КУЋЕ НА СЕЛУ: Пола милијарде динара за 500 кућа!

„Пола милијарде динара за још пет стотина кућа у селима Србије“ најавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, крајем јануара 2022. Године! „Без одлагања настављамо са доделом кућа, минибусева и у одржавању сурета села“ изричит је Кркобабић након што је Влада Републике Србије, на предлог Министарства за бригу о селу, усвојила одговарајуће програме. Министар најављује да ускоро следе и програми везани за задругарство, мултифункционалне објекте – домове култура и подршку привредним активностима – „Ово је прави одговор на бројне захтеве и огромно интересовање људи који своју будућност виде у селима Србије“.

У руралним срединама живи око 40 одсто становништва Србије, док се производњом хране, односно пољопривредом бави директно око 1,4 милиона њених житеља. Они користе 3.476.000 милиоан хектара. Понајвише међу њима је оних малих производђача. То је око 217.623 пољопривредника који обрађују до два хектара земље. Они су некада радили у фабрикама, били су домаћинства која су имала плату, а додатни приход зарађивали су на њиви. Међутим, када су остали без посла у фабрикама, рад на њивама им је постало и главно занимање, већини и једини извор прихода. Покретањем акције ,,500 задруга у 5000“, циљ је да ови мали ситни произвођачи постану, робни произвођачи. То значи да уз интензивну производњу имају и тржишне вишкове хране коју могу да продају, чак и на кућном прагу.

Вредност годишње пољопривредне производње у 2020. години, када је стигла и болест Корона, била је 5,6 милијарди динара и она је имала раст од 4,6 одсто. Правих података о роду, тона и количинама у 2021. години још нема. Републички завод за статистику почетком јануара 2022. године је саопштио да је у 2021. години аграр Србије имао пад од пет одсто! Стратегија је предвиђала раст од најмање 6,1 одсто па до 9,1 одсто. Ништа од тога се није остварило. Знамо да је суша обрала добар део усева, посебно је нанела штету соји у 2021. години. Пшеница је имала добар род, чак три милиона тона. Знајући да је Србији за исхрану  народа, робне резерве и семенску пшеницу, годишње потребно око 1,55 млиона тона пшенице, то значи да ћемо јести хлеб од домаћег жита. Имали и значајне залихе пшенице старе пшенице, од око 300.000 тона, верује се да ће за извоз бити између 1,5 до два милиона тона пшенице.  Род воћа био је, просечан, од око 1,3 милиона тона. И ова култура годиошње доноси у земљу од извоза око 600 милиона долара. Цех је платио кукуруз. Очекивали смо род од око осам милиона тона, али је убрано само шест милиона тона. Значи, мање за два милиона тона од очекивања. То ће се посебно негативно одразити на извоз. Али, пошто је у Србији уништен сточни фонд, за чију исхрану је довољно око четири милиона тона кукуруза, претпоставља се да ћемо и ове 2022. године уз постојеће залихе, у свету продати око најмање два милиона тона ,,жутог злата“.

 Влада Републике Србије, наставила је да подржава акције Министарства за бригу о селу, па је  усвојила програме и за 2022. годину.

Програм доделe бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом на територији Републике Србије за 2022. годину, издвојила је 500 милиона динара, а циљ је мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село, решавањем стамбеног проблема;

Усвојила је Програм доделe бесповратних средстава за куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва на територији Републике Србије за 2022. годину.За овај програм издвојено је 120 милиона динара, а циљ је допринос решавању проблема превоза становништва у сеоским срединама;

Донет је Програм доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“ за 2022. годину  За овај програм издвојено је 43 милиона динара, а циљ је обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно – историјског наслеђа;

Министарство за бригу о селу ће у наредном периоду расписати Јавне конкурсе по овим програмима. (Б.Гулан.)