Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Nekadašnji ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare, posle dukdaina jvakcinacije 15. decembra 2019. godine, rekao je da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izdaj dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlјe EU. Ako se dogodi, odnosno kad se ostvari, to će biti prvi izvoz svinjskog mesa u EU, iz Srbije, posle četiri decenije! Međutim, on je izgubio iz vida, ili ot uopše nije ni znao, da je posle obustave vakcinacije, bilo potrebno da prođe najmanje četiri, pa do sedam godina, da se obnovi stočni fond, da bi se mogle svineje izvoizitoi u EU. A, za to nismo bili ni konkurentni, jer EU, i danas u svakom trenutku imaju višak od 50 mililiona tovljenika!
Branislav GULAN
Prema popisu poljoprivrede,m koiji je objavljen 26. januara 2024.godine, vest da je proiyvdonaj stoek u Srbiji od 2012.godine desetkovana, samo prividno je izunenadila kreatore agroekonomske politike. Posebno tvorce Srategije agroekonomskog razvoja Srbije, od 2014. pa do 2024. godine. Jer, vlasti od tad pa do danas, 240 neaqših domaćoih eksperata tada su napisali Strategiju razvoja poljoprvirede po kojoj su napisali da će se ona godišnej razvijati po stopi od 9,1 odsto,a ukoliko su loše godišnje da to bude 6,1 odsto.
Ta još uvek validna strategija, doneta je krajem jula 2014. godine. Tada je u je usvojila Vlada Srbije. Zbog toga što još nova strategija nije doneta, validnost postojeće je produžena do kraja 2024. godine. Postojeću strategoiji, čija validnost uskoro ističe, pisalo je 240 domaćih autora. Ona sadrži 145 strana. Nju je tada usvojila Valda Srbije. rečeno je da će taj Ustav za poljoprivredu, prvo biti upućen u Sklupštinu Srbije, pravo na raspravu, a potom i na usvajanje u Parlamentu. To se nikada nije dogodilo. Autori dokumenta su predivdeli da će se poljoprivreda Srbije od 2014. pa do 2024 godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi 6,1 odsto. Umesto razvoja ta strategija je imala više padova nego uzleta.
Sad na isteku njen ukupan rast za deset godina bio je samo oko 1,7 odsto! Ili godišnje manje od 0,17 odsto!Za rad takve loše strategijE pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 milion dolara, evra stranih donacija, pristiglči iz tri zemlje EU, namenjenih za ovaj loše urađeni posao! Jer, njena primena dovlea Srbiju do toga da nema dovoljno ishranu sopstvneih 6,6 miliona stanovnika. A, to je manje za 500.000 stanovnika nego li pre jednu deceniju. Pored toga svaki dan je i oko 500.000 još gladnih. U Privrednoj komori Sribije je zaključeno da će se hrane sve manje proizvoditi, trošitii da če biti sve skuplja! U vreme izrade te strategieju pada, nakedašnji savezni ministar za poljoprivedu Dr Koviljklo Lovre, istkao je da je to bio lpoš doku,emnt, mnapsian sa netačnimpdoacimka I štetnjikmk po državu. Čak je upozoravao, ako sepriemni to će biti štetnjo po državui. To se I dogodilo. Pe,mkijr Vlade Srbkij u vreme usvjaqnaj tog lošeg dokumenta bio je današnji predsednik Republike Srboje, dok je ministar poljoprivrede bio današnji njegov savetnik za ovuprivrednui granu, koja nije strateška delatnost u Srbiji!
Proizvodnja agrara
Vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku 5,8 milijardi evra! Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava.
Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara zemljišta. Prema podaciam RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukipnog broja gazdinstava njih 313.495 bavi se stočarstvom.
Za poslednjih pet godina govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnja svinja ima za 30,7 osto. U torovima je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto. Jedino imamo više košnica za 38 odsto! Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija za košnice u kojima nema pčela! Ukupno u poljoprivredi Srbije radi 1.150.655 lica. Po gazdinstvu je 2,2 zaposlena. Prosečna sarost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela kao i 43 grla živine.
Pitanje je šta će se sad nalaziti u budućoj strategiji i u Srbiji kada je agrar u pitanju. Jer, u njenoj izradi nema ni naših eksperata, ali ni mišljenja proizvođača, koji treba da je sprovedu u delo na teritoriji Srbije.
To teško stanje, u koem je već biop unotšen stočni fond, samo je pogoršala i pojava afričke kuge za koju nema leka. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 72 stepena. Dakle, ne da nema izvoza u EU, nije dozvoljen ni transprot preko zemalja Istovremeno u Kini je zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo 350.000 tovlјenika… Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara. U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K“ količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je stalno postao višak od oko 50 miliona tovlјenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini.
Kada je afrička kuga u pitanju Srbija se opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću, a po standardima Međunarodne organizaczije za zdravlјe životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlјe u kojoj ima slučajeva afričke kuge, pod uslovom da se ono ne izvozi iz zaraženih područja. Međutim, dr Dejan Krnjaić, redovni profesor na katedri za mikrobiologiju beogradskog Fakulteta veterinarske medicine, još dodaje da to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima gde bude imala kupaca. Ali, to se još nuije dogodilo.
Potencijali samo za sećanje!
Svinjarstvo ima veliki potencijal za uspešnu proizvodnju u našoj zemlji. Ali to je samo za one koji se bave naukom i imaju daleka sećanja krozu čitanje. Međutim, ciklično kretanje cena tovljenika i drugi problemi ometaju tu granu agrara. Farmer iz Doroslova Ronald Holo ističe da postoji konstantan pad u ovoj oblasti u poslednjih 10 godina, pa je od 300.000 krmača njihov broj smanjen na 80.000. Iako mnogi smatraju da je razlog tome afrička kuga svinja, moram reći da je to najmanji problem. Naime, najveći problem je ekonomska situacija u zemlji i niske cene. U istoj situaciji je cela Evropa. Kada uvozno meso konvertujete u ,,živu vagu’’, dobije se cena od 240 do 245 dinara po kilogramu \ive mere. Sli;na cena je i kod nas. Zbog nedostatka domaće proizvodnje, moramo da uvozimo svinjsko meso, naročito kada je reč o mesnim prerađevinama, gde su sirovine čak 90 odsto sad iz uvoza. Sada kada ministarstvo treba da uredi nove dozvole, cene se povećavaju da bi opravdali i dobili više uvoznih dozvola. U poslednjih pet godina doneto je mnogo izmena zakona koji uređuju ovu oblast, i mnogo je urađeno, ali samo za uvozne dozvole, i za kvartale, naveo je Ronald Holo.
Novi slučajevi afričke svinjske kuge otkriveni su u četiri domaćinstva u Martincima (Srem), potvrđeno je iz Gradske uprave za poljoprivredu, 21. novembra 2024. godine. Preduzete su mere, kako bi se sprečilo širenje te zarazne bolesti i gubici proizvođača. U četiri domaćinstva u Martincima zbog novih slučajeva afričke kuge svinja obori su ispražnjeni. Iz Veterinarske službe apeluju na sve uzgajivače da prijave svaku sumnju na bolest, poštuju propisane sigurnosne mere i izbegavaju kontakt sa divljim svinjama, koje su sad česti prenosioci ovog virusa. Zbog opasnosti od širenja zaraze, nadležni su preduzeli mere za suzbijanje i iskorenjivanje afričke kuge svinja. Među preventivnim merama je i zabrana transporta, kao i trgovina svinjama.
Moravke se vraćaju
Sve je više zainteresovanih za uzgoj moravke, autohtone rase svinja. Porodica Zimonjić iz dragačevskog sela Rasovac opredelila se za stočarstvo, a dobri podsticaji i stalni kupci doprinose da ostanu na selu. Zimonjići su se pre četiri godine opredelili za staru rasu svinja. Uz isplativost i kvalitet mesa gajenje „moravki“, kažu, ima dosta prednosti. “Nije zahtevna mnogo i dosta u ishrani je jednostavna ishrana. Ne treba mnogo vremena oko nje kada je ovako na slobodnom prostoru nema čišćenja, nema, samo se nahrani. Dovolјno jednom dnevno ili dva puta, sve zavisnosti do vremena“ , objašnjava Darko Zimonjić iz Rasovca. „Ko hrani to više i ko drži veći broj stoke i isplativo je i može samo i od toga da se živi bez dodatnog nekog posla. Znači li to da za mlade ima ipak budućnosti? Pa ima iz godine u godinu izgleda da je sve bolјe. Imaju više mogućnosti i da se zaradi na selu sa stokom i sa svim time’, kaže ‘Darko Zimonjić, selo Rasovac. Posla na imanju Zimonjići imaju dosta, jer broje preko sto grla stoke. Kako je potražnja za autohtonom rasom svinja sve veća, planiraju da prošire krdo. U ishrani svinja ne koriste koncentrat. Samo kukuruz, pšenicu i šta proizvedu u domaćinstvu. Uz obore, u ograđeni hektar i po uvek su po dva tri legla, u kojima ima do 14 prasića. “Celu godinu provode i zimi i leti oni su navikli na takve uslove i dosta su otporne i mogu da izdrže i hladnoću i vrućinu i sve to , idealni su uslovi ima većina dela je šuma tu mali deo ovde ima kao livade otvorenog prostora i to je za njih idealni uslovi za držanje’, dodaje Darko Zimonjić. Planiraju da ostanu na selu i žive od stočarstva. Obrađuju deset hektara zemlјe. Hranu za stoku proizvode sami i tako zatvaraju krug.
Šteta od AKS-a
U 2023. godini, afrička svinjska kuga (AKS) pogodila je 14 država i uzrokovala petostruko više slučajeva bolesti u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo su glavni nalazi najnovijeg godišnjeg epidemiološkog izveštaja koji je objavila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). U 2023. godini zabeležen je najveći broj slučajeva afričke svinjske kuge (ASK) od 2014. godine. Pri tome, u Hrvatskoj i Rumuniji bilo je prijavljeno 96 odsto ukupno zabeleženih slučajeva (1.929).
Broj slučajeva kod divljih svinja povećao se za 10 odsto u 2023. godini u poređenju sa prethodnom godinom. Virus je prvi put zabeležen u Švedskoj i Hrvatskoj i proširio se na nova područja u Italiji. Takođe se ponovo pojavio u Grčkoj nakon dvogodišnje pauze. Nemačka, Mađarska i Slovačka su zabeležile poboljšanje epidemiološke situacije uz smanjenje broja izbijanja kod divljih svinja. Stručnjaci EFSA preporučuju pasivan nadzor, uključujući testiranje leševa divljih svinja, umesto aktivnog nadzora, koji uključuje testiranje ulovljenih divljih svinja. Pasivni nadzor, posebno praćenje i uočavanje kliničkih znakova bolesti, ostaje glavni način otkrivanja ASK i u objektima za uzgoj domaćih svinja. Stoga, farmeri i veterinari imaju posebno važnu ulogu u borbi protiv ove opake bolesti. U oktobru 2024. godine, EFSA će dostaviti naučno mišljenje koje revidira faktore rizika za pojavu, širenje i perzistenciju virusa ASK u populacijama divljih i domaćih svinja. Ovo mišljenje daće značajan doprinos u sprečavanju, kontroli i iskorenjivanju virusa ASK.
Vlada Srbije u 2024. godini je usvojila je izmenjeni Zaključak o saglasnosti da se vlasnicima životinja zaraženim afričkom kugom svinja isplate sredstva za uginule, ubijene životinje u iznosu od 88.785.899 dinara. Do nedavno, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine u Mačvi, a zatim u novembru 2024. godine u okolini Čačka, sad i u Mačvi Kako navode u saopštenju vlade, zaključak je donet u cilju dijagnostike bolesti afričke kuge svinja i u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove zarazne bolesti. Podsetimo, poslednji slučaj svinjske kuge zabeležen je nakon skoro pola godine, 22. januara, u mačvanskom okrugu. Tada je na farmi V. M. u mestu Banovo Polje, po nalogu veterinarske inspekcije, po hitnom postupku obavljena eutanazija oko 300 grla – suprasnih krmača, nazimica, prasadi i tovljenika koja su angažovanjem mehanizacije i radnika JKP „Bogatić“ transportovana u kafileriju.
Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u EU. Stanovnik Srbije godišnje u proseku pojede oko 38 kilograma mesa, dok je u EU taj prosek 65,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije. Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa 6,6 miliona stanovnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona – jedna svinja na tri stanovnika.
U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A, da ne govorimo o Danskoj, koja je ima oko šest milioan stanovnika, a ima 32 miliona svinja. Analize pšokazuju das mo krajem 19. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD. Poznavaoci prilika ističuda se u Srbiji sada troši 64,5 kilograma hleba, sa pecivima, po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. Nalaz9imo se na dnu evopske lestvice jer trošimo manje od 200ltiara mleka I prerađevina po jednom stanvoniku godišnje.
Život u EU i Srbiji
Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na nna 64,5 kilogama po stanovniklu godišnje, kaže direktor novosadske,,Žitonuje’’ Zdravko Šajatović. Pored siromaštvi manje potrošnje mesa, to je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova. Jer, nekada qse išlo na njoivu swa kilogamom hleba i komadom slanine. Danas je sve manje tih teških poslova. Dakle, delom je uzrok siromaštvo i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka.
U Srbiji se u proseku godišnje po domaćinstvu potroši mane od 200 litara mleka i perađevina. Godišnje jedan žitelj Srbije pojede 64,49 kilograma hleba i peciva, nekoliko litara ulja, nepunih 90 kilograma krompira i 30,6 kilograma šećera. Prosečna godišnja meljava pšenice iznosi oko 1.000.000 tona. Od toga se dobija oko 700.000 tona bašna. To zanči da je smanjena meljava pšencie za 200.000 tona, kađe direktor novosadske ,,Žitounije’’ Zdravko Šajatović. Po njegovim rečima u 2023.godini domaćinstov u Srboiji je imalo u proseku 2,57 članvoa. Oni su zajedno trošili oko 160,6 kilograma hleba i peciva. Ukupno godišnje smanjenje potrošnje hleba u Srbiji je za 350.000 tona.
U proseku se 2017. po domaćinstvu trošilo 24,8 kilograma banana, jelo 590 komada jaja i pilo 41,4 litra piva.
Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu, od tri člana, jelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je ispdo četgiri kilogama po stanovnikui, za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega, piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede oko 18 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, sad to to niej višeod 15 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram.
Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošač živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku.
Pre krize, nekada se u Srbiji, se proizvdo8iklo oko 650.000 tona vih vrsta mesa. Po glavi stanovnika kod nas trošilo 60 do 65 kilograma mesa. Tokom devedesetih proizuvdonjaj mesa je sad pala na oko 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje I potoršnaj p ojednom stanovnika je oko 38 kilograma.
U srednje razvijenijim zemljama Evrope jede se od 80 do 90 kilograma svih vrsta mesa u proseku, i izdvaja primer Slovenije. Treba uzeti u obzir i aspekt vere, ali i tradicije, jer postoje i krajevi gde se neka vrsta mesa jede više, neka manje. Razlike postoje, i u Srbiji, jer se, na primer, na jugu više jede teletina, dok se na severu teletina uglavnom čuva za uzgoj.
(Nastaviće se)