MESO: Uvoz „zaklao“ domaće stočare

Najnoviji rast cena mesa u prodavnicama bio je sasvim očekivan s obzirom na sve okolnosti, a pogotovo uvoz mesa od pre nekoliko meseci. Zbog toga su domaći farmeri, da ne bi proizvodili gubitke, smakli dobar broj svinja pa su tako veštački bile napravlјene nestašice mesa, a cenu pored proizvođača plaćaju i kupci.

Branislav Gulan

Profesor Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stručnjak za stočarstvo, dr Vitomir Vidović ovako objašnjava nemalo poskuplјenje mesa do koga je došlo samo tri meseca posle njegovog pojeftinjenja. Svinjsko meso je krajem aprila u trgovinama sa 500 dinara za kilogram buta palo na oko 450 dinara, a sada za to treba izdvojiti i 650 dinara po kilogramu. Cena junećeg buta je proletos pala sa 800 na oko 750 dinara, a sada je, i to ona akcijska u poznatom trgovinskom lancu, čak 880 dinara. Dakle, domaće stočare je „zaklao“ nekontrolisani uvoz mesa. Samo u 2019. godin uvezeno je zamrznutog svinjskog mesa u vrednsoti od 71, a u 2020. godini od 58 miliona dolara. Tako je Srbija od zemlјe izvoznia, postala uvoznik svinjslog mesa A, pre tri decenije njegov godišnji izvoz iz Srbije bio je vredan čak 726 miliona dolar!

Na pitanje šta je dovelo do najnovijeg poskuplјenja, kaže da je, koliko god to zvučalo paradoksalno, u pitanju isto ono što je dovelo i do pojeftinjenja – uvoz iz Evropske unije. Pre nekoliko meseci Ministarstvo polјoprivrede je dozvolio da se uveze meso u polutkama i prasad za tov, od čega je, kako kaže Vidović, posao napravilo 30 lјudi, a zbog toga bez posla ostalo njih oko 3.000.

Jak uvoznički lobi

Naš poznati stručnjak, koga su u inostranstvu, od Holandije do Vladivostoka, mnogi angažovali na podizanju farmi svinja, kaže da je tada upozoravao na posledice uvoza, ali da je očigledno uvoznički lobi mnogo jak.

Uvozom mesa iz EU, čijoj ceni zbog velikih subvencija, domaće ne može da konkuriše, napravlјen je višak na tržištu što je oborilo cenu mesa u maloprodaji krajem aprila, ali i broj svinja u oborima zbog neisplativosti proizvodnje. A, stočari su zaklali 46.000 krmača! „Ljudi su za mesec i po dana zaklali 46 000 krmača. Znači 3000 lјudi je ostalo sirotinja (ko računamo i članvoe porodica 10.000 njih) samo se to ne vidi jer žive na selu, pa imaju da jedu, rezignirano kaže Vidović.

Dakle, Srbije je od izvoznika postala uvoznik mesa. I to sve samo za prehranu sve manje broja svojih stanovnika kojih je sad manje od sedam miliona! I rađanje je na niovu Prvog svetskgo rata.

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji u 2020. godini

 Prošle  2020. godine u Srbiji je rođeno 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece. Lane, 2020. godine je umrlo 114.954 lјudi, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 lјudi.Veoma su nepovolјni i novembarski podaci, jer je u novembru prošle godine takođe umrlo više od 10.000 lјudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine. U mnogim selima, a u fazi nestajanja je oko 1.200 (u manje od 1.034 živi po 100 žitelјa) pitaju se ko će ostati poslednji da ugasi svetlo kada se sahrani i poslednji stanovnik.

Pre tri decenije, 1990. godine iz nje je u svet, ponajviše i u SAD, izvezeno svinjskog mesa i prerađevina za 726 miliona doalra. Koliko je to značilo za Srbiju, govori i činjenica da je zahvalјujući tom, izvozu Beograd kupio ,,Lejland“ autobuse za grad. U 2019. godini u Srbiju je uvezeno zamrznutog svinjskog mesa za 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara. Uvoz je nastavlјen,a sv eje potrenbo da bi se prehranili i imali prividno pune mesare.

Kava je Srbija nekad bila kada je ovo meso u pitanju, dokaz je 1866. godine. Tada je Srbija na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Koliko je to, bilo najbolјe poređenje je sa SAD koje su tada na 1.000 stanovnika imale samo između 800 i 900 svinja! Dakle, SRbiaj je bila razvijenija od SAD, kada je stoačrstvo u pitanju!

Ako je već i došlo do uvoza mesa trebalo je tržište drugačije organizovati, smatra on. „Trebalo je da im kažu – možete da uvezete meso, ali u trgovinama mora biti pola domaćeg mesa, onda se ne bi desio taj pad cena, odnosno višak mesa u periodu kad se desio. Ili u preradi mora biti pola domaće, pola uvozno meso. Oni su uvezli, to se desilo s proleća, a sada žure da ga prodaju jer tom mesu prolaze rokovi, neće moći da ide ni u polutrajne proizvode“, ističe Vidović.

Uvoznici su, kaže, čekali ovaj period veštačke nestašice pošto su mali farmeri poklali krmače i digli cene na koje je u isto vreme uticao i rast cena žitarica na berzama u svetu, odnosno hrane za životinje. Uvoz je „zaklao“ domaće stočare ali cenu plaćaju i kupci mesa u prodavnicama

Poskuplјenje žitarica

„Cene kukuruza i soje su otišle u nebo. Soja je sada 80 dinara po kilogramu, a bila je 36 dinara prošle godine u jesen, u sezoni. Poskupela je 100 posto. Kukuruz je bio 18 dinara po kilogramu, sada je 28 dinara, sojina sačma je sada 110 dinara, a bila je 62 dinara. Naravno kada su te komponente poskupele skočila je i cena ,,žive vage“ stoke i proizvodnja svinjskog mesa postaje nerentabilna“, ističe Vidović. Uvoznički lobi je, kako kaže, to iskoristio i dobio dozvolu Ministarstva za uvoz.

Ako bi se okomio na nekoga i rekao ovo je posledično stanje, uzrok je to što su nekontrolisano uvezene tolike količine mesa, nema dilemu profesor Polјoprivrednog fakulteta. „Prosto, Srbiji trenutno fali 80.000 svinja (u EU ih je sad viša od 50 miliona), a bilo bi ih da selјaci nisu prevareni. Gde su robne rezerve, zašto je moralo da se izveze toliko pšenice i kukuruza. Izvozimo sirovine, a uvozimo žive tovlјeniek ili zamrznuto meso! To se neradi u zemlјama sa zdravim i dobrim ekonomijama. Korist je ličan, a šteta narodna. Zaradiće mesari, oni nikada ne gube, zaradiće uvoznici, zaradiće trgovci i naravno zaradiće država koja uzima poreze“, ističe Vidović, napominjući da mali farmeri nemaju nikakav uticaj na ta kretanja.

Ništa bolјe neće biti ni iduće godine. Pri tom, farmeri, kako kaže, i dalјe kolјu krmače jer se očekuje da će iduća godina takođe da bude loša jer imamo sušnu godinu, a cene kukuruza i soje će verovatno biti visoke kao i ove godine. On podseća da se realna cena stoke uvek računa u odnosu na cenu kukuruza i to prema paritetu 1:8, odnosno kilogram mesa košta kao osam kilograma kukuruza. Prema sadašnjim cenama to je oko 200 dinara po kilogramu, a sada je otkupna cena kilograma žive mere oko 165 dinara, i narod je poklao svinje i ostavio koliko samo za sebe.

Minimum bi cena trebalo da bude 192 dinara po kilogramu žive mere, ističe Vidović. Mi nemamo proizvodnju koja zadovolјava domaće potrebe. Treba da imamo tri miliona goveda, a realno imamo 470.000, imamo 160.000 krmača, a treba nam 1.100.000. I imamo hrane da sve to uhranimo. Da imamo toliko krmača mogli bi, kako dodaje, da izvezemo 30 miliona prasadi Vijetnamu, koliko on sada kupuje od Rusije .

Cena stočne hrane otišla u nebo

Cene kukuruza i soje su otišle u nebo i stočarsku proizvodnju dodatno učinile nerentabilnom. Potpomažemo stočarstvo moćnih. „Srbija je nekada imala 1.100.000 krmača, mi bi smo po tom broju danas proizvodili do 35 miliona prasadi. Bili smo kao Polјska , izvozili smo 16 do 18 miliona svinja. Mi smo danas postali zemlјa koja uvozi svinje, uvozi meso“, kritičan je Vidović i ne vidi da bi uskoro sa postojećim odnosom prema tom tržištu mogli da ga stabilizujemo. Stočarska proizvodnja je svuda u razvijenom svetu planska proizvodnja kako se ne bi narušio odnos ponude i tražnje, kako ne bi bilo viškova i padova, podvlači ovaj stručnjak. „Evropa čuva radna mesta svojih selјaka i svih zaposlenih, znači ona neće da ima viškove i padove, neće neplansku proizvodnju. Tamo je proizvodnja ugovorena. Vi ste potpisali koliko mleka treba da proizvedete, ako proizvedete manje kažnjeni ste, ako proizvedete više isto tako. Tako je i s mesom. Oni čuvaju svoja radna mesta, svoje farme i mi ovako praktično podržavamo razvoj polјoprivrede u Danskoj, Holandiji, Nemačkoj“, kaže on.

I podseća – polјoprivreda za Srbiju je ono što je turizam za Hrvatsku i zato treba potpuno da je reorganizujemo ako mislimo da bude motor našeg razvoja.

SVINјE: Manje za oko za 1,5 miliona grla u Srbiji

Pad cena žive mere svinja u Srbiji zbog smanjene tražnje od kada je počela pandemija kovid-19 smanjili su broj svinja za oko 1,5 miliona jer proizvođači gase proizvodnju kako bi smanjili gubitke, rekao je za javnost predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) Zoran Milićević. On je za rekao da stanje u svinjarstvu neće bitnije popraviti ovih dana blagi rast cena žive mere sa 100 do 120 dinara po kilogramu na 160 do 170 dinara jer su zbog poskuplјenja hrane drastični gubici u prozvodnji tovnih svinja. ”Smanjena tražnja svinjskog mesa od kada je počela pandemija i poskuplјenje stočne hrane od početka ove godine za po više desetina odsto, zavisno od vrste, naterali su proizvođače da smanjuju ili potpuno ukidaju proizvodnju tovnih svinja“, rekao je Milićević. Kako je dodao, da bi se isplatila proizvodnja tovlјenika, kilogram bi trebalo da košta više od 200 dinara jer svaka cena ispod te donosi ogromne gubitke. On naglašava da je ovih dana meso u trgovinama poskupelo za 10-20 odsto jer trgovci ne žele da gube, a kada je bilo 100-120 dinara po kilogramu nisu smanjivali cenu po kojoj su ga prodavali pre toga. ”I ja sam smanjio broj krmača sa oko 80-90 na 30 jer je to jedini način da smanjim gubitke. Odgajivači svinja koji još nisu ugasili proizvodnju tovlјenika ne obnavlјaju proizvodnju što pokazuje i cena prasadi koja ne raste jer ih niko ne kupuje za novi tov“, rekao je Milićević. Ministarstvo polјoprivrede, po njegovim rečima, ne interesuje što proizvođači mesecima traže pomoć i ne odgovaraju im na zahteve da se bar prelevmanima smanji uvoz zamrznutog mesa, da robne rezerve otkupe izvesnu količinu ili da se obavežu domaće trgovine da u ponudi imaju bar 70 odsto domaćeg svinjskog mesa.

Republička direkcija robnih rezervi je, kako je rekao, u razmeni za kukuruz otkupila svega 6.000 – 7.000 komada svinja iako je trebalo duplo toliko, pa to i nije bitnije uticalo na porast cene žive mere svinja. Ministarstvo polјoprivrede, ne brine što se gase male farme u domaćinstvima po selima ”jer misle da su važne samo velike farme“.

”Srbiji je za njene potrebe potrebno oko šest-sedam miliona svinja godišnje, a sad nema više od blizu tri miliona“, rekao jeMilićević. On je dodao da je od države traženo i da se oformi fond u koji bi se slivao po dinar od svakog prodatog proizvoda kako bi se tim novcem pomoglo proizvođačima u situacijama kada, kao sada, dođe do poremećaja cena, ali da ni to nije prihvaćeno, javila je Beta.

HRANA: Nastavlјen pad

Svetske cene hrane natavile su silazni trend ujulu, drugi mesec zaredom, vođene padom cena žitaricda, bilјnih ulјa i mlečnih prizvoda. Ipak, oni su za 31 odsto viši nego u istom mesecu prošle 2020. godine, objavila je Svetska organiazcija hranu i polјoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Indeks cena hrane koje prate meseečne promene na globalnom tržištu osnovnih prehrambeniuh proizvoda, iznosio je u julu u proseku 123 poena u odnosu na junski nivo od 124, 6 poena

                                                            (Autor je analitičar i publicista)