KRIZA STOČARSTVA I HRANE U SRBIJI: Decenija bez rasta (4.)

Strategija bez rasta!                         

Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 domaćih agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra, koji su stigli kao donacija za taj posao od više evropskih institucija. Biloje reči da će dokumenn ići i na raspravu u Skupštinu Srbije, ali Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbilјno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolјe i onima koji su je pisali i proizvođačima, potročačima, kao i Vladi Srbije. Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelјa! Odgovorni su  zato što ni sad od njih nisu tražili da podnesu izveštaj o (ne) sprovođenju validne strategije, pa tek onda da se na osnovu tih iskustava piše nova.Već su odmah krenuli u pisanje nove bez prave analize ove kojoj validnost ističe. Novu strategiju opet pišu bez učešća neposrednih proizvođača hrane i nauke u Srbiji! Na tu lošu stranu ukazuju sami proizvođači hrane. Zato ni od buduće strategije, ako se tako nastavi, ne očekuju bolјitak.

Branislav GULAN

Još uvek validnu Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je najviše 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada se nije primakla želјenoj brojci od želјenih šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlјe kojima teži Srbija. U svetu u kome težimo  novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku!

Tu se i nalazi kvačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

Novi ministar agrara ne dolazi kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici  prethodne partije Srpske radikalne stranke, a potom i sadašnje SNS. Dakle, on nije novi čovek i ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar u obavlјanju tih poslova, ističu znalci u toj oblasti. Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volјu, ništa da menja. A, vladajuća Partija još nije odlučila da agrar bude strateška gana. Sve dok to nebude neće biti bolјitka ni odluka koje će menjati stanje na bolјe u ovoj oblasti. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška privredna grana!

Ali, agraru se to obećava samo kada polјoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. Znači uskoro će stići i novo obećanje, ali neće se primeniti u praksi. I to ne u celosti nego samo po granama koje su u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet  samo  ,,gašenje požara’’. A, samo sistemsko rešavanje problema, umesto uredbama može doneti bolјitak svima! I vlastima, i proizvođačima, a i narodu.  Dok god se sistemski agrar nereši  I ne postane strateška grana, a ne samo kada pšroizvodđači izlaze na ulicu. To će biti početak i kraj, do sledećeg izlaska na ulicu.

Politička renta u Srbiji !

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar polјoprivrede u SFRJ dr Kovilјko Lovre. „Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Subotici pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno, odnosno oteto, čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostaje ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlјe. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja za agrar! Ove godine će ih u Srbiji biti oko 4,5 milijardi dolara!

U vremenu od 2016. do 2018. godine iz ministarstva polјoprivrede stočarima je upućeno 28 milijardi dinara, a od do 2018. do 2020. godine još 26 milijardi dinara iz istog minstarstva je otišlo za ruralni razvoj. To je ukupno 54 milijarde ili 460 miliona evra! Državna revizorska institucija je to kontrolisala i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama! A, da se zna koliko je para nestalo, a samo agrarni budžet je u 2021. godini bio 400 miliona evra. Da je taj novac stigao do stočara i sela, ne bi bilo protesta na ulicama. Proizvođači hrane bi bili tada na njivama, u stajama, ekonomskim dvorištima… Ni do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za neodgovoran rad i gde je nenamenski otišao taj novac!

 To nikada nije rečeno polјoprivrednicima. Zašto? To je tabu tema za ovu vlast, za polјoprivrednike, za narod! Sve to, odnosno stanje u agraru, razlog je zašto su oni  sve češće na ulicama i u protestima. To je utvrdila Državna revizorska institucija (DRI) u redovnoj kontorli trošenja državnog novca. Nikada nije utvrđeno gde je trag tim ogromnim param. I gde su nenanmenski završile? Dakle ni sad novi ministar ništa bolјe neće doneti u agraru. Niti će pokrenuti istragu da se sazna istina o nestanku tih para!

Dodelјeno 3.309 kuća!

 Ako se pogleda agrar i selo  u Srbiji, pozitivne promene se vide u onome što čini Ministarstvo za brigu o selu. Rad ovog ministarstva baziran je sad na tri stuba. To je dodela poklon – kuća u selima onima koji hoće da idu i u njima da žive. Zatim dodela besplatnih kombija za vise desetina sela za besplatan prevoz za narod od sela do sela, od sela do grada i obrnuto. Tu su i Miholјski susreti na kojima se narod okuplјa za druženje, a ne za proteste. Najveći uspeh postignut je poslednje četiri godine kada je dodelјeno, kuplјeno i poklonjeno, 3.100 kuća onima koji hoće da idu da žive na selu. Većina koja se odlućila za taj novi život su mladi, starosti oko tri decenije, a trećinja je čak otišla iz grada u selo. Radi se o 13.000 novih stanovnika u selima Srbije. Koliko je to – najbolјa potvrda je činjenica, da, recimo opština Crna Trava im samo 1.500 stanovnika. Znači da je praktično osnovano desetak novih sela.

,,Najviše porodica, čak 90 familija, skućilo se u Bačkom Petrovom Selu, u opštini Bečej, a na drugom mestu je selu na severu Bačke, opština Kanjiža – Horgoš, gde je novi dom našlo 50 mladih porodica. Ovo pokazuju podaci Ministarstva za brigu o selu, koje već skoro četiri godine na javnom konkursu sprovodi projekat dodele novca – do 1,2 miliona dinara godišnje za kupovinu kuća porodicama koje žele da se skuće u seoskim podrućjima širom zemlјe. Podaci tog ministarstva pokazali su još, kada je Vojvodina u pitanju, da je Sombor najviše privlačan za familije kojima je potreban dom, jer je u tom gadu dodelјeno 187 kuća, a odmah iza Sombora je varošica Bačka Palanka, gde je  došlo 166 familija. Isti izvor navodi da posle Bačkog Petrovog sela, i Horgoša, a sledi Molč u ađanskoj opštini gde se okućilo 47 porodica, pa Srpska Crnja, gde su klјučeve dobile 44 porodice’’, kaže Tijana Nešić, v.d. pomoćnik ministra.

Ona ističe da je samo u ovoj 2024. godini uselјeno 450 kuća, a interesovanje ne jenjava, jer stručnje službe trenutno obrađuju novih 150 zahteva. Ove godine obezbeđena je ista suma novca kao i lane, pola milijarde dinara, ali je ta suma rebalansom budžeta i uvećana. U selima Srbije, kojih prema popisu i podacima RZS ima 4.720, i dalјe u toku je akcija dodele kuća mladima koji hoće da idu u selo da žive. Raduiejšto je trećina onih koji iz grada idu na selo da žvie ida tamo vide svoju budućnost!

Oni koji idu u selo da žive, shvatili su da selo nije samo rad i život od polјoprivrede, već i svega oko nje, kao gradu. Tu se  vidi šansa za opstanak i ostanak sela, koja za to imaju šanse. To su ona koja imaju više od po 100 stanovnika, a imaju dobre zadruge, a to znači i živo selo, gde može da postoji škola, ambulanta kafana, fudbalsko igaralište, krojač, frizer, automehaničar, pedikir, berber…  Za takva sela će se opredelјivati i mladi, pre svega, žene koje će hteti u njima da žive i rade, odgajaju decu, tove stoku… Ako se pobolјša stanje u stočarstvu Srbije, tada će se seoske staje i obori napuniti sa govedima i svinjama, pa ćemo imati dovolјno hrane za sebe, ali i izvoz. A, pomn je počeo da jenjava. Međjutim, bhez izvoza jema ni nvoe proizvodnej, ni života… Za sve to potrebna je uvek i politička podrška vlasti.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je  Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u prošloj godinji uvezueno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i ove 2023. godine do jula uvezeno je 180.000 prasića i 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Odobren je uvoz ukupno 500.000 prasića u 2023. godini. U oborima je pre jedne bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 30.000 tona ,,bebi bifa“gpdošnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Tada se u Srbiji godoišnje proizvdoiko i oko 650.000 tona svih vrsta medsa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 toan svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku oko 38 kilograma.

To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!

Strategija pada u procentima, septembar 2024

2014. godine                             + 2,0           odsto

2015. godina                             – 7,7            odsto

2016. godina                            + 7,7            odsto

2017. godina                            -11,4            odsto

2018. godina                           +15,1            odsto

2019. godina                             – 1,7            odsto

2020. godina                            + 2,2            odsto 

2021. godina                             – 5,7            odsto

2022. godina                             – 7,8            odsto

2023. godina                             + 9,0           odsto – na preispitianju rast?

2024. godina                             pad?           odsto   

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek vfaldine strategije, Vlada je obećala pooljoprviredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih devet godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uzboravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako donela je probleme samo i onima koji su je pisali i proizvođačima, kao i
Vladi Srbije.

Srbija sa ,,blagom’’, kako su to nekad naši stari zvali stoku, sad raspolaže sa:

• SADAŠNJI BROJ SVINJA JE ZA 30,7 ODSTO MANJI NEGO 2018. GODINE! TROŠIMO PO STANOVNIKU  SAMO 15 KILOGRAMA SVINJSKOG MESA. PAD U SRBIJI SA 18, NA 15. BELEŽI SE I RAST POTROŠNJE ŽIVINSKOG MESA NA 18 KILOGRAMA PO STANOVNIKU GODIŠNJE! TO SVE JE DOKAZ, MA NJEG BROAJ STANVONBIKA ZA 500.000 I RASTA SIROMAŠTVA U SRBIJI!

• UKUPNO U SRBIJI POSTOHJI 508.365 GAZDINSTAVA;
• OBRAĐUJE SE  3.257.100 HEKTARA;
• STOČARSTVOM SE BAVI 313.495 GAZDINSTAVA;
• U SRBIJI SE AGRAROM BAVI 1.150.653 LICA;
• ZNAČI PO JEDNOM PORODIČNOM GAZDINSTVU JE PO 2,2 ZAPOSLENA!
• TEK SVAKI 11 NOSILAC JE MLAĐI OD 40 GODINA!    
• UKUPNO TROŠIMO PO STANOVNIKU 38 KILOGRAMA  MESA GODIŠNJE. U EU SE TROŠI VIŠE OD 63 KILOGRAMA SVIH VRSTA MESA;
• DAKLE, U EU SE TROŠI PO STANOVNIKU  25  KILOGRAMA VIŠE NEGO U SRBIJI!
• PROSEČNO GAZDINSTVO U SRBIJI JE 6,4 HEKTARA. U NJEMU POSTOJI JEDNA KRAVA, PET SVINJA, TRI OVCE, TRI KOŠNICE I 43 ŽIVINE!
• IMAMO I OKO 14.000 KONJA;
• OKO 1.000 MAGARACA;

Da bi se porapvilo sanje u agraru Srbije potrebno je da ono postane strateška grana i da ima podrpšku aktuelnih vlasti.  Sadašnji minitgar poljorpivrede dr Aleksandar maritnboić, hali se  sa Agrarni budžetom, odnosno podsticjasimqa za 2025. godinu u visini od 111,4 milijarde dianra. Istieč dase da toliki budđet niakd aniej zabeležn. To bi bilo dobor kad abi poljoprivrfeda bila zdava grana, ikada bi se taj novac onda dorb or asporešivao. Ovo na bolesnu privrfedugranika koja nema sistemska rešenja, već samo ,,gasi požare’’, ne ukazje na dugo očekivani  boljitak u ovoj privrendnoj grani.

Agrar u Evropi

Poljoprivredna proizvdojjua u Evropskj uniji u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je smanjenje od 1,5 odsto uodnsoui na godinu dana pre toga, objavio je Evrostat. Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da oaj blagi pad o odnsoui na vrednsot proizvodnje u 2022. godini, koja je tad iznosila 545,4 miliajrde eva, predstavlja prekoid uzlaznog trenda započetog još 2010. godine. Iako je obim poljoorivredne proizvodnjjie u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio veći, a najvećestope rasta zabeležene si u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 osto). U drugim zemljama došlo je do smanjenja, a najveće je je zabeleženo u Grčkoj (16 odsto).

                                                     (Autor je analitičar i publicista)