Manje goveda, stiže mleko iz uvoza

Stočarstvo u Srbiji je devastirano i nalazi se na nivou kao što je bilo pred Prvi svetski rat.  Prazna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja. Mesa ima puno jer se uvozi i više od potreba, ali mesare se dopune i zbog pokolja stoke nakon protesta stočara. Srbija je postala veliki uvoznik mleka, ali i mesa. Tako je zemlja, koja je nekada mogla da hrani pola Evrope, kako je bilo u javnosti za vreme SFRJ, sad postala zavisna od uvoza za prehranjivanje naroda. To je Srbija danas!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. – 2020. manji za 28,35 odsto.  U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je godišnje dobijano blizu 1,5 milijardi litara mleka. Sad se na muži nalazi samo 228.000 krava mlekulja! Proizvodnja mleka lane je bila oko 1,4 milijarde litara. Pad proizvodnje bio je 100 miliona litara, a pored toga još 100 miliona litara su popili prasići. Jer, bila je skupa stočna hrana, a vlasnicioma je bilo jeftinije da daju mleko, nego da kupuju hranu za stoku. Danas stočarstvo u Srbiji u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa tendencijom daljeg pada i uskoro će biti samo 20 odsto!?  Dokaz nestajanja stočarstva je da nedavno u celoj Srbiji nije moglo da se nađe oko 2.000 junadi kako bi se natovarili u brod za izvoz!

Prema zvaničnim podaciam RZS I PKS, danas se u Srbiji po pomuženom grlu godišnje dobija samo 3.585 litara mleka. Alki, ima stoačlra koji po grlu dobijaju od 7.000 pa do 10.000 litara mleka godišnje. Ali, takvih je mali broj. Sve ispod 7.000 litara danas je loše i karaktesristika nerazvijenih zemalja! Potrošnja  mleka i prerađevina  u Srbiji svedena je na 200 kilogama po stanovniku godišnje. I to je na dnu lestvice u Evropi.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavdoa za statistiku u Sroibji se koristi samo 3.488.752 hetkara njiva na kojiam se proizvodi hrane, oldnsono sirovine za hranu. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za infrastrukturu u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara plodnih oranica. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. A, u Srbiji nema stoke, pa nema ni stajnjaka. Upotreba veštačkih đubriva to nemože da nadoknadi.

Zbog neadekvatne agroekonomnske poltiiek, smanjuiej se broj farmi, za psoeldnjih deset godiuna nestalo je 62.000 gazdinstava. Tako da opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Dakle, danas je stočarstvo  Srbije na izdisaju. Stočari kažu da je u praksi znatno lošije stanje od ovih zvaničnih državnih podataka. Jer, potvrda težeg stanja su prazna sela, prazne staje i prazni obori za tov svinja. Za poslednjih deset godina u Srbiji je ugašeno više od 62.000 farmi! Trenutno prema podacima RZS u zemlji imamo samo oko 228.000 krava mlekulja i ukupno oko 400.000 goveda. Samo pre nekoliko godinja u Stajama je bilo 891.055 goveda. Ali, zbog toga što agarae nije u Srbiji strateška grana i pošto je kod vlasti ,,deveta rupа na svirali’’ broj goveda je rapidno opadao. Tako su i dans prazene staje za goveda. Nedavno je u stajama bilo blizu 900.000 goveda, a danas, prema zvaničnim podacima ima manje od 400.000 grla.

Sad se godišnje se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka, a od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, a ostalo u ,,sivoj emisiji’’. U 2021. godini proizvodnja je bila manja za oko 100 miliona litara zbog sušne godine i nedostatka stočne hrane, a još 100 miliona litara popili su prasići. Jer, je stočarima bilo jeftinije da ih hrane sa mlekom nego da kupuju skupu stočnu hranu.

Uvoz bele reke

Kada su mleko i mlečni proizvodi u pitanju, Srbija je od izvoznika postala uvoznik. U zemlji se sad od 228.000 grla mlečnih krava dobije oko 1,4 milijardi litara mleka. U njoj se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina. Najbolji dokaz rasipanaj deviza za ono što možemo sami da proizvodimo bilo je u 2022. godini.

U Srbiji je u 2022. godini prema podacima RZS uvezeno 84.119 tona mleka što je jednako broju od 3.364 šlepera, u vrednosti od 57,1 miliona dolara. Države iz kojih smo najviše uvozili su Poljska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska.

Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska.

Treća kategorija iz uvoza mlečnih proizvoda je sir. U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija.

Dakle, za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Tendencjihja uvoza mleka, ali I mesa svih vrwta, se nastavlja.

Zahvaljujući nerazumnoj odluci vlasti, na početku 2023. godine, kada su uvedeni neadekatni porelevmani (po kilogramu uvoznog sira samo 30 dinara) to je podstaklo  još više gašenje ove grane. Tek kada se vlada uverila da to niej dobro za stočarstvo, ona je povećala prelavmane, za 10 puta. Međ]utim, to je bilo kasno jer su posle prosipanja mleka, krave otpremljene u klancie. Dakle, ta naopaka odluka vlade bez znanja za ovu oblast, stvorila je da Srbija od izvoznika postane uvoznik ovih potrepština. Proizvođači i dalje ukazuju na štete od nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda čime se uništava domaća proizvodnja. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu.

Problem sa proizvodnjom mleka nije nastao nedavno, već postoji godinama unazad. To se vešto skrivalo od javnosti, sve dok poljoprivrednici, ogorčeni trenutnom, situacijom sredinom 2023. godine nisu izašli na ulice, da prosipaju svoje mleko. Istovremeno, građani Srbije kupovali su mleko iz uvoza, koje se moglo pronaći na rafovima supermarketa, jer domaćeg nije bilo dovoljno.

Nedostatak mleka nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Vlast mora biti svesna da treba da prođe dugačak period, kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Vlasti moraju da znaju da onaj ko je jednom zatvorio farmu, taj se više na istu na vraća. A, u Srbiji je poslednjoj deceniji zatvoreno čak 62.000 malih farmi! Tužno, ali istinito! Bez posla je osalo i oko 150.000 ljudi u ovoj oblasti.

Prosečna mlečnost krava mora se povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali. U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!

Kako rešiti disbalans tržišta mleka

Zemlje i konzumiranje mleka i prerađevina: Danska – 900 kilograma godišnje; Finska – 361,19 kilograma godišnje; Švedska – 355,86 kilograma godišnje; Holandija – 320,15 kilograma godišnje; Švajcarska – 315,78 kilograma godišnje; Grčka – 314,69 kilograma godišnje; Srbija – 200,00 kilograma godišnje:

U Vladi Srbije održan je sastanak proizvođača mleka sa predstavnicima države i mlečnim govedarima, a tema su bili čak i viškovi mleka i kako rešiti disbalans tržišta mlečnim proizvodima. Kako se čulo, srpske mlekare imaju viškove na zalihama, koje pokrivaju tri meseca, a šta će biti nakon toga dilema je za domaće stočare, koji su prisustvovali sastanku. „Nismo došli ni do čega. Učestvovalo je 28 mlekara iz zemlje i glavni akcenat je bio na poslovanju mlekara, njihove zalihe i probleme I cene koje su najniže u otkupu a mi kao da nismo tu bili ni prisutni, umesto da akcenat bude na poljoprivrednicima. Na kraju skupa sam zamolio za reč, da ukažem u kakvom smo problemu mi proizvođači mleka, zbog čega smo protestvovali i blokirali ulice“, kaže Zlatko Kokanović, predstavnik Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije. Kako je objasnio, proizvođači sireva su zadovoljni novim prelevmanom od 300 dinara zasireve. Ali, to je kasno doneto, kada je nsavljen masovan pokolj stoke.  Jer, prelevman je prvo bio 30, a sad 300 dinra. Kasno je donet kada su ljudi već ugasili mlekare i proizvodnju sireva. Da je to urađeno odmah, možda bi imalo  rezultata. Ovako, vidi se da i mamo vlast koja se nerazume u ono što radi.  Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu, i na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka. „Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli manjak, potreban tržištu. Stočari su tražili zagarantovanu cenu za mleko,ali odogvpor vlatsi je bio da to ne mogu da daju. Tražila se zabrana uvoza i da prelevmani važe i ya članice CEFTA sporazuma, odnosno Otvoreni Balkan, ali ni to nisu mogli da ispune. Stoačri su uvek pdosećali da je Srbija država koja ne koristi GMO hranu za stoku.

Cene mleka na farmama EU u junu 2023. godine su ostale praktično na istom nivou kao i do tada i u proseku iznose 35,7 centi po kilogramu, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Ova cena je za 13 odsto viša od proseka za jun u poslednjih pet godina. Cena sirovog mleka u junu pala je za -8,5 odsto u SAD i porasla za +5,2 odsto na Novom Zelandu, u poređenju sa mesecom ranije (cene izražene u evrocentima/kg). IT spot cena mleka je pala, sada na 38,5 centi po kilogamu.

Mlekare obustavljaju otkup mleka

Pojedini proizvođači mleka – ukupno 42 iz Banjana i još 16 okolnih sela, od 1. maja 2022. godine nemaju kome da prodaju svoje mleko. Mlekara ih je obavestila da za dva dana od njih više – neće otkupljivati mleko. Stočari kažu da je nedostatak mleka u Srbiji izazvan od uvoznika kako bi što više uvozili mleka u prahu, ko zna kakvog kvaliteta pa da od toga pravimo ,,belu vodicu’’ koju prodajemo za mleko. E, pa toliko je taj ,,nedostatak’’ da poljoprivrednici poput Mićka Mihailovića iz Savinog sela u Bačkoj sad nemaju kome više da prodaju mleko! Reč je o porodici u kojoj roditelji imaju iznad 25 godina, četvoro male dece i 50 krava. Teško su do toga došli i sad moraju prinudno da gase farmu kako bi imali proizvodnju samo za naturalnu, kućnu potrošnju. U ovom regionu pre deceniju i po ,,Imlek’’ je prestao da kupuje mleko od onih oji su imali u stajama manje od po 10 krava mlekulja. Stočari njih nekoliko hiljada nije imalo kome i gde da prodaju mleko.

Da bi otkuipljivao mleko od seljaka u Južno bačkom okrugu,  pre deceniju i po, jedan bivši direktor u Bačkoj Palanci osnovao je mlekaru ,,Eko milk“ pa je od svih u regionu dnevno otkupljivao po 9.000 litara mleka i perađivao ga u sireve i snabdevao picerije, lokale i druge potrošače u Srbiji sa kvalitetnim sirevima. Bilo je to dobro i za stočare jer nisu imali kupce za mleko, ali i za ovog biznsimenea koji je pronašao tršište, ne za mleko nego za sireve koje je od njega proizvodio. Međutim, posle nerazumne odluke vlasti o simboličnim prelevmanima na sireve, on je zatvorio mlekaru, prestao sa otkupom mleka. Rezultat je bilo prvo prosipanje mleka, a poto gašenje farmi.Jer, su krave išle na rasproadaju, ponajviše su otišle u klanice. Ljudi neće imati od čega da žive, a oni u mlekari, posle decneiju i po rada ostali su bez posla. Od otkupljengo mleka, proizvodili smo desetak vrsta sireva, kaže bivši vlasnik melakre ,,Eko milk“  u Bačkoj Palanici,. Sirevi su imali kupce u celoj Srbiji.  Vlasnik te mlekare koja je bila spasila region i više od 300 proizvođača mleka, ne želi da mu se objavljuje ime, ali kaže da je bio na razgovoru kod ministarke poljoprivrede i da se ona hvalala kako se uvoze dvostruko jeftiniji sirevi od naših domaćih. Bez griđe savesti za gašenej domaće proizvodnje. Da podsetim samo, rekao je on, prelevmani na kilogram tog uvoznog sira bili su samo 30 dinara po kilogamu. Da to nije dobro za proizvođače i potrošače u  Srbiji, odnosno stočare vlast nije imala razumevanja, tog trenutka, niti je to interesovalo. Stočari su ostali bez posla, gase farme, stočari nemaju od čega da žive, potrošači piju mleko iz uvoza… Proizvođači mleka od koga je otkupljivala mlekara u Bačkoj Palanci imaju oko 3.000 grla koja rasprodaju, šalju u klanice, a u znak upozorenja mleko su prosipali na ulici. Osim novinara to nikog drugog nije interesovalo.

Posle toga vlast koju čine neznalice u ovoj oblasti, uvidela je grešku i povećala prelevmane na sireve na 300 dinar po kilogramu. To je bilo kasno jer se ova, ali i mnoge druge farme, posle nerazumevanja vlasti bila ugasila… Ljudi su bez posla, mleko je prosipano po ulicama u regionu južne Bačke, farme su zatvorene, krave su uglavnom u klanicama. Nema junadi u stajama, a povećan je i uvoz mleka. Neodgovorna vlast za to nije se izvinula za greške. Oni to neosećaju, niti znaju da zatraže oproštaj za greške, a toje uništavanej stočnog fonda!  Ogromna je to materijalna šteta, a odgovaraće odgovorni za to, ali kada više ne  budu na vlasti!

Najbolja potvrda greški koje su se pravile je i činjenica da se u vreme raspada SFRJ iz1991. godine iz nje u svet izvozilo 54.000 tona ,,bebi bifa’’, najkvalitetnijeg crvenog junećeg mesa. Od toga kje iz SRbiej bilo oko 30.000 tona. Posle su u Srbiju stigli ratovi, pa sankcije… Od strane EU je 1996. godine bilo određeno da će se godišnje otkupljivati po 8.750 toan ,,bebi bifa’’. Međutim, pošto stočarstvo u Srbiji već četrii deceniej ima godišnji pad od oko tri odsto, stgaje su se ispraznile, pa je prestala i proizvodnja goveda, pa nema ni ,,bebi bifa’’. Dokaz je da se poslednje decenije godišnje izvozi samo po 300 do 400 tona iz Srbije. To je za 100 puta manje nego pre četiri decenije! Bilo je šansi da se pvoeća tov goveda. Pre nekoliko godina u Srbiji je boravil delegacija EU. Tražili su po 50.000 tona ,,bebi bifa’’ godišnje, u narednih pola veka. Nači ,,sručnjaci’’ su ima tada nudili svinje. A, EU nij htela svinje iz Srbije da kupuje zbog vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge. Pored toga nisu im trebale srpske svinje, jer u svojim oborima imaju višak od 50 miliona grla. I tako je propao taj posao decenije. Kada je reč o vakcinaciji protiv bolesti kuge, ona je prestala zvanično 15. decembra 2019. godine. To je donelo državi godišnju uštedu od po 25 milioan doalra, jer se više e kpuuu akcine. Ali, svinjska nije uništena, pa EU neće naše svinje, a nema ni transporta preko država EU, izuzev ako meso nije prerađeno na 72 stepana.  Pored svega toga uništen je i svinjski fond.  Jer, 1984. godine u oborima je bilo oko pet miliona svinja. Danas, prema zvaničnim podacima ima samo 2,7 miliona grla, koliko je bilo i 1947. godine, posle Drugog  svetskog rata. Stočari kažu da ih je manje od dva miliona grla u oborima. Vlast se dugo nije obazirala na upozorenja da stiže i Afrička kuga, koja je sad tu. Ona preti da uništi  to malo svinja u oborima. Ipak, najviše smo sami uništili jer samo pre jedne decenije u oborima je bilo oko 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ima tek oko 100.000! U 2022. godine uvezeno je oko 300.000 prasića  isto toliko svinja. Za ovu godinu odobren je uvoz oko 500.000 prasića. To neće poboljšati stanje u ovom stočnom fondu. Rešenje se vidi jedino u novom konceptu poljoprivrede sa novim ljudima koji će, uz pomoić države, da vode ovu granu. Jer, nekada davno, 1866. godine Srbija je na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja, a SAD samo 800 svinja. Posle izvoza svinjskog mesa u svet 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dola, nismo ga imali dovoljno ni za sopstvene potrebe. Uzroke je u lošoj agroekonomskoj politici. Posle toga postali smo zavisni od uvoza ovog mesa, pa ga svake godien uvozimo u ogromnim količinama. Samo u ovoj godinji najavljen je već uvoiz oko 500.000 prasića i više stotina hiljada tovljenika.  To odgovara uvoznicima, a ceh plaća narod.

Prema podacima ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, zabeleženo je do sredine avgusta 2023. godine 1.715 slučajeva afričke kuge kod domaćih svinja. Od ovog broja je 1.176 uginulih svinja, a zbog kuge je eutanazirano 20.738 svinja.Afrička kuga svinja registrovana je dosad u 1.343 gazdinstva na području 38 opština u Pčinjskom okrugu, Braničevskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južonobanatskom, Borskom, Srenjebanatskom, Zaječarskom, Sremskom, Šumadijskom, Južnobačkom i Mačvanskom okrugu, kao i na teritoriji Beograda. Afrička kuga potvrđena je u jednom gazdinstvu u naselju Lipnički Šor u Loznici, kao prvi slučaj te zarazne bolesti u Mačvi. Ta bolest potvrđena je kod 352 divlje svinje u 25 opština, 7.avgusta 2023. godine. Sve ovo ukazuje da već četiri decenije Srbijom vladaju tri kuge: kuga domaćih kreatora agroekonomske politika koja je broj svinja smanjila sa pet na manje od dva milioan grla, zatim klasična svinjska kuga i sad afričlka kuga. Najmane eje ostalo da uništi novoj, afriškoj kugi. Jer, loša agroekonomska politika je već ugaisla vieš desetina hilajda farmi. A, ostalo je I sađmaklo tolvjeika u oborima.

Recept ,,Farmera’’ u Čurugu

Ali u vremenu kada se stočarstvo Srbije nalazi na nivou kao što je bilo pred Prvi svetski rat, ima i onih koji šire stado, povećavaju broj grla, tone mleka i proizvedenog sira. Takvih je malo i oni nemogu da nadoknade sve ono što je u ovoj grani uništeno poslednjih decenija. Ali, zahvaljujući sopstvenim receptima za uspeh uspeli su. Mogu da ponude Srbiji recept za obnovu stočarstva, opstanak i ostanak sela u Srbiji. Jer, sa nestajanjem stočarstva gasi se i svako četvrto selo u Srbiji ili oko 1.200 njih. Ali, veoma mali broj je ovakvih koji opstaju, pa nemogu da nadoknade sve ugašene farme.

Među te retke farme, spada i  radionica za izradu sira „Farmer“ u Čurugu u Vojvodini. Ona nudi ukusne sireve od prvoklasnog mleka: gauda, parmezan, mocarela, halumi, rolovani sir, meke sireve, sitan sir… Ovo ugledno poljoprivredno gazdinstvo primer je kako ulaganje u sopstveno znanje, radom i trudom može započeti ili nadograditi postojeći biznis i ostvariti vrednost i otvoriti novu perspektivu.

Slogan ,,Za sreću je potrebno malo sira’’ zaštitni je znak mlekare ,,Farmer’’u vlasništvu Zorice i Petra Radišića. Oni imaju zaokruženu celinu u proizvodnji od ratarstva, stočarstva do proizvodnje 17 vrsta sireva. Ovakva vid rada pokazao se kao dobar izbor, jer uspeh nije izostao. Na novosadskom Poljoprivrednom sajmu 2023. godine nagrađeni su priznanjem ,,Najblje iz Vojvodine’’ za punomasni polutvrdi sir ,,ambasador’’ kao i za rolovani sir.

Porodica Petra Radišića iz Bačkog sela Čurug obrađuje stotinu hektara zemlje i ima farmu od 30 muznih krava koje dnevno daju 1.200 litara mleka koje prerade u svojoj mlekari. Po rečima domaćina Petra, nosioca porodičnog gazdinstva, mleko i sir ne nastaju u mlekari već na njivi gde se gaji kvalitetna hrana neophodna za ishranu njihovih krava. „Pošto se bavim ratarskom i stočarskom proizvodnjom i preradom tako da ću popuniti gotovo sve rupe, ali to je samo jedan od preduslova za napredovanje dalje“, kaže Petar Radišić iz Čuruga. Svaka od muznih krava holštajn – frizijske rase, dnevno pojede nešto više od 40 kilograma hrane i daje po 30 litara mleka prve klase. Radi se o zatvorenom sistemu uzgoja, uz vrlo rigoroznu kontrolu savetodavne službe.

Za razliku od prošle, veoma dobre, godine ova je zbog suše mnogo teža pa veruju da će im kredit iz Ipard fonda dobro doći. Radišići proizvode sitni sir, krišku, domaći kačkavalj, rolovane sireve, a od skora tvrde i polu tvrde sireve tipa gala i permazana. U narednom periodu Radišići očekuju udruživanje proizvođača mleka kako bi većim količinama svojih proizvoda bili konkurentniji na tržištu.

Petrova supruga Zorica je farmaceut koja je jedan beli mantil zamenila drugim – unapredila je proizvodnju, proširila tržište i zadržala kvalitet. „Jednaka je odgovornost jednog i drugog mantila. U mantilu farmaceuta vodite odgovornost o zdravlju čoveka a u ovom mantilu mlekarskom vodite računa o hrani koja je opet veoma bitan faktor za zdravlje čoveka“, kaže Zorica Radišić.

Recepti za naše sireve su sasvim jednostavni, prvoklasno mleko, mnogo ljubavi, truda i umeća. Jedini aditivi u našim sirevima su alhemija prelepog vojvođanskog sela Čuruga, miris lipa, povetarac sa Tise i Bisernog ostrva. Mlekara ,,Farmer’’ je nastala iz poljoprivrednog gazdinstva koje se tradicionalno, 100 godina unazad, prenoseći sa kolena na koleno, bavilo preradom mleka. Sad je kapacitet mlekare čak 2.000 litara  dnevno. Većim delom zadržana je tradicionalna, ručna proizvodnja sira koju vodi Zorica Radišić. Ovi poslvoi u porodica gde sam je penose se skolena nakoleno već 100 godina. Ogromno je to bogatstvo nasledstva, znanja, iskustva i truda mojih prethodncia. Moje ,,carstvo’’ je mlekara. Uz pomoć nekoliko radnica dnevno tržištu isporučujemo 17 vrsta finalnih proizvoda, sireva, koji se ru;čno proizvode. Za sve se konsultujemo sa nutricionistima. Od ukupno 1.200 litara mleka koje dnevno dobijamo od našeg stada, proizvodimo oko 100 kilograma sireva.

Oslonac  turističke privrede

Da je Čurug glavno oslonac turističke privrede opštine Žabalj govore kulturno-istorijski spomenici Vetrenjača, Srpska pravoslavna crvka Vazneselja Gospodnjeg (sa čuvenim zvonom „Velikim kontra G”, teškim 4.775 kilograma), arheološko nalazište Stari vinogradi, vodeno carstvo Stare Tise, sa Bisernim ostrvom i imanjem grofa Rohoncija, mestu na kojem se uzgaja čuvena sorta vinove loze Muscat Krokan…. O tome govore i dva originalna programa TOO Žabalj zasnovana na povezivanju privrednih i turističkih tema, upakovanih u atraktivne turističke ture: Čuruški špacirung – ili šetnja kroz najveće i jedno od najstarijih vojvođanskih sela; i „Put sira i meda“, koji se proteže celom opštinom, ali se najčešće zaustavlja u PG „Radišić“, kod Zorice i Petra Radišića, koji se na svom gazdinstvu bave ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom sira. U tako povoljnom ambijentu, za razvoj malih i srednjih firmi stasala je i Mlekara „Farmer“, svetao primer kako se iz jedne porodične manufakture, koja se duže od veka bavi proizvodnjom sira, dolaskom novih snaga sa svežim idejama i posebnom energijom preobrazila u uspešnu firmu velikih ambicija. Zorica sa ponosom ističe da je četvrta snajka u porodici, i posebna, jer su pre nje, Jela, Mara i Kata, sir proizvodile same i prodavale na lokalu. Zorica Radišić se, nakon 17 godina rada kao farmaceutski tehničar u apoteci, odlučila da se u potpunosti posveti porodici i porodičnoj tradiciji uz obavezu da to što radi, radi dobro, kao i njene prethodnice, i sve to „malo“ pogura.

Zaokružen proces proizvodnje od njive do trpeze, definisanje finalnog proizvoda – sira različitih vrsta visokog kvaliteta, zastupljenost na tržištu, sve je to što porodicu Radišić svrstava u uspešne produktere koji zauzimaju značajno mesto na tržištu. Za sada domaćem, ali sa planom daljeg širenja. Za sada se sve mleko koristimo od krava sa naše farme. U nekom narednom periodu možda bi pristali na saradnju sa „sestra“ farmom, ali za proizvodnju sireva koje su u našem asortimanu mora biti prva klasa mleka i stogo kontrolisana ishrana kravica (sa ograničenom silažom, bez uljane repice, ništa što bi dovelo do nadutosti životinja), uz stalnu konsultaciju sa nutricionistom, a sve da bismo dobili željeni kvalitet mleka – rekla je Zorica Radišić, koja razmišlja i o mogućnosti priduživanja većoj asocijaciji proizvođača mleka i sira, pošto se ona bavi proizvodnjom sira, neko bi drugi mogao da preuzme plasman istog. Kada bi se udružilo više nas, mogli da idemo i u izvoz, jer ovco je roba koju kupci traže.

Nije lako napraviti brend, a jedan takav je napravila mlada žena, u zemlji u kojoj je do pre dve decenije, osim sitnog i kriške, sir bio isključivo uvozna kategorija. Možda je tome doprineo trend razvoja vinskog sektora, gde je vino generisalo potrebu za pratećim zalogajima, u kojima sir ima dominaciju. Ali samo onaj najbolji.

– Osluškujući potrošače sa našeg prostora stekli smo okvirnu sliku potreba i tražnje, pa su tako u Vojvodini najtraženiji blaži sirevi ravnih ukusa, dok je već u Beogradu i južnije veća potražnja za zrelijim sirevima intenzivnijeg karaktera. Potrebno je još dosta rada i ulaganja, posebno energije da prepoznatljivost na tržištu, koju smo stekli kvalitetom kroz prisustvo na brojnim događajima, manifestacijama, proširimo na zemlje regiona. Razmišljamo u tom pravcu i smatramo realnim i mogućim da u dogledno vreme odgovorimo i tom izazovu – kaže Zorica Radišić i poručuje, naročito mladim ženama na selu, da se ničega ne treba bojati ako se radi ono što se voli na domaćinski način.

Radišići viziju budućnsoti vezuju za uspostavljanje zajedništva u odgovarfajućoj asocijaciji preko koje bi sve veće količine njihovih proizvoda lakše dospevale do potrošača. Bilo bi to nešto slično kooperativama u agrarno razvijenim državama. Nažalost ovakvih rešenja u Srbiji za sada nema dovoljno, mada postoji valjan recept, za našu buduću novu agrarnu politiku. Po tom novom konceptu Srbija bi trebala umesto sadašnjiuih 1.200 evra po hertkaru, u prvo vreme da ima prihod od 10.000 evra, a kasnihje da to bude dvostruklo više. Jer, Holandija i Dansska već ostvaruju prihode po hekaru koji su veći od 35.000 evra.