KRIZA STOČARSTVA I HRANE U SRBIJI: Od velesile došli do praznih obora (1.)

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće. Ono je u 2022. godinu BDP agrara Srbije učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Danas je to još manje. To je kraktareristika nerazvijenih subsaharskih zemalja.U odnosu na poslednji popis – anketu 2018. godine, drastično je manji je broj goveda, svinja i ostalog nekadašnjeg blaga, kako su zvali stoku  u selima Srbije. Dokaz velike krize je konstatacija na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije da ona više nema samodovoljnost u hrani. Konstatovano je da hitno treba vratiti, prehrambeni sektor, odnosno prerađivačku industriju u sela Srbije. Samo tako  može se vratiti pehrambena samodovoljnost u zemlji. Ali,zau to je potrebna politilka volaj i da se proivudonaj hrane postane strateška delatnost. To je i put kak bi se u Srbiji od sirovina proizvodili  artikli viših faza prerade. Uz sve to kako je konstatovano,  zadrugarstvo se nalazi u izuzetno teškoj situaciji. Da bi Srbija prehranila 6,6 miliona stanovnika, a to je za 500.000 manje  manje nego pre jedne decenije, ona mora da uvozi mnoge proizvode koje je nekad sama proizvodila i izvozila. To se, pre svega, odnosi na,svinjsko meso i prertađevine i mleko i proizvode iz njihove prerade. Svake godine se proizvodi i troši sve manje hrane koja je sve skuplja.  Dokaz velike krize je vrednost proizvodnje po hektaru od samo 1.200 evra i ukupna godišnja vrednost proizvodnje ove velike fabrike pod otvorenim nebom od najviše do sada –  5,8 milijardi evra!

Piše: Branislav GULAN

Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu treba tražiti i u tome što, agarara bniej strateška grana u  zemlji Srbijio.  Osalo su sve posledice i tretman od političkih strutkrua u zemlji. Rezutlat takvog odnosa prema poljoprivredi je činjenica da je za poslednje tri decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava.To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava! Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji prema rezultatima poslednej strategije, još uve valinde do kraja 2024. godine, je veoma skroman i iznosi samo 1,7 odsto u poslednjoj deceniji ili tek 0,17 odsto godišnje, od 2014. do 2024. godine. To je pokazalo (ne) sprovođenje poslednje Strategije razvoja poljoprivrede koje je završeno 31. jula 2024 godine. Ali pošto nije urađena nova strategija validnost ove loše je produžena do kraja 2024. godine. Loša je zbog toga što je u njoj pisalo da će se agrar godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto ili u lošijim godinama po 6,1 odsto.  Kada je to pisano znalo se da je neostarivo i da je to pisano sa lažnim i netačnim podacima, kako je to u svojoj recenziji konstatovao bivši savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji dr Koviljko Lovre, profesor Ekonoimskog fakutleta u Subotici. Zbog loše urađenog dokumenta, koji se nije mogao ostvariti u praksi, umesto strategije rasta, imali smo strategiju pada proizvodnje u agraru. Dakle, to je bio loše urađen agrarni Ustav, što je i praksa pokazala. Jer, to što je pisalo u njemu bile su samo nerealne i neostvarive želje 240 domaćih kreatora agroekonomske politike za poljoprivredu. I nerealna želja političarara i vlasti da se ona ostvari.  Za tu lošu strategiju koja je donela štetu državi u poslednjoj deceniji, njeni autori sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za te namene iz tri evropske zemlje.

Hrana se u Srbiji proizvodi na 3.257.100 hektara. To radi 508.365 gazdinstava. Poslednji popis poljoprivrede prikazao je da u 4.720 sela Srbije ima ukupno 1.150.653 lica koji se bave ovim poslom, odnosno 2,2 lica je zaposleno na svakom porodičnom gazdinstvu. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečna veličina gazdinstva je 6,4 hektara. Na ovim gazdinstvima, prema podacima RZS, danas ima oko 725.000 grla goveda, 2.25 miliona grla svinja, 1,7 miliona ovaca, a 149.558 koza, 22 miliona živine i 1,26 miliaon košnica… Na toj velikoj fabrici pod otvorenim nebom, proizvodnja po hektaru je u proseku vredna tek oko 1.200 evra. Ukupan godišnji prihod agrara u Srbiji nikad nije bio veći od 5,8 milijardi evra!

Za svinjsko meso iz uvoza trošimo dnevno 425 miliona evra!

Za uvoz svinjskog mesa u Srbiju, u proteklih devet meseci 2024. godine, dnevno smo trošili 425.185 evra i za to smo potrošili 114,8 miliona evra – najviše u regionu, kjaže presednik udruženja tovnih junadi ,,Agroprofit’’ Čedomir Keco. Prema svemu sudeći, ovaj trend nastavljen je sve do kraja 2024. godine. Za uvezeno zamrznuto svinjsko meso, od 30.148 tona pre kraja 2024. godine platili smo 101,9 miliona evra.  Ukupan uvoz svinjskog mesa jednak je preradi i potrošnji od 448.540 tovljenika, težine oko 100 kilograma, što danas predstavlja četvrtinu ukupnog broja svinja u tovu na našim farmama. Predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević kaže da je taj broj za uvezeno meso, mleko i prerađevine, još veći i da iznosi oko 1,2 miliona tovljenika.

IMAMO TRI KUGE U AGRARU SRBIJE!

Proizvodnju svinja u Srbiji poslednjih decenija uništavaju tri  kuge. Broj svinja sad je sveden na nivo koji je bio u Srbiji na nivou koji je bio posle Drugog svestskog rata! Nekadašnja zemlja svinja, Srbija, sad je na nivou da mora da uvozi svinsjko meso da bi prehranila svoje sanovništvo, koje sad godišnje po jednom žitelju godišnje troši tek oko 15 kilograma svinjskog mesa. U EU to je dvostruko više.

 U Srbiji i sad postoji:

1. POLITIČKA KUGA! Jer, se poslednjih nekoliko decenija vodi loša, odnosno neadekvatna, agroekonomska poltika, koja je dovela do uništavanja stočnog fonda. Ona ima godišnji pad od dva do tri odsto! Ponajviše u proizvodnji svinja i goveda…VLAST U ZEMLJI, LOŠIM  ODLUKAMA KOJE JE DONOSILA, DOVELA JE DA UNIŠTENI STOČNI FOND, 2022. GODINE, UČESTVUJE SAMO SA 28,1 ODSTO U BDP AGRARA… TO JE KARAKTERISTIKA NERAZVIJENIH ZEMALJA SVETA! SVE ŠTO JE ISPOD 60 ODSTO, JE NERAZVIJENO. TU SE DANAS NALAZI I SRBIJA!
2. KLASIČNA SVINJSKA…
3. AFRIČKA KUGA;

Prema podacima RZS za eutanaziranje svinja, njih 78.242 grla, država je u 2023. godini vlasnicima isplatila 3,3 milijarde dinara iz budžeta. Ova bolest je prema podacima Uprave ya veterinu, potvrđena i u toku 2024, godine, na ukupno 2.778 gazdinstava na teritoriji 53 opštine u 15 okruga. Mada se govori da je u toku smirivanje ove bolesti, ona je i dalje prisutna, pa je pred kraj 2024. godine potvrđena je u Čačku, okolini i u Sremu! Dakle, šara po Srbiji. Prema podacima Uprave za veterinu, od početka 2024. godine pa do sredine 2024. godine Afrička kuga svinja potvrđena je na teritoriji 12 opština i pet okruga na 25 gazdinstava kod domaćih svinja. Inače, AKS se prvi put u Srbiji pojavio 2019. godine, a vakcina za ovaj virus, prema navodima Ministarstva poljoprivrede – ne postoji nigde u svetu, navodi prof dr Dejan Krnjaić.

Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, prenose je divlje svinje, koje nezunaju za granice između država kada ih pelaze, zatim kroz ishranu svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane pa, vodom, inficiranim krpeljima, odelom i obućom,  kontaminiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvkiam, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima i insektima. Kako instiče Dejan Krnjaić, zadužen za ovu oblast tu KONVEKTU EU u Srbiji, svinje ne treba hraniti pomijama, treba izbegavati pašnjačko držanje svinja, i sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama. Takođe ističe da osobe koje su bile u konaktu sa divljim svinjama, moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću, a prijava svake bolesti od uginule domaće ili divlje svinje je obaveza da se prijavi i nadležnom veterinaru.

Rešenje problema

REŠENJE OVIH, ALI I SVIH DRUGIH PROBLEMA JE DA AGRAR POSTANE STRATEŠKA GRANA.  ODNOSNOI, DA SE PROBLEMI REŠAVAJU SISEMSKI, A NE SAMO DA SE ,,GASI POŽAR“ UREDBAMA KADA IZAĐU NA ULICE DA SE ČUJE NJIHOV GLAS. POSLE TOGA DA SE OBNOVI CEO STOČNI FOND, JER SVAKA ZEMLJA TREBA DA IMA SVINJA KOLIKO I STANOVNIKA…

• SRBIJI TREBA NOVI KONCEPT AGRARA I NOVI LJUDI DA TO VODE;
• DA SE NE BI VLADALO UREDBAMA VEĆ SISTEMSKI DA SE REŠAVAJU PROBLEMI.
• PO HITNOM POSTUPKU DA BUDE SAMO ,,GAŠENJE POŽARA’’;

Samo do kraja avgusta 2024. godine, prema podacima RZS uvezli smo 302.000 svinja težine do 50 kilograma i za to platili 36,2 miliona evra. U istom periodu naši klaničari i trgovci, čitaj uvoznici, kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog mesa za 98,4 miliona evra. Pored toga uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 18.355 tona pilećeg mesa za 17 miliona evra. U Udruženju za tovno govedarstvo ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu izračunali  su da, kada je uvezeno svinjsko meso, ako se to uporedi sa živom merom svinja, proizilazi da je to samo tog trenutka bilo kao farma sa 280.000 svinja, tovljenika. U trenutku pisanja ovog teksta pominje se da je sredinom novembra 2024. godine u Srbiju uvezeno iz Rusije oko 1.100 tona slanine?

Mesna industrija, trgovci, odnosno uvoznicima  mesa i prerađevina,  na ovom poslu prihodovali su oko oko 30 miliona evra. Uvezeno meso je bilo već zamrznuto šest meseci kod prodavaca u EU, a kod nas rok trajanja je produžen za još pola godine, što pogoduje prerađivačima da gomilaju lager i za preradu ne moraju da kupuju domaće tovljenike. Ovo meso pojavljuje se i u dnevnoj ponudi kao sveže, što veterinarski inspektori negiraju, iako ne obavljaju obimnu i detaljnu kontrolu. Udruženja tovljača svinja nisu odlučno zahtevala da se promeni pravilnik o uvozu zamrznutog mesa, niti je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tome prepoznalo ekonomsku štetu za domaće svinjarstvo. „AgroServis plus” nezvanično saznaje da će u Srbiji doći do promene ove regulative sa smanjenjem trajanja zamrznutog mesa sa godine na šest meseci, pa se može očekivati dok se to sprečiti veliki uvoz ove sirovine. Srbija uvozi i juneće meso. Za devetomesečni uvoz junećeg mesa u Srbiji 2024. godine potrošili smo 14,1 miliona evra iako imamo dovoljno junadi i krava za klanje. Pojedine klanice u sopstvenom tovu imaju oko 6.000 grla goveda. Sad se u Srbiji godišnej proizvudoi oko 86.000 tona junetine i troši po stanovniku godošnej tek 3,1 kilogama. Kada se ovo zna, odmah se setimo pdoatka pod pre nekoliko godina kad aje bio obeđćšaqn ivzozu kInugodišnje oko 500.000 tona junetine! Bila je Srbija nekada, 1991.godine i veliki izvoynik ,,bebi bifa’’.  Tadaje u svet iz tadašnje Jugoslaviej bilo izvezeno u svet 54.000 tona ,,bebi bifaćć. Od tog aje iz Srbije bilo oko 34.000 tona. Danas je taj izvoz manjiza 100 puta. Jer, izvozi se samo 300 do 400 godijna gošnje! Ali i u poslednjim državnim razgovorima dve zemlje,  obećan je ogroman izvoz ovog mesa u Kinu, veći nego što je proizvodnja junetine u Srbiji!? A, reeksport je ,,dozvoljen’’ samo dok vas neuhvate!

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za javnost da se struktura potrošnje mesa u poslednjim godinama menja i da građani sada više konzumiraju živinsko meso, koje je znatno jeftinije od svinjskog. Ipak, kako pojašnjava, ako dođe do manjka svinjskog, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa, jer se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika. „Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi sad trošimo oko 18 kilograma piletine po stanovniku godišnje i ne možemo trošiti 40 po kilograma! Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđemo u period veće potrošnje, kada se meso više konzumira. S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati  problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo u prethodnom periodu. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati“, ističe Budimović.

Nasuprot tome, kada je reč o svinjskom mesu,  Budimović sugeriše da može doći do destabilizacije tržišta i samim tim i poskupljenja, te da je u narednom periodu neophodno napraviti neku vrstu dogovora, odnosno uskladiti potrebe primarnih proizvođača, klaničara i trgovaca.

„U tov ulazi manji broj prasadi koji je potreban za snabdevanje svežim svinjskim mesom. Ljudi se sada ne odlučuju za kupovinu i tovljenje prasića do 100 kilograma, a potom prodaju, zbog nepovoljne situacije uzrokovane afričkom kugom svinja. Kada ima manje ulaza po broju prasadi, manje se proizvodi, pa se mogu očekivati i promene cena. Ipak, niko ne može stavljati nerealno visoke cene jer je platežna moć stanovnika ograničena. Takođe, ne može kilogram svinjskog svežeg mesa koštati recimo 2.000 dinara, jer njegova proizvodnja ne iziskuje toliko ulaganja. Hrana za životinje i kukuruz su pojeftinili u odnosu na prošlu godinu“, podseća Budimović.

Analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, odnosno siromaštva.  Po njegovoj oceni i prema podaciam RZS, PKS i drugih institucija, Srbija se po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.

„Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko ih je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamo 2.263.705 grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 15 kilograma ovog mesa godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. I to je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz „bebi bifa“ –  1991 godine, izvoz je bio oko  34.000 tona, a sada je 300 do 400 tona godiđnje.  S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva“, kaže Gulan.

Bili ispred  SAD!

On dodaje da zbog prinudnog  uvoza ove vrste mesa jedemo i GMO hranu,. Jer, svinjsko meso u proizvodnji u Španiji,  prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, odakle se  ponajviše i uvozi,  jeftinije je za 40 odsto nego u Srbiji.  Jer, svinje se tamo se hrane sa GMO proizvodima. Ali, svinje se više ni u Srbiji ne hrane se kao ranije,  odnosno sada je i kvalitet soje, koju Srbija  uvozi, značajno lošiji. A, uvoyna soja je i GMO!

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih mi uzgajamo, zbog toga što su prema podacima  onih koji obavljaju te poslove u Vladi Srbije,  hranjene  sa GMO proizvodima. Pre dve godine uvezeno je 300.000 prasića iz dva puta u Srbiju, i toliko svinja za klanice. Za 2023. godinu, tadašnja ministarka Jelena Tanasković  odobrila  je uvoz 500.000 prasića. To ipak ne može spasiti naš stočni fond, koji je uništen. Sada nemamo ni 100.000  krmača prasilja. Pre jednbu decniju oborima ih je je bilo 1,1 miliona grla! Tek sa tim brojem bi mogli da krenemo u obnovu uništenog stočnog fonda. Jer, stočni fond u BDP-u poljoprivrede Srbije u 2022. godini učestvovao je samo sa 28,1 odsto, što je tada bilo na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Jer, sve  ispod 60 odsto su nerazvijene zemlje. Ako se nastavi ovako, do kraja 2024. godine, stočari kažu da će to učešče pasti na blizu 20 odsto, što je strašno!  Bićemo, nekad svinjarska zemlja, koja je sad  zavisna od uvoza tog mesa“, predočava  Gulan.

Sa uvoznom stokom se nemože se obnvoiti stočni fond u Srbiji. Primera radi, pre jednu deceniju u
Srbiji je bilo 1,1 miliona visoko kvaklitetnih krmača prasilja, a sad  ih ima samo oko 100.000. Sa ovim brojem nema obnove uništeng stočnog fonda! Kada je reč o uvoznom mesu, Srbija ga dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju. Jer Evropa na pola godine prazni robne rezerve. „EU svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju i za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga žitelji  EU ne jedu, jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Pa oni to meso neće da daju  za ljudsku  upotrebu svom narodu. Mada nije štetno. Posle tog uvoza, ali i pokolja stoke u Srbiji, mesare će biti pune i u 2025. godini. Dakle, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza. Ali neće biti obnove domaćeg stočnog fonda, pa nam sleduje narednih godina još veći uvoz i kriza“, zaključuje agroanalitičar.

Podsećamo, cena svinjskog mesa je u Evropi povećana između 30 i 40 odsto, a prema podacima PKS uvoz živih životinja je u stalnom porastu, ali je  i  cena porasla za 45 odsto.  Ali, je bitno da se zna da je proizvodnja svinjskog mesa, prema zvaničnim podacima, nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede, u Španiji jeftinija za 40 odsto od tova u Srbiji. Ali je i lošijeg kvaliteta od onog mesa koje se proizvodi u Srbiji.

Bili ispred SAD!

BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS

Godina	Svinje u hiljadama grla
1947	1.904
1957	1.929
1967	3.328
1987	5.079
2007	3.832
2008	3.594
2009	3.631
2010	3.489
2011	3.287
2012	3.139
2013	3.144
2014	3.236
2015	3.284
2016	3.021
2017	2.911
2018	2.872
2019	2.903

2020 – 2022                                   2.000– 2.700

2023. popis svinja                                     2.263

U Srbiji se danas stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Prema zvaničnim podacima  RZS posle popisa, postoji:

1.         725.000                         grla goveda;
2.      2.263.705                         grla goveda;
3.      1.702.682                         grla ovaca;
4.        149.55 8                         grla koza;
5.    22.000.439                         grla živine;
6.      1.261.323                         košnice pčela;

TREBALO BI DA IMAMO

1. BAR 1,6 MILIONA GOVEDA;
2. OKO 6,5 MILIONA SVINJA;
3. TRI MILIONA OVACA;
4. 95 MILIONA PILIĆA I OSAM MILIONA KOKA NOSILJA;

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, nekad davno,  bila svinjarska zemlјa! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. Jer, na 1.000 stanovnika imala je  blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelјa brojao izmešu 800 i 900 tovlјenika.  Te 1866. godine Srbija je imala 1.261.000 stanovnika i u oborima ukupno 1.291.000  svinja. I danas u svetu se razvoj jedne zemlјe meri po broju svinja i stanovnika!  U srednje razvijene zemlјe računaju se države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,6 miliona žitelјa, ali manje od 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima šest miliona stanovnika, ali  i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlјa!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo tri i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Poslednji veliki izvoz u svet iz Srbije, bio je 1991. godine, kada je izvezeno u EU i za vojsku SAD mesa u konzervama, za ukupno 762 miliona dolara. Da je to samo prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavlјeno i 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovlјenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu.  Ovaj uvoz je  plaćen oko 151 miliona dolara.Prema podacima RZS, do kraja avgusta 2024. godine uvezli smo u Srbiju 302.000 svinja do 50 kilogama težine i za to platili 36,2 milioan evfra. U istom vremenu naši trgovci i klaničari kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog svinjskog mesa za 98,4 miliona eva. Pored toga uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 8.355 tona pilećeg mesa za 17 milioina evra. U Udruženju za tovno govedarstvo ,,Agroprofit’’ izračunali su da, kada je uvezeno svinjsko meso, proizulazi da je to u tom trentuku bila farma od 280.000 tovljenika, navodi predesdnik UO ,,Agroprofita’’ Čedomir Keco. Nije dobro što smo došli u sitauciju da za svinjsko meso iz uvoza sad dnevno trošimo po 425.185 evra, kaže on.

Ali, posle  rekordnog izvoza 1991. godine, stigao je raspad SFRJ, sankcije Srbiji, klasična kuga svinja pa Afričlka kuga. Svinje su počele da nestaju zbog loše agroekohnjomske politike, a najveći podsticaj gašenju više od 60.000 farmi samo poslednjih pola decenija. Kada su se praznili obori, da bi iamli mesa, rešenje je bilo pogrešno – u uvozu. Bilo je i pokolja stoke u Srbiji, a meso je stizalo i iz uvoza, pa nije bilo nestašica.

Dakle, prestankom vakcinacije protiv klasične kuge svinja, 15. decemba 2019. godine, u Srbiji je odmah godišnje više ostajalo 25 miliona evra, koliko se trošilo za uvoz vakcina.  Ali odmah je trebalo da se krene i u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja tada bio na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo i bivši profesor na novosadskom Polјoprivrednom fakultetu. Ali,  izostala je podrka države, pa i obnova uništenog stočnog fonda. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku. Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. Svinja moravka daje 12 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlјi da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlјi! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na prvom mestu sad Kina i Rusija. Posle toga, kada prođe sedam godiahn posle ukidanah vakcinacije,i ujilkikjo sene poijavi boeslt svinja ili afrilka kuga, i u zemlјe EU. Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Veliki pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. Prema istraživanju, spolјnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednost je u 2014. godini bila  je 16,4 miliona evra, koliko smo dobijali i od iyvoza meda! Da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za pet poslednjih godina primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti.

Srbija nema mesa, za pet godina uvoz porastao i 500 posto!

U proteklih pet godina uvoz svinjskog mesa je porastao 300-500 posto, dok tražnja za domaćim svinjama opada. Eto, samo za prvih osam meseci 2023. i 2024. godine uvezeno je blizu 40.000 tona svinjskog mesa, vrednosti od 134 milona eura, rečeno jena javnm govoru o agara u Skupštini Srbije 12. jula 2024. Godine.   Država ima na raspolaganju mehanizme za zaštitu domaćih proizvođača, kao što su uvozne kvote ili dažbine ali ih ne primenjuje!

Na ovako alarmantnu situaciju upozoravaju organizacije koje okupljaju najozbiljnije i najveće odgajivače svinja u Srbiji, koji, kako kažu, zbog velike krize u stočarstvu, osećaju obavezu i dužnost da javnost u Srbiji informišu o razlozima zbog kojih je domaća proizvodnja ugrožena. Velika kriza na našem tržištu nastala je zbog nemogućnosti prodaje domaćih svinja i davanja prednosti uvoznicima. Srbija od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas je na pragu potpune zavisnosti od uvoza svinjskog mesa, naglašavaju oni u saopštenju za medije.

„Zahtevamo da nadležna ministarstva hitno ograniče prekomeran uvoz zbog kog se smanjuje stočni fond i primene zakonom propisane mere za zaštitu domaćih primarnih proizvođača. Otkupna cena tovljenika pala je u proteklom periodu za preko 30 odsto, dok su cene mesa u maloprodaji gotovo na istom nivou, osim sporadičnih akcija. Dokaz da “nešto nije u redu sa cenama u maloprodaji” je i skoro pokrenut postupak Komisije za zaštitu konkurencije protiv trgovačkih lanaca zbog sumnje oko dogovaranja cena.

Meso iz uvoza jeftinije jer se koristi GMO sačma

Potrošači u Srbiji nisu informisani da je za proizvodnju i uvoz svinjskog mesa, poreklom iz EU u najvećoj meri korišćena GMO sojina sačma, jer se takva informacija uopšte ne nalazi na deklaraciji, niti se obavezno posebno navodi država porekla. Imamo pravo i obavezu da zakonski regulišemo ovo pitanje kako bi potrošači raspolagali svim informacijama o hrani pre donošenja odluke kakvo meso će kupiti. Zemlje iz kojih se uvozi svinjsko meso, imaju proizvdnju jeftiniju za 40 osto osto nego što je ona u Srbiji, lnavode nadležni iz Ministarstva poljoprivrede  Srbije.

Domaće farmere dodatno ugrožava zabrana izvoza svinjskog mesa u EU zbog brojnih nerešenih pitanja, na prvom mestu i dalje prisutne ASK (afričke svinjske kuge). EU nećše da kupuej takve svinej u Srbijoi.lTransprot mes aod tih svinaj je zabfasnjen preko zemalja EU, ukoliko niej prerađeno najmanejna 72 stepena! „Takve okolnosti idu na ruku “klaničarima” i ostalim prerađivačima koji formiraju cene koristeći mogućnost izbora – da li će meso uvesti ili sirovine za proizvodnju nabaviti od domaćih odgajivača. Na ovaj način naše farmere potiskuju sa tržišta, uvozeći ogromne količine smrznutog i svežeg vakumiranog mesa sa rokom trajanja i do tri nedelje. Nabavna cena mesa iz uvoza je niža, jer se u EU za ishranu životinja koristi jeftinija, GMO sojina sačma. Na ovaj način zaobilaze se domaći propisi koji zabranjuju promet GMO soje za ishranu životinja i srpski proizvođači čine nekonkurentnim“, naglašava se u saopštenju.

Situaciju, navode odgajivači svinja, dodatno komplikuje širenje zarazne bolesti ASK (afrička svinjska kuga) koja je izuzetno opasna za populaciju svinja jer izaziva smrtnost životinja u preko 90 odsto slučajeva, a nakon prodora virusa na farmu, nad svim životinjama mora se izvršiti eutanazija. Treba istaći da je virus potpuno neškodljiv za ljude, što dodatno motiviše trgovce koji kupuju životinje iz zaraženih područija bez ikakve veterinarske dokumentacije. Da bi se stalo na put širenju bolesti i sprečila ilegalna trgovina, neophodno je sprovesti popis i kategorizaciju svih objekata u kojima se drže svinje i dozvoliti naseljavanje novih životinja uz strogu primenu biosigurnosnih mera, ali se to ne sprovodi! Paradoks je da danas uvozimo meso za 60-70 osto svojih potreba a izvozimo žitarice. S razlogom se pitamo – da li neko svesno i namerno uništava domaću proizvodnju ili je ovakvo stanje posledica ignorisanja zahteva i apela domaćih proizvođača i stručne javnosti. Zaštitiom domaćih farmera, štite se i ratari koji proizvode hranu za naše životinje i čitava poljoprivreda koji je strateški važna za svaku državu.

Ovim dopisom odgajivači svinja žele da probude pažnju domaće javnosti i pokrenu široku debatu o ovoj temi jer domaćeg mesa uskoro neće biti ukoliko se nešto hitno ne preduzme, piše u saopštenju poroizvođača svinaj u Srbiji.Saopštenje su potpisali: Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivča svinja „Mačva“, Udruženje odgajivača svinja „Centralna Srbija“ i Udruženje krmačara Srbije. Samo radi uvida evo podataka o stanju agrara u Evropskoij uniji.  Prema pdoacima Evrostata, pokljoprivredna proizvodhnja u EU u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je bilo smanjenje od 1,5 odsto u poređenju sa istim periodomj godinu dana ranije.Kancelarija EU zaduđena za statistiku navoldi da ovaj blagi pad u odnsou na vrednsot proizvodnej u 2022. Godini, koaj je tada sveukupno iznosila 545,4 milijarde eva, predstavlja prekid uzlaznog trenda započetog 2010. godine. Iako je obim poljoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godine dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio i veći, a najveće stope rasta zhabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj  ( 12 odsto). U drugim zemljama došlo je do smanjenja, a najveće je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).

                                                             (Nastaviće se)