NA ,,VLASINSKIM SUSRETIMA’’ PROMOVISANA KNJIGA BRANISLAVA GULANA

Srbija u reformama

Na tradicionalnim 22 ,,Vlasinskim susretima’’ na Vlasinskom jezeru promovisana je knjiga ,,Obećanja i očekivanja’’ koju je izdao Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa. O knjizi je govorio profesor novosadskog Filozofskog fakulteta dr Srđan Šljukić

 

Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. I posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, ali je boljitak stalno, na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlje, pa kada se se približiš tom cilju, on postaje sve dalji. U svojim istorijskiim obećanjima najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlja u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je aktuelna vlast donela 801 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolji život, koji nam je sve dalji… Ovo se ističe u uvodu knjige ,,Obećanja i očekivanja’’.

Govoreći o knjizi, “Obećanja i očekivanja”, autora Branislava Gulana, člana Akademijskog odbora za selo SANU I člana Naučnog društva ekonomista Srbije, na tradicionalnim 22 ,,Vlasinskim susretima’’ na Vlasinskom jezeru, profesor novosadskog Filozofskog fakulteta dr Srđan Šljukić, između ostalog, je istakao da je knjiga veoma aktuelna, da  govori o ekonomskom stanju u Srbiji, pa je izazvala veliku pažnju stručne i naučne javnosti. Knjigu, je izdao “Banatski kulturni centar” iz Novog Miloševa, a recenzenti su profesori dr Oskar Kovač i dr Sreten Ćuzović.

Govoreći o ekonomskom stanju zemlji, Gulan je ukazao na želju Srbije da postane ravnorpavna članica EU, ali je istakao da je u Srbiji prisutan svuda evro, iako je zvanična valuta dinar! Uz sve, navodi autor, postavlja se pitanje zašto dinar nije konvertiblna valuta, kada imamo sve informacije o naglom, istorijskom razvoju privrede. Predstavljajuići knjigu ,,Obećanja i očekivanja’’, Šljukić je ukazao da je autor posebnu pažnju posvetio selu. Po rečima Šljukića, autor je analizirao poljoprivredu i sela Srbije, o kojima brigu vodi oko 30 institucija. Rezultat te ,,brige’’ je da od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto, ili njih 1.200! U Srbiji više umre nego što se rodi svake godine čak 40.000 ljudi. Nestaje jedna varoš, veličine Negotina ili Bačke Palanke… Ako se tako nastavi već 2225. godine na prostorima današnje Srbije neće biti više ovih ljudi. Izumreće! Za dva veka! Za obične ljude dugo, a za istoriju nije. Dakle, potrebno je sad spasavati varošice, piše Gulan u knjizi. Po njegovim istraživanjima, sa nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Autor je u knjizi kritički govorio o ekonomskom stanju u zemlji, pa je ponudio i rešenja.

Posebnu pažnju privlači deo u kome je on u ekonomsku tematiku u knjizi upleo i književnost, naveo je Šljukić. Kada je reč o očekivanjima i čekanjima koja su pred narodom u Srbiji, setih se pisanja Ive Andrića, i njegovih rečenica, piše Gulan: Zaraziti nekog čekanjem (što je danas slučaj u Srbiji) predstavlja najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane (!) – nikad ni doveka! I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajendo sa svim onim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili rajinski način života, a to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem kioje vas održava u životu i polagano ubija. Uvenućete i nestati kao što su uvenuli i nestali toliki preci i narodi u Osmanskom Carstvu, pre vas na isti ili sličan način. Nisu ni primetili da su sa puta istinskog života neosetno prebačeni na mrtvi kolosek čekanja bez kraja i cilja. Neosećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. I na kraju: zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim! Sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi dobiju i bez najmanjeg čekanja sve što žele i čemu se nadaju, pročitao je citat iz knjige ,,Obećanja i očekivanja’’ dr Srđan Šljukić.