi iz VFO, a deo iz Plana obnove za Evropu (Next Generation EU – NGEU) koji čini odvojeni izvor finansiranja. Nova pravila obavezuju države članice na poštovanje socijalnih i radničkih prava polјoprivrednih radnika, podstiču polјoprivrednike na primenu zelenije polјoprivredne prakse, predviđaju podršku manjim polјoprivrednim gazdinstvima i mladim polјoprivrednicima te se zalažu za snažnije povezivanje podrške polјoprivrednim gazdinstvima s njihovim rezultatima.

Sva plaćanja polјoprivrednicima će biti povezana s poštovanjem ekoloških pravila, kao što je ostavlјanje četiri odsto obradivih površina neobrađenima kako bi priroda mogla disati ili rotiranje polјoprivrednih kultura svake godine kako bi se povećao kvalitet zemlјišta. Kreatori nove polјoprivredne politike u Briselu vodili su se, između ostalog i time što se emisije koje uzrokuje polјoprivreda, od kojih polovinu uzrokuje uzgoj stoke, nisu smanjile od 2010. godine.

Nastaviće se s direktnim plaćanjima za polјoprivrednike, ali 20 odsto tih sredstava dodeliće se proizvođačima koji idu čak i dalјe od minimalnih zahteva zaštite životne sredine, u okviru eko-šeme.                                                                              

                                                    (Autor je analitičar i publicista)