MEĐUNARODNI DAN SEOSKIH ŽENA: Mnogo rade, malo zarađuju

Međunarodni dan seoskih žena, koji se svake godine obeležava 15. oktobra, ustanovlјen je na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, a jedan od osnovnih postulata je da se učine vidlјivim potrebe i mogućnosti žena na selu. U vrlјigu povodom Međunarodnog dana žena sa sela: Najvažnije ste! Moramo da mislimo na vas! Jer, u selima Srbije živi oko 1.300.000 žena od kojih je 300.000 starije od 65 godina. Procenjuje se da oko 180.000 seoskih žena nisu ostvarile pravo ni na jedan vid penzije!

„Za nas, za društvo u celini od posebne nacionalne i državne važnosti je da postignemo saglasje oko toga da su žene u selima klјučni, odlučujući i najvitalniji deo odbrane opstanka sela Srbije“ izjavio je ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić na manifestaciji u selu Crnolјevica u Svrlјigu (Srbija) organizovanoj povodom Međunarodnog dana žena na selu. „Kada to imamo na umu, moramo nešto da uradimo kao društvo, kao država za te žene, moramo da poradimo na njihovom socio-ekonomskom položaju. Hajde da budem razumlјiv – moraju od nečega da žive, moraju nešto da imaju i moraju za nešto da se pitaju. Niti imaju, niti se pitaju. Šta hoćemo? Hoćemo da te naše majke, bake, sestre, supruge dobiju jednu novu ulogu, hoćemo da im omogućimo stabilan izvor egzistencije, a onda i da im vratimo lјudsko dostojanstvo. One to zaslužuju!” poručio je ministar Krkobabić. Govoreći o pobolјšanju socio-ekonomskog položaja žena na selu Krkobabić je apostrofirao da je nužno uvođenje instituta posebnog socijalnog davanja -socijalne – garantovane penzije za sve starije od 65 godina koji nisu ostvarili pravo na penziju, nisu korisnici socijalne pomoći i nemaju ni jedan izvor prihoda. Po uzoru na zemlјe u okruženju taj iznosne bi bio ne manji od 100 evra.

U ime predsednika Republike Aleksandra Vučića prisutnima se obratila  i otvorila manifestaciju savetnica predsednika Verica Lazić, koja je prenela poruku predsednika Republike da žene u selima Srbije mogu da očekuju punu podršku države i predsednika Republike. Obeležavanju ovog važnog dana za sve žene sveta na selu prisustvovao je predsednik opštine Svrlјig Miroslav Marković, predsednik Akademijskog odbora SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije akademik Dragan Škorić i narodni poslanik Milija Miletić. Događaj je obogatio kulturno-umetnički program, izložba narodne nošnje i radinosti, kao i domaćih proizvoda žena sa sela. „Od detinjstva radim u polјoprivredi, čitav život sam na selu, oko dece, roditelјa i domaćinstva. Nemam pravo na penziju i za svaku stvar koja mi je potrebna pitam ili sina ili muža. Ali najslađe je kad imaš svoj dinar, koliki god on bio. Mnogo bi mi značila ta socijalna penzija“ rekla je Slađana Đorđević iz sela Drajinac.

Ministar Krkobabić je zatim obišao ZZ „Svrlјiška mlekara“ koja je iz programa za unapređenje poslovanja i tehnološki rad zadruga dobila 15 miliona dinara za povećanje stočnog fonda i nabavku opreme za preradu mleka, pa je zadruga tako uspela da se uspešno pozicionira na tržište.  Proizvodi različite vrste sira, zaštićenog geografskog porekla i plasira na tržište velikim trgovinskim lancima širom Srbije.

Međunarodni dan seoskih žena, koji se svake godine obeležava 15. oktobra, ustanovlјen je na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, a jedan od osnovnih postulata je da se učine vidlјivim potrebe i mogućnosti žena na selu.

Žene ranjiva grupa stanovništva

Povodom 15 oktobra, povodom Medjunarodngo dana žena Zavod za ravnopravnost polova skrenuo je pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva, a njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije.

Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihodi penzija i socijalna davanja.

Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti( žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva), utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige o deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja, koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.

Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.

Više od polovinesžena se sela formalno nezaoosleno

Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.

Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.

Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine.

Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.

Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je od 2015. godine do danas 327 žena postalo suvlasnica nekretnine. Zavod za ravnopravnost polova će ove godine Međunarodni dan seoskih žena obeležiti organizovanjem tradicionalne manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ 22. oktobra 2022. godine u gradu Somboru.Na Sajmu će se predstaviti seoske žene iz 180 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja prikazaće svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal.

Kao Svetski dan seoskih žena, 15. Oktobar ustanovjen je  na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela. (B. GULAN)