KRIZA STOČARSTVA SRBIJE: Neće biti nestašice junećeg mesa!

Kriza stočarstva najveća je za poslednjih pola veka. Ipak, potrošači neće doživeti nestašicu junećeg mesa, iako je više od 3.000 tovlјača odustalo od ovog posla. Mesare su pune od uvoza i pokolјa na domaćim farmama, zbog čijeg gašenja je bez posla ostalo oko 150.000 radnika u Srbiji, koje se posle toga gase

Broj junadi u tovu u Srbiji, naspram istog perioda u prošloj godini manji je za oko 60 odsto, ali je i ta ponuda dovolјna za potrebe klanične industrije i domaćih potrošača. Do smanjenja junadi u tovu došlo je zbog većih troškova tova, smanjene proizvodnje hrane, a, pre svega, neodgovarajućih otkupnih cena. Domaći klaničari godišnje kupe i pripreme za prodaju 86.000-90.000 žive junadi. Procenjuje se da je taj broj i nešto veći zbog nelegalnog klanja i neevidentirane prodaje. Potrošnja junećeg mesa u Srbiji, bez razlike na vremenski period, godinama se ne menja i iznosi četiri kilograma po stanovniku. Novosadsko Udruženje „Agroprofit”, koje okuplјa uzgajivače tovnih rasa goveda iz cele Srbije, posle niza dobijenih informacija razmatralo je situaciju u ovom delu stočarske proizvodnje, koja se nalazi na najnižem nivu za poslednjih pola veka.

Čedomir Keco, predsednik Udruženja, kaže da potrošači u Srbiji neće doživeti nestašicu junećeg mesa, iako je više od 3.000 tovlјača odustalo od ovog posla.

Sve bi bilo daleko bolјe da klaničari farmere prihvataju kao partnere u poslu, a događa se suprotno. Na njih gledaju samo kao dobavlјače sirovina, isto  kao i brojni nakupci, kaže Keco i navodi primer:

,,Kako drugačije objasniti da klaničari – mesari od jednog zaklanog i prodatog juneta zarađuju od 40.000-60.000 dinara,  a da farmeru nude priču o gubitku u poslu ili kažu „jedva se pokrivamo”. Svi klaničari naspram svojih prodajnih cena danas kvalitetno june mogu da plate proizvođaču do 3,2 evra po kilogramu,  što je za tovlјača isplativa cena, a ne 2,8 evra ili manje. Pogledajte cenu: juneći but bez kosti 1.200-1.300 dinara po kilogramu. Sve je jasno, jer june od 500 kilograma ima 49-50 odsto mesa prve klase. Zbog umanjenih cena sada nemamo dovolјno junadi ni za izvoz. Hilјade krava je završilo u klaničnoj preradi ili je prodato pod nazivom „junetina”. Ako u ovoj godini budemo imali ukupno 360.000 telenja, moći ćemo krenuti lakše u obnovu govedarstva. U suprotnom, učešće stočarstva u polјoprivrednoj proizvodnji doživeće pad na 25 odsto, što će nas svrstati u još manje agrarno razvijenu zemlјu. O pokolјu stoek najbilјi dokazi su da nemamo dovolјno mleka.  Neće ga ni biti ako s ene bude više uvozilo. Bude ga dovollјno, ali u prahu, a to je bacanje prašine u oči potrošačim“, smatra Keco.

Udruženje „Agroprofit” će novu vladu i kabinet ministra polјoprivrede dočekati sa nizom predloga održivih i korisnih mera, bez značajno većeg izdvajanja u tovnom govedarstvu. U ovom Udruženju očekuju da će se već u novom Zakonu o ministarstvima, prilikom formiranja kabineta  Ane Brnabić, biti uvrštena novina – Uprava za stočarstvo i Ombudsman za hranu, što kreatori agrarne politike do sada nisu uočili kao potrebu.  O ovoj inicijativi upoznat je predsednik Narodne Skupštine Srbije, kao i vodeća stranka u Parlamentu i predsednik Odbora za polјoprivredu.

Posebna radna grupa Udruženja za novog ministra pripremila je pored pomenutih mera i dva istraživanja o zloupotrebi službenog položaja i korupciji u sektoru govedarstva, ali detalјi o tome neće biti dostupni javnosti do odluke nadležnih.

Najbolјi dokaz gde se stočarstvo Srbije nalazi danas je činjencia da samo sa 29 odsto učestuvje u BDP polјoprivrede Srbije. Ili podatak za junetinu. Daleke, 1990. godine iz Srbije je u svet bilo izvezeno čak 54.440 tona, najkvalitetnijeg junećeg mesa ,,bebi bifa“. Od toga je 30.000 tona bilo iz Srbije. Sad već daleke i 1996. godine kada su delimično po prvi  put bile ukinute sankcije Srbiji njoj je bilo dozvolјeno da u EU godišnje izvozi po 8.875 tona ,,bebi bifa“. Evropski komesar za meso je početkom ovog veka boravio u Srbiji i pozvao stočare da tove junad uz garanciju da će se on zalagati da se godišnje u Srbiji kupuje najmanje po 50.000 tona ,,bebni bifa“. Međutim tadašnji kreatori agro poltike u Srbiji, znajući da nema junadi, nudili su svinjsko meso, koje nije ni tada, a nemože ni danas da se izvozi u zemlјe EU, niti može da se transportuje preko država, članica EU, izuzev ako nije prerađeno na najmanje 72 stepena. Rezultat nedekvatne agorekonomske politike u Srbiji je činjenica da su prazne staje i obori. Da se u izvoz godišnje otprema čak 100 ptua manje ,,bebi bifa“ nego pre tri decenije. To znači da se godišnje prodaje samo između 300 i 400 tona ovog najkvalitetinejg i najskuplјeg junećeg mesa. Mesare su pune samo zbog toga što se uvozi meso svih kategorija, ponajviše svinjsko, a zatim i juneće.

Tržište u naredniom veku je u Kini!

Posle pomora svinja od afričke kuge u svetu, mnogi su u Kini pronašli tržište i taj višak prodali u ovoj najmnogolјudnijoj zemlјi sveta! Primera radi,Rusija  sad završava 564 nove farme svinja. Oni su već sa milion ton izvoza mesa obetzbedili tržitše u Kini i u Vijetnamu. Dakle, u Kini su mnoge zemlјe, osim Srbije, pronašle tržište za izvoz mesa u dužem periodu. Zato je i preporuka Srbiji posebno, južnim delovima, u pet najnerazvijenijih okruga u zemlјi, gde se što pre krene u oporavak 100 sela, da se što pre obori i staje napune govedima i sa tovom svinja. Jer, tržište za naredni vek je u Kini. Srbija danas u tovu ima manje od dva miliona svinja! Daleke, 1866 godine na 1.000 stanovnika Srbija je imala čak 1.300 svinja. Istovremeno SAD su imale tek nešto više od 800. Dakle, bili smo razvijeniji od SAD! Srbija danas ima nauku i uslov da se tovi i po 18 miliona svinja godišnje. Dr Vitomir Vidović, porofesor novosadskog Polјoprivrednog fakulteta i vlasnik ogledne farme svinja i reprocentra u Rumenci kod Novog Sada.  On kao stručnjak gradi farme po celoj eks Jugoslaviji, nadzorni je organ gradnje više desetina farmi u Rusiji, ali ga nepozivaju da sa svjim receptima  obnovi stočarstvo u Srbiji! Zašto, to znaju samo oni koji vode agrarnu politiku! Rezultati takve poltiike su prazne staje i obori. Mesare su pune od uvoza i pokolјa na domaćim farmama, zbog čijeg gašenja je bez posla ostalo oko 150.000 radnika u Srbiji, koje se posle toga gase. Jer, razvijenost se meri tako da srednje razvijene zemlјe moraju imati svinja, bar koliko i stanovnika! Tek iznad toga se računa da kreću ka razvijenom svetu. A, Srbija ima 6,5 miliona stanovnika i tek po jednu svinju na svaka tri stanovnika. Danska ima 5,6 miliona žitelјa i na jednog stanovnika šest svinja!

Stočarstvo Srbije se nalazi na nivou 1910. godine. U BDP polјoprivrede učestvuje samo sa 29 odsto. To je karakteristika nerazvijenih afričkih zemalјa.U oborima je manje od dva miliona svinja što je na nivou do 1955. godine! Godišnje proizvodimo od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Trošimo po stanovnuiku od 17 do 20 kilograma godišnje ovog mesa. Više ga bude samo kad su selјaci lјuti na državu pa u znak protesta imaju pokolј. Nedavno je doneta odluka Vlade da se smanji uvoz iz susedne Hrvatske, ali da se svinje i dalјe uvoze, ponajviše iz Španije, Nemačke, Češke i Slovačke. Ukoliko ovakvo stanje u ovoj oblasti ekonomije ostane, svinjarstvo u Srbiji neće postojati. Sad je u fazi gašenja. Jer, samo u 2021. godini je bilko uvezeno 300.000 a za klanej i isto tolikoprasića za tov. Sad na kraju 21022. godine u Srbiji je samo 160.000 krmača prasilјa, a pre jedne deceniej ih je bilo  1,1 milioan. Jer, sve može da se kupi i – uveze! To se danas događaja je od 1990. godine kada je iz Srbije u EU bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 762 miliona doalra, posle do danas nije ivzezen ni gram, ovog mesa. Čak je zabranjen i transport svežeg svinjskog mesa, ako nije prerađeno na temperaturi od 72 stepena, preko držaža, članica EU. Uzroci su loša politika, sankcije, ratovi, vakcinacija… Od izvoznika Srbija je postala uvoznik tog mesa.

Ombudsman za hranu

U naprednim i agrarno razvijenim zemlјama postoji ombudsman za hranu, koji je nadležan za zaštitu primarne i prerađivačke proizvodnje, ali i potrošača. Ova institucija je, zapravo, moralno poslovni korektor u sektoru hrane. Iako postoji opravdanje za uvođenje ombudsmana u našoj zemlјi i dobri primeri u EU, ideja ne nailazi na podršku, jer je u celom sektoru previše korupcije. Najbolјi primer je uvoz svinjskog mesa u trenutku kada naši farmeri zbog niskih cena gase proizvodnju. Ili slučaj: dozvola na uvoz živih svinja 100.000 tovlјenika po potrebi klaničara. Uvoz je nastavlјen i u ovoj godini kada je samo za prva tri meseca u zemlјu uvezeno 12.769 tona zamrznutog svinjskog mesa. To je plaćeno 27 miliona dolara. Inače, te svinje, od kojih je uvezeno meso, hranile su se sa GM stočnom hranom. Kod nas je to zabranjenio, ali ne I upotrebga takvog mkesa koje trošimo.

Godina                                                        Broj svinja

1984                                                           5.492.000

1985                                                           4.238.000

1986                                                           4.086.000

1987                                                           4.066.000

1988                                                           3.165.000

1989.                                                          3.489.000

1990 do 2018            opadanje do             2.800.000

2019.                         zvanučno  do           2.700.000 

2022.                         manje od                 2.000.000

(Napomena: Od 15. decembra 2019. godine u Srbiji je posle tri decenije čekanja ukinuta  fakcinacija protiv svinjske kuge. Za kuvoz vakcina godišnje se trošilo oko 25 miliona dolara. To je koristilo jakom uvozničkom lobiju, pa nijedan ministar nije smeo to da im ukine. Konačno je to pošlo za rukom 13 ministru agrara od 2000. godine B. Nedimoviću). Međutim, i posle toga se povremeno pojavlјuje svinjska i afrička kuga (regiostrovane u blizu od 300 sela), pa nema izvoza svinjskog mesa u EU, kako je narodu obećavano. Ali, i da nema kuge, a da ima svinja za izvoz, pitanje je da li bi bili konkuretnni, jer u EU svakog trenutka postoji viška od 50 miliona svinja!)

Samo o mogućnostima!

Slično stanje je i sa govedarstvom. Statistika prikazuje da godišnje proizvodimo 76.000 tona junećeg mesa. I trošimo po stanovniku samo četiri kilogama junetien godišnje. Ta brojka je mala u odnosu na naše mogućnosti. Ali dovolјna za naše kupovne moći. U Srbiji se o rezultatima proizvodnje u celoj ekonomiji stalno govori samo o mogućnostima! Dokaz je, da je sadašnja proizvodnja u svim oblastima tek 40 odsto na nivou onog šta je bilo u Srbiji krajem devedesetih godina XX veka.

Ali, za poznavaoce prilika, proizvodnja u tom prikazanom statističkom obliku čak je i prevelika. Odnosno ogromna, jer je za toliko mesa potrebno nekoliko puta više junadi nego što ih ima u stajama Srbije. Dakle, po ovom ispada da je statistika, u ovom slučaju, samo varka brojki o prevelikoj proizvodnji, koje nema u stvarnosti. Jer, i broj goveda, prema podaciam RZS, je sredinom 2019. godine bio 878.000 grla. To je istorijski minimum u Srbiji. Prema podaciam PKS, ta brojka je sad manja za 2,3 odsto u odnosu na 2016. i 2017. godinu. Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo u tovu 12.000 junadi. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano. Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine i junetine. U tome je bilo iz Srbije 3.609 tona. Govori se da pred kraj 2022. godine u Srbiji  u tovu ima samo 10.000 junadi. Ali, ni za njihe nema kupaca.  Prosečna uvozna cena tone ovog mesa u Tursku bila je 3.959 evra po toni. Jedino je Srbiji više plaćano i to 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto više od prosečne uvozne cene). Isticano je da je meso kvalitetno, da goveda u Srbiji nisu jela GMO hranu. Sad pravih podataka o novom tovu nema. Pominje se želјa od 30.000 junadi, što znači da je izvoz pokrenuo tov. Ako je tako dobro je. To zavisi od novih vlasti i onih koji će voditi agrar.

Međutim, u Srbiji su problemi kada ima tova, jer vlasnici pričaju da nema izvoza. A, kada stranci traže junad i ,,bebi bif“  izvoznici kažu nema, pa su nudili  svinjsko meso? Koje u EU nema prođu? Stočarstvo u Srbiji je devastirano. Na početku raspada SFRJ, 1990. godine, iz Jugoslavije je u svet izvezeno 54.450 tona ,,bebi bifa“ – najkvalitetnijeg crvenog mesa. Od toga je 30.000 tona bilo iz Srbije. Samo pre pet godina komesar za meso EU je na skupu u Novom Sadu naše kreatore agrarne politike nagovarao da se u Srbiji tovi junad, ističući da će EU godišnje otkuplјivati čak 50.000 tona ,,bebi bifa’’. Oni koji vode agrar u Srbiji ostali su gluvi na to! Nudili su ono što oni nisu tražili, a to su svinje!

Evo i nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz oblasti ,,bebi bifa“ poslednjih godina. Inače, posle ukidanja sankcija Srbiji od 1996. godine, ona je dobila kontigent izvoza ,,bebi bifa’’ u EU od 8.875 tona godišnje. Nikada se tome nismo primakli. Pošto je stočarstvo devastirano (izvozi se 100 puta manje junetine godišnje!). 

Eto podataka o tome;

• U 2015. godini izvezeno je 315. tona ,,bebi bifa“;
• U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa“;
• U 2017. godini je bilo izvezeno oko 480 tona ,,bebi bifa“;
• U 2018. godini u svet je iz Srbije otpremlјeno manje od 400 tona ,,bebi bifa“;
• Do 2022. godine godišnji izvoz je bio oko 400 tona ,,bebi bifa’’;

Rezultati nerazvijenog stočarstva

Ovakvi rezultati dokaz su nerazvijenog stočarstva, koje u BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsto. To je dokaz  i – nerazvijene Srbije. Jer, za ishranu stoke godišnje se u Srbiji potroši oko četiri miliona tona kukuruza. U bolјim godinama, kada nema suše, proizvede se i do 3,5 miliona tona više. Tako se izvoznici ,,žutog zlata“ iz Srbije hvale da se zemlјa nalazi među deset zemalјa, najvećih izvoznika kukuruza u svetu. A, od kukuruza u preradi može da se dobije i 10.000 različitih proizvoda iz viših faza prerade, pa da bude znatno veći prihod nego što je to bilo 557 miliona dolara u 2021. godini.

Od izvoza kukuruza u Srbiji je u 2018. godini ostvaren prihod od 230 miliona dolara. Sa takvim potezom se razvijene zemlјe ne hvale. Mi izvozimo kukuruz, pa nam njegovi kupci sa tim kukuruzom hrane svinje, koje kasnije prodaju Srbiji. Izvozimo kukuruz kao sirovinu za hranu ili da se troši za tov stoke pa da iz nje izvozi meso.

Značajnu ulogu u svetu ima i organska proizvodnja mesa. Međutim, u Srbiji se organska hrana proizvodi samo na 0,6 odsto obradivih površina ili na oko 24.000 hektara. Godišnje se izvozilo za 37 miliona dolara. Dokaz nerazvijene Srbije je da agrar u BDP učestvuje sa blizu 10 odsto. To znači da je njegova godišnja vrednost tek nešto veća od četiri milijarde dolara!?  U Sloveniji, nekadašnjoj članici SFRJ, agrar uečstuvje samo sa jedan odsto u BDP zemlјe! Tako je u visokmorazvijenikm zemlјama. Polјoprivreda se poslednje tri i po decenije razvija po godišnjoj stopi od 0,45 odsto. Da bi se taj razvoj poreknuo potrenbo je da agrarnlјaibudžet Srbiej bude najmanje 10 odsto, koliko učestvuej i u BDP zemlјe. Ali, on je sad zakonski pet odsto, kada se nvoaca tiče stiže znatno ispod tog zakonsko nivoa.  

Osim toga mesare su pune kada stigne iz uvoza i u vreme protesta selјaka jer tada je u toku pokolј stoke, koje je sve manje u Srbiji. Jer, poslednje godine zajedničkog boravka Srbije u Jugoslaviji, Srbija je bila proizvela 650.000 tona svih vrsta mesa i trošila po jedom stanovniku 65 kilograma. Danas je ta proizvodnja svedena na oko 400.000 tona i potrošnja se kreće oko 40 kilograma. Očito je da još uvek postoji pogrešna teza onih koji vode agrar, ako nema – uvešće. Najbolјi podatak za to je činjenica da je 1990. godine u svet bilo izvezezno svinjskog mesa u vrednsoti 762 miliona. dolara. Posle toga više nikad u EU nije izvezen ni jedan gram niti se to može uskoro očekivati plasman. Razlog u vakcinacija svinja, protiv bolesti kuge, zatim sankcija, pa ratovi i danas  je prisutna afrička i svinjska kuga.

Stop jeftinoj prodaji

Udruženje „Agroprofit” je, na osnovu sakuplјenih informacija, preporučilo farmerima da svoju junad ne prodaju klaničarima niti nakupcima ispod cene od 3,10-3,20 evra po kilogsmu žive mere. Jedan broj farmera se žalio da im nakupci nisu vratili dokumentaciju na osnovu koje mogu da ostvare premiju za prodato june. Udruženje će sakupiti ove žalbe i proslediti nadležnim organima za dalјi postupak. (B.Gulan)