Potrebno je hitno izraditi PLATFORMU razvoja malinarstva u Srbiji. ,,Crveno zlato“ mora postati nacionalni proizvod i da se zove ,,Srpsko, a naše“.  Zastareli zasadi smanjuju proizvodnju… Dve verzije o površina pod malinama i kreću se od 15.000 pa do 20.000 hektara. Danas se na ariljskom području gaji oko 40 odsto ukupne proizvodnje maline u Srbiji. Hladnjačari ubijaju cenu malina!

Branislav Gulan

Rod maline u Srbiji, u 2021. godini, prema procenama Prvredne komore Srbije, bio je između 80.000 i 90.000 tona. Prema podacima Asocijacije malinara Srbije on je mnogo manji i iznosio oko 50.000 do 60.000 tona, odnosno proizvodimo samo pet tona po hektaru, ističe Božo Joković, direktor opšte zemlјoradničke zadruge ,,Agro –  eko“ u Arilјu. Položaj proizvođača maline je veom loš, došlo se do dna. Zbog toga se i krče malinjaci. Na početku ove 2022. godine se govorilo da će cena po kilogramu biti oko 800, a ona je sad 500 dinara po kilogramu našeg ,,crvenog zlata“.  Od toga posla u Srbiji živi oko 500.000 lјudi. Tačnih podaka o zasadima nema, govori se od 15.000 hektara pa do 21.000 hektara. Bliži smo brojci koju saopštavaju malinari, proizvođači.

Zasadi  su zastareli i bolesni pa se svake godine smanjuje rod, a polsе toga nestaju i zasadi. Ta proizvodnja treba ovde i u svetu da dobije naziv ,,SRPSKO, A NAŠE“. I pored teških dana za malinu i proizvođače, mi se nalazimo među tri najveća proizvođača u svetu. Da bi se pobolјnjšao položaj proizvođača, koji je sad ugrožen, mora se uraditi novi koncept proizvodnje, a to platforma za za proizvodnju maline, pa marketinga i prodaje u zemlјi i svetu, navodi Joković. U tom poslu država mora da bude partner. Dakle, predstoji nam izrada PLATFORME razvoja malinarstva od 2022. do 2025. godine. U nekim zemlјama malina je proglašena luksuznom robom, visoka je cena, pa teško ide i prodaja. U toj visokoj ceni najmanje dobijaju malinari, oni koji najviše rade na njenoj proizvodnji. Pitam se šta će nam ostati da se hvalimo ako oni odustanu od te proizvodnje. Više decenija malina je činila 10 odsto vrednosti izvoza agrara, nekad Jugoslavije, danas Srbije.  Malina mora da se proglasi za nacionalni proizvod Srbije. To je i jeidni uslov njengo daljeg opstanka. Ona je prošle 2021. godine u izvozu donela 426 miliona dolara, navodi i dr Zoran Keserović, profesr voćarastva na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije (PKS) saopštava da je izvoz zamrznute maline iz Srbije opao tokom osam meseci ove 2022. godine za 33 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, ali je uprkos tome ostvaren veći prihod. Precizira se da je od januara do avgusta 2021. godine izvezeno nešto više od 65.000 tona maline, dok je za isti period ove godine stranim tržištima isporučeno oko 43.000 tona zamrznute maline. PKS napominje da procene sa terena ukazuju na to da je sezona maline 2022. godine u Srbiji donela nešto više od 90.000 tona roda, a da je oko 15.000 tona zamrznute maline iz prošlogodišnje berbe ostalo neprodato u hladnjačama. Navodi se da je, uprkos ovogodišnjem nižem izvozu, za prvih osam meseci ostvaren prihod nešto veći od 224 miliona evra, za razliku od istog perioda 2021. kada je izvoz ovog voća doneo 200 miliona evra. PKS objašnjava da je razlog tome u ovogodišnjoj višoj ceni malina, jer je prosečna otkupna cena za kilogram 2021. godini bila 420 dinara, a ove godine od 500 do 600 dinara. S obzirom da se u Polјskoj kilogram maline plaćao oko tri evra na početku berbe, da bi u poslednjim nedelјama berbe cena pala na oko dva evra za kilogram, srpski izvoznici imaju poteškoća sa svojim ino kupcima u pravdanju novih viših izvoznih cena maline. Takođe, treba imati u vidu i da je Ukrajina, i pored trenutne situacije ove godine, imala jako dobru berbu maline, a cene po kojima se ukrajinska malina nudi na tržištu Zapadne Evrope se kreću od oko 3,3 evra za kilogram za celu malinu i oko 2,35 evra po kilogramu za malinu ‘griz’“, navodi se u saopštenju PKS-a.

Pad potražnje

Konstatovano je da je do značajnog pada potražnje za srpskom malinom došlo zbog manje potražnje za njom u supermarketima, kao i zbog pada tražnje industrijske prerade voća širom Evrope, a pre svega, u Nemačkoj kao našem najvećem izvoznom tržištu. PKS procenjuje da se, po informacijama koje dolaze sa inostranih tržišta, očekuje dalјi pad cene maline, pre svega, zbog značajnijeg pada potražnje u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi. Pad tražnje za zamrznutom malinom je neujednačen i kreće se od 10 procenata u Francuskoj do čak 40 odsto u Nemačkoj, što su dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu, koja zajedno kupuju skoro polovinu ukupne izvezene količine ovog proizvoda. PKS naglašava da je u čitavoj situaciji dobro to što se otvaraju neka nova tržišta gde se primećuje rast prodaja naše maline, poput Argentine i Saudijske Arabije, ali se napominje da su količine koje izvozimo u te zemlјe još uvek male da bi značajnije uticale na ukupno povećanje izvoza. Evo i analize autora ovih redova o zasadim irodu maline za poslednjiuh sedam decenija.

Geografsko poreklo

Najpoznatija i najtraženija je malina koja raste na području Arilja. Ona je i kandidat za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla. Time bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda. Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline koja u tom kraju ima svoju tradiciju i budućnost. Danas se na ariljskom području gaji oko 40 odsto ukupne proizvodnje maline u Srbiji.Cilj Udruženja „Ariljska malina“ jeste da sačuva reputaciju našeg ,,crvenog zlata’’. Proizvođači koji žele da stave sertifikat zaštićenog geografskog porekla na svoje proizvode, moraju da se pridržavaju strogih pravila, jer Udruženje sprovodi interne kontrole kvaliteta, navodi Božo Joković.PIXABAY

Formiran tim za unapređenje proizvodnje i tržišta

Kako dalјe, sa kojim cenama, kakvim sadnicama, kako plasirati malinu, a da budu zadovolјni i proizvođači i izvoznici i kako novim tehnologijama pomoći u očuvanju malinjaka, predlažu Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, Božo Joković, direktor Zemlјoradničke zadruge ”Agro – Eko Voće“ iz Arilјa, kao i dr Jonel Subić, direktor Instituta za ekonomiju polјoprivrede I prof dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. ”Imali smo jednu turbulentu deceniju iza sebe, a jedina svetla tačka bila je 2021. godina kada je svetska potražnja maline bila velika i cena adekvatna. Vodeći se tim činjenicama mislili smo da će i ova godina biti uspešna. Usledio je međutim hladan tuš, jer je cena inputa enormno skočila, malina je postala problem na tržištu zbog ekonomske situacije u svetu, a proizvođačke grupacije nikada nisu skuplјe ušle u proizvodnju nego ove godine. Malina ne može da bude luksuz i ne može je niko proglasiti luksuzom”, navodi Božo Joković. Uz sve te probleme u Srbiji postoji i problem kvalitetnog očuvanja zasada o čemu, između ostalog Keserović kaže: ”Svi smo mi svesni da će malina igrati veliku ulogu u ekonomskom razvoju Srbije. Mi moramo raditi tehnologije prilagođene klimatskim promenama. Da li je moguće da nema više od jedan odsto zasada pod protivgradnim mrežama малина u Srbiji, tri do četiri odsto ih je pod sistemom za navodnjavanje. Jer, za jedna hetkara protivgreadne odbrane, odnsoino mreža trea ualožiti 20.000 dolara, a nešto više  za zalivne sisteme, bez kojih neće biti proizvodnje u sušnim godinama koje nam dolaze do kraja ovog veka. To moramo da promenimo kako bismo imali veće prinose i kako ne bismo morali da gledamo u nebo i da boljtiak očekiuej od ćudi Boga”, rekao je Keserović.

 Proizvođači čekaju novac!

Cena se proteklih godina kretala oko 400 dinara za kilogram vilameta, ili  430 do 450 dinara za fertodi i miker, ali ove godine malinari očekuju mnogo višu cenu koju prati i niz problema, kaže predsednik Asocijacije malinara, Dobrivoje Radović. Polјoprivredni proizvođači još uvek nisu počeli sa jesenjom obradom maline jer nisu naplatili veći deo novca za količine koje su otkuplјivačima predate. I dok cene hemije, repromaterijala i goriva i dalјe rastu, većina malinara je u nezavidnoj poziciji pošto nema dovolјno sredstava za ulaganje, kaže za predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović. Iako ima izvoznika i hladnjačara koji su izmirili svoje obaveze, sveukupno gledano nije isplaćeno od 40 do 60 odsto, a pojedini hladnjačari pokušavaju da spuste već dogovorenu cenu za predatu i zamrznutu malinu, objašnjava on. “Cena maline u otkupu u Srbiji kretala se od 550 do 620 dinara po kilogramu za sortu vilamet, koja je najzastuplјenija na našem tržištu.

‘’U opštini Kosjerić sva malina koja je proizvedena prodata je po ceni od 620 dinara. U Arilјu, Ivanjici i drugim mestima cena je bila oko 550 dinara. U poslednjih mesec  dana hladnjačari koji su izašli sa cenom od 550 dinara, u dogovoru sa tri-četiri veće hladnjače, oborili su cenu na 510 dinara, pa se mi pitamo kako je to uopšte zakonski moguće jer je malina predata i zamrznuta po već dogovorenoj ceni”, podvlači Radović. Po njegovim rečima, trenutno je ogroman pritisak na polјoprivrednim proizvođačima jer isplate nema, a cena je oborena, pa se sada razmatraju dalјi koraci. “Stvar je u tome što cena nije spuštena tokom kampanje, već dva meseca posle završetka branja. Iako se do sada nismo oglašavali smatramo da to neko smišlјeno radi i da nije u redu da neko seče granu na kojoj sedi”, dodaje on.

U svim regionima gde se gaji malina ističu da poljoprivredni proizvođači još uvek nisu počeli sa jesenjom obradom maline jer nisu naplatili veći deo novca za količine koje su otkupljivačima predate pre dva meseca. I dok cene hemije, repromaterijala i goriva i dalje rastu, većina malinara je u nezavidnoj poziciji pošto nema dovoljno sredstava za ulaganje, kaže za predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović. Iako ima izvoznika i hladnjačara koji su izmirili svoje obaveze, sveukupno gledano nije isplaćeno od 40 do 60 procenata, a pojedini hladnjačari pokušavaju da spuste već dogovorenu cenu za predatu i zamrznutu malinu, objašnjava on. “Cena maline u otkupu u Srbiji kretala se od 550 do 620 dinara po kilogramu za sortu vilamet, koja je najzastupljenija na našem tržištu. U opštini Kosjerić sva malina koja je proizvedena prodata je po ceni od 620 dinara. U Arilju, Ivanjici i drugim mestima cena je bila 550 dinara. U poslednjih nekoliko dana hladnjačari koji su izašli sa cenom od 550 dinara, u dogovoru sa tri-četiri veće hladnjače, oborili su cenu na 510 dinara, pa se mi pitamo kako je to uopšte zakonski moguće jer je malina predata i zamrznuta po već dogovorenoj ceni”, podvlači Radović. Po njegovim rečima, trenutno je ogroman pritisak na poljoprivredne proizvođače  jer isplate nema, a cena je oborena, pa se sada razmatraju dalji koraci. “Stvar je u tome što cena nije spuštena tokom kampanje, već dva meseca posle završetka branja. Iako se do sada nismo oglašavali smatramo da to neko smišljeno radi i da nije u redu da neko seče granu na kojoj sedi”, dodaje on.

Manje tona, više para

Savetnik ministra polјoprivrede Goran Đaković izjavio je za javnost da je u prvih sedam meseci ove godine Srabija izvezla maline u vrednosti od skoro 300 miliona evra, što je oko 50 miliona evra više nego prošle godine. Sa druge strane, on je naveo da se količine koje izvozimo smanjuju, pa je tako Srbija prošle godine u ovo vreme imala izvezeno već 66.000 tona malina, a ove praktično 44.000 tona.  Komentarišući ove podatke predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović kaže da su oni kontradiktorni jer dok izvoznici govore da malina “ne ide” i da je prodaja stala, sa druge strane se u pomenutom vladinim izveštaju govori o milionima, pa se polјoprivredni proizvođači pitaju gde je novac koji im do sada nije isplaćen!?

Kilogram malina od 550 do 650 dinara, cena kupina znatno niža je u 2022. godini. Viša cena ali i niz problema za malinare u 2022. гodini. Rod maline у 2022. години, prema procenama Prvredne komore Srbije, bio je između 80.000 i 90.000 tona. Prema podacima Asocijacije malinara Srbije on je mnogo manji i iznosi oko 50.000 tona. Cena se kretala oko 400 dinara za vilamet, ili  430 do 450 dinara za fertodi i miker, ali ove godine malinari očekuju mnogo višu cenu koju će pratiti i niz problema, kaže predsednik Asocijacije malinara, Dobrivoje Radović. Asocijacija proizvođača malina i kupina Srbije ukazuje da će ovogodišnji rod bobičastog voća biti znatno manji nego prošle godine. I dok se berba malina privodi kraju, cene ovog voća variraju od 550 do 650 dinara. Kilogram kupine znatno je jeftiniji i trenutno se kreće od 120 do 130 dinara, ali se u ovom udruženju nadaju da će otkupne cene biti veće imajući u vidu ogromnu potražnju, a smanjenu ponudu. S obzirom na manji rod i ogromne troškove koje su imali proizvođači stiče se utisak da su ove godine najbolje prošli berači čije dnevnice su se kretale od 4.000 do 5.000 dinara. “Vremenske neprilike, obilne padavine i visoke temperature, koje su išle i do preko 40 stepeni, uticale su na rod maline koji će ove godine biti manji za 30 do 40 odsto u odnosu na prošlu. U 2021. godini imali smo rod od oko 50.000-55.000 tona, a ove godine će biti dobro ako pređe 40.000”, kaže predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović. Po njegovim rečima, nisu samo vremenske neprilike uticale na rod već i loš sadni materijal, koji je neophodno obnoviti na 90 odsto površina. “Mi imamo tek oko 10 odsto obnovljenog, novog sadnog materijala na ukupnim površinama koje se vode, prema nekim procenama na oko 20.000 hektara u Upravi za agrarna plaćanja. To je veoma malo i zato moramo da obnovimo 90 odsto sadnog materijala. Prosek od 30-40 kilograma po aru ili od tri do četiri tone po hektaru moramo da podignemo na 25 do 30 tona da bismo imali stvarno dobar rod. Poenta je da se površine smanje, a podignu količine.

Ministarstvo poljoprivrede za ulaganje u nov sadni materijal trenutno daje subvencije u vrednosti od 50 odsto, a u ovoj asocijaciji se nadaju da će taj iznos uskoro biti uvećan i do 90 procenata. Što se tiče cena malina, na “prvoj pijaci” u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu dominirala je cena od 550 do 600 dinara, dok su cene u Arilju i Ivanjici trenutno oko 500-510 dinara.

“Prosek u Šapcu i okolini je od 610 do 650 dinara po kilogramu i to je ono što je do sada isplaćeno. U Moravičko-Zlatiborskom okrugu od samog početka cene su od 600 do 610 dinara. Pojedine hladnjače u Kosjeriću i na granici Arilja i Požege plaćaju od 610 do 620 dinara. U srcu proizvodnje – Arilju i Ivanjici, malina se otkupljuje za 500 i 510 dinara. Od petka očekujemo izjednačavanje cena na nivou cele Srbije i nadamo se da će biti od 600 do 610 dinara po kilogramu. To je ono što je prihvatljivo sa uračunatim minusom u ovogodišnjoj količini”, ističe Radović.

Kada je reč o ceni kupina, naš sagovornik kaže da je početna cena u okolini Ražnja bila 200 dinara po kilogramu, ali da je trenutno ona niža za nekih 70-80 dinara. “Prema našim informacijama trenutna cena kupine je oko 120-130 dinara. Mislim da to nije dobro i da je to samo dolivanje ulja na vatru. Kupina je smanjena sa 6.000 hektara na nekih 1.500-1.700 hektara i ono što je preostalo u veoma je lošem stanju, tako da mi očekujemo da će cena kupine biti od 300 do 500 dinara. To je realno jer tržište diktira cenu, a ne monopolisti koji pokušavaju da je ‘obore’, kao što su to probali da učine i sa malinom, ali nisu uspeli jer smo zapretili blokadama hladnjača. Kada se u obzir uzme nivo proizvodnje i količine, jasno je da nešto što nemate u ponudi morate i da platite. Toga su svesni i otkupljivači”, kaže Radović.

Rod maline manji za 30 odsto

Grad i velike padavine napravile su ogromne štete u pojedinim delovima Zapadne Srbije kada se radi o rodu maline u ovoj 2022. godini, ali će on, nezavisno od toga biti manji i to za 30 odsto u odnosu na prošlu 2021. godinu prosečno godinu, tvrde proizvođači. Proizvođač malina Milan Radojičić kaže za javnoSt da će ove godine biti sigurno 30 odsto roda manje, najviše  zbog klimatskih uslova, odnosno velike suše. Grad koji je pogodio opštinu Arilje, nekih pet do šest sela, napravio je veliku štetu. Radojičić podseća da je Arilje opština sa najvećom površinom pod malinama. Samo u selu iz kog je on Trešnjevici 258 domaćinstava uzgaja maline na površini od 210 hektara. „U našem selu stradala je petina useva, što je dosta pogotovo kad s ezna da će rod biti manji. Prošle godine cena je bila 400 dinara što je bilo zadovoljavajuće za nas tada, ali ove goidne svaka cena ispod 700 dinara bila bi nikakva“, napominje Radojičić. On kaže da je sve poskupelo, da su radnici kojih nema dovoljno prošle godine tražili 3.500 dinara za dnevnicu, a das u u ovoj godinio tražiliu od 6.000 do 7.000 dinara. On se i žali i na to da hladnjačari „ubijaju cenu“ i da ne bi trebalo da se radi protiv proizvođača. Kakva će cena maline biti još ne znaju, jer predaja je počela  oko 20. juna, u njihovom kraju i Ivanjici, a pik berbe bio je oko 1. jula.

Na pitanje da li su oni kojima je rod uništen obezebdili svoje zasade Radojičić kaže da to ide teško jer ljudi nemaju navike, ali ni poverenja. „Dešava se da od dvoje komšija koje samo ograda deli jedan dobije 20 odsto odštete od osiguranja, a drugi ne dobije ništa. Tako da ljudi nemaju poverenja. Osim toga, u Srbiji ima 250.000 poljoprivrednih osiguranika koji nisu likvidni i oni nisu u konkurenciji ni za kakve državne beneficije niti osiguranja. Zato ljudi odustaju, neki i ne pokušavaju“, kaže Radojičić, koji je zajedno sa sinom maline zasadio na hektar i pet ari, od kojih je 20 ari kupio prošle godine.Više od grada na rod „vilameta“ koji ima utiču nepogodni vremenski uslovi poslednjih godina. Ali ima I problema sa osiguranjem Jer, osigura se od gtrada, a u maje isnega pa uništi rod. Osiguravači tada kažu, osigurali ste od grada, a ne od snega, i to neće da priznajtu I plate. On kaže da je ranijih godina rod bio 200 kilograma po aru, a da je sada to od 60 do 80 kilograma na jedan ar.Pre nekoliko dana grad je pričinio štetu na području Trešnjevice, ali i Mirosaljaca u opštini Arilje, a na teritoriji pet mesnih zajednica Vigošte, Bogojevići, Stupčevići, Latvica i Radobuđa nanete su veće štete na poljoprivrednim usevima.

Pre toga iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji najavljeno je da se može očekivati da cena maline u 2022. godini bude od 600 do 800 dinara za kilogram, pre svega, jer su poskupeli hemija, repromaterijal, radna snaga i đubrivo. Cena maline prošle 2021. godine je, prema rečima proizvođača, bila dobra, za vilamet se plaćalo od 420 do 450 dinara po kilogramu, a izvozna cena maline kretala se od 700 do 900 dinara.

Jagode stižu i do Rusije

Najveće količine srpskog voća završe na policama zemalja Evropske unije, ali stižu i do Rusije. Srbija je tokom prošle 2021. godine izvezla 483.500 tona voća, u vrednosti od skoro 824,1 milion evra. To je za 28 odsto više novca u odnosu na godinu pre. Od januara do aprila 2022. izvezeno je voća u vrednosti od skoro 256,4 miliona evra.

Zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da najviše para stiže od izvoza zamrznutih malina i to oko 361 milion evra. To čini 44 odsto vrednosti ukupnog izvoza voca. Sveža jabuka je sa 127 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza, zatim zamrznuta kupina sa 86 i zammrznuta višnja sa 35 miliona evra. Zamrznuta malina se najviše izvozila u zemlje EU i to u Nemačku, Francusku, Belgiju, SAD, Poljsku, Holandiju, Švedsku, ali i u Rusiju, Veliku Britaniju, Kanadu, navode u Ministarstvu poljoprivrede. Količinski gledano, jabuka je ostvarila najveći izvoz i to oko 179.645 tona, što je oko 37 procenata od ukupnog izvoza svog voća. Vrednost ove trgovine bila je 127,3 miliona evra. Prošle godine izvezeno je 173.548 tona sveže jabuke, od čega skoro 72 odsto u Rusiju.

Sveže voće u EU

Kako smo saznali, izvoz svežih jagoda za Rusku Federaciju ide sada nesmetano. Postoje tri puta i naši veliki izvoznici bez problema stižu do ovog tržišta. Ide se preko Belorusije, Estonije i Turske. Uz Rusiju, sveže jagode plasiramo i u EU. Osim svežih jagoda i jabuka, najviše voća nam ipak završi u Evropskoj uniji. Tako Holandija uzima najveće količine naših svežih borovnica. Zamrznuta kupina je po vrednosti izvoza od 86 miliona evra na trećem mestu, odmah iza maline i jabuke – objašnjavaju u resornom ministarstvu. – Izvozila se u količini od 32.437 tona i najviše u EU. Ipak, ovo voće je plasirano u trgovine širom SAD i Kanade. Prošle godine izvezli smo i 38.683 tone višnje, u vrednosti od skoro 40,5 miliona evra. Smrznute višnje smo prodali u vrednosti od 35 miliona evra. Zemlje koje kupuju srpsku višnju su Nemačka, Rusija, i znatno manje završi u Francuskoj, Belgiji i Austriji. Kada je reč o srpskoj šljivi, u 2021. godini smo izvezli 29,7 tona, u vrednosti od skoro 30 miliona evra. I ovo voće je najtraženije u EU, a onda u zemljama CEFTA. Kupuju ga Bosna i Hercegovina, Nemačka, Austrija i Hrvatska.

Uvoz voća

Tоком 2021. godine u Srbiju je i uvezeno skoro 294.000 tona voća, u vrednosti od skoro 266,8 miliona evra, što je za sedam odsto više u odnosu na vrednost uvoza u 2020. godini. U periodu januar-april 2022. godine uvezeno je voća u vrednosti od 94,3 miliona evra. Najviše uvozimo citruse, a vrednost ove nabavke bila je 77,5 miliona evra, što je smanjenje za pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Pomorandže su koštale 25,7, limun 22, a mandarine 25,3 miliona evra. Banane su uvezene u iznosu od skoro 58 miliona evra, što je za šest procenata više. Uvozili smo i zamrznute maline, borovnice, jagode, ribizle, ali i sveže jabuke. Voće nam stiže iz Grčke, Španije, Turske, Argentine, Južne Afrike, Ekvadora, Kolumbije, Kostarike.

Hladnjačari su već nude niže cene za otkup ovogodišnjeg roda maline koji će biti do 40 odsto manji u odnosu na 2021. godinu. Lanjska suša i loš sadni materijal uzimaju danak, pa je stanje u malinjacima daleko od dobrog. I dok pojedini voćari, naročito planinski delovi oko Ivanjice i Arilja, pokušavaju da saniraju štetu od grada, deo hladnjačara je izašao sa otkupnom cenom od 350 do 400 dinara za kilogram. Iz Asocijacije malinara Srbije poručuju da je cena koja bi pokrila sve troškove primarnih proizvođača – 700 dinara za kilogram „crvenog“ zlata.

Neke hladnjače planiraju da krenu sa tom cenom, od 350 do 400 dinara, ali oni ne obilaze terene i ne znaju kakvo je stanje sa malinom, navodi Dobrivoj Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije. Ovo što može golim okom da se vidi, sigurno će dati manji rod za nekih 30 do 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je bilo oko 50.000 tona. Malinjaci nisu baš u dobroj kondiciji. On mora da bude takav da se ne vidi čovek u drugom redu, a sada kroz ceo malinjak možete da gledate. I po tome se vidi da će biti manje nego prošle godine. Kako objašnjava Radović, izvoznici i hladnjačari ne treba sa poljoprivrednim proizvođačima da sklapaju ugovore koji će svima ići na štetu, jer malina nema. To je činjenica. Uz to, malinari duguju količine još iz 2019.

– I na ovih 15.000 hektara na koliko ima zasada, kvalitetne maline ima svega pet odsto, ostalo su loše, ističe Radović. Nema veze koja je sorta. Prošle godine nije bila loša cena, ali je sada sve poskupelo od 100 do 300 odsto. Repromaterijal, energenti, hemija za agrotehničke mere, gorivo. Deo malinara u Srbiji trenutno pokušava da sanira štetu od grada. U planinskim delovima, uništen je deo rodnih grančica, dok je u dolini pala lepa kiša.

Skandinavci hoće da otkupe rod!

Sрбија je I do sada malinu izvozila u Rusiju svega nekih sedam do 10 odsto od ukupnog roda. Zahvaljujući ministarstvu poljoprivrede, ističe Radović, ovo voće sada stiže do rafova radnji u Skandinaviji ali i Japanu. Skandinavci zovu i kažu da žele da otkupe sav ovogodišnji rod maline, objašnjavaju proizvođači malina.Imaju novac, gorivo, zlato, ali ne i hranu. Malinari kažu da je s jedne strane ta inflacija dobra za naše izvoznike i naše proizvođače, a nije dobra za kupce, i naglasio da „jednostavno živimo u takvom trenutku”.Crveno zlato, koga smo imali 2021. godine manje u tonama, prodali smo u svetu za 426 miliona dolara. Za prvih sedam meseci ove 2022. godine izvezla maline u vrednosti od skoro 300 miliona evra. To je za oko 50 miliona evra više nego u 2021. godini. Ipak, količine koje izvozimo se smanjuju. Tako smo lane, u inostranstvo prodali, 66.000, a ove praktično 44.000 tona malina.

Sve to najbolje pokazuje koliko je visoka cena ovog voća na svetskim tržištima, ali i da pada standard građana u svetu, čim se manje kupuje. Sada idu i novogodišnji praznici kada je izvoz veći i kada su rezultati još bolji. Praktično, ono što zovu uvezena inflacija, zastupljeno je i kod nas. S jedne strane ta inflacija je dobra za naše izvoznike i proizvođače, a nije dobra za kupce, jednostavno živimo u takvom trenutku Kada je reč o đubrivu i nestašici, naša zemlja ima sreće da je obezbedila dovoljne količine za predstojeću jesenju setvu.

Istorija gajenja maline

U antičkim vremenima malina je bila poznata u Evropi kod svih naroda, čije su plodove brali po šumama i koristili za jelo i kao lek. Prvi istorijski zapisi o malini se vezuju u vreme Rimskog carstva, gde na početku nove ere Plinije Stariji navodi da malina obilno raste na planini Idi u Grčkoj (u Maloj Aziji, nedaleko od Troje), po kojoj je crvena malina i dobila ime Rubus idaeus L. Prvi pisani podatak koji potiče iz Rusije, u vreme Jurija Vladimiroviča – Dulguskog (1090—1157) osnivača Moskve, navodi da u okolini tog grada postoje neprohodni malinjaci. Malina je prvi put počela da se gaji u pojedinim vrtovima u Engleskoj 1548. godine. Ova zemlјa je u narednom periodu postala centar vrtlarstva nakon čega su ostali brojni pisani podaci o malini. Luzon u knjizi „Novi voćnjak i vrt“ iz 1618. objavlјuje sliku vrta u kome se nalazi i malina. Perkinson u knjizi „Raj u sunčanom zemalјskom raju“ iz 1629. celo prvo poglavlјe posvećuje malini, a navodi i dve vrste, crvenu i belu. Lengli u knjizi iz 1729. opisuje tri vrste, belu, crvenu i purpurnu, a do kraja 18. veka malina se spominje u knjigama kod brojnih autora o vrtovima. Londonsko hortikulturno društvo objavlјuje „Katalog voćaka“ 1826. godine koje sadrži 23 poznate vrste. U Ist Molingu u Engleskoj u 20. veku stvorene su mnoge sorte: moling eksploit, moling džul, moling promis i dr. U Severnoj Americi rasadničar V. Prins iz države Nјujork pominje 1771. tri sorte: belu, crvenu englesku i crvenu američku, a njegov sin V. R. Prins, 1832, čak 18 sorti. Dr V. D. Brikle (1799—1863) stvorio je mnoge nove sorte maline, a E. S. Fuler u svojoj knjizi „Jagodasto voće“ iz 1867. godine daje podsticaj za stvaranje prerađivačke industrije jagodastog voća. U eksperimentalnim centrima SAD u 20. veku stvorene su mnoge sorte: vilamet, kenbi, september, miker, heritejdž, pjualop, maski i dr. U Rusiji Cinger je objavio knjigu „Detalјno uputstvo o gajenju voćaka u našem severnom klimatu“ 1803. godine u Rigi u kojoj spominje malinu, a potom 1829. objavlјuje knjigu u kojoj spominje tri sorte maline. U 20. veku u Rusiji, stvorene su brojne nove sorte u Vsejuznom institutu rastenivodstva – VIR.

U Srbiji malina je počela da se gaji 1880. godine kao ukrasna baštenska bilјka. Robna proizvodnja malineu Srbiji počinje oko 1920. godine, kada se određuju malinarska područja Valјeva i Čačka za potrebe lokalnog tržišta. Na području Valјeva gajenje maline je prvo počelo u rejonu sela Bukovice i Zlatarića, a plod maline se koristio za slatko, sirup i pulpu. Vodeća sorta u ovom kraju u prvom periodu bila valјevska (marlboro), da bi je zamenile moling promis i moling eksploit, a krajem 20. i početkom 21. veka vodeća sorta je vilamet. Na severnim padinama planine Jelice, u području Čačka, vodeća sorta u prvom periodu postaje jelička, da bi je zamenila valјevska, a potom moling promis i moling eksploit, a krajem 20. veka vodeća sorta postaje vilamet. U Srbiji, u drugoj polovini 20. veka, Institut za voćarstvo u Čačku doprineo je uvođenju novih i kvalitetnih sorti maline, a stručnjaci iz ovog instituta su stvorili tri nove sorte crvene maline: gradinu, krupnu dvorodnu i podgorinu.

 Krajem 20. veka vodeći malinarski krajevi su:

• Valјevski – Podgorina i Pocerina;
• Šabački – Krupanj, Loznica i Bajina Bašta;
• Kosjerićki – pravac Povlen – Varda;
• Požeški – okolina Požege;
• Arilјski – okolina Arilјa;
• Ivanjički – Ivanjica, Kaona, Kotraža i Guča;
• Čačanski – Čačak i Kablar sa okolinom;
• Kralјevički – Kralјevo i Dragačevo sa okolinom;
• Leskovački – brdsko-planinski kraj.

Od 17. veka do danas u svetu je stvoreno više od 1000 sorti crvene, crne i purpurne maline.

Jedne od najznačajnijih ekonomskih plemenitih sorti maline su:

• Moling eksploit (Malling Exploit) je stvoren ukrštanjem 1937. godine od roditelјa njuborga X Seedling 30/8. Selekcionar dr N. H. Grub iz Ist Molinga u Velikoj Britaniji.
• Moling promis (Malling Promise) je stvoren ukrštanjem 1937. godine od roditelјa njuborga X Seedling 30/8. Selekcionar dr N. H. Grub iz Ist Molinga u Velikoj Britaniji.
• Vilamet (Willamette) je stvoren ukrštanjem 1942. od roditelјa njuborg X lojd džordž. Selekcionar dr G. F. Valdo sa Univerziteta u Korvalisu, Oregon, SAD.
• Gradina je stvorena ukrštanjem 1962. od roditelјa moling eksploit X rubin. Selekcionari dr P. D. Mišić, inž. V. Ž. Bugarčić i dr M. B. Tešić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, Srbija (tada u SFRJ)
•  

Izbor zemlјišta, sadnica i tehnologija gajenja

U Srbiji plemenite sorte najbolјe uspevaju od 400 do 800 metara nadmorske visine. Malina kao višegodišnja kultura ostaje na jednom mestu više od 10 godina zato je važno da se izabere pogodno mesto za sadnju. Malina se najbolјe gaji na mestu koje je blago nagnuto, dobro osvetlјeno i koje nije izloženo jakim vetrovima, na ravnom tlu sadnja maline se vrši izduzanjem na gredice (leje). Mesto za sadnju se bira i na osnovu mogućnosti navodnjavanja zasada, pogotovo u nižim predelima koji imaju manje padavina, jer malina je bilјka koja traži vlagu. Preporučuje se da mesto za podizanje novog malinjaka bude dovolјno udalјeno od drugih malinjaka zbog opasnosti od širenja bolesti iz starih zaraženih zasada. Najbolјe zemlјište za gajenje maline su gajnjače, potom šumske krčevine i rečni nanosi (aluvijumi). Malini najviše odgovara zemlјište čiji je pH oko 6. Zbog toga pre sadnje treba izvršiti analizu zemlјišta. Izbor sorte maline za sadnju se ne vrši na osnovu napadnih reklama u pisanim i elektronskim medijima već na osnovu zastuplјenosti određene sorte u malinarskom području. U Srbiji je na početku 21. veka najzastuplјenija sorta, oko 90 odsto, vilamet.

Po pitanju sadnog materijala, na početku 21. veka, u Srbiji vlada opšti javašluk zbog čega treba biti naročito oprezan. Izbor sadnica, poput izbora mesta i zemlјišta za sadnju, je od prvorazrednog značaja. Sadnice se poručuju od odgovornog pravnog lica sa sertifikatom, dobrom reputacijom i tradicijom u proizvodnji sadnica iz posebnih matičnjaka maline, koji su podignuti od sortnog i zdravog ishodnog materijala. Sadni materijal mora biti izuzetnog kvaliteta i mora posedovati atest kojim se garantuje sortna čistoća i potpuna zdravstvena ispravnost sadnica, jer kod legalne ustanove koja proizvodi sadni materijal, sortnost ishodnog materijala utvrđuju pomolozi na osnovu odgovarajućih ispitivanja a zdravstveno stanje ishodnog materijala utvrđuju fitopatolozi odgovarajućim testiranjem

Plodovi maline su slatkokiseli, vrlo ukusni, aromatični i lako svarlјivi. Malina je desertno voće, a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za preradu: sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko, džem, marmeladu, sladoled, kandirano voće, malinu u prahu i pulpu.

List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplјe kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje obolјenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe ulazi u sastav mešavina za prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.U mnogim zemlјama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj industriji. U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovlјeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih obolјenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.                                                       (Autor je analitičar i publicista