MARTONOŠ: Uspeh u proizvodnji nezamisliv bez kvalitetne mehanizacije

Uz zadruge do savremene mehanizacije, naziv je tematskog skupa koji je održan na severu Bačke, u jednoj od najreprezentativnijih zadruga u Vojvodini, čuvenoj zemlјoradničkoj zadruzi „Paprika“ u Martonošu. Veliki broj okuplјenih, dokaz je da polјoprivredna mehanizacija jeste predmet interesovanja svih agrarnih poslenika, jer se uz pomoć nje postiže ekonomičnost, efikasnost i profitabilnost proizvodnje. Kompanija ,,KITE’’  predstavila je seriju traktora i kombajna marke ,,Džon dir’’ koja je najveći snabdevač mehanizacijom  regiona.

Uspeh u polјoprivrednoj proizvodnji nezamisliv je bez savremene mehanizacije, istakao je izvršni direktor kompaniej ,,Kite’’, Đorđe Mišković. Stoga je Zadružni savez Vojvodine organizovao tematski skup na tu temu, koji je okupio veliki broj zadrugara, polјoprivrednika, ali i kreatora agrarne politike koji su saglasni u tome da je godina veoma izazovna i da se uštede mogu ostvariti uz pomoć savremene mehanizacije.

Kompanija KITE d.o.o, ćerka-firma mađarske KITE Zrt, prošle sedmice završila je dva velika infrastrukturna projeketa u Srbiji – izgradnju novog sedišta u Čeneju nadomak Novog Sada, kao i objekta u Sremskoj Mitrovici koji će biti regionalni distributivni i logistički centar za poljoprivredni brend John Deere. Postoji i sedište u Čeneju, kod Novog Sada. Kompanija ispunjava sve principe savremenog poslovanja. budući da je ovde objedinjena celokupna uprava firme, komercijalna i servisna služba sa kompletnom dijagnostikom i opremom za rad. Kompanija KITE trenutno  ima bliyu 90 zaposlenih, od kojih će 62 radi u Čeneju, saopšteno je iz mađarske kompanije, prilikom otvaranja ovog predstavništv, sredinjim 2022. godine. Iz kompanije KITE ističu da im je cilj da postanu jedna od značajnijih tačaka na agrarnoj mapi Srbije. Otvaranjem novog sedišta kompanije KITE u Čeneju, 2022.godine, započet je veliki investicioni projekat na tlu Srbije, sa akcentom na poljoprivredu, agrarni sektor i proizvodnju hrane. Širenje poslovanja KITE d.o.o. u Srbiji daje novi podsticaj saradnji i doprinosi modernizaciji poljoprivrede.U 2022. Godini mađarska kompanija otvorila je I logističko – servisni centar u Sremskoj Mitrovici.Jedan od budućih strateških ciljeva kompanije KITE d.o.o. je da tehnologiju koju nudi što više približi svojim partnerima, slično matičnoj kompaniji, te da im bude dostupna u radijusu od 70 kilometara. Izgradnja centra u Sremskoj Mitrovici bila je samo jedna je od prekretnica na tom putu, budući da će ovo biti baza za region sa velikim poljoprivrednim potencijalom. Kompleks u Sremskoj Mitrovici smešten je na oko 2,1 hektara, a obuhvata kancelarije, izložbeni prostor za administrativne i komercijalne poslove, radionicu od 200 m2 u kojoj se može remontovani više mašina istovremeno, zatvoren skladišni prostor koji se koristi se kako za rezervne delove, opremu, tako i proizvode iz sektora agronomije. Osim ovoga, u okviru kompleksa u Sremskoj Mitrovici obezbeđen je i prostor površine 1.000 m2 namenjen za skladištenje mašina na otvorenom i demonstraciju mašina.

,,Podsetimo, osnovna delatnost kompanije KITE d.o.o, ćerke-firme mađarske korporacije KITE Zrt, jeste prodaja i servis poljoprivredne mehanizacije, snabdevanje originalnim rezervnim delovima i prodaja repromaterijala. Preduzeće je tokom poslednjih nekoliko godina prepoznato, pre svega, kao distributer novih John Deere mašina, a zastupa i brendove JCB Agri, Kuhn, Rabe, Alpego, SIPTEC, ZAGO, JOSKIN, LKT Martimex Alfa, Degenhart, Grasdorf, Geringhof, navodi Mišković. Profesor mehanizacije na novosadskom Poljoprivrednom fakutleteu dr Aleksandar Sedlar, istakao je značaj kvalitetne mehanizacije u brzom sakupljanju useva.

Obraćajući se prisutnima Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, najavila je početak priprema za donošenje nove strategije razvoja agrara Srbije. Jer, postojećoj, validnoj, ističe desetogodišnji rok krajem jula 2024. godine.

Govoreći o značaju poljoprivrede u Sroiji koja u stvarannju BDP zemlje učestvuje sa sedam do deset odsto, predsednik Zadružnog Saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, ukazala je na zahteve zadrugarstva prema vladi Srbije na putu ka poboljšanju položaja agrara i proizvodnje hrane.  Jer, uvek cilj mora biti, pre svega, postizanje samodovoljnosti u proizvodnji, kao i rast izvoz tržnih viškova. Ona je ukazala da se poljoprivrednici I zemljoradničke zadruge nalaze u izuzetno  teškoj situaciji, a ova 2023. godina je jedna od najtežih za poljoporivredu. Jer, obelezena je sa  niskim cenama svih agarnih proizuvdoa, koej su ispod troškova proizvdinhje kojd svih ratarskih kukltura a u tiku jesnei je potrebno učoiniti nvoe trpoškvoe za obavljanej jesenjih radova.

Zadrugari među mnogim problemima ističu probldeme poljoprivrednkiak da se razduže zadrugama za preuzete repromaterijale za obavljenu proizvodnju, kao iposledkica koejće iamti za poslvoanej zadruga, a naročito usituaciji kada zadruge trebada izvrše nova ulaganja  za nabavku repromaterijala za jesenju setvu koja je u toku i zaobavljanej jesenjih radova koji trebha da se uSrboiji obavezue na oko 800.000 hektara.najbolji priemr je da će se u ovogodišnjijsetvi pšencie seme tavanka opet b iti čak na 50 odsto, procena  je nauke. To odmah ukazuej da u žetvui 2023.gpodiemn nemože biti prosečnih rekrodnih prinosa. Sadašnej stanje ukazuje naogroman rats potronje nedeklarisanog semenskog materijala, smanjenu upotrebu mineralngo đubriva, što će sve dovesti do niskih prinsoa oi niskgo kvaltieta buduće proizvodnje.

Poljoprivrdnckii kazuju  da je potrebne hitan intervencdfkija države kako bi se zaustavilo ekonjomsko propadanje poljoprivrednihj proizvođača i zemljoradničkih zadruga (Ia iam ih u yemklji oko 3.000) kako bi se  stvorili uslovi da se  jesenja setva bar  obavi u skladu sa svim potrebnim agrotehni;kim merama. Zato se od ministarstva poljoprvirede Valde Srbije yahteva hitna intervenckija kroz obezbedjivanje dugoročnih mera subvencionisanja kamata na kredite kod poslvonih banakasa ciljem smanjenja kamatnkih stopaya poljoprivredne kreidte na nivo jedna dpo dva odsto. To bi ublažilo nedostatka novca u primarnoij poljoporivrednoj proizvoidnji u vreme jesenje setve i drugih jesenjih radova i omogulo proizvošačima i zadrugama da pokriju troškove  proizvodnje. U toku cele proizuvdone godine olba mera je bila potrebna proizvođačimai zadrugama, imajući u vidu odnso cena ui inptau za proizvodnju i tržišnih cena poljoprivrednih proizuvdoa,a u periodu mjesemnje setve ova mera je izuzetno bitna kako bi se omolgućilo fiannsiranje jesenje setve, koju mnogi proizuvođači i zadruge bez kreditne podrške neće moći da obave. Inače, očekuej se poskuplejneje setv eu odnsou naprošlogodipnju za najmanjej 30 odsto.

Poljoprivredncii Srbije zuahtevaju i povećanje osnoivnkih subvencjija, regresa i drugih podsticaja za agarnu proizvodnju, u skaldu sa rastom troškova proizvodnjei infatornim kretanjima, imajući u vidu realno niže učešće podsticaja u troškpovaima proizvodnje u pretjodne dve proizuvodne godine zbog enormnog rasta cena ulaganja u poljoporivrednu proizvdonju. Oosebmno se zu ahteva uvođenaj tqakozvango ,,plavog dizuel – goriva’’ ya poljoprivredniek i yadruge, čija cena će po ugledu na neke dr\žave u regonu biti oslobođena od akciza I drugih javnih davanja, što bi omogućilo smanjenej cena ovog značajnog inputa zua sve faze rada poljoprivrednoim mehanazcijim u procesu poljoprivredne proizvodnje.

Pored rtoga zuahteva se ukdianej ogrfaničenja od 20 hetkara za ostvgarivanje prava na podsticaje u poljoprivredni za ratarsku proizvdonju kdo zemljoriadničkih zadruga i njihovih zadrugara. Odnosno, predklaže se subvencionisanje za ukuiphne registrovane zekljišne površine  na kojimas ezasnvia proizvdhnja kod zemljroadničkihzadrfuga iu zadrugara.

Svi poljoprivfredni proizvdoi zemkljiradničkih zadrzuga i zadrugara se nalaze u legalnom prometu, uz plaćanje svih poreza, doprinosa i takvi državnimk i drugim organima,a podsticaji se ostvfaruju smao an 20 hetkara, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinamkazemkjipta više doprinsoe budžetu imaju najmanje učešće podsticaja u proizuvodnji.

Realizacijom ovih  zahteva, osim povećanja pravedsnmtgoi raspodle podsticaja. Uticalo bi se na smanejnje sive ekonomije kroz sstimulisanje pravnih i fizičkih lica koaj legalno posluju. A, navjeći broj od 565.000 poljoprvir4ednika tako radi. Kroz prienu ovih predloga bili bi ublaženoi I gucii u sluičaju nižih tršižnih cena koštanjawq proizvodnje, štoi je trentuni slučaj kod  većine ratarskihj kultura,

Zahtevba se da nadkežni insoekcihnjiski organi kontrolišu sva otkupna mestqa, a ne samo registrovana otkuipna mesta, jer je prisutna praksa otkuna mestwima kojai regisotrovana za takvu delatnost. Ova dugoidošnaj praksa se javlja kod otkuoa svih roba (od p[enice pa nadalje) pri ;emu su kod fyemkljroadni;kih yadruga redovno prkisutgyne inspekcijske kontorl, dokse na mestima gde se obnavlja otklup,a tgo niej registgrovano otkupno mesto, kontrola na pojavljuje. Navedenkim na;ihnom obavljanja insoekjcijskgo nadyora se ne deluje na smanjenej sive ekonomije, koja pored toga što predstavlja nelojalnu konkurenciju svima u poljoporivredi koji posluju u legalnim tokovima , oštećuej državni budžet.

Izmeđ utyalog poljoprivredncii zahtgevaju i oslobađanje plaćanaj poreza na usluge ( uslgue obrade,yemlji[ta i drugih…) koej se obavljaju iizmeđu zuadruga i zadrugara, imajći u vidu da se ove uslgue realizuju u okviru zajedničke proizvodnhjezadruga i zadrugara. Zbog svbdega toga zahteva se da Direkcija za roibne rezerve reaguje na tržtu poljoporivfredno prehrabmenih proizvudoa u svim slučlajevimka kada postoejporemećaji u poonudi, tražnji i cenama osnvoinih proizvdoa, na transpraemntannačin, umeri koaj utiče na otkanjanje poremećaja na tržitšu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahtega Direkcijui o proihvatanju ili odbijanju njihovih zahteva, istiu u Zadružnom savezu Vojvodine.  Takve zahteve pdorđžavbaju poljoroviredncii svih udrućebnja u Republici Srbiji.

                                                                                                                                B. GULAN