Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Stočarstvo Srbije nalazi se u velikim problemima. U BDP agrara Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 31 odsto. To je karaktersitika najnerazvijenijim zemalja u svetu. Jer, sve što je ispod 60 odsto – su nerazvijeni. Stoke je malo, ali ipak, više nego što treba Srbiji. Vlada neće ili ne može da pomogne prodaju pa se u stajama i oborima tove gubici. Istovremeno se uvozi zamrznuto svinjsko meso lošeg kvaliteta iz sveta. Samo za uvoz ovog mesa u 2019. godini potrošeno je 71, a u 2020. godini za 51 milion dolara. Sad već daleke 1990. godine kada se raspadala Jugoslavija iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa
u vrdnosti od 726 miliona dolara! To je tada pomoglo i kupovina ,,Lejland“ autobusa u Beogradu. Danas je broj svinja na nivou 1955. godine u Srbiji. Procena je da ih sad u oborima ima oko 2,5 do 2,7, miliona. Pre tri decenije, prema podacima RZS bilo ih oko 5,4 miliona. Slično stanjе je i sa celim stočarstvom. Srbija je od izvoznika mesa postala njegov uvoznik. A, da za takvo stanje nema odgovornosti odgovornih pokazuje i analiza Državne revizorske institucije, o efektivnosti poslovanja od 2016. do 2018. godine.
Branislav Gulan
U izveštaju o reviziji svrshishodnodnosti poslovanja pod nazivom ,,EFEKTIVNOST PODSTICAJA U STOČARSTVU“, pod brojem 400 – 1115/2019-04/15, od 17. decembra 2019. godine, koji je izdala DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA, između ostalog piše: ,,IAKO JE U PERIODU 2016 – 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA OKO 28 MILIJARDI DINARA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GRLA POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARSTVA“…
U izveštaju koji predstavlja knjigu od 85 strana, između otalog piše, da premije neko dobije za 30, neko za 500 dana, a neko ni ne dočeka da ih dobije… Ovo piše nakon kontole utrošenog novca u iznosu od 28 milijardi dinara, iz državnih subvencija namenjenih u tom vremenu za razvoj i podsticaje stočarstva u Srbiji. Ako se to pretvori u evre to je iznos od oko 330 miliona evra. To su ogromne pare koje nisu stigle do krajnjih potrošača, kojima su bile namenjene. Cilj je bio poboljšanje stanja u ovoj oblasti. Da jesu i da su utrošene tamo za šta su bile namenjene, danas bi imali drugačiju sliku stočarstva Srbije. Bile bi puniej staje i obori, veći izvoz. Najbolji dokaz koliko je to, je poređenje sa Agrarnim budžetom u 2021. godini, koji iznosi oko 400 miliona evra!
Agrar, otporan sektor
Srbija ima tržišta na koja izvozi viškove hrane, ali država treba to da očuva i da još poveća izvoz hrane. To je isaknuto i na drugom Nacionalnim dijalogu o prehrambenim sistemima, uključujući i poljoprivredu, ali i distribuciju hrane, uticaju poljoprivrede na ekonomiju… Ovo se kaže i u delu inicijative Ujedinjenih nacija čiji je cilj da pripreme Srbiju za globalni prehrambeni samit, koji će biti održan uskoro u Njujorku. Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoa Žakob istakla je da je poljoprivreda Srbije otporna na mnoge izazove, što se pokazalo tokom pandemije korona virusa. Ukazujući da 14 odsto zaposlenih u Srbiji radi u agraru, i da je udeo agara u BDP 7,5 odsto, Fransoa Žakob je istakla das u to brojke koje se odnose samo na agrar, bez poljoprivrednih sistema, te da je to važan ekonomski sektor na koji mora da se obrati pažnja.
Nevolje stočara
Afrička kuga, skup tov svinja, niske otkupne cene i ukupna veća proizvodnja svinjskog mesa od naših potreba, uz bespotreban uvoz svinjetine i tovljenika, razjedaju svinjarstvo – najobimniji stočarski proizvod u Srbiji. Ova grana je minule godine u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u nacionalnom proizvodu učestvovala sa 641 miliona USD, odnosno 11 odsto od ukupne bruto vrednosti i bila je odmah iza kukuruza.Premaije u poljorpvirdi Srbije su smanjene sa 5.200 dinara. Smanjeno je 1.200 dinaa regres za gorivo, pa je ostalo samo 4.000 dinara, po hektaru… Sa takvim subvencijama naši proizvođ ne mogu biti konkurentni u Evropoi. One su priemrqa radi, u Hrvaksoj 480 eva po hektaru, pa dostižu i 900 evra u EU, Srbija jedina u region nema ,,plavi dizel’’ za agrar koji je još uvek na čekanju. Trenutno je neophdono za litar dizela neophodno izdvojiti 164 dinara, asamo pre šest meseci to je bilo 152 dinara. Trenutno je gorivo najjeftiniej u Bosni i Hercegovini, dok je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori približna kao i kod nas. Predsednik Udruženja poljorpivrednioak ,,Paori’’ Miroslav Gruibanov iz Crepaje kaže, da paori traže za jesenjusenje radove koji su već počeoi bar 50 ltiara goriva po hektaru, po ceni od 100 dianra. Za iduću godinu se traže subvencije za 80 ltoiara dizuela po hektaru. Valda to mora da uradi ukoliko usitinu želi da pomogne poljorpivredniocima I podstakne proizvodnju hrane,a samim tim prerađivačkgo sektora.
Pad potrošnje svinjskog mesa u ovoj godini za 20 odsto i dvomesečni uvoz svinjetine, od po najmanje 3.200 tona, ozbiljno je uzdrmalo tovljače ovog proleća, a toj krizi, sa više od 60.000 tovljenika spremnih za isporuku, ne vidi se kraj. Ključ rešenja za nastalu krizu tovljači i država vide u intervenciji Državnih robnih rezervi, od kojih se očekuje da povuku dug od tovljača – 15.000 svinja. Ako se to i dogodi (prosces je u toku) na tržištu se neće ništa krupno desiti, izuzev što će još više stati otkup, jer će klaničari preuzete svinje koristiti za tekuće potrebe. Tako se, zapravo, sada može ozbiljno razgovarati o najmanje 60.000 tovljenika, čiji vlasnici očekuju kupce. Duže tovljenje poskupljuje tov i povećava masnoću u mesu, što klaničari svrstavaju u II klasu i umanjuju cene. A da cena može biti ispod svakog poslovnog morala, pokazao je otkup svinja po 100 din/kg (onih težih) i najčešće po 120-150 din/kg žive mere. Sa tom cenom pojedini klaničari pred sam kalendar verskih i prvomajskog praznika podigli su cene u svojim radnjama. Do sada ih za takav postupak nije prozvalo nijedno udruženje potrošača. To je dvostruka sramota! Primera radi, cena svinjskog buta povećana je za 50 do 100 dinara po kg, pa je kupce dočekala nova cena: 50-580 dinara po kilogramu.
SVINјE: Trgovci podigli cenu mesu, proizvođači ostali kratkih rukava
Cena mesa u prodavnicama je ovih dana znatno porasla, negde i 45 procenata, ali će od toga koristi, pre svega, imati trgovci. Proizvođači stoke i dalјe nisu zadovolјni jer su u vrlo teškom položaju, cene komponentni stočne hrane koje su otišle u vis nisu se vratile na period pre poskuplјenja i prognoze su da se neće ni vratiti, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS Nenad Budimović. Zbog svega što se dešava je, kako ocenjuje, teško izvesti neki zaklјučak, a pogotovo kakva kretnja možemo da očekujemo ubuduće. Prema njegovoj oceni, sada je najveći izazov da u ovakvim uslovima maksimalno očuvamo sopstvenu proizvodnju jer, kako kaže, ko to bude uspeo biće ekonomski nezavisan, objavljeno je 6. avgusta 2020. godine.
Zašto je poskupelo meso?
Ako je za proizvodnju kilograma svinjskog mesa neophodno osam kilograma kukuruza to znači da bi kilogram žive mere– svinjetine trebalo da košta najmanej 200 dinara, a on je sredijnom, ove godine bio oko 135,a danas ne prelazi 180 dianra po kilogamu!
Najnovije poskuplјenje mesa posledica je drastičnog smanjenja broja grla stoke u našoj zemlјi, kao i uvoza mesa koji je rezultat velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Evropskom unijom, da je uvoz sada nešto smanjen, zbog krize u proizvodnji svinjskog mesa, ali da još negativno utiče na domaću polјoprivredu, pa i cenu mesa u Srbiji. Na loš položaj stočarske proizvodnje a u krajnjoj situaciji i na cenu mesa, uticale su i razne bolesti, posebno kada je reč o svinjama i njihovom obolevanju od afričke svinjske kuge. U okolnostima koje smo u polјoprivredi imali poslednjih decenija najlošije su prolazili proizvođači, a od pre godinu dana došlo je i do naglog rasta cena stočne hrane. Tu se, pre svega, misli na sirovine koje ulaze u hranu za životinje kao što su kukuruz, zatim soja. To je rezultiralo nezadovolјstvom proizvođača jer je cena koštanja dostigla veoma visok nivo,a tržiste nije moglo da je prizna, kroz odgovarajuću maloprodajnu cenu. Ako je za proizvodnju kilograma svinjskog mesa neophodno osam kilograma kukuruza to bi značilo da bi kilogram žive vage svinjetine trebalo da košta oko 200 dinara, a on je mnogo manji i trenutno iznosi oko 135 dinara.
Polјoprivrednu proizvodnju karakterišu ciklusi u proizvodnji, a trenutni ciklus obeležava visoka cena stočne hrane. Zato su proizvođači počeli da smanjuju broj krmača, a kao rezultat smanjenog broja krmača jeste i smanjena proizvodnja tovlјenika, odnosno mesa. To je vrlo nepovolјan ciklus za same stočare, jer se mnogo više zarađuje na ratarskim proizvodima, kao što su kukuruz i slično, nego na proizvodnji mesa. Cene u narednom periodu neće znatnije rasti i to isklјučivo zbog slabe kupovne moći potrošača.Navodi da je prva reakcija potrošača na povećanu cenu mesa, okretanje ka drugim, jeftinijim kategorijama iste vrste mesa.To znači da onaj ko je kupovao svinjski but, kare ili krmenadle, posle poskuplјenja prelazi na plećku, a onda na rebra, dok je druga reakcija smanjivanje količine mesa koja se kupuje.
Holandski farmeri dobijaju pare da ugase farme svinja
Industrija svinja u Holandiji, jednoj od najuspešnijih zemalja u ovoj proizvodnji, smanjuje se za 6,7 odsto, odnosno za 278 farmi svinja. To je posledica oštrije politike zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. Kako prenosi portal Pigprogres, reč je o pokušaju holandskih vlasti da smanje ukupnu količinu emisije mirisa i azota u zemljištu. U početku je to bio pokušaj da se umanji neprijatan miris u blizini sela i gradova, a poslednjih godina nastoji se redukovati i ukupna emisija azota u zemljištu. Za takozvani „Svinjski uzgoj politike subvencija“ (SRV), dobrovoljni program, ukupno je na raspolaganju bilo 450 miliona evra. Dakle, farmeri su od države dobili podsticaj da ugase, odnosno smanje proizvodnju kako bi se zaštitila životna sredina. Svih 278 uzgajivača svinja već je primilo prvu uplatu od deset odsto ove subvencije. Njih 163 je već primilo drugu uplatu od 70 odsto, što znači da su svinje uništene – do sredine juna srušena je 21 farma. U početku su 502 farme izrazile interesovanje za ovaj program ali ih je dosta odustalo pa je i fond iz kojeg se dele podsticaji za gašenje svinjarske proizvodnje smanjen.
Odbrana Mačve i Srema
Ministar agrara Srbije Branislav Nedimović, kaže: Po svaku cenu branimo Mačvu, Srem i Južnu Bačku od svinjske kuge. Ministar agrara je nedavno rekao je da će država po svaku cenu od afričke kuge svinja gledati da odbrani prostore Mačve, Srema i Južne Bačke koji su glavne proizvođačke tačke u proizvodnji svinja. Što se afričke kuge svinja tiče sve je očekivano. Ni Nemačka ne može da se izbori sa afričkom kugom svinja. To je bolest od koje nema leka, ljudi nisu u opasnosti, ali jeste fond svinja, rekao je on u izjavi za Tanjug. Kako je naveo, u Srbiji su ovoj bolesti naročito je izložen granični prostor ka Bugarskoj i Rumuniji. U Rumuniji divlja ova bolest i ne mogu da je suzbiju. Mi afričku kugu svinja još uvek kontrolišemo na prostoru Istočne Srbije, nešto malo je ima u centralnoj Srbiji. Naše glavne proizvođačke tačke za svinje su Mačva, Srem i Južna Bačka. Gledaćemo po cenu svega da branimo te prostore, rekao je Nedimović. On je ocenio da ne može da razume uzgajivače svinja iz Istočne Srbije koji svinje upkos upozorenjima puštaju u šumu, a ne prestaju ni sa praksom mešanja domaćih i divljih svinja. Tako postajemo uvoznici afričke kuge svinja. Moramo da promenimo svest o ovoj bolesti koja uopšte nije za igranje, naveo je prvi čovek poljoprivrede Srbije.
Nedavna velika ponuda svinja, uglavnom prve klase, kada je reč o težini, dobar je povod da se konačno otvoreno razgovara o našoj potrošnji svinjskog mesa i ponudi tovljenika. Pondua je bial veliak ne zbog veće proizvodnej I tova, već zbog pokolja. Ako je verovati statistici, naši farmeri u ponudi imaju oko 1,4 miliona svinja u tovu, različite težine. Naše potrebe za tovljenicima se kreću između 900.000 i milion svinja, pa, zapravo, u svakom trenutku imamo višak od skoro pola miliona. Kada se ovome doda uvoz mesa različitih kategorija, pa i živih svinja, onda se može govoriti o dodatnih 250.000-400.000 tovljenika na godišnjem nivou koji nisu iz naših obora. Taj uvozni udar najviše remeti prodaju domaćih farmera i ruši cene. Pogotovo kada se otvori dobar posao za domaće klaničare – uvoz zamrznutog mesa pred isteka roka iz hladnjača EU ili kada se ponude tovljenici na koje pojedine države daju premiju ako se prodaju izvan njihove zajednice.
Dabome, sve ovo je poznato u poslovnim krugovima, ali valjane odbrane od ovih pojava nema već godinama. I da ceo slučaj postane još ozbiljniji, potrebno je reći da država podstiče prodaju tovljenika klanicama, nabavku priplodnih grla, izgradnju prerađivačkih objekata i farmi… Ko će i šta učiniti u ovom trenutku da se ovaj „gordijev” čvor preseče, nije moguće precizirati. Proizvođači tovljenika nisu u privrednom sistemu, pa čak i oni sa većom proizvodnjom, a nemaju ni poslovno udruženje koje bi ih zastupalo u pravljenju aranžmana (ugovora) sa klanicama. Tako nema ni reagovanja što pojedine klanice poodavno ne kolju žive tovljenike, već uvoze meso i bave se preradom, a klanični broj čuvaju na volšeban način. Farmeri ne govore glasno o kvalitetu mesa, a pogotovo oni sa manjom proizvodnjom su protiv utvrđivanja cene za njihove tovljenike na liniji klanja, jer znaju da ne zadovoljavaju standarde visokog kvaliteta mesa. Ima farmi koje insistiraju na ovakvom merenju, ali su one usamljene. Pravilnik koji obuhvata ovu regulativu dve godine stoji potpuno usklađen sa evropskim normama u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ceo zastoj je zbog toga što se pomenutim pravilima za ocenjivanje kvaliteta zadužuje neutralna laboratorija, kojih za sada nemamo u dovoljnom broju, a njihovo opremanje nije ni jeftino. U celom lancu problema, vezanim za svinjarstvo, izostao je kvalitetan poslovni odnos klaničara prema farmerima.
Da kojim slučajem imamo ombudsmana za hranu, naša javnost bi ovih dana bila upoznata sa krajnje gramzljivim ponašanjem pojedinih klaničara, koji su neopravdano povećali cene svinjskog, pa i junećeg mesa, za čega nisu imali nijedan razlog. Naprotiv, cene svinjetine mogle su biti u odnosu na otkupne cene svinja manje i za 30 odsto.
Reagovanje na zahtev Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice, da se povuče Zaključak o preuzimanju tovljenika kao duga prema Državnim robnim rezervama, nije još dobio rasplet. Da li će se to i dogoditi u korist farmera nakon pisma ove Unije državnom vrhu, ostaje da sačekamo, ali je sasvim sigurno, kakva god odluka da se donese svinjarstvo u Srbiji zahteva mnogo više, a to se ne rešava interventnim otkupom. Krajnje je vreme da se zna ko za koga (koju klanicu) i koliko tovi. I da konačno dođemo u situaciju da ne prozivamo i ne pritiskamo državu i za ono za čega nema alate za rešenje. Kada se plasman svinjskog mesa u NR Kinu otvori kao naš prioritet, isto kao i junećeg mesa, u Privrednoj komori Srbije i mešovitom Komitetu za saradnju naše i pomenute zemlje, onda će se znati gde smo to mi sa ove dve proizvodnje. Drugih šansi mi nemamo, jer EU zbog klasične svinjske kuge (koje više nema u Srbiji) ne želi naše sveže meso, za koje ne postoje carinska opterećenja u izvozu za razliku od izvoza junećeg mesa.
Ako se, dakle, saberu naše proizvodne mogućnosti i stvarni kupci, doći ćemo i do odgovora da li naše svinjarstvo ima ili nema šansu? Zamislite, koliko je sada ova priča jadna u odnosu na tvrdnje nekih dobrih poznavaoca svinjarstva u Srbiji koji tvrde da su naši proizvodni i prodajni kapaciteti 10 miliona tovljenika godišnje. Hajdemo redom, prodajmo prvo ovaj godišnji višak od najmanje 500.000 tovljenika i omogućimo da najmanje 10.000 gazdinstava pošteno živi od ovog posla, a ne samo desetak moćnih klaničara, prema kojima se prelivaju i podsticaji koje država od poreskih obveznika ulaže u ovu stočarsku proizvodnju, javio je Tanjug 28. jula 2021. godine.
***
Šta je to Unija poljoprivrednika predložila i šta očekuje od državnog vrha:
Povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu, koje je pred totalnim uništenjem, a na zahtev naših članova, poljoprivrednih gazdinstava sa područja 18 opština u Republici Srbiji, obraćamo Vam se sa zahtevom u nastavku teksta:
1. Da Vlada Republike Srbije hitno poništi zaključke kojima se omogućava povlačenje 15.000 tovnih svinja od skladištara Republičke direkcije za robne rezerve (u nastavku teksta RDRR), u trenutku kada na tržištu imamo viška 90.000 tovnih svinja koje nemamo kome da prodamo;
2. Da Vlada Republike Srbije stopira svaki dalji uvoz živih svinja i svinjskog mesa neizdavanjem dozvola za uvoz;
3. Da Vlada Republike Srbije pod hitno preko RDRR izvrši otkup najmanje 30.000 tovnih svinja prve klase po ceni od 210 dinara za kilogram kako bi na taj način pokrenula tržište;
4. Da Vlada Republike Srbije imenuje ombudsmana za hranu;
5. Da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa EU;
Obrazloženje za navedene zahteve
Izuzetno loša procena Ministarstva poljoprivrede da budu glavni inicijatori povlačenja 15.000 tovnih svinja od skladištara RDRR u situaciji kada se na našem tržištu nudi oko 90.000 viškova utovljenih svinja (mimo RDRR) je neprihvatljiva i preti da u potpunosti uništi tov svinja u Srbiji, a tovljače dovede do bankrota. Ako uzmemo u obzir nekontrolisani uvoz svinja i svinjskog mesa i da je od početka ove godine do sredine godine uvezeno više od 150.000 tovljenika, a samo za zadnje dve nedelje, pred vaskršnje praznike uvezeno je oko 3.500 tona svinjskog mesa lošeg kvaliteta iz EU gde hara afrička kuga svinja je dovelo tovno svinjarstvo do kolapsa u Srbiji. Setimo se samo prošlohj vrfemena. Nije davno bilo kada je u oborima bilo više od pet miliona tovljenika, a danas se to prepolovilo i dalje se smanjuje.
Kome to sve odgovara sem uvozničkom lobiju i njihovim mentorima iz pojedinih ministarstava? Vrhunac drskosti i bahatosti je inicijativa i zaključak da se klaničarima da 15.000 tovnih svinja iz zaliha RDRR u razmenu za konzerve i paštete koje će klaničari vratiti RDRR kada RDRR budu zatrebale. Ovo sve znači da klaničari i dalje ne moraju kupovati svinje na tržištu Srbije nego mogu zadržavati postojeće niske cene svinja i još više ih obarati na niže, što se dešavalo početkom godine. Tada je cena bila od 115 do 130 dinara po kilogramu žive mere. Na ovaj način su i državu preko RDRR uvukli u pljačku stočara i stanje uništenja stočnog fonda. Povrh svega klaničari su u svojim radnjama pred vaskršnje praznike bili neosnovano podigli cene svinjskog mesa na 550 dinara po kilogramu iako su kupovali žive svinje po bagatelnim cenama. Još veća drskost je što su u predlogu razmene sa RDRR bili ubacili tri klanice koje su najveći uvoznici svinja i svinjskog mesa, što je nedopustivo, tvrdi Zlatan Đurić, stoačr iz Srema.
Zbog svega gore iznetog hitno nam je neophodan interventni otkup najmanje 30.000 tovljenika da bi se pokrenulo tržište i to po ceni od minimum 210 dinara po kilogramu. Koji bi i danas jedva pokrivao proizvodne troškove svinja. Razlog za to je svakodnevni rast cena žitarica koji se neće zaustaviti jer mnoge kompanije su pokrenule kampanju ugovaranja proizvodnje žitarica i otkupa na zeleno, gde već sada iako setva nije završena za kukuruz se nudi preko 20 dinara za kilogram, a za zrno soje 85 dinara po kilogramu (bez PDV-a). Sa ovakvim cenama žitarica koje su glavni input u ishrani svinja biće neodrživa svaka proizvodnja svinja bez 2 evra po kilogramu. Na to se mora računati u narednom periodu. Sa je cena tovljeniak nešto povećana, ali kreće se po kilogramu žvie mere oko 176 dinaras.
Međutim, ni ta cena ne pokriva troškove poskupljenja stočne hrane. Sve ispod 220 dinara po kilogramu žive mere za stočare je čist tov gubitaka, kaže profesor stočarstva dr Vitomir Vidović. Nije li nabjolji dokaz toga nedavni pokolj oko 46.000 krmača. Da su ostale u tovu mogle su da donesu 500.000 prasadi. Mi bi u oboriam trebali da imako oko 1,1 milona krmača, a sad je to simbolično, možda 200.000 u oborima.
Na sve ove probleme možemo dodati i pandemiju Kovid-19 koja je jednim delom uticala na smanjenje potrošnje svinjskog mesa. Zbog gore navedenih problema neophodno je da Vlada Republike Srbije što pre imenuje obudsmana za hrana da ne bi više dolazili u ovakvu situaciju. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU mora biti hitno preispitan jer štete koje od njih imamo su više nedopustive, kao i nekontrolisani uvoz što dovodi u pitanje prehrambenu i zdravstvenu bezbednost nacije.
U nadi da ćete uvažiti naše probleme i načine za njihovo prevazilaženje, spremni smo i mi da damo svoj podsticaj i doprinos” – piše u zahtevu, koji je potpisao Zlatan Đurić, predsednik izvršnog odbora Unije poljoprivrednih proizvođača iz Srema.
Klanice za preuzimanje tovljenika od Robnih rezervi
Republička direkcija ya robne rezerve objavila je spisk klanica koje su izabrane na osnovu Javnog poziva za klanje i preradu tovnih svinja vlasništvo Direkcije. Ovaj poziv objavljen je na sajtu Republičke direkcije za robne rezerve 21.04.2021. godine.
– IM MATIJEVIĆ DOO, NOVI SAD;
– SZTR ,,ĐURĐEVIĆ“ PEĆINCI;
– BIG TRADE DOO, NOVI SAD;
– MI ,,KOSANOVIĆ“ DOO, SREMSKA MITROVICA;
– JUHOR EKSPORT AD, JAGODINA i
– BIG BUL FUDS DOO, BAČINCI;
Afrička kuga, bolest sendviča
Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i mi smo je primenjivcali dugi niz godina. Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo kmplikovanija, to je ,,bolest sendviča“ jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama, kaže prof dr Dejan Krnjaić. Treba istaći da bolest nije zoonoza, tj, ne može da prouzrokuje infekciju kod lјudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlјe svinje, ali i ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina. Pored toga sumnja se i na transportna sredstva, zaraženu hranu, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar to što je u delu Ruumunije pogođenom ovom bolešću, zabranjen i lov na divlјe svinje. Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševiam životinja. Tako se brzuo raširio, prema pribaltičkim zemlјama i u Polјskoj, gde ima mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima. Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organicazija, kako navodi Miloš Milovanović, predstavnik FAO u Srbiji, radi se o virusnom, veoma kontagioznom obolјenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoralgične groznice. Obolјenje se pojavlјuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje je u riziku od pojave afričke kuge svinja. Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolјa strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalјe slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem pobolјšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i pobolјšanja biosigurnosti.
Rast cena svinjskog mesa u Kini: Cene svinjskog mesa u Kini zabeležile su u novembru 2019. godine skok od čak 110 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine, gurajući inflaciju u toj zemlјi na najviši nivo u posledNјih osam godina, pokazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku. U oktobru su cene svinjetine u Kini bile iše za 101 odsto u odnosu na godinu ranije. Prema statističkim podacima, potrošačka inflacija u Kini iznosila je u novembru 2019. Godine 4,5 odsto na godišnjem nivou, dok su proizvođačke cene pale u istom mesecu za 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Afrička kuga svinja desetkovala je svinjski fond Kine od prošle godine i poremetila snabdevanje ovom osnovnom vrstom mesa u kineskoj ishrani. Kina je, inače, najveći svetski potrošač svinjetine.
GOVEDARSTVO: Tri dinara ne spašava farme!
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će država povećati premiju za mleko za tri dinara, sa sedam na deset i da je to jedna od mera koje će biti donete u cilju podrške proizvodjačima mleka. Proizvođači mleka ocenili su da najava o povećanju premije za mleko za tri dinara po litru, sa sedam na deset dinara, neće zaustaviti rasprodaju krava.Najteža situacija je u govedarstvu, odnsono sad u proizvodnji mleka. Zahvaljujući poboljašnju rasnog sastava proivzodnja se zadržava na na nivou od oko 1,4 do 1,5 milijardi litara u Srbiji. Međutim, u legalnhim tokovima je samo 800 miliona litara mleka. Ostalo je u sivim tokovima, oko 100 litara popije sve manji broj prasića. Jer, stoačri u nedostatku sve skuplje rhane, sa mlekom hrane prasiće. hrane se sa njim prasići jer je sve skluplja stočna. Farme prvo gase oni koji nemaju sopstvenu proizvdonjuu hrane za stoku.
Mleko se, kažu, prodaje za oko 37-38 dinara po litru, a prosečni troškovi proizvodnje su oko 56 dinara. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije, Vasa Džigurski, ocenjuje situaciju u mlekarstvu kao „neodrživu“ i upozorava da će veliki broj profesionalnih farmera prestati sa proizvodnjom. Rešenje je da vlasnici mlekara plate mleko po ceni od oko 54 dinara po litru zajedno sa premijom, kaže Džigurski.
Vlasnik farme krava iz okoline Kruševca Goran Stojanović rekao je za Betu da rasprodaje farmu od 23 krave jer je problem sa jeftinim mlekom trebalo rešavati pre nego što ta proizvodnja finansijski potpuno ne uništi poljoprivrednike koji se njome bave. „Od 23 krave do sada sam prodao 13 i prodaću sve do jedne jer nema vajde od tog rada, a povećanje premije za tri dinara je kasno stiglo“, rekao je Stojanović. Dodao je da je „cena mleka nikakva, a premiju za ovu godinu još nije dobio“.
Vlasnik farme iz Velikog Šiljegovca Radovan Ignjatović rekao je da je povećanje premije od tri dinara po litru dobrodošla pomoć posle šest godina koliko država nije povećavala tu vrstu finansijske podrške, kada bi i mlekare podigle otkupnu cenu za još deset dinara. „Sve je poskupelo i povećanje premije od tri dinara značilo bi nam da smanjimo gubitke kada bi i mlekare podigle otkupnu cenu bar deset dinara, ali su mi u mlekari Ekomlek, kojoj prodajem mleko, rekli da mogu da podignu otkupnu cenu za dva dinara, a to je smešno“, rekao je Ignjatović. On je rekao da je sve poskupelo, od nafte do stočne hrane i da je sojina sačma koja je neophodna za koncentrate sa 60 dinara po kilogramu prošle godine poskupela ove godine na 110 dinara. Dodao je da za ovu godinu još nije dobio premiju koja se isplaćuje kvartalno i da za dva kvartala potražuje oko 300.000 dinara. Radomir Miladinović je rekao da jedino što ga sprečava da rasproda stočni fond su krediti koje je uzeo, pa novac koji dobije od mleka preusmerava u banku bez mogućnosti da zadrži deo kako bi naplatio rad. Po rečima vlasnika farme od 40 krava Miladinovića litar mleka košta 36-37 dinara, malo više od kilograma kukuruza, a da ima proizvodjača koji ga prodaju i za 25 dinara po litru. „Povećanje premije za tri dinara bi značilo proizvodjačima kada bi sada i mlekare podigle otkupnu cenu na bar 50 dinara po litru“, rekao je Miladinović.
Pandemija virusa korona negativno je uticala na sektor stočarstva, koji od početka godine beleži pad proizvodnje, prodaje i izvoza, zbog čega su potrebne hitne mere, saopštila je Privredna komora Srbije. Određivanje minimalne otkupne cene sirovog mleka, poreske olakšice, kao i pravo prečeg zakupa zemljišta, neke su od hitnih mera koje traže proizvođači, kako bi se očuvala isplativost proizvodnje i zaštitila ova strateška grana poljoprivrede.
Uvoz guši domaće stočarstvo
Kako je istaknuto na sednici odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, potrebno je da nadležna ministarstva usvoje nove, ali i ranije inicijative komore i njenih članica, sa ciljem da se očuvaju sektori mlekarstva, svinjarstva, govedarstva, živinarstva, ribarstva… Pandemija je uticala na proizvodnju u stočarskom sektoru, poskupela je hrana za životinje i znatno su povećani drugi troškovi, što je dovelo u pitanje rentabilnost domaće proizvodnje, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, Nenad Budimović. Spoljnotrgovinska razmena stočarskih proizvoda u ovoj godini beleži negativan bilans od 51 milion evra u prvoj polovini 2021. godine. Uvoz mleka i mlečnih proizvoda za šest meseci iznosi 51,9 miliona evra, a izvoz 39,3 miliona evra. To ukazuje na to da uvoz guši domaće stgočarstvo.
Kako je navedeno, predstavnici Ministarstva poljoprivrede su najavili da će vlada uskoro usvojiti uredbu o povećanju premije za mleko, što će biti značajno za oko 18.000 poljoprivrednih proizvođača, kao i da se radi na uvođenju sektorskog standarda za obeležavanje porekla domaćeg mesa. Na sednici je predloženo i da se nadležnima upute inicijative, da se razlika u ceni žitarica koje su proizvedene u Srbiji izjednači sa cenama na svetskoj berzi, ribarima dozvoli izvoz šaranske ribe u EU, omogući jednak tretman na tržištu svih proizvođača meda i pristup fondovima. Suša i visoke temperature i ove godine su smanjile količinu trave na pašnjacima u Vojvodini. Udruženja ovčara i stočara očekuju da se donese propis o upravljanju pašnjacima, kako bi se mogli navodnjavati i održavati. To je bila i jedna od tema „Dana stočara“ u selu Čurug. Filip Ćosić iz Ravnog Sela ima 450 ovaca za koje sam proizvodi hranu. Problem je što nema dovoljno svoje zemlje, a na zakup državnog zemljišta ne može sa sigurnošću da računa. „Mi smo pre dve godine dobili 16 posto od površina koje su nama sledovale. Dobili smo po dva – tri hektara, a sledovalo je dvadeset. Tako da dobijemo dosta neradivog zemljišta, znači u koje ne možeš da uđeš. To je šipražje neko, gde ne može jednostavno. Mi kad se žalimo oni kažu da okrčimo a tu za godinu dana da okrčimo to se nama ne isplati“, objašnjava Filip Ćosić iz Ravnog Sela. „Da se navodnjavaju, da se zasejavaju plemenitije kulture trava, jednostavno onda bi taj pašnjak mogao da da mnogo više hrane. Naši pašnjaci pogotovo u Vojvodini čim dođe polovina juna oni su završili, oni su izgoreli“, objašnjava Zoran Gojić iz Udruženja stočara Čuruga.
Za oko 700 ovaca koliko trenutno gaji, Svetozaru Murgaškom treba oko 30.000 bala sena. „Ja sad kosim pored puta. Meni je stalno kosačica zakačena za traktor ili grablje. I tako stalno kosim i nikako najamit hrane“, kaže Svetozar Murgaški iz Čeneja. Osim stočne hrane koja se proizvodi na njivama i pašnjaci mogu više da se koriste. U udruženju ovčara u Čurugu smatraju da pašnjaci najbolje održavaju sami stočari udruženi u Pašnjački odbor. Postoji više agrotehničkih mera kojima bi pašnjaci bili isplativi tokom cele godine.Sa boljom ispašom stekli bi se uslovi i za povećanje stada, smatraju u Udruženju ovčara „Bikara“ iz Vrbasa.“Sa veštačkom oplodnjom nikada nećemo dobiti jedno jagnje. Dobićete dva, tri ili četiri. Znači, povećavamo broj jaganjaca. Kad povećamo broj jaganjaca, povećaćemo broj ovaca“, kaže predednik uruženja ,,Bikara’’ Vladimir Kankaraš, vlasnik farme koza.
Ministarstvo poljoprivrede je najavljivalo je da će popisati sve pašnjake. U Vojvodini prema podacima iz 2012. ima 120.000 hektara pašnjaka, a svega na nekoliko lokacija su samoodrživi, što znači da se mogu koristiti tokom celog leta. Predložili su, takođe, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da hitno sačini analizu o troškovima proizvodnje, prodajnim cenama i tržištu junadi, jer postojeće otkupne cene, iako su visoke, ne garantuju pozitivno poslovanje niti obnovu tova, a što klaničari ne uvažavaju u formiranju otkupa. Stočari su poručili da podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u nastojanju da prema gazdinstvima u dužem vremenskom periodu ima predvidljive mere i uglavnom sa novčanim iznosima koji zadovoljavaju poljoprivrednike. „Takvu politiku očekivali su stočari i prilikom donošenja novog Agrarnog budžeta, a to će doprineti da broj priplodnih krava kvalitetnih tovnih rasa umesto sadašnjih 11.000 do 2023. bude oko 25.000. Podsticaji u ovoj grani stočarstva su bitni, jer ovi stočari jedini prihod ostvaruju od prodaje podmlatka i premija koje iznose 30.000 do 40.000 dinara po grlu“, objašnjavaju stočari.
,,Kada je reč o tovnom govedarstvu, stočari predlažu da se nastavi subvencionisanje nabavke kvalitetnih priplodnih grla sa odloženim plaćanjem i sa učešćem gazdinstava u iznosu od 30 odsto (20+10), ali i da se umanje i visoke cene za usluge (analize) koju pojedini stočarski instituti primenjuju prema uvoznicima. Predlažemo da Ministarstvo otvori mogućnost da u uvozu kvalitetnih priplodnih grla učestvuje više inostranih ili domaćih kompanija, kao i da se ostvari veća kontrola u proveri kvaliteta grla koja preuzumaju naši farmeri’’, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja tovnih stočara u Srbiji.
Ove, 2021. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je za april više zakonskih razmatranja iz ovog sektora, ali se to nije još dogodilo. Neki od zakona su poodavno potrebni u našoj poljoprivredi, a naročito zakon o prometu poljoprivrednih proizvoda, novi zakon o stočarstvu, kao i zakon o poljoprivrednom zemljištu. Da li će biti dovoljno vremena i za donošenje zakona o poljoprivrednim gazdinstvima, kao i zakona o semenarstvu, jer su za april 2022. godine najavljeni izbori, nije moguće predvideti.Ipak, stočari poručuju da, smatraju da je moguća izmena zakona o ministarstvima i da se tom dopunom unesu dve novine: osnivanje uprave za stočarstvo pri ministarstvu poljoprivrede i ombudsmana za hranu. Udruženje smatra da bi ovim izmenama bila znatno povećana efikasnost u celom sektoru stočarstva i prometu hrane.
Nestaliu pašnjaci
Situacija oko korišćenja i zaštite pašnjaka je nezadovoljavajuća. U Vojvodini su smanjene površine pod pašnjacima za oko 30.000 hektara, a postoji napad na pašnjake da se pretvore u oranice pa će te „nestale” površine biti i veće, upozoravaju stočari.
| „Pandemija Korona virusa uticala je na proizvodnju u stočarskom sektoru, poskupela je hrana za životinje i znatno su povećani drugi troškovi, što je dovelo u pitanje rentabilnost domaće proizvodnje“, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su najavili da će vlada uskoro usvojiti uredbu o povećanju premije za mleko što će biti značajno za oko 18.000 poljoprivrednih proizvođača, kao i da se radi na uvođenju sektorskog standarda za obeležavanje porekla domaćeg mesa. Na sednici je predloženo i da se nadležnima upute inicijative, da se razlika u ceni žitarica koje su proizvedene u Srbiji izjednači sa cenama na svetskoj berzi, ribarima dozvoli izvoz šaranske ribe u EU, omogući jednak tretman na tržištu svih proizvođača meda i pristup fondovima. |
Pokolj stoke
Da sada stoka nestaje brže nego do sad (protekle tri decenije to je bilo dva do tri odsto godišnje), najbolji dokaz je selo Mošorin u Vojvodini. To je bilo naime, jedino mesto u Srbiji koje je imalo više stoke nego ljudi. Poslednji pokolji i rasprodaja stoke to suda demantuju! JeUzrok je ne4adekvatgna agroekonomsla politika, suša i nedsotatak skupe stočen hrane. To stočare vodi u gubitke.
(Autor je analitičar i publicista)