MEDALJA ČASTI NOVOG SADA BRANISLAVU GULANU, PUBLICISTI

Brigu o selu vodilo 35 institucija

Član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan, dobitnik je medalje časti Novog Sada, koju dodeeljuje Ekološki pokret grada, Sad smo dobili i ministarstvo sad tim imenom, pa se konačno ,,vidi svetlo na kraju tunela“

Dobitnik medalje časti Novog Sada 2020. godine, je Branislav Gulan, publicista, novinar i književnik, koji se pola veka bavi agroekonomijom sela u Srbiji. Medalju časti, koju tradicionalno dodeljuje Ekološki pokret Novog Sada, uručio mu je presednik Nikola Aleksić. Priznanja su mu dodeljena za ukupan poluvekovni rad u oblasti, nestajanja i sačuvanja sela u Srbiji. Stvaralačko i naučno delo dobitnika visokog priznanja Novog Sada, Branislava Gulana, je blizu 150 naučnih i stručnih radova koje je prezentovao na naučnim i stručnim skupovima u zemlji  i svetu. Pored toga on je na temu agroekonomije i privrede, kao autor i koautor objavio oko 25 knjiga. Poslednja je ,,Ruralne sredine u Srbiji – spasavanje sela i države“ kao nova razvojna filozofija. Objavljena je prošle godine u izdanju novosadskog ,,Prometeja“. Ova knjiga je od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca proglašena za knjigu godine u ovoj oblasti, a ono što u noj piše bio je i projekat godine. Jer, autor je ukazao na probleme sela u Srbiji, i ponudio rešenja, šta i kako treba raditi da bi se sačuvala  preostala sela i varošice u Srbiji.

          Brigu o selima Srbije do nedavno je vodilo oko 35 različitih institucija u zemlјi. Rezultati su bili katastrofalniji. Jer, od 4.700 sela, u kojima živi 40 odsto stanovništva, u fazi nesajanja je 1.200, ili svako četvrto. Posle njegovog poluvekovnog ukazivanja na probleme u ovoj oblasti, nestajanje sela i seljaka (imamo 570.000 gazdinstava), zapostavljenog zadrugarstva, država je uvidela i prihvatila probleme i počela da ih rešava. Dobitnik visokog priznanja Novog Sada, naglašava da pojam selo ne postoji ni u Ustavu Srbije, što dovolјno govori o dosadašnjoj  brizi države za selo i njegove stanovnike. Kako bi se sanej pobolčjšaloMinistiar za brigu o  selu u Valdi Srbije, najsavio je donošenej prvog zakona o selima. Kako je izjavio za javnost iniciraće izmene i dopune zakona o teritorijalnoj organiazciji Srbije, U izmenama Ustava Srbije, u njemu selo mora dobiti svoje mesto. Krkobabić posebno naglašava da moramo precizno da definišemo koje će biti nadležnsoti novoformrianih seoskih opština. To znači da domaćienmoramo da dovedemo u poziciju da mogu da odlučučuju, da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju i odlučuju.

 ,,Publicista Branislav Gulan koji pola veka prati zbivanja u selima Srbije, kroz desetak   hilјada svojih tekstova, analiza, autorskih priloga i informacija, počinjao je baš sa rečima: briga o selu! Dakle, posle pola veka upotrebe te reči u javnosti, sad je i izvršna vlast u zemlјi shvatila kakvo je stanje u selima Srbije pa je te reči ugrađebe u ime ministarstva za brigu o selu Srbije, koje vodi ministar Milan Krkobabić. Nadamo se da je loše stanje u selima u kojima ona nestaju došlo do kritične tačke, pa da se sad vidi ,,i svetlo na kraju tunela’’., rekao je Nikola Aleksić, prilikom uručenja visokog priznanja Branislavu Gulanu. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela u Srbiji, pa će vreme, za nekoliko godina ili decenija pokazati koliko smo bili uspešni. Da li je, i posle formiranja ministarstva za Brigu o selu, zaustavlјeno nestajanje sela (naselјenih mesta kako piše u Ustavu Srbije) i odlazak iz njega. Dakle, dolazui vreme predlaganaj seta zakona o selima i to je imperativ vremena. To zanči da od sela koiaj nesaju, trebha odabrati ona koja imaju šanse za opstanask I ostanak i samoodrživost, pa u njih i ulagati. To je i način za prevaziulaženje oštrih razlika između urbanih ruralnimh delovima Srbije.

          Vlast je to shvatila jer, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Jer, od 4,709 sela u Srbiji, nestaje svako četvrto ili oko 1.200 njih! A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemlјom bez naroda, rekao je Gulan, navodeći podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku. Posebmno mesto u preporodu sela imajmu mladi koje treba zadržati u njima. Ciljan grupoa moraju biti mladi,svršeni srednjoškolci iz srednjih poljoprivrednmih škola. Takvih godiošnej ima oko 2.500. Trebgas im stvoriti uslove I ponuditi im da ostanu da žive I rade na selu. Značajan doprinso tome će dati budučća akcija da se oko 200.000 hetkara državen zemlje poseldi mladima po 50 hektara. Ona će biti njihvao sve dok je obrađuju. Predloženop je i da se Srpskja praqvoslavna crkv ukljulči u akciju kao dobrotvor. Da od vraćenih joj 70.000 hektara njiva, priključi se državi i pokloni mladima bar 20.000 hektara svog poseda.

,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’,  naveo je Gulan.

Govoreći o procesu depopulacije sela u Srbiji svakako ne treba gubiti iz vida to da je trend napuštanja ruralnih sredina imanentan i drugim zemlјama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavlјati. Neke zemlјe su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalјe izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlјe vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, polјoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.

Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da pobolјšamo kvalitet života lјudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlјa, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlјa ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, poslednjih decenija viđali smo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su bili demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.

Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se proteklih pola veka  “na čelo lokalnih samouprava postavlјaju poslušnici, a ne lјudi od ugleda izabrani po volјi građana”. Takvi kadrovi rade isklјučivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovolјenje partijskih zahteva, kao što je bilo prikuplјanje autobusa za miting ukazao je Gulan.

                                                                                                                                     B. Gulan