ПРЕПОРУКЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОРОДИЧНИХ ПРЕДУЗЕЋА
Пословне идеје и предузетнички дух
Да би се брже оснивала мала породична предузећа у сеоским подручјима Србије, дајемо и препоруке за акцију:
- Породична предузећа, на глобалном ниову, пре свега, у високо развијеним земљама, имају веоам другу традицију. Многе мултинационалне компаниеј су настале развојем породичпниј предузећа у дужем временском периоду;
- У привреедама развијених земаља, породична, мала и средња предузећа и данас су заступљена у привредној структури, пре свега, и стварања бруито домаћег производа, броју запослених, извозу…
- Нажалост, у Србији породична предузећа у сеоским подручјима почињу да се развијају тен последње три деценије: Пре тога је њихов развој практично био спречаван и дестимулисан, првенствено из идеолођких разлога;
- Међутим, промене у бившим социјалистичким земљама, односно у земљсма у транзицији, међу којиам је и Србија, доводе и до промена у начину мишљења, понашања и рада. Пословне идеје, приватна иницијатива и предузетничких дух све више долазе до изражаја;
- На то указују и поједини модели породичних предузећа у преради пољопривредних производа, лоцирани у сеоским подручјима. Они треба да послуже као путоказ другима којим путем треба да крену. Поред неповољног привредног амбијента и пословног окружења ова предузећа успешно послују;
- Број, незапослених, пре свега, високостручних кадрова,са или без искуства, је у сталном порасту. Све су мањи изгледи да ће они моћи дасе запошљавају у јавном сектору. Напротив, и овиј сектор се ослобађа вишкоа радне снаге, истовремено је у порасту број дипломирнаих средњошколаца и студената разних профила, који се на налазае на евиденцији Национален службе за запошљавање, често без наде и перспективе за добијање посла. Они су ти који олдазе из земље са картом у једном правцу;
- Национални тим за прпород села Србије је иницириао ову тему, па овај рад после снимања стања у селима Србије, посебно у пет најнеразвијенијих округа Србије, представља и водич за оснивање породичних предузећа, онима који имају пословног и предузетничког духа, без обзира на старосну доб;
- Државвне, локалне, научностручне институције, медијске устанвое и други треба да пруже максималну логистичку подршку предузетниучким идејама у сеоским срединама. Држава треба да обезбеди: пвољне услове кредитирања за отпочињање предузетничког подухвата у селима; бескаматне кредите, са грејс периодомом од три допет годинба, рок отплате од пет до десет година, ниће порезе и допр9инсое на зараде запсолених, да се смањи ПДВ… Локален самоуораве треба да обезбеде инфр4аструткуру, беспалтно грађевинско земљиште, брзо добијање дозвола за рад, најдуже до месец дана. Научно струлне устанвое треба да обезбеде израду бизнис планова, истраживање тржишта, маркетиншке активности, едукацију запослених. Све то треба медијски пропратити;
- Села имају значајне, а неискоришћене ресурсе – природне производне и људске. Потребни су развојни пројекти и програми који су засновани на наведеним ресурсима. Ту морају бити профитабилни програми, извозно и тржишно оријентисани, прилагођени природним условима, знању произвођача, традицији, климатским и технолошким променама. Локалне самоуправе морају препознати квалитгет предузетничке идеје и иницијативе, и у сарадњи са другим државним институцијама – не стимулисати, већ формирати исте, до коначног пословног успеха;
Литература
- Гулан Б., књига ,,Руралне средине у Србији – Спасавање села и државе“, издавач ,,Прометеј“, Нови Сад (2019);
- Томић Д., Гулан Б., Мандић М., књига ,,Развој породичних предузећа у сеоским подручјима Србије“, издавач Институт за економику пољопривреде Београд (2015);
Београд, 17. октобра 2019.г.